Intervju Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (747)

Pozajmljeni intervju: Tomislav Marković

Nismo se mirili sa zločinima

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Perjanice slobode, tolerancije, dijaloga i ljudskih prava duboko u duši nose dragog Kobu
Perjanice slobode, tolerancije, dijaloga i ljudskih prava duboko u duši nose dragog Kobu
Photo: Edi Matić

Nismo se diferencirali od Druge Srbije, jer je Druga Srbija, po definiciji koju je dao Radomir Konstantinović, ona Srbija koja se ne miri sa zločinom. E-novine su objavile na hiljade tekstova i gomilu feljtona o zločinima koje su počinile srpske snage, o genocidu u Srebrenici, o Prijedoru, Omarskoj, Keratermu, Trnopolju, o opsadi Sarajeva, o Vukovaru i Ovčari, o pokoljima i proterivanju na Kosovu, o granatiranju Dubrovnika, o logorima u Srbiji, o suočavanju sa prošlošću, o stanju poricanja itd itd. Takođe, objavili smo hiljade tekstova u kojima se demontira ideologija srpskog nacionalizma koja je dovela do rata. Ne može Druga Srbija da bude, na primer, današnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović koji je karijeru započeo u ratnohuškačkoj „Politici Ekspres“ gde se potpisivao inicijalima V.O.

Nakon dužeg perioda agonije, ugušen sudskim presudama, danas će biti ugašen portal E-novine. E-novine su bile portal koji je sustavno, iz dana u dan, pratio djelatnost nacionalističkih persona, žestoko komentarišući njihove fraze, ali i godinama objavljivao svjedočenja i feljtone o zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, o suočavanju sa prošlošću i stanju poricanja. Također, E-novine su bile poznate i kao mjesto gdje su se objavljivali brojni književni prilozi, od književne kritike preko eseja do poezije i proze. Tomislav Marković, zamjenik glavnog urednika Petra Lukovića, u razgovoru za Oslobođenje objašnjava kako je došlo do gašenja portala, prirodu kritičkog koncepta koji je provocirao institucije, ali govori i o planovima za budućnost.

*Čini se da je, nakon duge agonije, sad doista došao kraj E-novinama. Šta mislite da je ovog puta bilo presudno, da se zaista portal ugasi, nakon dugog balansiranja na rubu ponora?

Dotukli su nas. Izdržali smo koliko smo mogli, verovatno i malo više od toga, ali sada je kraj. Ubili su nas sudskim terorom, drakonskim presudama, blokadom računa, finansijskim iscrpljivanjem, zatukli su nas na mrtvo. Nekoliko puta su nas spasli verni čitaoci i donatori, ali sad ni to više ne može da nam pomogne. Pritom, nismo osuđivani zbog kleveta ili iznošenja netačnih informacija, već isključivo zbog vrednosnih sudova koji su, navodno, u tužiteljima izazivali tešku duševnu bol, kao i zbog objavljivanja fotografija bez dozvole. Prvo, vrednosni sudovi spadaju u elementarne oblike slobode govora, bez iznošenja vrednosnih sudova nema slobodnog novinarstva. Svako ima pravo da misli da je neka javna ličnost glupa, licemerna, rasista ili fašista, pogotovo ako za to ima valjane argumente. Drugo, nikad nismo tvrdili da fotografija ne treba da se plati, samo to da ne može da vredi 2.000 evra. Po toj logici, svaki moj ili vaš tekst koji neko prenese, trebalo bi da na sudu naplatimo bar 100.000 evra (srazmerno trudu i radu koji je u to uložen). Ministar pravosuđa Nikola Selaković pokazao se kao dostojan naslednik Snežane Malović, a sudstvo je postalo efikasno sredstvo u borbi protiv slobode govora i mišljenja.

Vrednosni sudovi spadaju u elementarne oblike slobode govora
Photo: Dragan Kujundžić

REMETILAČKI FAKTOR KOJI UZBURKAVA ŽABOKREČINU

Dovoljno je pogledati tekstove koje je Luković pisao o suđenjima, da se stekne jeziv uvid u jednu zastrašujuću mašineriju koja zaista deluje kafkijanski. Nikom od duševno obolelih tužitelja nije palo na pamet, na primer, da polemiše sa tekstovima sa kojima se ne slažu, niti da pokuša da se argumentima i jezičkim umećem  izbori za svoju istinu. To nije čudno, jer se ovde ne zna ko je nepismeniji: nazovi novinari, univerzitetski profesori, filmski reditelji ili episkopi Srpske pravoslavne crkve. Pošto su nesposobni da sroče iole smislen tekst, ostaje im jedino pravosudna palica, jer na svoju veliku sreću, žive u raspadu od države i društva. U nekoj normalnoj, uređenoj zemlji ovakav teror tužbama i presudama jednostavno ne bi bio moguć. Takođe, niko od fotografa koje smo kao oštetili, nije našao za shodno da nam se javi i naplati svoje fotografije. Zašto bi to radili i dobili, šta znam, 10 evra za fotku, kad na sudu mogu da dobiju 2.000? Da su bar dosledni, pa i nekako, ali gledam recimo, sajt Nova srpska politička misao – tamo nijedna fotografija nije potpisana, a neke su očigledno ukradene jer se nisu potrudili ni logo vlasnika da skinu. Ali, njih niko ne tuži, a e-novine su zasute desetinama tužbi. Očigledno je da smo remetilački faktor koji uzburkava žabokrečinu, mnogima trn u oku, i zato su se okomili na nas sa svih strana. Od 22. jula najzad mogu da se opuste, preselo im!

*Kad sagledate protekli period, koje biste tendencije istakli u poetici e novina. Šta je, u kulturnom i književnom dijelu,  koji su bili dominantni na e-novinama, naročito došlo do izražaja, u pogledu žanrova i tema? Šta je Vama, kao autoru, značilo to iskustvo?

Mislim da su kritički i satirični pristup bili dominantni, negde na sredokraći između književnosti i novinarstva. Obilje humora, raznovrsnih jezičkih igara, parodije, persiflaže, montaže citata – spadali su u omiljena stilska sredstva za obradu nebuloznih tema i autora. Ne treba zaboraviti ni ozbiljnu književnu kritiku, odabrane esejističke tekstove iz arhive, poeziju za koju se ispostavilo da ipak ima svoje čitaoce (u nekim slučajevima i po desetak hiljada). Napravili smo mali leksikon proizvođača književne magle na savremenoj srpskoj sceni, svejedno da li su u pitanju nacionalisti, obični ispraznici ili stanari flos-kule od slonovače. U tom poduhvatu više sam učestvovao kao urednik, nego autorskim prilozima, ali radilo se temeljno. Možda jednom i sakupimo odabrane tekstove u knjigu pod radnim naslovom „Kulturac na biciklu“.

Photo: Edin Tuzlak

*U jednom trenutku, e-novine su se diferencirale od tzv. Druge Srbije, a poznat je kritički odnos prema nacionalističkoj sceni. Istovremeno, postojale su optužbe za službu vodećim političkim figurama. Kako biste odredili poziciju e-novina posljednjih godina i koliko se sve to odrazilo na gašenje medija? Po čemu je to bio medij drugačiji od onih koji su bili podržavani izdašnim dotacijama?

E-novine su od samog početka optuživane za svašta, i to sa svih strana, i od nacionalista i od „svojih“, za vulgarnost, za radikalizam, za prekoračivanje mere dobrog ukusa. Ovo potonje je možda i presudno, i ta optužba nije od juče, recimo roman „Ljudske slabosti“ Predraga Čudića bio je zbog toga zabranjen daleke 1979. godine. Te optužbe povremeno dobijaju i apsurdni oblik, jer ljudi jednostavno ne čitaju. Na primer, prošle nedelje se razvila burna rasprava među našim komentatorima o tome zašto nismo pisali o rušenju pod fantomkama u Savamali, umalo da se poubijaju onako virtuelno. Polemika je trajala sve dok nisam u komentarima postavio linkove na pet tekstova koje smo objavili na tu temu. Te kritičke tekstove neki ljudi jednostavno odbijaju da vide, ne uklapaju im se u crno-belu sliku sveta.

ČITAĆEMO SE JOŠ

Nismo se diferencirali od Druge Srbije, jer je Druga Srbija, po definiciji koju je dao Radomir Konstantinović, ona Srbija koja se ne miri sa zločinom. E-novine su objavile na hiljade tekstova i gomilu feljtona o zločinima koje su počinile srpske snage, o genocidu u Srebrenici, o Prijedoru, Omarskoj, Keratermu, Trnopolju, o opsadi Sarajeva, o Vukovaru i Ovčari, o pokoljima i proterivanju na Kosovu, o granatiranju Dubrovnika, o logorima u Srbiji, o suočavanju sa prošlošću, o stanju poricanja itd itd. Takođe, objavili smo hiljade tekstova u kojima se demontira ideologija srpskog nacionalizma koja je dovela do rata. Ne može Druga Srbija da bude, na primer, današnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović koji je karijeru započeo u ratnohuškačkoj „Politici Ekspres“ gde se potpisivao inicijalima V.O. Ono što se desilo je raskol sa jednim delom javnih delatnika koji sebi vole da tepaju da su nezavisni intelektualci, borci za slobodu, angažovanici. Nakon pada Borisa Tadića, odjednom su počele priče da Briselski sporazum sa Prištinom ne valja ništa, da ta Evropska unija zapravo hoće da nas ekonomski porobi, šta ćemo mi tamo, odjednom su se udružili i levičari i desničari, žaleći nad onim divnim danima kad je Vuk Jeremić leteo po svetu i ubeđivao državnike da ne priznaju Kosovo, kad su na granici postavljane barikade, a Jarinje je gorelo.

Manje poznata slobodarska duša ljubi sliku svog idola: Živ je Staljin, umro nije
Photo: blogspot.com

Pokazalo se da ništa nije onako kao što izgleda i da perjanice slobode, tolerancije, dijaloga i ljudskih prava duboko u duši nose dragog Kobu. Uostalom, i sami ste imali posla s tim tipom ljudi, znate dobro iz ličnog iskustva da najveći zagovornici dijaloga neće da vam odgovore na tekst, već će da pišu denuncijantske mejlove i da vas ogovaraju iza leđa ne bi li vas dezavuisali i napujdali čaršiju na vas. Kao što i ja znam iz ličnog iskustva da veliki borci za slobodu govora jednom rukom pišu tekstove protiv cenzure, dok drugom istovremeno cenzurišu svoje saradnike. U tom haosu pokušali smo da ostanemo racionalni. U tome smo verovatno i grešili, ali bar smo mislili svojom glavom i nije nam bilo najvažnije šta će reći čaršija. 

*Da li postoji u ovom trenutku, po Vašem mišljenju, medij u regionu koji će nadomjestiti izostanak e-novina? I postoji li mogućnost da se energija redakcije prenese u neki drugi projekt?

Ne bih da precenjujem našu originalnost, ali ne vidim ništa slično na medijskoj sceni, bar ne okupljeno na jednom mestu. E-novine su mrtve, ali članovi redakcije su živi i relativno zdravi. Imamo neke planove, ali pošto je budućnost po definiciji neizvesna, sad ne bih mogao ništa preciznije da vam kažem osim: Čitaćemo se još.

*Prenosimo iz prijateljskog sarajevskog „Oslobođenja“

star
Oceni
4.37
Ostali članci iz rubrike Društvo
image

Razgovor: Bojan Dimitrijević, istoričar optužen za četništvo i ustaštvo

Pod svakom vlašću ima privilegovanih izdavača

image

Pozajmljeni intervju: Fra Drago Bojić

Pobornici nacionalizma su dominantni u Crkvi

image

Igor Skvarica, glumac

Naš šapat negdje odjekuje

image

Pozajmljeni intervju: Nenad Popović

Hrvatska postaje nova Mađarska

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak