Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (7)

Promašivanje teme

Bitka za titovinu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Drug Tito je bio pisac tiražniji od Ljiljane Habjanović Đurović i od samog Dobrice, njegova su dela često diktirana iz glave (kao i tolike Fukoove knjige koje su šta drugo nego studentske skripte!) pa pretočena u pisanu reč, ali kakav god da je stvaralački postupak bio u pitanju, dospevale su u svaki kutak naše zemlje: samo od autorskih prava mogao je na stranu da stavi dve i po milijarde za crne dane koje nije nikad ni dočekao

Piše: Ljubomir Živkov

25. maj 2009.
Kako me čim treba da rasvetlim neki slučaj do kraja redovno obuzme mala snaga

Hoću li ikad istražiti neki društveni fenomen toliko da i mene napokon svrstaju u istraživačko novinarstvo ili ću kao u slučaju Kancelarije programa za razvoj ljudskih naselja zagrebati po površini kao huligančić koji petodinarkom oskrnavi krilo metaliziranog novog auta jer ne može da ga ima a ne sme da ga ukrade? Četiri najlepša parking mesta (možda je to pleonazam, svako je parking mesto blagosloveno, ako je slobodno ili ako je vaše) u Njegoševoj drži pomenuta udruga za koju sam u prvi mah bio pomislio da je izmišljena i da je tabla sa kolonijalnim tekstom nastala u ateljeu nekog autolimara. Tada sam se za potrebe YC nekoliko minuta bavio istraživačkim novinarstvom, video sam na internetu da postoji takva humanitarna ustanova, osnovale su je lično Ujedinjene nacije na koje sve češće gledam kao na seljačku radnu zadrugu u kojoj su neki zadrugari pravi kulaci (o tom potom, možda i nikad), i ja se pitam plaća li ta četiri mesta Kancelarija iz svog džepa ili gradski oci časte da bi bili u dobrim odnosima sa UN. Ako imate vozni park (koji vam je isto svetski proletarijat kupio), zašto niste na terenu, u nastambama koje bi doista mogle malko da se razviju, nego ste stalno u debelom ladu? Čak mislim da lad nije lipov, što će reći da na kola i džipove ne pada ni ona medena smesa, to ću danas da istražim, ali ako su i lipe, šta je za onoga ko godinama ima stalna parking mesta da skokne svaki dan do perionice: svetska organizacija časti.

26. maj 2009.
Zastupao bih pro bono porodicu Broz ako se u Švajcarskoj otkriju Titove dve i po milijarde dolara a koje bi bivše republike da raskomadaju srazmerno svaka svojoj nezavisnoj površini

Pre nekoliko godina novinari su poludeli za Titovim prstenom koji mu je te dao Staljin te ga je Tito sam sam sebi kupio od enormnih prevodilačkih honorara, sad je na redu njegov tajni račun u tajnoj švajcarskoj banci, sve je, kao i uvek kad je Maršal u pitanju misteriozno, jedino se zna svota koju je proneverio, dve i po milijarde dolara. Slovence nije mrzelo da izračunaju koliki bi bio njihov tal, Srbiji bi dakako pripalo bar duplo više, a i restlovi Jugoslavije uzeće što iz pijeteta što iz računa ono što im dobrotom švajcarskog bankarluka bude palo s neba, podrazumeva se da će ako već nađemo tajnu Titovu zaostavštinu potonja pripasti republikama, jer su one vlasniku računa bile bliže, draže i važnije nego žena i deca!

Najpre bih se kao branilac okomio na taj deo ostavinske rasprave, da, nisam pravnik, ali to moj duh oslobađa kojekakvih paragrafa te vidim jasno celinu:
1. Novac nije nađen.
2. Ako bi mu Dinkić i Batić i ušli u trag, ne znači da bi ga od Švajcaraca baš i dobili.
3. Lično mislim da Tito nije imao tajni račun, zašto, pa bio je toliko samouveren i tako dugoročno zbrinut da mu tajni konto u Švajcarskoj nije bio potreban: i ono što je imao ovde za nas je bilo tajno.
4. Ako je i odneo dve i po milijarde u Švajcarsku ne znači da ih je proneverio.

Drug Tito je bio pisac tiražniji od Ljiljane Habjanović Đurović i od samog Dobrice, njegova su dela često diktirana iz glave (kao i tolike Fukoove knjige koje su šta drugo nego studentske skripte!) pa pretočena u pisanu reč, ali kakav god da je stvaralački postupak bio u pitanju, dospevale su u svaki kutak naše zemlje: samo od autorskih prava mogao je na stranu da stavi dve i po milijarde za crne dane koje nije nikad ni dočekao. Dalje. Niko ne zna kolika je bila Titova plata, procene nas ondašnjih pionira kretale su se od sto miliona do nule (šta će Titu plata kad je sve njegovo!), dakle, mogao je i deo plate da na nekom od svojih krstarenja zameni u nekoj luci za dolare, a mogao je, ako mu se samo prohtelo, i da je prima u dolarima. Treće: za pedeset godina kao član više lovačkih društva ustrelio je 327 jelena, 1.237 divljih svinja, oko dva miliona prepelica i druge sitnije divljači; od kuršuma iz njegovog karabina stradalo je 97 medveda, ako krzno i nije prodavao ćurčijama kao lovac dobijao je premiju (medvedi su demolirali košnice u Karađorđevu, Bugojnu i drugde, pčelari ali i povrtari čiji je rasad svaštojed takođe tamanio pisahu Maršalatu peticije da se štetočini stane na put); Vrhovni komandant ustrelio je desetak krokodila i dva komodo-dragona koji su podrivali turizam u prijateljskim zemljama, ukratko, ako se pare i nađu, i ako ležarina nije pojela i supstancu i kamate, novac pripada vlasnikovoj ženi i deci, republikama šipak, kao i meni koji branim prezumpciju nevinosti a ne neku porodicu koju lično i ne poznajem.

Izuzetno sažeta preambula svih budućih zakona o vraćanju oduzete imovine i o pravu nasleđivanja

Odavno hoću ovo da bacim na papir i da ponudim našem pravosuđu – dokle treba ići u ispravljanju istorijskih nepravdi (ako se država već laća tog posla kome onda nema kraja). Srce mi je bilo na mestu kad sam pročitao da Igoova (Victor Hugo, 1773–1828) svojta i potomci da neće dobiti ni cvonjka od nekog pozorišta koje je askurđelovo delo stavilo na repertoar, nego ih je sudija odalamio da plate mislim dve hiljade evra za sudske troškove.

Kod nas se za neke lepe parcele javljaju potomci sve starijih i starijih vlasnika, dogurali smo i do srednjeg veka, i zbog toga mislim da bi sudovi trebalo da imaju jedinstveno merilo za nasleđivanje, i placeva, i fabrika gde je mnogi radnik ostavio zdravlje a u nekim slučajevima i kosti, i autorskih prava:

Naslediti možete nešto samo od roditelja, baba i deda (taman vi bili i posmrče, ili sisanče ostavljeno na pragu samostana). Što se daljih predaka tiče, možete naslediti samo imovinu tj. prava pretka koji je bio vaš savremenik, makar to savremeništvo bilo ne znam kako kratkotrajno. Dakle, ako je nosilac svojine/autorskog prava mogao da vas vidi makar pet minuta u kolevci, ili ako ste vi njega videli, pogurenog i smanjenog, kad se već bio okrenuo zidu i gledao u jednu te istu šaru na tapetu, imate šanse da nasledite nešto od njega. Ako je vaš krvni srodnik umro pre nego što ste se rodili, gledajte na njega kao na bilo kog drugog pokojnika: taman predočili sudu njegov DNK, koji neka je kao preslikan vaš vlastiti, Zakon o nasleđivanju i vraćanju imovine koju su komunisti konfiskovali ne pruža vam nikakvu šansu.

27. maj 2009.
Malo o brezi koja oponaša tužnu vrbu zvanu u Rusiji „iva“ (doklen u španskom govornom području IVA znači PDV, što sam saznao plaćajući ionako papren hotelski račun u „Melia Sitges“ hotelu sa deset zvjezdica)

Ispred kafića u kojem sam utlačio mnogi radni sat jedna se breza drži dobro, a druga se, mlađa i tanja, opasno naginje ka ulici. Stablo i lišće su joj zdravi, ali na jednoj strani krošnje nema nijednu granu; pprotivpolozhnaia storona koja joj je propisno razgranata i olistala savila ju je kao što ozbiljan šaran savije štap, pa šta ćemo s tobom, nisi ti tužna vrba da se tako presamitiš, mogao bi neko konopcem da te uspravi kad bi stanari na prvom spratu koji ko zna u kakvim su odnosima sa brezovlasnikom tj. gostioničarem pristali da daju stub svoje terase kao vez; drugi način je da te neko podupre i da te pošto si još mlada ispravi, a kad ti stablo odeblja nosiće ono tu asimetričnu krošnju bez problema; treća mogućnost, za koju sam stručan još manje nego za prve dve (ovom drugom ću se vala pozabaviti, moram da donesem neki čatlov iz F.) bila bi da te neko stručno oreže, ali si nikla u gradu gde niko ne mari ni ako se neki čovek povije, šta da ti kažem osim onog što je Vasko Popa pre tridesetak godina rekao: „Ne daj se, dušo.“

star
Oceni
3.00
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi