Kultura Knjigofilija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Poezija bunta i otpora: Mirjana Stefanović

Žena plače posle rata

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: OSLOBOĐENJE

Dobra poezija je uvek iskaz nekakvog bunta. U to se možemo uveriti čitajući pesnikinju Mirjanu Stefanović koja svojom zbirkom "Pomračenje" samo dostiže još jedan vrhunac u nepristajanju na sliku sveta koja joj se nasilno nameće. U ranijim knjigama taj otpor video se i u pevanju o sreći i životnoj punoći, u otvorenosti jednog bića koje se raduje i voli. Već sama otvorenost uma i nalaženje pravih reči za svoja osećanja i misli opasna je igra na rubu i izazov za palanački duh sivila i rutine, za njegove propovednike smrti

Kada su obični ljudi u histeriji konstruisane nacionalističke priče o ugroženosti najzad krenuli u akciju, ispunjavajući svoju prazninu zločinom prema drugome, i pesnikinja je morala da podigne svoj glas i svoju poetiku dovede do potresnog dokumenta. Zato je tako dobro fotografisala taj prelaz, pad u bestijalnost, prekid jednog i početak drugog filma, u kome su se svi presvukli i promenili, praveći se da su oduvek takvi bili. Borba za ljubav i punoću pretvorila se u borbu za život dostojan čoveka. Duhovitosti i ironije, kritičkog duha ovoj autorki sigurno ne fali. To je pokazala i svojim proznim knjigama (Savetnik, Prošireni savetnik). U kombinaciji sa jezičkim majstorstvom, talentom za parodiju, kreativnim poetskim promenama iz knjige u knjigu, Mirjana Stefanović ukazuje se kao sasvim izgrađena autorka koja je sasvim nepravedno na margini onoga što bi se zvalo pisanje, pevanje i mišljenje u nas. Ovde dajemo samo izbor iz knjige Pomračenje a toplo preporučujemo i ranije zbirke koje nisu manje oštre i kritične jer sve je u jeziku i njegovoj briljantnoj upotrebi koja nekad seče kao mač i pogađa u centar, dobra ili zla, ekstaze ili pomračenja.

Mirjana Stefanović rođena je u Nišu 1939. godine. Objavila knjige pesama: Voleti (1960), Proleće na Terazijama (1967), Indigo (1973), Radni dan (1979), Pomračenje (Kranj, 1995; Beograd, 1996), Iskisli čovek (izabrane pesme, 2003); knjige proze: Odlomci izmišljenog dnevnika (1961), Savetnik (1979), Prošireni savetnik (1987), O jabuci (2009). Piše i knjige za decu za koje je višestruko nagrađivana.

Pesnikinja: Mirjana Stefanović
Photo: lična arhiva

Njen tata

iz Doboja nam doleteo

trinaestogodišnji anđelak

sedi ćuti usta ne otvara

 

a kad je namole da progovori

- moj je tata zaklao

moju najbolju drugaricu – veli

1993.

Ave noje morituri te salutant


zdravo noje zdravo noje

ponosito ime tvoje

 

noge tvoje mili noje

uspravljene samo stoje

 

ne poklekni nikad noje

biće tvoje visoko je

 

dupe ti na uzvišici

a glava ti u zemljici

 

glava ti u slepom pesku

a dupe u sunca blesku

 

blago tebi noje

svi se tebe boje

 

dok s rezervne noje klupe

na svet gledaš ti kroz dupe

 

Komorna glazbica


bronzani Buda tibetanski

i katolička Gospa sa Isusom od bojenog drveta

i Bogorodica pravoslavna u sedefu

i Kveclkoatl od terakote prekolumbovski

i kineski Duh kuhinje na hartiji od riže

i hinduistički Ganeš slonoglavi

i makonda iz Nigerije u tikovini

i Heraklo helenski i Ra egipatski

na gemi i na razglednici

i ja

šapućemo molitve u mojoj dnevnoj sobi

 

u ime poludelih plemena iza prozora

što u buci i besu istrebljuju se

sasvim ista samo malo drugačija

 

Beograd 1993.

 

 

Šta sanjaju a šta nam se događa


sve nam naše starci prorajtaše

 

dok nismo pazili

za trenutak kobni

 

možda kad smo ono misao svetlu

poveli da prošeta među zvezdama

 

kad nam je pogled staratelj

sa njih

na daleke a drage prijatelje polazio

 

ili dok smo nadu slušali kako se

zaobljuje i dozreva u spokoju

kasnih kosova na obronku

 

ne znamo ali ostarotine naše

razuzdane ugrabiše priliku

 

bocu sa duhom zlim stucali su ludaci u avanu

i avanom porazbijali prozore

kroz stakla razbita isuli perje iz jastuka

i pekmezom nam zamazali slike

a brašnom i biberom se isposipali po glavi

i zejtinom ispolivali najbolje perzijanere

i ispiškili se s mukom u vazu od majsena

i sve se još dalo i mogli spasti

da huncuti ne prineše zapaljeno kandilo

svojim žutim i zlim hartijama

u koje zamotavahu i odmotavahu snove

kao što se jabuke spremaju za zimu

 

e tad je planulo

i klavir i zavese

i deca i knjige

 

i sada na vrelom zgarištu

onoga što bilo nam je dom

u dimu i sumporu međ odžacima uzdrupčenim

zli duh skače po ugljenisanim ukućanima

i kezi se i reži

 

a starci od pljuvačke grade flašice

marljivo mravljivo nam ih nutkaju

 

u to nam je duha namamiti

uloviti

sabit

i začepit

 

1993.

 


Jugovići sa najlon kesama

 

moji se Jugovići vuku planetom

pozvereni sa koferima u rukama

i strahom što ih prati kao pas

 

poubijane krave i kokoši

i mrtvi sinovi i vrtovi

i zapaljene postelje i sestre

i napušteni očevi i mladosti

štrče im iz očiju i suza

- zarđale žice i ekseri

 

bebe i uvenule majke u gostima

kleče i klanjaju svetskim carinicima

u bari moga i svog poniženja

 

i strah im tiho tiho arlauče

da ne zasmeta urednim domaćinima

 

1992.

 

Jagnje

 

spava devojčica

 

zamotana u posteljinu

kao u utrobu

lebdi u tečnom snu

 

puni se energijom

- kao da prigušeno

zuje akumulatori

 

sva je od meda i lešnika

smeđooka i zlatokosa

 

1994.

 

 

Sarajevo grob do groba

 

ko će se prolećan u parku ljubiti

dok pod maslačcima spavaju ubiti

 

kako iz šetnje domu da se vrati

kad preko grobova mora preskakati

 

kako za loptom po travi trčati

dok su pod zelenjem i druzi i brati

 

kako u tramvaj u miru ući

kad se i mrtvi vraćaju kući

 

u kafić zasednu i lozu piju

hoće sa nama da se smiju

 

pljuckaju tabire lenjo pored plota

i Sarajlije rastavljene od života

 

čaršijom šetaju kraj česme sede

lepota-devojke mrtve i blede

 

na ljuljašci se na grani ljuljaju

bebe sa neba – sećanja ih čuvaju

 

i hleb nasušni za svoje kupuju

žene što dugo međ zvezdama lutaju

 

dok naglas nečujan od bola luduju

siroti koji Aherontom putuju

 

Haronu nisu imali da plate

pa ni da odu niti nam se vrate

 

1994.

 

 

Photo: picasaweb.google.com

Pomračenje

 

majka i sin upinju se

da za spas glave izvedu snošaj

pred oružjem

i pred očima

belog dana i svojih komšija

 

idu glave pa pričaju same

da l spasene ili izgubljene

 

1993.

 

Kad sam bio mali

 

sjećam se kad nam je prvi

Turčin došo u selo

brojo sam mu prste na ruci

je l ima pet ko i mi

 

1993.

 

Moj stolar četnik

 

pustio je bradu i radnju

iskitio zlatnim ocilima

cene podigao u nebesa

pa ništa ne radi a dobro živi

bojim se da sasvim nenalik Josifu

žari i pali subotom i nedeljom

jer u ponedeljak je mutan i mamuran

- bio sam na Drini – pa pauza

- na svadbi – kaže

i mnogosmisleno čkilji

oči mu još uvek krvave

a ruke je dobro oprao

 

1993.

 

Photo: Stock

Ludi i zbunjeni

 

branioci srpstva

hrvatski vitezovi

i sokoli muslimanski

jedni drugima siluju starice

dečake žene i devojčice

u mutvacima

u tajnim javnim kućama

sve za slobodu i čast i spasenje

narodnog imena i svetih ognjišta

 

a bogovi sa visine

pitaju ih šta to čine

 

1993.

 

Glasovi iz rata

 

Sarajevo više neće bit Sarajevo

bit će Kotroman grad

 

po godine u mraku u toj javnoj kući

a nijednom vode da se operemo

 

onda mi dvojicu nabijemo na kolac

 

ja sam bila nevina

pa nji i po dvadset

a kad je trudnoća prešla peti mjesec

pustilo me da rodim janjićara

 

on je toga jutra veoma elegantno

ubio samo četrdeset osam ljudi

 

a sestri mi odsjekli uši

i lijevu dojku

 

nađi kaki leš i priredi ga

ko da je pojeden

 

helikopter više neće bit helikopter

biti će zrakomlat

 

1993.

 

Ana i Dragan

 

znali smo se preko trideset godina

na njih se čovek mogao osloniti

moji prijatelji i susedi

spremni da pomognu kad je najteže

 

imali ključeve od mog stana

od mojih tajni i od duše

 

redovno su pisali iz Azije

iz Afrike i iz Amerike

 

a sada muklo ćute iz Zagreba

 

1992.

 

Repata kuvarica

 

noge ruke glave

oči jezike noseve

uši penise testise

iste

 

decu piliće

i dojenčad bez mleka

 

lešine lešine lešine

i srca

 

mladiće i devojke lepe

iščupane iz života i sjaja

kao jagnje iz ovce astraganske

 

zver gladna u ljudima ludima

prevrće varjačom u kazanu

kuva da se najede

 

1993.

 

 

Photo: www.inetres.com

Nemam veze

 

treba se družiti sa bakalinom

da skloni šećer koga nema

 

treba se voleti s frizerkom

da te ošiša sa popustom

 

i grliti se u robnoj kući

da nađu šporet po staroj ceni

 

i nekog u privatnoj banci moraš imati

da javi kad će banka da nestane

 

treba poznavati kradljivca da ne ukrade

baš tvoja kola od svih ispred kuće

 

i džeparoša da preskoči tvoje džepove

i provalnika da mimoiđe tvoja vrata

 

s ministrom lopovom šmekati se valja

da dobaci milion koji sa svoga stola

 

i s Bogom moraš negovati rilejšnšip

da hleb da i izbavi od lukavago

 

i sa ubicama iz hata i nehata držat vezu

da zakoče puce kada su ti blizu

 

1993.

 

Kožna bluza

 

spavam sanjam komisija državna

ulazi traži zlatne zube i pare

sve treba odmah do zadnjeg predati

za put do jedinstvene naše budućnosti

 

a kad me šuškanje provalnika probudi

izgladnelog i kalauzu neveštog

otvaram i kožu s leđa mu predajem

 

evo ti uzmi brate Srbine

pa sašij bluzu da pokriješ guzu

 

1993.

 


Smrt fašizmu – sloboda narodu

 

ma vedi Serba

 

uskliknuo je i ozario

oči latinske

i razgaljene očnjake

 

voi Serbi fascisti

anche’io sono fascista


ma brava

 

1993.

 

 

Ale i bauci

 

otkad znam za sebe

bili su Sveti Dvaesdeveti

Sveti Prvi maj

Sedmi juli i Nova godina

 

tada se slavilo putovalo u svet

peklo mesilo pristavljalo i zamotavalo

i odrađivali se i spajali dani

neradni s danima poluradnim

u pijanstvu prasožderskih rituala

 

a sa Bogom Gospodom viđali su se

čudaci i sujeverne babe

 

al evo ih opet na velika vrata

 

stupaju Isus Marija Nikola

Đurđic Đorđe Josif Dimitrije

Sava Ilija Mrata Jovan

 

nema više diferencijacija Ce Ka zaživeti

klasici marksizma lenjinski principi

samoupravljanje i nesvrstani

 

sada samo voskrese i vaistinu voskrese

i rodi se i vaistinu se rodi

i srećna slava domaćine i česnica

položajnik koljivo posekovanje

uslišenje ognjište ogrešenje

 

a Luka Toma Kozma i Damjan

Petka Vrači Verige Vasilije

Trifun Matej Jeremija i ostali

penju se na kućne zidove

i pale kandila i sveće

 

i krštavaju se okasneli nekrsti

matori u gaćama u seoskim barama

i osvećuju bilijarnice i zalagaonice

primaju Svetog Duha i milost i zaštitu Božju

 

koji se opet – kao večan – domogao velikog B

 

uistinu poznanstvo nam površno i skorašnje

jer šmekamo se tek jedanaest vekova

 

a naši stari – vešci i aveti

ale aždaje Dabog i bukavci

 

Vuk Maniti Vuk Demonski i cikavac

veštice vile drekavci i zmajevi

i Đavo po predanju Božji pobratim

Ćorava Anđelija Ćosa čuma vetrovnjak

srkača Balačko Noćilo bauci

i Zorilo Jedogonja karakondžule

kučibaba lamnja mora i mračnik

nemani suđenice Perun i plakavac

 

keze nam se i smeju iz ogledala

 

vode naše vrzino kolo

 

nepogrešivo

u čvor nerazvez sapinju

crni Tanatos sa crvenim Erosom

 

1993.

 

Ne valja se stanovati na Novom Beogradu

(može da bide al ne mora da znači)

 

prave srpske glave

neće preko Save

 

pređu li na drugu stranu

nisu sasvim na Balkanu

 

Balkan mora bit nam sudba

ko što nam je sudba udba

 

deset s luka gibanica

to je slatka Srbijica

 

i najlepša ptica

naša je prasica

 

Srbinu je radost prava

da se slavi krsna slava

 

al da o Svetom Trojici

crkne krava Milojici

 

bre govori srpski bre

da te svaki razume

 

pleti konac

ko što ti je otac

 

i ne spoznaj štogod tuđe

jer će tuđe da ti uđe

 

1993.

 

Photo: www.inetres.com

Oni i ovi

 

ovi što bazaju polisom

s nogama u džepovima

što govore bjež ba đedo i przniti

i gledaju me s visina

ko da su se popeli na balkon

dok učtivo i sramežljivo u Nušićevoj

pitaju đes Terazije

a u Vasinoj gdje je Pozorište

i kod Londona đe je ođe Ođeon

što mirišu na šumu i visoke planinčuge

dok sede nam u kućama

kao molovani Turci

zakovani za televizore iz kojih bi

da iščitaju zbivanja

tamo

daleko

 

kod njih

 

ti ljudi pometeni i izmešteni

sa korenjem u vazduhu nehranjivom

u tesnom kratkom našem iznošenom

što ih prvi put u životu vidimo

a nit je njima dobro s nama

niti nama sa njima

 

to su nam svoji i moji

i Srbi

 

a oni sa kojima se oduvek znamo

što govore frka fora i jebote

Taš Stupica Štrafta Avalica

s kojima smo išli u školu

i u obdanište

na Adu na Kolarac i skijanje

Fest Kinoteku Bitefe i Bemuse

i zezali se na faksu i kod Šanse i Zmajka

đuskali na Akademiji Mašincu i Šumarcu

i vatuckali po Kališu i kraj Ušća

ženili se udavali i s njima rađali

 

e to su sada grozomorni Slovenci

Hrvati Makedonci i ostali inoverci

kojima noću treba telefonske

upute anonimne za iseljenje slati

 

1993.

 

 

Oj Moravo

 

solčence nama ne prihaja

ni Elena pismo ne pišuva

 

Biljana ode sa izvori

a Fata iza vrata

 

nisu jarboli nožice

nit mala kraj ferala

 

niti se vidi s ponistre

aza sep aza sep

 

nije uputno s ibrikom

polazit u baštu na Bembašu

 

ni paši u Stambol na Bosforu

cug ti bu pobegel

 

ne razvij bandijeru rosu

i ne do bog Brankovo kolo

 

možeš samo oj đevojko Milijana

zasad

 

i oj Moraaaavo oj Moraaavo

zauvek

 

1993.

 

 

Vojka premešta perinu

 

u aprilu je zvala telefonom

iz sluđenog šeher Sarajeva

pitala šta se to u Beogradu dešava

i zašto zašto zašto

 

Osman celi dan leži u krevetu

a ja perinu premeštam po kući

- lovim san bez šrapnela i smrti

 

u oktobru su iz grada što se raščinjava

javili – kod prijatelja lože parket

 

ni u decembru Vojka ne dolazi

 

hiljadu puta je gledam – u ledu i mraku

grli perinu i Irinu

kćer jedinicu svoju

 

1992.

 

 

Sedamnaest pitanja o snajperisti

 

plaćaju li ga po komadu

ili paušalno

ili je odnos radni već ustaljen

toliko bruto a toliko neto

bez penzionih i socijalnih davanja

 

dobija li pare na ruke

il kao ja čeka preko žiro računa

 

kako i koliku utvrđuju cenu –

u zavisnosti od tražnje i ponude

ili je fiksna još od Kaina

 

vodi li uredne poslovne knjige

mrtvi

osakaćeni

poludeli od straha

samoubistva

infarkti

izbezumljenja

nesanice

jesu li već štampali takve formulare

 

koja služba zločinačkog knjigovodstva

nadgleda mu poslovanje hladnokrvno

 

kakvo mu radno vreme

i ima li pauzu za doručak

 

šta pokreće ga

čelo nisko il osveta

il zarada ili samo

pećinska radost lovca

 

kako spava

 

kako izgleda on

a kako poslodavci

 

imaju li i rogove ili tek

papke i kopita

i koliko glava na ramenima

jezika u raljama

i očiju na čelu

 

jede li i sitnu decu

ili samo luka i salame

 

1993.

 

 

 


Žena plače posle rata

 

raskidali ste moju zemlju

na podivljale ponjavice

sakate

 

vuku se ko psi uličari

po svetu tražeći gospodara

sa repom među nogama

 

dete ste mi moje izagnali

u ravnodušni beli svet

 

veru u moj narod oduzeli

rođenog me roda postideli

strašno

 

skladni život

spokoj

dostojanstvo

ponos

 

ko da ih do juče nije bilo

nikad

 

samo beda laž grabež i leševi

ram su za moju sliku

 

1994.

 

 

Pesma o kćeri i zastavi

 

moja pametna i lepa kćer

sva od svetlosti i očiju očiju

ona što govori engleski i francuski

a učila je i klavir i baletske veštine

sreće u vojnom bloku novobeogradskom

izgaženu u blatne kraste obraslu

zastavu zemlje u kojoj se rodila

naš barjak istican za velike praznike

što lepršao je kroz sve njene čitanke

 

i pere rane umirućoj zastavi

belim ručicama u mnogo voda

i čistu je i brižno isavijanu

polaže među svile i svečarske stolnjake

 

ne napuštam ja svoju zemlju

moja je zemlja napustila mene

 

govori naša mlada kćer

i visoko podiže uvređeno čelo

i hrabro guta nerođene suze

i kupuje crnu kartu za beli svet

i odleće nam zauvek

 

1992.

 

 

Pjevač sa grančice

 

Ljana u Londonu

Daša u Rijeci

Mita u Ženevi

Mića u Parizu

Ana u Johanesburgu

Dušan u Torontu

Jasna u Harareu

Vesa u Kolombu

Mara na Aljasci

Bane na Kipru

Vrabac u Trstu

Mirko u Brislu

Gane u Papui

Sava u Atini

Zoran u Minhenu

Zorka u Bostonu

 

Svi su zbrisali

 

samo ja sa Slobom

budala u Beogradu

čučim na pesmi

ko golub na grani

 

usran

 

1993.

 

star
Oceni
4.71
Ostali članci iz rubrike Knjigofilija