Intervju Kultura
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (18)

Intervju: Tamara Nikčević, novinarka

Goli otoci Jova Kapičića

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Trudila sam se da što vernije reprodukujem istorijsku istinu Jova Kapičića: Tamara Nikčević
Trudila sam se da što vernije reprodukujem istorijsku istinu Jova Kapičića: Tamara Nikčević
Photo: LA

Višemesečna saradnja s generalom Kapičićem bila je izuzetno zanimljiva. Iako se zna da general baš i nije preterano tolerantan čovjek, moram reći da je pokazao beskrajno strpljenje boreći se s mojom novinarskom radoznalošću. Uprkos ozbiljnim godinama (90), zaprepašćuju njegova memorija, smisao za detalj i dubina emocija – svejedno da li je reč o ljubavi ili o mržnji – s kojima danas govori o događajima od pre više od pola veka. Kapičić priča sa strašću dvadesetogodišnjaka i gotovo da sam svakodnevno strepela da usred razgovora ne ustane, ne uzme pušku i ne krene na Sutjesku da se ponovo tuče s Nemcima i četnicima

Kroz iscrpan polemički intervju Tamare Nikčević, knjiga GOLI OTOCI JOVA KAPIČIĆA predstavlja svedočenje jednog od retkih još uvek živih vinovnika burnog perioda stvaranja i raspada Titove Jugoslavije. Njen sagovornik, Jovo Kapičić jedan je od centralnih učesnika najvažnijih istorijskih događaja 20. veka na ovim prostorima, počev od 27. marta 1941, preko legendarnih bitaka na Neretvi i Sutjesci, oslobađanja Beograda 1944, stvaranja UDB-e i Golog otoka, Mađarske revolucije, dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću 1961, sve do najbliskije prošlosti, jugoslovenskih ratova devedesetih i ostvarenja crnogorske nezavisnosti. Ova po mnogo čemu kontroverzna knjiga pruža drugačiji, kritički pogled na ljude i događaje koji su oblikovali modernu istoriju ovog područja. Povodom objavljivanja ove knjige u izdanju V.B.Z. Beograd, napravili smo razgovor s Tamarom Nikčević.

*Knjiga vaših razgovora s Jovom Kapičićem, GOLI OTOCI JOVA KAPIČIĆA, konačno se pojavljuje pred čitaocima u Srbiji, Hrvatskoj i BiH u jedinstvenom (dopunjenom) izdanju izdavačke kuće VBZ. Njoj je prethodilo crnogorsko izdanje ovog naslova koje je podiglo gotovo nezapamćenu buru kod tamošnje javnosti. Videli smo, po komentarima i drugim reakcijama na nekoliko izvoda iz knjige koji su u formi feljtona objavljivani po beogradskim medijima, da istovetnu buru treba očekivati i kod ovdašnje javnosti, a ne bi iznenadilo i da se slična prašina podigne i u Hrvatskoj i BiH. Zašto je to tako? Da li sama ličnost Jova Kapičića utiče na taj porast temperature ili je reč o našoj poznatoj potrebi da odgovore na sva neuralgična pitanja današnjice uporno tražimo isključivo u (bližoj ili daljoj) prošlosti?
Mislim da je u pitanju spoj vanredne biografije i ličnosti „glavnog junaka“ ove knjige. Kada sam napravila prvi intervju s generalom Jovom Kapičićem, prosto nisam mogla da verujem da je čovek sa takvom životnom pričom uspeo da bude novinarski zaobiđen. Kada govorim o vanrednoj biografiji, ne mislim samo na taj herojski, ratni deo, nego i na onaj koji je usledio nakon NOR-a. Uostalom, pogledajte samo ljude s kojima je Jovo Kapičić ratovao i drugovao, s kojima je sarađivao, koje je sreo ili upoznao: od Tita, Aleksandra Rankovića, Milovana Đilasa i Koče Popovića, do Marka Ristića, Iva Andrića, Nehrua ili Šarla de Gola. Kada je reč o ličnosti Jova Kapičića, nema sumnje da je za podizanje temperature o kojoj govorite, kao i za redukovanje sopstvene biografije na epizodu o Golom otoku (koji je, kako kaže, posetio svega tri puta i tamo proveo ukupno pet dana) „krivac“ i generalova crnogorska violentnost, uporna i tvrdoglava odbrana nečega što je nebranjivo. Mislim na Goli otok. Detaljna objašnjenja i odgovore možete naći u knjizi.

U lovu s Titom: Jovo Kapičić
Photo: Arhiva TN
*Kapičića ste ekstenzivno intervjuisali u više navrata. Kako je bilo sarađivati s njim? Postoji li ikakva diskrepancija između njegovog "zloglasnog" javnog lika i realne osobe koju ste imali prilike da upoznate. Da li je njegova oštrica barem delimično otupela s godinama?
Višemesečna saradnja s generalom Kapičićem bila je izuzetno zanimljiva. Iako se zna da general baš i nije preterano tolerantan čovjek, moram reći da je pokazao beskrajno strpljenje boreći se s mojom novinarskom radoznalošću. Uprkos ozbiljnim godinama (90), zaprepašćuju njegova memorija, smisao za detalj i dubina emocija – svejedno da li je reč o ljubavi ili o mržnji – s kojima danas govori o događajima od pre više od pola veka. Kapičić priča sa strašću dvadesetogodišnjaka i gotovo da sam svakodnevno strepela da usred razgovora ne ustane, ne uzme pušku i ne krene na Sutjesku da se ponovo tuče s Nemcima i četnicima.

*Koliko je direktan kontakt s Kapičićem uticao na eventualnu promenu ili barem delimičnu korekciju vaših stavova o istorijskom periodu na koji je on svojim delovanjem tako energično i snažno uticao?
Crnogorka sam odgojena na kulturi jugoslovenstva i antifašizma, zbog čega sam jako zahvalna svojim roditeljima. O tome govori i moja lektira, među kojom i neizostavni „Revolucionarni rat“, memoarsko delo jednog od najvećih Crnogoraca dvadesetog veka, Milovana Đilasa. Pored toga, baveći se ovim poslom, uspela sam da razgovaram s nekima od neposrednih svedoka epohe o kojoj govori i Jovo Kapičić. Hoću da kažem da nisam imala problem korekcije stavova o istorijskom periodu na koji je, kako kažete, Kapičić tako snažno uticao. Posleratni period je druga priča.

*Da li, s druge strane, istine Jova Kapičića korespondiraju s onima koje je prihvatila savremena istoriografija i koja to iznenađujuća otkrovenja ova knjiga donosi?
Nisam istoričarka i jedino što mogu da kažem je da sam se kao novinarka vođena sopstvenom radoznalošću trudila da što vernije reprodukujem „istorijsku istinu“ Jova Kapičića i postavim je pred čitaoca. Neki od čitalaca - slučajno istoričari - tvrde da moja knjiga sadrži pojedine do sada nepoznate istorijske činjenice značajne i zbog toga što su dobijene od neposrednog svedoka važnih istorijskih događaja. Kažu da se to u nauci zove – istorijskim izvorom prvog reda. U uvodu knjige sam napisala da mi je, surovo se obračunavši sa drugima, ali i sa sobom, Jovo Kapičić ispričao priču o snovima, idealima, hrabrosti, prijateljstvu, ljubavi, zabludama, greškama i zločinima generacije koja je stvarala istoriju. Dakle, ima tu svega.

*Na čemu trenutno radite i da li u skorijoj budućnosti možemo očekivati još neku knjigu sličnu ovoj?
Trenutno radim na intervjuu koji sam s predsednikom crnogorske Skupštine, Rankom Krivokapićem, napravila za sarajevski nedeljnik Dani, čiji sam stalni beogradski dopisnik. Inače, nameravam da završim knjigu intervjua koje sam, tokom ovih naših petnaest paklenih godina, napravila sa najznačajnijim ličnostima bivše Jugoslavije. Oni su obeležili naše vreme.

+++

Knjiga GOLI OTOCI JOVA KAPIČIĆA Tamare Nikčević pojaviće se u kioscima širom Srbije počev od 16.3.2010. po ceni od 399 dinara.



star
Oceni
3.54
Ostali članci iz rubrike Kultura
image

Intervju iz arhive: Bogdan Bogdanović (1)

Vraćanje na staljinističke govorne matrice

image

Pozajmljeni intervju: Thomas Bernhard, pisac

Umetnicima ne treba dati ni groša

image

Intervju sa Džefijem Viksom (1991)

Usmena istorija starijih gej ljudi

image

Dosje K: Intervju sa Imreom Kertesom (2)

Povijesne činjenice prisiljavaju na preciznost

image

Pozajmljeni intervju: Ivan Markešić, sociolog religije

Lijesovi s klima-uređajima, grobnice s interfonom