Intervju Politika
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (4)

Biljana Kovačević Vučo, predsednica JUKOM

Između morala i krivičnog dela

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Pozivanje i podsticanje na agresivni rat i vođenje agresivnog rata su krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, ali Tužilaštvo će teško dokazati da je Srbija vodila agresivni rat i pokrenuti postupak za to krivično delo, jer ova država ne smatra da je to bio agresivni rat, a Tužilaštvo je državni organ, smatra Biljana Kovačević Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava

Ona naglašava da ne postoji krivično delo propagande, ali postoje ona krivična dela koja ne zastarevaju, od genocida do ratnih zločina.

“Postoji u Krivičnom zakoniku odredba po kojoj onaj ko poziva na izvršenje tih krivičnih dela kazniće se zatvorom od jedne do deset godina. To bi moglo da se svrsta pod propagandu, nešto za šta bi novinari mogli da odgovaraju. Bez obzira na moj stav, činjenica je da se rat u bivšoj Jugoslaviji pred Haškim tribunalom naziva 'oružanim sukobima'. I kad nas nekoliko govorimo o agresivnom ratu, upućuju nam optužbe sa svih strana”, kaže predsednica JUKOM-a.

Zločin protiv čovečnosti, ratni zločin, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i ratni zločin protiv bolesnika i ranjenika krivična su dela zbog kojih bi i novinari mogli da odgovaraju.

Prepreke
Biljana Kovačević Vučo ističe da je “posao Tužilaštva dosta limitiran i on se ne poklapa sa očekivanjima”. “Pre svega sa onim što treba da urade društvo i političke elite u prevladavanju prošlosti i utvrđivanju odgovornosti propagatora rata, atmosfere koja je proizvela zločin. Ključnih ljudi u propagiranju rasne, etničke netrpeljivosti i mržnje. I to su krivična dela za koja može da se odgovara, ali Tužilaštvo se bavi ratnim zločinima i genocidom. Sada samo u dva slučaja, Ovčara i Zvornik, ali može da se postavi pitanje da li ima odgovornih za podsticanje genocida u Srbebrenici. Ovo što Tužilaštvo radi nije jalov posao, ali neće ostvariti očekivanja koja izaziva takva akcija”, kaže Biljana Kovačević Vučo.

“Sigurna sam da Tužilaštvo traži direktnu vezu između onoga što su radili novinari i krivičnih dela. Ali, ako je tolika kazna predviđena, mislim da bi to moglo da bude zastarelo. Naše knjige o angažmanu Željka Cvijanovića i Aleksandra Tijanića su ukazivanje na njihov propagandistički angažman, ali nisu osnov za krivično gonjenje. Da je postojao osnov za krivični progon, mi bismo podneli krivičnu prijavu. Ako je neko bio šef Biroa za informisanje kod Radovana Karadžića, bez obzira na to što ja mislim da to, po mom mišljenju, recimo kolokvijalno, predstavlja zločin, nije krivično delo. Željko Cvijanović jeste bio šef Biroa za komunikacije čoveka optuženog za ratne zločine, ali moralna odgovornost se ne poklapa sa krivičnom. Mi pišemo o tim ljudima, o njihovoj neetičnosti, nečasnosti, o tome da su doprineli stvaranju te ratne atmosfere. Knjige su svedočanstvo kako nam oni koji su bili s druge strane drže predavanja o patriotizmu i etici, a cela njihova prošlost je neetična i u svakoj državi koja bi rešila da raskine s prošlošću imala bi elemente za lustraciju. Ali, lustracija i krivična odgovornost nije jedno te isto”, kaže naša sagovornica.

 

Ona ističe da se Tužilaštvo bavi pronalaženjem nekih elemenata krivične odgovornosti nekih medija. “Ne znamo koji su to mediji, u dva pravosnažna postupka je, naime, utvrđeno da su izvršioci ratnih zločina konkretno govorili o svojoj motivaciji da izvrše ratni zločin, kad su pročitali ili čuli nešto u medijima. Tužilaštvo ne može da se bavi opštom pojavom, nego samo konkretnim krivičnim delima. Ako utvrde da je, na primer, Radio televizija Srbije pozivala direktno na izvršenje ratnih zločina, preko priloga pojedinih novinara, može da optuži urednike za podsticanje na izvršenje ratnog zločina. Međutim, to je pravno veliki problem zato što treba da se pronađu konkretan uzrok, konkretan tekst ili prilog. Da se utvrdi kako je nastao, da li je urednik odgovoran za njega, da li je bio deo smišljene propagande da bi podstakao na izvršenje krivičnog dela", kaže Biljana Kovačević Vučo.

+++

DA SE PODSETIMO: PRIZIVANJE LUDILA (IZ BEOGRADSKIH MEDIJA PRVIH RATNIH GODINA)

Varaju se oni koji misle da je Una granica srpskog naroda, jer Srbi Krajine će Unu popiti.
Vinko Stupar, predstavnik Bosanske Krajine u ravnogorskom govoru, 11. maj 1991. (Vreme, 20. maj 1991)

Ja vam garantujem, sa jednom divizijom od deset hiljada četnika, da bih za 48 sati do Zagreba dopro. Razume se, zabranio bih četnicima da ulaze u Zagreb, jer bih se bojao da se ne izgube po zagrebačkim ulicama. Ipak je to veći grad!
Vojvoda Šešelj
, On, 24. maj 1991.

Srbija, spremna za rat, najveća je zaloga mira.
Vuk Drašković, na mitingu USDO, 9. jun 1991.

Jugoslaviju ćemo braniti dijalektikom reči i dinamitom.
Zoran Čičak, na konferenciji SK-Pokreta za Jugoslaviju, 29. jun 1991.

Najvažniji faktor na našoj strani je motiv. Motiv je toliki da mi prosto ne možemo da izgubimo. Nijedan narod na ovom prostoru nije izgubio, pa nećemo ni mi.
Milan Martić
, šef krajinske milicije, Borba, 1. jul 1991.

Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle.
Željko Ražnatović Arkan
, komandant srpske dobrovoljačke garde, Borba, 30. oktobar 1991.

Pošto je Vizental mnogo star čovek, ja sam osnovao sopstvenu fondaciju koja će goniti ustaške zločince iz ovog rata. Prema tome, nijedan ustaša, nijedna zver neće moći da pobegne.
Željko Ražnatović Arkan
, NIN, 23. novembar 1991.

Vukovar je danas razrušen, ali oslobođen grad.
Miodrag Popov
, voditelj Dnevnikovog dodatka, TV Beograd, 13. decembar 1991.

Ako Srbija ne prihvati prisajedinjenje Krajine, stvorićemo vlastitu državu, jaču i od Srbije!
Lazar Macura
, ministar za informisanje Vlade SAO Krajine, Srpska nova riječ, Dvor na Uni, 13. decembar 1991.

Hrvati u svojoj istoriji imaju vrlo malo dokaza da uopšte postoje!? I sami se muče, pošto im je teško da dokažu ko su, šta su i odakle su.
Duška Jovanić
, u intervjuu sa Vasom Kazimirovićem, Duga, 4-18. januar 1992.

Rat nije ni počeo, a nek'moli da je završen.
Brana Crnčević
, predsednik Matice iseljenika Srbije, TVB, Dodatak Dnevnika, 7. januar 1992.

Čini mi se da je u ovom trenutku Beograd, na žalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor, ali to nije čitava ova zemlja Srbija, koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve.
Momo Kapor
, Borba, 7-8. mart 1992.

Izem ti državu kad ne možemo, da tako kažem, obične funjare da nateramo na front.
Zarija Martinović
. delegat Skupštine SFRJ, Borba, 24. mart 1992.

U krajnjem, pod rukovodstvom starešina naše vojske i ostvarena je značajna vojna pobeda. Oko 95 odsto teritorija na kojima srpski narod živi i ima većinu u njegovim je rukama.
General-major Vuk Obradović, načelnik Uprave za moralno vaspitanje pri SSNO, ekskluzivni intervju Politici, 26. mart 1992.

Milošević je prvi uzdrmao komunizam u Jugoslaviji.
Dr Budimir Košutić
, ambasador SFRJ u Izraelu, NIN, 27. mart 1992.

Sve je dozvoljeno što nije zabranjeno, a ništa nije zabranjeno... Pijem dok ne zaboli glava.
Dobrovoljac Srpske radikalne stranke, čuvar vinarije u "oslobođenom" Vukovaru, RTS (1), 4. april 1992.

 

star
Oceni
2.92
Ostali članci iz rubrike Politika
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak