Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Građani Srbije o diskriminaciji i nejednakosti

Romi mogu za čistača ali teško za učitelja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO: FoNet/ZORAN MRĐA

Diskriminaciji u Srbiji najizloženiji su Romi, smatraju građani Srbije, koji pripadnike ove etničke zajednice ipak doživljavaju kao najidealnije za posao radnika gradske čistoće, pokazalo je istraživanje agencije "Strategic Marketing". Velike predrasude postoje i prema Albancima i pripadnicima seksualnih manjina

-.-PHOTO: FoNet/ZORAN MRĐA-.- Diskriminacija je srce Srbije: Aprilski protest ispred Skupštine Beograda zbog raseljavanja Roma iz bloka 67

Pripremila: Lidija Franović

Istraživanje, sprovedeno za potrebe projekta Podrška sprovođenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji agencija Strategic Marketing u periodu od 21. februara do 1. marta ove godine na uzorku od više od hiljadu ispitanika (iznad 15 godina). Ankete su rađene u domaćinstvima, metodom face to face. Strategic Marketing interesovalo je da sazna koliko su građani upoznati sa diskriminacijom, šta misle o njoj, kakve predrasude imaju, koliko su tolerantni, te kakva je uloga i odgovornost institucija.

Za najveći broj građana (12 odsto) diskriminacija je odbacivanje, isključivanje iz zajednice. Slede omalovažavanje, ponižavanje (11 odsto), ugrožavanje, uskraćivanje prava (10 odsto), ugrožavanje zbog različitosti (devet odsto), neravnopravnost, nejednakost (osam odsto)... Samo 12 odsto ispitanika nije znalo da definiše diskriminaciju.

Država se slabo bavi problemom diskriminacije

Da se država manje bavi nego što je potrebno problemom diskriminacije smatra 66 odsto. Međutim, 37 odsto je mišljenja da je diskriminacija izuzetno značajan problem i da se mora svrstati među prioritete. Građani ne znaju ili negativno odgovaraju na pitanje da li postoji ustanova koja štiti jednakost svih građana. Ni pripadnici nacionalnih manjina nisu dobro upoznati da u Srbiji postoji ustanova zaštitnika svih građana. Mediji malo ili uopšte ne posvećuju pažnju problemu diskriminacije (68 odsto) a samo 29 odsto kaže da je zainteresovano da budu bolje informisani o diskriminaciji.

Čak 86 odsto građana smatra da nije opravdano uskratiti nečija prava samo na osnovu ličnog svojstva. Pripadnici nacionalnih manjina ipak se više slažu sa pre pomenutim stavom od predstavnika većinskog naroda. Sa stavom da diskriminacija povređuje druge u potpunosti se slaže 55 odsto ispitanika a delimično 38 odsto. Pripadnici nacionalnih manjina opet pokazuju veću saglasnost nego pripadnici većinskog naroda - 69 odsto građana iz redova nacionalnih manjina potpuno se slaže s tim, dok to isto misli 53 odsto građana koji su Srbi.

Uvođenje mera koje bi obezbedile pozitivnu diskrimininaciju podržava 66 odsto grašana. Tri najvažnija faktora koji uzrokuju postojanje diskriminacije su neznanje (54 odsto), religiozna uverenja (43 odsto), stavovi porodice (33 odsto), strahovi (31 odsto)... Srednjoškolci su u velikom broju navodili i pritisak vršnjaka (16 odsto).

Skoro polovina (47 odsto) smatra da je u Srbiji prisutna pritajena diskriminacija, u većoj ili manjoj meri, dok je za 12 procenata veći broj onih koji smatraju da je diskriminacija stvarno prisutna.

Za 44 odsto ispitanika je diskriminacija u jednakoj meri prisutna kao i 2004, a za 27 odsto je u mnogo ili nešto većoj meri izražena u odnosu na period pre pet godina. Malo više od polovine građana (51 odsto) smatra da je diskriminacija zabranjena zakonom, ali da se to najčešće ne poštuje i da prekršioci ne snose posledice.

Najviše su diskriminisani Romi (50 odsto anketiranih), osobe sa invaliditetom (27 odsto), siromašne osobe (26 odsto), žene (20 odsto), starije osobe (19 odsto), pripadnici ostalih nacionalnih manjina (10 odsto)... Diskriminacija je najviše prisutna pri zapošljavanju (74 odsto), u napredovanju na poslu (61 odsto), ostvarivanju prava na zdravstvene usluge (52 odsto), u pravosuđu (48 odsto).

Iako su Romi navedeni kao najdiskriminisaniji u Srbiji, oni nisu navedeni na vrhu liste kada je reč o odgovorima na pitanje u kojoj meri su diskriminisane određene grupe. Najveća saglasnost je da su prilično ili mnogo najviše diskriminisani siromašni ljudi (63 odsto), osobe ometene u mentalnom razvoju (62 odsto), osobe sa fizičkim invaliditetom (60 odsto), Romi (60 odsto)... Albanci (26 odsto), Srbi (20 odsto)...

Žene i Srbi najpoželjniji su da obavljaju posao učitelja/učiteljice, dok su najnepoželjniji Romi, pripadnici seksualnih manjina, Albanci. Najbolje bi posao predsednika Vlade Srbije, smatraju građani, obavljale žene i Srbi, dok bi ga najgore obavljali Albanci, Romi, Hrvati...

Žene i Srbi su opet u vrhu najpoželjnijih za obavljanje posla šefa, a najmanje poželjni su Albanci, pripadnici seksualnih manjina, Romi. Romi su viđeni kao grupa koja bi najbolje obavljala posao radnika gradske čistoće, a posle njih su žene i Bošnjaci.

Osobe sa virusom HIV-a su najnepoželjniji za komšiju, druga ili drugaricu svoje dece, sklapanje braka sa nekim iz ispitanikove uže porodice. Slede seksualne manjine, Albanci i Romi.

Za pojavu diskriminacije u Srbiji najodgovornije su Vlada (47 odsto), sami građani (43 odsto), političke stranke (35 odsto), mediji (27 odsto)... Samo sedam odsto ispitanih doživljava Srpsku pravoslavnu crkvu odgovornom za pojavu diskriminacije.

-.--.-

Oceni
0
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak