Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (9)

Novosađani VS predsednici

Tito je jeb’o u parku i niko nije ni znao da je tu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: BETA

Zbog čega nisu organizovali ovaj samit u Beogradu? Ja ću da vam kažem. Beograđani bi ih napušili! Doveli predsednike. Možeš misliti… Je l' tu Holanđanin? Što njega nisu doveli, mamu im jebem, mamu mu jebem - reče iznervirani novosadski taksista

Pa, je l' mora ovo ovako, govnari jedni… Ceo dan, svakih 15 minuta, zaustavljaju saobraćaj! Pa, gde to ima? Bole me kurac baš za predsednike. Ni kada je Tito dolazio nije ovako bio blokiran grad – reče jedan naslonjen na vruć trotoarski zid.

Tito?! On je, bre, bio seljačina. Jeb’o je šta je stig’o. On dođe da jebe ovde u parku, i niko i ne zna da je tu! – dobacuje debeli bradati Slovenac nastanjen trajno u Novom Sadu.

Ćelavi, obučen u crnu usku majicu sa slikom vojvode Šešelja, nataknutih crnih „spidi“ naočara za sunce, provlači se naglim pokretima u snimanju situacije, između desetorice policajaca. Prelazi zatvorenu ulicu dvadesetak metara od pešačkog prelaza. Iako je ulica zatvorena za saobraćaj, policajac povika za njim.

Alo, je l' vidiš ti pešački?! Vraćaj se na pešački prelaz! Čuješ, bre! Dođi ’vamo! – potrčao je policajac za provokatorom, podanikom Šešelja i klanja, ne bi li uklonio taj fenomen sa ulica. Privatno mu je možda baš simpatičan mladić, ali policajac „samo radi svoj posao“.

Evropski jebivetri u šetnji Novim Sadom
Evropski jebivetri u šetnji Novim Sadom
Photo: FoNet

Kolona crnih automobila predsedničkih delegacija, prolazi na svakih desetak minuta. Na novosadskim bulevarima punim osunčane vreline, oznojani, iznureni pešačenjem na 35 stepeni, građani ćute skriveni pod retkim kapicama hlada ispod betonom okovanog mladog drveća. Puše, piju vodu iz flaša i flašica. Zamišljeni. Puni nerazumevanja za situaciju u koju ih je uvukao spektakl okupljenih 14 predsednika centralne Evrope. Ma, kakvi su to predsednici...

Sva tri mosta zatvorena. Preko njih ne proleću ni muve. Vetriću je zabranjeno ćarlijanje. Ne puštaju nikoga ni da prepliva. Policajci kažiprstom najviše rade. „Okreći, okreći, skreni levo, skreni desno, vraćaj se!“. Građani kruže očnim jabučicama prateći uputstva dok „krvavu im majku“.

Renovirana spolja i iznutra zgrada pokrajinske skupštine, okružena hiljadama policajaca. Strane delegacije uredno ispeglane i neoznojane, na suncu ne provode duže od desetak sekundi. Novinari sa akreditacijama na čelu, brišu znoj tamo gde nema odeće da ga upije. Dominirajući novinarski pol – muški. U belim tankim košuljama i trzajima za ženskim koleginicama, podložni usporenim snimcima u njihovim glavama „te kose, neskrivenih bedara i oznojanih butina“. Kamere snimaju, fotoreporteri škljocaju, wireless je svuda. Fensi! Laptopovi i sitna kucanja po tastaturama. Limenke koka kole, švepsa i fante. Voda u malim bocama svuda. Ljudi i seksi stvarnost. Dok su neki u odmaranju, drugi su u zenitu posla. Nešto nedostaje, klima uređaj.

Slovenačka novinarka koja je u Novi Sad došla samo da prati slovenačko-hrvatski spor skuplja oči u pogled blagog prezira dok sluša u živom prenosu nastup predsednika Hrvatske, čije telo je u prvoj susednoj prostoriji. Na stranu to što verovatno neće imati prilike uživo ni da ga vidi a kamoli mu postavi pitanje, njen stav izražen je rečenicom: „Laže! On otvoreno, pred svima, laže!“. Kako je to nepristojno reći nekome iz Srbije. Reći za svoj ili nekoga drugog koji ima normalne veličine nos da je prevelik, i to pred najnosatijim.

Na tom velikom ekranu novinarskog nedometa, smenjuju se predsednici sa unapred spremljenim i podeljenim govorima. S aspekta novinarskog neučešća i neuticaja na tok događaja, Samit se već odvio ili tek treba da se dogodi, jer će izvesno biti uvek isti, kada god se dogodio. Sasvim je svejedno kada.

Evropska integracija zemalja Zapadnog Balkana, ne sme biti zaustavljena! – reče italijanski predsednik, u ovdašnjoj javnosti pod velom „našeg“ prijatelja koji bi sutra sve sa nama što treba, ma odmah! I SSP i vize. Ali, ne daju Holanđani, je l'... Brinu ih naši problemi više nego nas.

A, tek slovački predsednik... Nije ni u Češku otišao od kada je stupio na dužnost, a evo ga već u Srbiji. I on je „naš“. Borac za Kosovo. Da se on pita, prvi bi pristao da Srbija, odmah, po hitnom postupku, uđe u EU.

Mesić, matori lisac. A koliko su oni pobili Srba? To nikoga, izgleda, ne zanima. Ustaša. Mrzi nas. Vidi mu se po pogledu. Baš super što im Slovenci udarili embargo na članstvo u EU. Tako ćemo i mi Kosovu. Obećali su nam Tadić i Jeremić.

Da vidimo šta imamo ovde?
photo/srbija/vesti/samit_u_novom_sadu/Samit_u_Novom_Sadu_04_a_944321002.jpg
Photo: BETA/DRAGAN GOJIĆ

Tunjavi Bugari i Rumuni. Ko je njih pustio u EU... To su korupcionašku narodi. Prljavi i siromašni. Šta smo mi za njih! Viša klasa, uvek bili.

Austrijanac sav uobražen. Da im nema nas u Beču, ne bi grad funkcionisao, a oni nama neće ni vize da daju.

Slovenac nam je zab’o nož u leđa, odmah, čim je Kosovo proglasilo nezavisnost. Čak i pre Hrvata i Crnogoraca. Nikada ih nismo ni voleli… Ni kada su nastavili da prozvode sokove bez božanskog voća sa srpskih pašnjaka, ni kada zbog toga nisu propali, kako smo im svesrdno želeli. Ni sada, kada su tako daleko u odnosu na nas. Napredni.

Makedonac i Crnogorac hoće da vrate ambasadore što pre u Beograd. Trebamo im! Ne bismo mi dali, nego hajde, neka vide koliko smo dobri. Al, nećemo im zaboraviti ovo za Kosovo. To im nikada nećemo zaboraviti. Kao ni pitanje na koje još nisu dali odgovore – što baš sada da priznate Kosovo, u ovom presudnom trenutku… Nož u leđa.

A Čeh nije još ni sišao sa trona predsedavajućeg EU, a već se o’ladio… Demagog. Sada mu više nije potrebna ta priča da se kao zalaže za nas. Sve su to licemeri…

Povratak na ulice i široke bulevare glavnog grada Pokrajine sa kojih potiče ovakva slika sveta. Predsednik Tadić šeta njima kao da im je udahnuo autonomiju. Kao da je odlučio da decentralizuje svoju apsolutnu vlast. Kao da je ispunio obećanje na vreme i bez kompromisa sa crkvom i propalitetima redova Dačića na Ivici podrške fašistima i crkvenim skandalima, ratnim zločincima i podrške evropskom džadom Srbije naredio poslanicima da usvoje Predlog statuta.

Kada prvi čovek države zakorači u stvarni svet svojih građana, svi ostali moraju iz njega da iskoče, i da u hladovini mira i znoja, dopuste slobodno kretanje predsednika. Sledeći put, proći će Novim Sadom kao pobednik u borbi sa sobom samim. Uspeo je! Vojvodina je dobila statut. Aha, i šta ćete sada vi iz šake jada kritičke stvarnosti? Ispustiće vas taj koji vas drži kao malo vode na dlanu.

 

star
Oceni
4.25
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi