Pomen mrtvim fašistima u Sabornoj crkvi u Beogradu

Crkvena filozofija falange

Veličina slova:

Deveti maj se u svetu obeležava kao Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, u znak sećanja na dan kada je, 1945, feldmaršal Kajtel potpisao kapitulaciju u Berlinu. Srpska pravoslavna crkva odabrala je, međutim, drugačiji povod za obeležavanje 9. maja. Prisećajući se dana kada je Beograd, 1942, proglašen gradom „oslobođenim” od Jevreja, u subotu, 9. maja 2009. u Sabornoj crkvi u Beogradu biće održan pomen šefu kvislinške vlade Milanu Nediću, ideologu autentičnog jugoslovenskog fašizma Dimitriju Ljotiću i njihovim sledbeničkim falangama

e-Novine

Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom, onda se brzo lečite da ne biste zarazili svoj narod… Evropski narodi su pod prokletstvom božijim, jer oni nisu više narodi nego jazavci… dvonogi majmuni … zverovi a ne ljudi… Evropski intelektuizirani čovek napravio je ugovor sa đavolom… Evropa je jeres… A ti, Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikada nisi išla njenim putem i nikada za njom. Nazad, na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš.

Čestitka SPC za Dan Evrope (Nikolaj Velimirović)

Dok Srbija prekopava davno napuštene njive u potrazi za kostima đenerala Draže – u prvom od niza javnih radova iz rezervnog Dinkićevog plana za rešavanje ekonomske krize – domaća duhovna elita misli na neprolazne vrednosti. Veliko svenarodno pomirenje fašista i antifašista ove godine će se neobično poklopiti sa proslavom Dana Evrope i Pobede nad fašizmom, pomenom đeneralu Milanu Đ. Nediću (predsedniku tzv. Vlade narodnog spasa 1941–1944), Dimitriju V. Ljotiću (predsedniku JNP Zbor), te „svim poginulim, streljanim i umrlim članovima Zbora, Belih orlova i bivšim pripadnicima Srpskog dobrovoljačkog korpusa 1941–1945”. Hepening je zakazan za 9. maj u 11 sati, a zatečeno sveštenstvo Saborne crkve u Beogradu objašnjava da organizacija daleko nadilazi lokalne okvire, jer je „za sve to zadužen Amfilohije”.

„Bez Dimitrija Ljotića oseća se velika Praznina, a to je praznina koja se ne može lako popuniti”, govorio je nekada vladika Nikolaj Velimirović, svetac zaštitnik kolaboracionista, kvislinga i neonacista. Imajući u vidu ovaj težak zadatak, Srpska pravoslavna crkva – medijum zahvalnosti koju srpski rod duguje svim svojim zločincima – popuniće prazninu Saborne crkve rečima večne mudrosti:

„I ove će godine trajati rat, a ko zna da li će se završiti i iduće. Zato svi Srbi ma gde bili moraju se držati ovih načela:
1. Sačuvati što više srpskih glava; ne liti srpsku dragocenu krv uzalud;
2. Svom srpstvu matica je Majka Srbija;
3. Najveći neprijatelj srpstva je komunizam - Njega treba trebiti iz srpske narodne njive, bez milosti do kraja.
4. Najveći je dušmanin srpskog naroda onaj koji deli Srbe na ma kakve frakcije, partije ili frontove. Svi Srbi moraju biti u jednoj jedinstvenoj falanzi, okupljeni u svesrpskoj legiji. Svi Srbi složno, bratski na okup, da se spasavamo sami.
5. Za sve Srbe nasušna je potreba da svuda čuvaju red, mir i rad. Svaki dan proveden u miru ojačava srpstvo i čuva ga za budućnost.
6. Ostati miran do kraja rata. Ujedinjen srpski narod ne može ništa iznenaditi ni u građanski rat uvući. Ovo je najbitnije.
7. Svuda organizovati srpske oružane jedinice protivu komunista uz pomoć nemačku i sa njima lojalno sarađivati svuda. Veru srpsku pravoslavnu i pradedovsku čuvati i štititi kao najveću srpsku dragocenost.”

Also sprach predsednik tzv. Vlade narodnog spasa 1941–1944, đeneral Milan Nedić, samo šest meseci pre nego što će pobeći iz zemlje pod okrilje Rajha. Omraženi Britanci izručiće ga Jugoslaviji dve godine kasnije, ali nikad neće biti osuđen jer je navodno izvršio samoubistvo. Tako će i Nedić, kao mnogi drugi heroji, ostati neosuđen za progone i ubistva, rasne zakone i saradnju sa okupatorom. Neosuđen, dakle nevin.