Srbija Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Tranzicija i službe bezbednosti

Uloga BIA u tajkunizaciji

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Zloupotreba informacija koje su dostupne tajnim službama u cilju sticanja koristi tokom privatizacije česta je praksa u Srbiji, dok sankcije izostaju

Jednog uspešnog privrednika pripadnici tajne službe svojevremeno su sačekali na naplatnoj rampi pred Beogradom i, ni krivog ni dužnog, priveli na informativni razgovor. Istovremeno, u glavnom gradu je počinjala prodaja preduzeća za koje je privedeni biznismen bio zainteresovan i zbog čije kupovine se i uputio u Beograd. Privedeni je, uz instrukciju „da bi bilo pametno da ćuti“, pušten tek kada je licitacija okončana, a preduzeće prodato tajkunu bliskom vlasti.

Ovo je samo jedan od primera kako su pripadnici srpske tajne službe učestvovali u privatizaciji firmi. Zloupotreba informacija koje su dostupne tajnim službama u cilju sticanja koristi za uzak krug povlašćenih česta je praksa u Srbiji. S početkom privatizacije državne imovine, ovi sistemi su se razvili do tančina.

Tajne služe su oduvek bile, a i danas su pod strogom kontrolom političkih moćnika. Zato je, smatra Miodrag Vuković, bivši pomoćnik načelnika UBOPOK-a, suština učešća srpskih tajnih službi u privatizaciji, isključivo politička zloupotreba.

„U procesima prodaje državnog vlasništva tajne službe najčešće samo čine oruđe kojima političke elite ostvaruju svoje interese. Kada god da su se tajne službe eksponirale u nekoj privatizaciji, bile su politički zloupotrebljene. Osnovi problem privatizacije u Srbiji i jeste preveliki uticaj vladajuće klase", rekao je Vuković za Blic nedelje i precizirao da postoje tri dominantna modela zloupotrebe:

„Najčešća je privatizacija u službi kupovine naklonosti tajkuna i centara moći, koja je tipična kod prodaje gradskog građevinskog zemljišta. Praktikuje se i privatizacija u službi kupovine unutrašnjeg mira, kao kod slučaja Mobtela i, na kraju, iz spoljnopolitičkih potreba, kao što se dogodilo sa NIS-om”, ocenjuje Vuković.

Privreda i ekonomija zemlje uvek su bile predmet interesovanja naših tajnih službi, tvrdi Božidar Spasić, bivši operativac DB-a.

„Poslednjih godina sve više se razvija sistem praćenja i zloupotrebljavanja privatizacije. Služba je u punom kapacitetu uključena u taj sistem. Ona sve vreme prati u kakvom je stanju kompanija, kako funkcioniše organizovani kriminal unutar nje, ko su ponuđači na licitaciji, kakve su njihove ponude, kuda se kreću. Kada se kupac ili neka strana delegacija pojave na mestu licitacije, posao službe je da zna svaki njihov korak, da prati njihovo kretanje i čak da uđe u hotelsku sobu, na primer, i snimi sadržaj njihovih torbi. Tako se operativci upoznaju sa ponudama potencijalnih kupaca i stiču taktičku prednost za sebe, odnosno tajkune kojima su bliski, ili najčešće za političke moćnike”, izjavio je Spasić.

Najveće koristi od takve prakse imali su i dalje imaju pojedini poslovni magnati, koji su uz svesrdnu pomoć vlasti od devedesetih do danas izgradili svoje imperije i na teret državnog budžeta.

U takvom mešetarenju operativci tajnih službi radili su i u sopstvenom interesu. Božidar Spasić kaže da se u Srbiji, kao i u pojedinim zemljama okruženja, poput Mađarske i Rumunije, događalo da radnici tajnih službi dojavljuju pogodnosti prilika na tržištu svojim rođacima, prijateljima ili da se i sami pojavljivali kao kupci.

„Pripadnicima tajne policije nije zabranjeno da učestvuju na licitacijama prilikom prodaje državnih preduzeća. Zato danas veliki broj bivših i sadašnjih članova naše tajne policije širom Srbije ima ogromne poslovne prostore za koje su saznali u procesima nadziranja privatizacije – kaže Spasić, i kao primer navodi Nenada Đorđevića, dugogodišnjeg radnika DB i jednog od osnivača i finansijera JUL-a.

„To je slučaj pravog bogataša među službenicima tajne policije. Njegova imperija se razvijala još u vreme bliskosti sa Mirjanom Marković, a u godinama najgore ekonomske krize u Srbiji otvorio je lanac od 50 prehrambenih prodavnica „BTC“ u kojima se moglo kupiti sve što je prosečan Srbin mogao samo da zamišlja”, priča Spasić.

U međuvremenu je Đorđević postao vlasnik luksuznih hotela u Beogradu i Budvi, ostrva Sveti Nikola u Crnoj Gori, Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća, Akademije za diplomatiju i bezbednost. Sam Đorđević negira da mu je članstvo u JUL-u i veza sa političkim elitama pomogla u biznisu.

Među članovima službe koji su danas bogati biznismeni nalazi se i Dušan Stupar, bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti i vlasnik „Univerzal holdinga“. U postupku privatizacije, kupovinom na tržištu „Univerzal“ postao je većinski vlasnik Ugostiteljsko-turističkog preduzeća „Kaštel“ iz Ečke, mašinske industrije „Panonija“ iz Inđije, trgovinskog preduzeća „Tamiš“ iz Sečnja, preduzeća za proizvodnju konfekcije „Žako“ iz Žagubice. „Univerzal“ je vlasnik 49 odsto akcija fabrike za proizvodnju alata „Corun“ iz Užica, vlasnik je 38 odsto akcija u fabrici za proizvodnju vode „Belosavac 2001“ iz Smederevske Palanke. Zajedničkim ulaganjem sa poslovnim partnerima iz Turske i Rumunije, „Univerzal“ je većinski vlasnik fabrike za proizvodnju polipropilenskih džakova „Unisack“ iz Inđije. Danas u sastavu „Univerzal holdinga“ ima 20 firmi. Stupar, takođe, tvrdi da njegov angažman u službi nema nikakve veze sa njegovim ličnim i poslovnim uspehom.

Čelnici Bezbednosno-informativne agencije nisu hteli da za Blic nedelje govore o ulozi službe u privatizaciji i preuzimanju firmi u Srbiji, praćenju tokova novca ili potencijalnim zloupotrebama članova službe i pripadnika državnih organa, a budući da rade u saradnji sa drugim državnim organima, ne mogu samoinicijativno da govore na tu temu.

„Jedini način da se zloupotrebe tajne službe u privredi spreče je uspostavljanje efikasnog sistema kontrole. Parlament mora da ima neprikosnovenu kontrolu. Poslaniku ili članu Odbora za bezbednost nijedan operativac ne bi smeo da kaže da je neka akcija državna tajna. Takvom mora da sleduje otkaz i pokretanje istrage. Ali zato poslanici moraju da budu predstavnici naroda, a ne partijski pioni kao što je slučaj u Srbiji”, rekao je profesor Zoran Dragišić, koji je svojevremeno bio predložen za generalnog inspektora BIA.
-.--.-

Oceni
0
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak