Trijumf desnice na Beogradskom univerzitetu

Photo: mc.rs

Za mene je odluka Senata još jedna potvrda ofanzive desnih snaga u Srbiji, pošto je presudio nekakav fantomski "ideološki" razlog, ili razlika u stanovištima sa političkim sadržajem. Kolege sa najvišim akademskim zvanjem su pali na ispitu elementarne profesionalne odgovornosti jer je većina koja je glasala za pomenutu odluku to učinila na temelju vanakademskih kriterijuma

Protiv bivše dekanke Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu profesorke dr Dragane Dulić vođena je destruktivna kampanja u kojoj je difamirana, vređana i zastrašivana dobro poznatim metodama, čime je pripremljen zavrni udarac koji je realizovao Senat Beogradskog univerziteta - nije joj produžen radni odnos, iako je za to ispunjavala kriterijume, i penzionisana je.

Ne treba smetnuti s uma da dok država stavlja van zakona fašističke organizacije, BU im poklanja kredibilitet, jer su sa njihovih sajtova regrutovani potpisi "studenata" i oformljeno navodno "javno mnjenje"

U pismu protesta nevladinih organizacija i građanki i građana konstatuje se da “zagovornicima povratka Srbije u srednjevekovni mrak nije preostalo ništa drugo nego da na osnovu iskonstruisanih monstruoznih optužbi (posredstvom citata koji su istrgnuti iz konteksta i sličnih nečasnih i nenaučnih metoda argumentacije) oblate profesorku Dulić”.

“Odlazim sa gorčinom, naravno, ali i uz podršku ljudi i organizacija koji su prepoznali da se iza ove kampanje krije nešto drugo – uvođenje na mala vrata moralno-političke podobnosti”, kaže Dragana Dulić u razgovoru za e – Novine.

* Haranga protiv Vas koja je vođena uglavnom preko primitivnih, opskurnih medija desne provenijencije, ali ne samo njih, postigla je cilj. Tokom te kampanje govorilo se i o gotovo revolucionarnom nezadovoljstvu i hiljadama potpisa studenata ispod peticije za Vaš odlazak? U ovoj atmosferi, namerno je stvoren utisak da ste izbačeni, odnosno da je reč o egzemplarnoj kazni?

Medijsko profanisanje i tendenciozno prikazivanje stavova nekih autora iz hrestomatije Etika rata, kao i iz zbornika Ljudska bezbednost 1 i 2, čiji sam bila priređivač, bilo je u žutoj štampi tempirano da neposredno prethodi dvema sednicama Senata. Dodavši tome potpise "studenata" koji su sakupljeni na društvenoj mreži YuTube, (koja inače ne podleže nikakvoj proveri legitimiteta, već se potpisi jednostavno mogu sakupiti i kao podrška potpuno proizvoljnim i izmišljenim temama), dobijen je "forum" kao svojevrsna grupa za pritisak. Najzad, u najboljem slučaju neobavešteni,  a u najgorem slučaju nacionalistički nastrojeni dekani, članovi Senata, su se većinom izjasnili da nisam podobna da dalje radim na Univerzitetu. Sva tri momenta govore ne samo da je ovaj napad orkestriran već i da je Senat kao vrh akademske zajednice na BU bio nemoćan da odbrani svoju osnovnu normu i neprikosnovenu vrednost – akademsku slobodu.

* Zašto su Vaše kolege članovi Senata – suštinski – odlučile da više ne radite na Fakultetu? Većina se izjasnila protiv Vašeg ostanka, svakako ne zbog toga što “ispunjavate uslove” za penziju, odnosno zbog mlađih nastavnika kojima treba pružiti priliku?

Za mene je njihova odluka još jedna potvrda ofanzive desnih snaga u Srbiji, pošto je presudio nekakav fantomski "ideološki" razlog, ili razlika u stanovištima sa političkim sadržajem. Kolege sa najvišim akademskim zvanjem su pali na ispitu elementarne profesionalne odgovornosti jer je većina koja je glasala za pomenutu odluku to učinila na temelju vanakademskih kriterijuma. Savetujem im da brižljivo pročitaju Ustav RS (čl. 72: "Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova"), kao i dva zakona – Zakon o visokom obrazovanju (čl. 5: "Univerzitetski nastavnici imaju neograničenu slobodu naučnoistraživačkog rada, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata") i Zakon protiv diskriminacije (čl. 5, 6, 8, 10, 13, 25, a u slučaju žalbe čl. 16, 33 i 43) koji su prekršili svojom odlukom da ne dozvole produžetak mog radnog odnosa.

U najboljem slučaju neobavešteni, a u najgorem slučaju nacionalistički nastrojeni dekani, članovi Senata, su se većinom izjasnili da nisam podobna da dalje radim na Univerzitetu

* Pripisani su Vam stavovi drugih autora o Oslobodilačkoj vojsci Kosova i intervenciji NATO. Onaj ko je započeo kampanju difamacije i otvorio lov na Vas znao je da je reč o stavovima autora koje ste objavili u hrestomatiji Etika rata, a u kampanji je predstavljeno da se na Fakultetu bezbednosti za prelaznu ocenu mora izgovoriti kako je OVK kosmopolitska, odnosno da je intervencija NATO u Srbiji opravdana. Postoji još niz sličnih konstrukcija koje imaju isti rukopis. Čiji je?

O gomili nesuvslih konstrukcija, nedostojnih logike zdravog razuma i elementarne pismenosti, neću ni da govorim. Ipak, činjenica je da je nekoliko rečenica istrgnuto iz konteksta članaka dvoje eminentnih autora – Majkla Volcera i Meri Keldor, poslužilo za osudu moje patriotske pravovernosti. Ko iole nešto zna o ovim autorima, ne može da ih okvalifikuje kao neke "srbomrsce", ili autore bez integriteta koji su svoje uticajne tekstove o teoriji pravednog rata, pravdi nakon rata, obrani zajednica (užih ili širih, jače ili slabije povezanih), solidarizmu, kosmopolitzmu, ljudskoj bezbednosti, fenomenu novih ratova, itd, zasnivali na ideoloških isključivostima - što se uostalom prepoznalo i po broju njihovih knjiga koje su kod nas prevedene i koje služe kao dopunska literatura na fakultetima društvenih nauka i svakako su poznate široj javnosti. Hoće li i ove knjige biti povučene iz prodaje ili možda "spaljene"?

* Kada ste i zbog čega postali nepoželjni na svom fakultetu, odnosno kada je arsenal optužbi protiv Vas proširen i na druge fakultete, pre svega na Pravni, na kojem ste bili meta, blago rečeno, krajnje desne organizacije Nomokanon?

Kampanju je započeo, i nastavio jedan službenik Fakulteta bezbednosti koji je dva puta propao na izboru za nastavničko zvanje i koji se patološki fiksirao za mene kao uzroka svog neuspeha. Kažem "patološki", jer je od pre godinu i po dana kao NN lice osnovao niz sajtova na YuTube, u kojima je vređao mene i moju porodicu na krajnje prostački način. Animirane su razne studentske "patriotske" organizacije, organizovane konferencije za štampu, peticije su upućene na razne državne i univerzitetske adrese itd., ali uvek je to neko drugi radio za njega – u maniru sitnog udbaškog poslenika koji krije svoj identitet kako bi izbegao da se podnese tužba za klevetu protiv njega. Sve u svemu, nedostojan protivnik, kome su sistem i neki pojedinci dali moć da umesto da koristi zdrav razum i primi k znanju da iza odluke da ne bude izabran stoji Naučno-nastavno veće Fakulteta bezbednosti, a ne pojedinac, on osvetoljubivo, kukavički i iracionalno targetira mene. Ali, sve to ne bi dobilo ovakve razmere da je dekan Fakulteta bezbednosti doneo pravovremene odluke i zaštitio me od uznemiravanja i maltretiranja. Što do dan danas nije uradio. Toliko o tome.

* Da li, eventualno, vidite više različitih “koalicija” i kakva je u tome uloga rektora Branka Kovačevića? Kako se on poneo u Vašem slučaju, da li ste razgovarali s njim?

Odlukom da prepusti izjašnjavanje članova Senata tajnim glasanjem, Rektor je podlegao pritisku i doprineo utisku da je desna struja pobedila na Univerzitetu i da je pogaženo zlatno pravilo da univerziteti neće sačuvati svoj ugled ako se odreknu "intelektualne nepristrasnosti i bezinteresnog traganja za istinom". Ova odluka se može smatrati presedanom u "postmiloševićkoj Srbiji", ili još gore, najavom uvođenja sankcija profesorima od strane "zabrinutih i razljućenih patriota".  U oba slučaja Senat nije bio na visini svog zadatka. Ne treba smetnuti s uma da dok država stavlja van zakona fašističke organizacije, BU im poklanja kredibilitet, jer su sa njihovih sajtova regrutovani potpisi "studenata" i oformljeno navodno "javno mnjenje".

* Kako se ove podele odražavaju na stanje u nastavi, statusnom i radno – pravnom položaju nastavnika i, uopšte, odnosima među profesorima?

Prave razmere ovih podela ne poznajem, ali je opšte mesto da su neki fakulteti dali podršku desnim organizacijama studenata, koje slave Karadžića i Mladića kao nacionalne heroje, koji ignorišu konkretne podatke o počinjenim zločinima, odgovornostima i presudama okrivljenih, i konfuzno mešaju ideologije krajnje desnice sa pravoslavnom sabornošću i primitivnim populizmom;  na njima rade mnogi profesori sa izrazito nacionalističkim ubeđenjima i indoktriniraju studente. Za mene su ovo poražavajuće posledice nesuočavanja sa prošlošću, kao sudbinskim zadatkom svakog društva koje je izašlo iz rata. Ovaj zadatak se ne može ispunjavati samo deklaracijama niti prepustiti vrlo malom broju nevladinih organizacija koje su hrabro na sebe preuzele da rade ono što je posao države i njenih institucija.

* Da li je Univerzitet reprezent stanja duha u Srbiji?

Naravno da jeste, kako u smislu vrednosti koje treba da simbolizuje, širi i brani, tako i u smislu otpora da ne bude dnevnopoliitčki instrumentalizovan. Njegova snaga, uticaj i moć u društvu meri se doslednošću i posvećenošću kojom brani ne samo slobodu akademije već i akademsku slobodu. U ovom trenutku stanje je takvo da "sve prolazi".

Ne treba smetnuti s uma da dok država stavlja van zakona fašističke organizacije, BU im poklanja kredibilitet, jer su sa njihovih sajtova regrutovani potpisi "studenata" i oformljeno navodno "javno mnjenje"