Kultura Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Poezija bunta i otpora (14): Miloš Živanović

Rat dobro hrani svoju decu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Zločinci i žrtve: Okupatori u akciji
Zločinci i žrtve: Okupatori u akciji
PHOTO: STOCK

Živanović ne piše pamflete o ljudskim pravima, srpskom fašizmu, ideologijama i represiji, on pravi odlične pesme koje iz svog estetskog, metaforičkog jezgra isijavaju na jasan način upravo ovakvo jedno zalaganje. I tu je potreban, kao i kod svakog vrednog umetničkog dela, udeo čitaoca, kome se ne servira na tacni jedno značenje, već se traži aktivno učešće u stvaranju smisla teksta. Ima se utisak da se ovde ne radi o hrabrosti pisanja već o jedinom mogućem putu za autora

Priredio: Dragoljub Stanković

Apartnost, izuzetnost i različitost od mnogih drugih koji se obično pojavljuju sa prvim knjigama na našoj književnoj sceni mogao bi biti prvi utisak kod čitanja knjiga Miloša Živanovića. Prvenac u izdanju Matice srpske, Ignore The Nightmare In The Bathroom, najavio je jednog oporog, ne tako lako svarljivog autora koji se ne obazire na granice između različitih jezika i kultura, običnog i izmenjenog stanja svesti, elitne i pop kulture a sve u želji da nam ispriča jednu autentičnu priču svog doživljaja sveta kao emigranta i povratnika, u svakom slučaju autsajdera. U najnovijoj zbirci pesama Lirika pasa koja je još u rukopisu, Živanović se izborio i za bolju prohodnost stiha i bolju oštrinu i jačinu metafore. Ovde imamo već, čini se, sasvim izvežbanu ruku autora koja se igra slikama, asocijacijama, esejiziranjem, na način koji ne opterećuje već privlači čitaoca kao magnet jednog novootkrivenog duha. Sadržina, pak, ovog pevanja nešto je preko potrebno našoj ustajaloj književnoj sceni. Radi se ovde o angažmanu ali ne banalnom i na prvu loptu, već estetski izborenom i pronađenom. Živanović ne piše pamflete o ljudskim pravima, srpskom fašizmu, ideologijama i represiji, on pravi odlične pesme koje iz svog estetskog, metaforičkog jezgra isijavaju na jasan način upravo ovakvo jedno zalaganje. I tu je potreban, kao i kod svakog vrednog umetničkog dela, udeo čitaoca, kome se ne servira na tacni jedno značenje, već se traži aktivno učešće u stvaranju smisla teksta. Ima se utisak da se ovde ne radi o hrabrosti pisanja već o jedinom mogućem putu za autora, što bi možda bilo isto. Talenat je i teret i onaj ko ga ima odgovoran je prema njemu. Živanović je napisao u okviru Lirike pasa i dužu poemu, Operu za dinar, iz koje dajemo samo jedan mali odlomak a koja će, nadamo se, tek odjeknuti jer razobličava našu kulturnu i društvenu elitu, onu koja je kreirala, generisala sve ove pseće godine koje još uvek živimo.

Svojom prvom knjigom proze Kubernetes, priče o pilotu, Živanović se pokazuje i kao odličan i već formiran prozaist. U njoj on na briljantan način u više žanrova, formi, obrađuje temu sukoba i suočenja između pojedinca i sistema, imaginacije i moći. Prevazilaženje pomenutih granica visokog i niskog, stvarnog i virtuelnog, pripovednog i kritičkog, demonstrira tako da nas se to veoma tiče, ovde i sada.

Miloš Živanović rođen je u 1976. godine u Beogradu. U ediciji Prva knjiga Matice srpske objavio knjigu poezije Ignore The Nightmare In The Bathroom (2006). Knjigu proze, pod nazivom Kubernetes, priče o pilotu, objavio prošle godine (2008) u izdanju crnogorskog izdavača Plima iz Ulcinja. Član je redakcije kulturno-propagandnog kompleta Beton. Nekoliko pesama iz nove i najavljene zbirke pesama Lirika pasa objavio je u periodici. Živi u Beogradu.


LIRIKA PASA


U srcu

U srcu ja sam low-life
i volim belo meso, u srcu ja sam crn
ja sam šiptar, ja sam musliman, ja sam cigan
ja sam Bernard Šo:
u srcu nosim jednu lepšu tajnu i napolju me čeka noć,
u srcu ja sam arapin, ja sam hispano
u srcu ja sam mladi amerikanac
u srcu ja sam prorok, ja sam latin, ja sam bizantin
ja sam židov sa kikicama, ja sam čistunac i palestinac
ja sam homoseksualni otac svih patrijarha, ja sam papin lucifer
i sisam mu krhko zdravlje, ja sam suvišan
u srcu ja sam kurac na biciklu, ja sam prašina
ja sam mean motherfatherfucker, hramovi su kanalizacija
ja sam reka nezadovoljnih, ja sam huk modrih leševa
kanalizacijom plutaju beda i strava, ja sam šljam osvajača
ja sam opsada, ja sam pleme, ja sam masakr.
Samo mi vetar puni džepove
ja ga sakupljam i čuvam u komorama
u srcu banka.
Daimone, tvoje ruke su oblaci nad tvrđavom,
ja pišam u Savu i gledam kako Dunav raste.
U srcu ja sam magličasti duh iz šahta,
a ti, u remind me of my favorite song.


Homosatanikus

Homopoetikus skače sa konfesionalnog neba
na zemlju otadžbinsku
i trese je mlakim rečima
koje mu majka vredno prevodi na ruski i engleski.
Trese je silnije od plotuna streljačkog voda
i od počasnog plotuna streljačkom vodu
i od pada presamićenog trupla, trese poeta doktus.
Onda se ispruži preko majke
te se sunča pod neonskim krstom nebeskim, mrtvim
bludi poeta boem.
Homopoetikus – moderni homosatanikus,
ne golica njega pitanje
o logorima, varvarizmu i poeziji.
Samo nek se benigno šapuće u časopisu.
Da li je to moda ili bolest?
Homosatanikus ima knjigu:
Vidi moja knjiga! oči ću da ti knjigom vadim.
Kakva ljigava nakaza, pesnik.
A devojčice postmoderne umereno bezobrazne
mutiraju u estradne Desanke
Maksimović.
Zenit:
Papir nije život
Ljudi su ubice.


Mucava Balada

The Orange and The Green, The Orange and The Green
My father he was Orange
And my mother she was Green

Kad sam se rodila
nije se pucalo iz moje kuće,
nije se rodio ratnik.
Moj o-otac na glavi ima keče
moja m-majka na grudima ima krst.
Kad sam se rodila
u kuću su došli derviš i kaluđer,
dugo su ispijali kafu i pušili
neki o-očev ljuti duvan.
A o-otac je skrivao oči od m-majke
i pred ljudima bio ravnodušan
i pred ljudima malo ljutit
što se nije rodio vojnik.
Mog o-oca stari nisu cenili
jer mu je m-majka pravoslavna sirotinja,
nisu ga cenili ni kad je uveo vodu u kuću.
Ni m-majku stari ne vole
jer je okotila polumesec.
Kad sam se rodila,
stari su rekli da sam bednica.
M-majka me vodila u crkvu ponekad,
o-otac se nije ljutio,
samo je molio da ne ide glavnom ulicom.
O-ocu je bilo drago da postim kad i on,
i kad niko ne vidi vodio me u špajz da jedemo suvog mesa.
Derviš i kaluđer pušili su ljuti duvan
što ga je o-otac na m-magarcu doneo iz Makedonije,
kad su ga tukli stražari na granici
i kad su nam streljali m-magarca.
M-majka kaže da je bila puna kuća ljutog dima, kad sam se rodila.
Nije trebalo da ubiju m-magarca,
ljuti dim je svuda zašao.
M-majku sam videla mrtvu na vratima spaljene tekije,
tražila je mog o-oca što se tamo skrivao
da mu kaže da se sakrije
da gladni kojoti dolaze sa hladnjačama.
O-otac se unutra ugušio od ljutog dima, od onog duvana.
Derviša i monaha više nisam videla,
ali sanjam kako puše ljuti duvan
u nekoj kući gde se rodilo bedno žensko dete.
Moj o-otac na glavi ima keče
moja m-majka na grudima ima krst.
Ne znam gde leže pokopani, razdvojeni.
Znam da je m-magarac streljan i kako je to bilo
jer u školskim knjigama ima o streljanju. O o-ocu i m-majci nema.
Živela sam pod šatorom,
kad je došao starac iz kuće pored prevrnutog autobusa i rekao:
Ti si bednica, ali ne moraš da umreš od gladi
- oženiće te moj unuk, on voli mršavice.
Unuk je bio baš mlad
i mogla sam ga previti preko kolena,
da mi nije bio m-muž.
Za pojasom je imao nož
i na grudima je imao sliku noža.
Iz njegove kuće se pucalo kad se rodio.
Otišla sam u tu kuću pored prevrnutog autobusa
i ponela svoje ćebe.
M-muž-Nož retko je bio kod kuće,
živela sam sa starcem i ćebetom i praznim zidom.
Kad je došla ta glasna grupa starac je mumlao
o bedi i o podizanju repa i izašao je napolje,
a oni nisu pušili ljuti duvan nego slatki dim
a oni su me zatvorili u sobu i dolazili
a ja sam bila sama sa praznim zidom
a htela sam biti sa o-ocem i m-majkom,
ali nisam mogla da im se u mislima pridružim
kad ne znam gde su, gde mogu da budu oni zajedno.
Kasnije došao je gospodin doktor,
rekao starcu da izađe i da niko ne ulazi
očistio me i govorio mi:
Mlada, zaustavi plač i progutaj taj ponos,
nećeš umreti, nije to otrov.
Moj o-otac na glavi ima keče
moja m-majka na grudima ima krst,
m-magarac je streljan.
Doktor i starac sede pred kućom,
ispijaju kafe i puše ljuti duvan.
Mačka se nervozno uvija
na izgorelom limu prevrnutog autobusa.
M-muž sa nožem pred ljudima smeje se
još jednom običnom danu obične bednice.
Kad sam se rodila
nije se pucalo iz moje kuće,
nije se rodio ratnik. M-majka je tiho pevala.
Osmeh ratnika je osmeh kurve.


-.-PHOTO: EPA-.-Moj o-otac na glavi ima keče, moja m-majka na grudima ima krstKad je Kapetan Štazi postao fašist

Kad je Kapetan Štazi postao nazi
davao je izjave za radoznale TV drolje
i tetovirao je po svom buldogu
dvoglavog orla.
Opaka perad od prosute krvi
ne ispadne bela nego crna.
Kad Kapetan Štazi vide pticu
nacrta joj još jednu glavu
da izvadi stvar putem trojedinstva.
Kad buldog prestade da ječi
Kapetan Štazi spazi
da od treće glave ispade dildo
i to crn.
Kad je Kapetan Štazi postao fašist
pucao je buldogu u potiljak.
Laknulo je psu koji je postao duh psa
što je gospodar našao smiraj.
Bila je to treća tetovaža
i poslednja kap posvećeničkog bola.
Posle urezane Zvezde i Ćosićeve siluete
sad još i lešinar na slabinama.
Kad je Kapetan Štazi postajao fašist
njegov pas je dobio proliv
i kenjao je vodeno mastilo.
Već je bio sipa.
Kapetan Štazi umače igle i peva himnu.
Ima svastiku na dugom noktu
malog prsta-ljubavnika
zbog dekadentnog fašizma.
Kapetan Štazi nosi čizme
zbog fascinantnog fašizma.
Čizma gazi sipu
nokat struže sline.
Kad je Kapetan Štazi postao fašist
zaboravio je ono što je bilo
i pisao je varvarske stihove mastilom.
Bude mu teško noću kad je sam i uplašen
te gura nečiju butnu kost
u usta mrtvog mastiljavog psa:
Tiho glođi, moja savest spava.


-.--.-Neočekivani posetilac

Pogledaj majko,
bledi mladić dolazi uz brdo.
U pesnici steže zastavu
od krvi i krsta.
Vidiš li mu uniformu, sine?
Vidim, majko, uniforma je ista.
Pogledaj, sine,
da li je Hrist na krstu.
Nije, majko, nema Hrista.
Možda se udaljio?
Pogledaj, sine,
ima li rupa od eksera.
Nema, majko, krst je ravan i zlatan.
Onda nije krst, dečače,
Hrist nikada nije bio na njemu.
Šta je onda, majko,
šta to steže bledoliki mladić
u pesnici dok dolazi uz brdo?
Vidiš li mu oči, sine?
Gledam u njih, majko,
u velike i crne
rupe koje zjape ispod veđa
i rojeve muva koje svetlucaju tamo.
Onda, sine, bledoliki mladić
na zastavi nosi
uniformu za tvoje telo
bodež za tvoje srce
i čekić za tvoju lobanju.
Idi u sobu igraj se.


Psi na barikadama

Osam hiljada pasa dolazi pred grad
Osam hiljada duhova
Crteža na papirnoj pobuni
Ponizno nudi na čitanje
Slikovnicu za stanovnike gradova
Od grada ostaće: onaj što kroz njega prođe,
Vetar
Jedini koji puni pseća srca
Onaj koji svira po kostima
Osam hiljada pasa dolazi pred grad
Da otvori svoju slikovnicu
Jer je novac zelen a brizga kao krv
(Kako reče Josif
Dragi čovek sa ciglom)
Osam hiljada duhova
Ide od vrata do vrata
(’’Da li je to predizborna anketa?’’)
Sa samo jednim pitanjem
Da li ste videli našu slikovnicu
Osam hiljada pasa dolazi pred grad


-.--.-Spremni za božićni pokolj: Psi rataDogs of war

Rat dobro hrani svoju decu.
Kad ih vidiš ugojene
ušuškane u masnoću
kao da su spremni za božićni pokolj,
pomislićeš da su ljubimci
iz finih dedinjskih kuća
- ti prevremeno penzionisani odjeci
gazdinog krvoločnog podrigivanja.
A možda si u pravu,
ukusi i mode đavolski su brzi,
brži od sećanja
gospodari straha.
Da li je to ukus ili zaraza?
Ništa nije prirodno ni samorazumljivo
smejem se onima što plaču
plačem zbog onih što se smeju.

Bijele majke po crnim ulicama,
leže kao brokat preko sanduka sina,
rasplakane nad vikom o propasti dušmana.
Zatvorite, zatvorite oči novina.
Samo gde je rata ima urednih spiskova
i redovnih telegrama.
Čak su i u ratu
čeznuli za ratom,
možda im ga sada treba dati.


Mudrosti o mrtvima

Skovali su danas
novu državotvornu mudrost:
Svi mrtvi su isti. (Raspadnuti?)
Svet je sazdan na istovetnosti mrtvaca.
To je vrhunski zen.
Nije bez razloga stari učitelj upozoravao:
Čuvajte se kad vam mudraci i analitičari
došepaju u vidokrug.
Degutantno je govoriti o gnevu,
ali gnev je tako intenzivan i tako kratak.
A potrebno je da bude dugotrajan.
Ali otkud mi? Nema vremena da poraste,
novi i novi mudraci šepaju na horizontu
i prosipaju zombi-mudrosti.
Danas, svi mrtvi isti. Kakav odvratan dan.


OPERA ZA DINAR

2.
KLER

Nevidljivi prljavi libertini
napali su noćas
moj pravednički san.
O Gospode O Prinče sažali se na ponor bola mog.
Usnio sam kako 8.000 pasa
živi posle smrti
i dolazi pred sud.
O Gospode O Prinče sažali se na ponor bola mog.
Dani su im zato odbrojani.
Dolaska ne može biti
dok ja ne objavim apokalipsu
na bilbordu
pred izbore.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:
Ne plašim se pasa
jer država je naša.
Ne plašim se pasa
jer blagajna je naša.
Rat! Rat! Rat!
Republička administrativna taksa.

Jer ja sam trojedinstvo
šerif, sudija i grobar
a posedujem i kafanu.
Ja sam mi.
Mi ćemo umiriti
nemirne senke.
Ti pravno nevidljivi idu mi na jetra.
Samo u ratu
ima urednih spiskova.
Napravite spisak!
Balansirajte budžet!
Pazite šta prevodite!

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:
Ne plašim se tržišta
jer došo sam sa ratišta.
Džepovi su puni svega
biće i za tebe i za njega.
Ulažemo u advertajzing
jer imamo know how.

I glancajte čizme deco
u čizmu se uzdamo
čizma glavu čuva
svakome sem psu.
Sem kuji nečistoj što se ne ponosi
našim beskrajnim translivadama
simbolizmom i malinama.
Zato će joj glave doći
čizmice moje malinove boje.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:
Čizma! Ta moćna kožna stvar.
Čizma! Uglancana.
Čizma! Šljivove noći bez sna.
Čizma! Greje nas vatra smrdljivog grada.
Čizma i krst!
Zato nam je korak čvrst.

Tolike sam sahranio
upokojiću i njih
šljam talog i drskost aksinatorsku.
Gde su kapije grada
u kom žive psi?
Gde su kapije grada
u kom žive pederi?
Nađite mi nevidljivu kapiju deco
sopstvenom ću je glavom razvaliti.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:
Pukovniče i besmrtniče
gospodine predsedniče
mi čekamo mudrost vašu
mudracima podižemo čašu
otvorite sada kasu
da se igramo slobodnog tržišta duša.

Treba mi vaša garantija
da je moja tapija
da ste opet spremni
da zaslužite plen
u službi za državu
za našu divnu hladnu neman.
Da li se sećate?

-.-PHOTO: STOCK-.-Vukovar, Vukovar: Dođeš star, odeš mladHor starijih vodnika i mlađih menadžera:
Vukovar Vukovar
dođeš star
odeš mlad.
Vukovar Vukovar
nudi ti se na tanjiru
ko raspukli nar.

Ovog puta neće biti
raseljenih lica
nemaju se više kuda raseljavati
aveti eksteritorijalne.
Zaklinjem vas svojom knjigom i poetikom.
Da čujem.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:
Nož na
Pušku!
Nož na
Pušku!
Zaklinjem se čašću i znanjem
da ću psu razbiti njušku.

Tražili su pravdu glasno
zavijali u noć
ali sada će se zadovoljiti
i trunkom milosti
- koju neće dobiti
bezbožni ekstremisti
što se ne klanjaju našem oltaru.
Tražili su brašno
- koje neće dobiti
belosvetske izelice
što ne veruju u svetost naše pšenice.
Dobiće danas platu
kakva im priliči jučerašnjem trudu.
Zar da žive mrtvi i truju sećanje.
Zar da traže pravdu.
Zar da psi protiv nas svedoče.
O Gospode O Prinče sažali se na ponor bola mog.
Rezervati im nisu bili dovoljni
ni slobodna privatna inicijativa
vaškama halapljivim
glodačima kostiju
kosturima
možda će im večni logor biti po volji.
Glancajte čizme deco
spremajte baklje i lomače
brijajte glave ili puštajte brade
po volji vam
urliknite i pevajte sa mnom
nek zaskiče kerovi:
Sad je kišni dan
Aleluja!
Baš je kišni dan
Aleluja!
Gore moje nebo dole moje blato
a tvojim će mudima prijati struja.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:
(šapatom)

Smrad pasa izvodi ga iz takta
pa besno čisti malinove čizme
od našeg svetog blata.
Jer iako je on Kler
tek je do pola Bog
a od pola ker.

Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak