Intervju Kultura
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Paralelni intervju: Miloš Živanović i Arben Idrizi

Pesnička zajednica Srba i Albanaca

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Pesničko društvo srpsko-albanskog prijateljstva: Miloš Živanović i Arben Idrizi
Pesničko društvo srpsko-albanskog prijateljstva: Miloš Živanović i Arben Idrizi
Photo: Atdhe Muulla

Miloš Živanović: Književnost i naročito poezija bili su snažno sredstvo za velike nacionalističke projekte i gorivo koje je pojačavalo tu vrstu socijalne vatre. Ne verujem da poezija treba da bude „sredstvo“ za bilo šta, ali ipak verujem da književnost treba da izrazi razumevanje za ovo vreme i ovaj prostor i da, u najmanju ruku, pokuša da se sabere i raščisti stvari sa bliskom prošlošću. *Arben Idrizi: Ironija može biti u tome što oni koji imaju sklonosti da se rukovode nacionalističkim osećanjima i mržnjom teško da čitaju poeziju (nacionalizam i mržnja su, između ostalog, plod ignorancije); ili, da pođemo od druge hipoteze, ako i čitaju, teško da čitaju poeziju koja uči toleranciji, razumevanju, ljubavi, dakle poeziju koja vodi ka humanizmu. Pa i u ovom slučaju, poezija se ne svodi samo na to

Jedan je došao iz Beograda, a drugi živi u Prištini. Prvi piše zato što ne ume da radi ništa drugo, a drugi kaže da ne zna zašto uopšte piše. Jedan se zove Miloš, a drugi Arben. Činjenica da pripadaju dvema nacijama koje nisu u dobrim odnosima na njih ne ostavlja neki naročiti utisak i ne smeta im da budu prijatelji. Upoznali su se pre dve godine na sajmu knjiga u Lajpcigu, a sada učestvuju na međunarodnom književnom festivalu Polip, koji se održava u Prištini.

Knjiga pesama Lirika pasa Miloša Živanovića upravo je prevedena i objavljena na albanskom jeziku, u prevodu Fadilja Bajraja. Predgovor za ovu knjigu je napisao Arben Idrizi. S druge strane, knjiga Arbena Idrizija (prevod Škeljzena Malićija), biće uskoro objavljena u Beogradu. Za nju je predgovor napisao Miloš Živanović.

*Zašto pišete?

Miloš Živanović: Ne umem da radim ništa drugo.

Arben Idrizi: Kada se pitanje postavi na ovaj način, treba da si neki veliki genije pa da odgovoriš suvislo. Ipak, iskoristiću onaj nevidljivi gram pameti u mojoj beskrajnoj ludosti da bih odgovorio jednostavno: ne znam, zaista ne znam zašto pišem.

*U prošlosti, u Srbiji kao i na Kosovu, poezija je imala i neku vrstu misije, da podstiče nacionalizam i mržnju. Može li se danas poezija upotrebiti kao sredstvo za pomirenje ova dva naroda?

Miloš Živanović: Književnost i naročito poezija bili su snažno sredstvo za velike nacionalističke projekte i gorivo koje je pojačavalo tu vrstu socijalne vatre. Ne verujem da poezija treba da bude „sredstvo“ za bilo šta, ali ipak verujem da književnost treba da izrazi razumevanje za ovo vreme i ovaj prostor i da, u najmanju ruku, pokuša da se sabere i raščisti stvari sa bliskom prošlošću. A u slučaju kada pisci sednu da zajedno čitaju i razgovaraju o književnosti, onda možete reći da je to jedno od „sredstava“ za pomirenje.

Zveri vole otadžbinu: Arben Idrizi
Photo: www.flickr.com
Arben Idrizi: Pa, možda i može, ali samo ako se poezija redukuje na sredstvo, što je opasno. Ironija može biti u tome što oni koji imaju sklonosti da se rukovode nacionalističkim osećanjima i mržnjom teško da čitaju poeziju (nacionalizam i mržnja su, između ostalog, plod ignorancije); ili, da pođemo od druge hipoteze, ako i čitaju, teško da čitaju poeziju koja uči toleranciji, razumevanju, ljubavi, dakle poeziju koja vodi ka humanizmu. Pa i u ovom slučaju, poezija se ne svodi samo na to.

*Vaša poezija je prevedena na albanski (srpski) jezik. Koliko vas raduje ta činjenica ako se ima u vidu da smo do pre nekoliko godina ratovali i još uvek se smatramo neprijateljskim zemljama?

Miloš Živanović: Ovaj mi je prevod veoma drag, čak najdraži prevod moje literature. Zaista me raduje činjenica da je moj rad sada dostupan i albanskim čitaocima. Takođe me raduje činjenica da je knjigu preveo Fadilj Bajraj, čovek od kog bih mogao mnogo da naučim i sa kojim delim toliko toga. Mislim da je ovom regionu potrebno više takvih figura kao što je on i kao što su ljudi iz organizacije Polip festivala. Ove grupe su jezgro buduće komunikacije između kultura i književnosti.

Arben Idrizi: U principu, za mene je ovaj prevod kao i svaki prevod na neki drugi jezik, pa bio to i mrtav jezik. Naši uzajamni prevodi i čitanja nemaju nekog uticaja na stavove naših zemalja, u politici ili kulturi. I posle ovih prevoda, oni koji žele da budu neprijatelji, nastaviće sa neprijateljstvom. Ali lepo je to što smo mi i ranije bili prijatelji, a da to nismo ni znali. Sada znamo. Može biti da sam ja u nekom prošlom životu bio Miša ili Toma, a oni su bili ja.

*Koliko poznajete albansku (srpsku) književnost?

Miloš Živanović: Do skora nisam znao takoreći ništa o književnosti na Kosovu, dok nismo ušli u projekat dveju antologija. Tada sam dobio priliku da bolje upoznam savremenu književnost Kosova.

Arben Idrizi: Jako malo. Ali, u onoj meri u kojoj sam čitao, recimo, Miloša Živanovića i Tomislava Markovića, mogu reći da znam dva sjajna pesnika.

U srcu ja sam crn, ja sam šiptar, ja sam musliman, ja sam cigan: Miloš Živanović
Photo: polipfestival
*Šta možete da nam kažete o poeziji Arbena Idrizija (Miloša Živanovića)?

Miloš Živanović: Poezija Arbena Idrizija je veoma bliska mojoj (po)etici. Vidim da je njegova poezija bazirana na svakodnevnoj kosovskoj realnosti i na našoj skorašnjoj prošlosti. Iza njegovih stihova vidim čoveka koji se suočava sa užasima rata, ali i sa posleratnim životom, koji je sve drugo sem spokojan.

Arben Idrizi: U predgovoru njegove knjige na albanskom jeziku, rekao sam ponešto o njegovoj poeziji što verovatno nije od nekog značaja. Ali ono što njegova poezija kazuje, to je veoma značajno.

*Prevod sa albanskog: Skelzen Maliqi


star
Oceni
4.26
Ostali članci iz rubrike Kultura
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak