Kultura Recenzije
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Kritika filma Beogradski fantom

Pakleni vozači

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO: ALEKSANDAR LETIĆ

Reditelj je očigledno posebno pazio da Fantom u što većoj meri ostane mitska figura. Gledalac saznaje da je njegovo ime bilo Vlada Vasiljević i da je bio jedan od nekoliko momaka koji su u to vreme umeli da „pozajme” nečiji automobil da bi se šepurili po gradu (trideset godina kasnije na istom mestu takvo ponašanje zaista deluje bajkovito i neverovatno šmekerski, ili današnjim slengom, kul). Ali pokazalo se da je odluka da Fantom nema nijednu repliku bila prava

Piše: Vladan Petković 

BEOGRADSKI FANTOM
Srbija/Mađarska/Bugarska, 2009, 82 min
Režija: Jovan Todorović
Scenario: Jovan Todorović i Bogdan Petković
Uloge: Milutin Milošević, Marko Živić, Radoslav Milenković, Andrej Šepetkovski, Aleksandar Đurica, Boris Komnenić, Bojan Lazarov, Nada Macanković
Produkcija: Emote Productions (Beograd), Tivoli Filmproductions (Budimpešta), Camera FX (Sofija)Distribucija: Mirius

Tekuća 2009. najavljena je kao godina preokreta u srpskoj kinematografiji, godina od koje očekujemo nešto novo, posebno u smislu žanrovskog filma i afirmacije mladih autora (to u Srbiji znači mlađih od 50 godina). Zona mrtvih, Život i smrt porno bande, te za jesen najavljeni Srpski film, i- Beogradski fantom. Nakon Porno bande i Fantoma, izgleda da imamo razloga za optimizam: ne radi se samo o filmovima koji su doneli nešto novo uglavnom izanđaloj domaćoj kinematografiji, već su to filmovi neupitnog kvaliteta.

Projekat Fantoma započet je još pre pet godina, idejom koproducenta i koscenariste Bogdana Petkovića. Za domaći film ovako dug period realizacije nije neobičan ni u slučajevima skupih filmova poput Čarlstona za Ognjenku, a kamoli za jedan "mali film" sa budžetom ispod milion evra (tačnije, 750.000). Međutim, ispostavilo se da je Beogradski fantom, u estetskom i profesionalnom smislu, sve samo ne mali film.

-.-PHOTO:  ALEKSANDAR LETIĆ-.- Scena sa snimanja: Andraš Nađ i Jovan TodorovićRadi se o filmu dokumentarno-igrane strukture u kojoj su ove dve komponente neobično uspešno integrisane i izbalansirane. To je i pravi pristup temi koja već 30 godina ima status urbane legende. Sam početak filma je izuzetno efektan, sa jednim od Titovih govora podvučenih pod početnu špicu, na koji se nadovezuju snimci Beograda iz sedamdesetih godina i Maršalovog odlaska u Havanu na Samit Nesvrstanih. U toj poslednjoj godini Brozove vladavine nepoznati mladić krade beli porše 911S Targa tenisera Ivka Plećevića i izluđuje policiju akrobatskim vožnjama po centru Beograda. Ubrzo dobija nadimak Fantom i stiče ne mali broj obožavalaca koji se okupljaju na Slaviji da bi gledali njegove vratolomije.

Dokumentarni deo sastoji se od intervjua sa glavnim protagonistima i svedocima priče o Fantomu: Ivkom Plećevićem, Markom Jankovićem (preko čije emisije na Radiju Studio B je Fantom najavljivao svoje vožnje), policijskim inspektorima koji su ga jurili, među kojima je najistaknutiji ozloglašeni Dušan Živković Fanđo, fotografom Ilijom Bogdanovićem koji je jedini uspeo da snimi Fantomovo lice, Fantomovim prijateljima, Momčilom Selićem, političkim zatvorenikom koji je delio ćeliju sa dotičnim kada je konačno dolijao, a posebno je zabavan i zanimljiv razgovor sa taksistom Mladenom Majstorovićem.

Igrani deo nije samo rekonstrukcija tih događaja iz 1979. godine, već sasvim zaokružena dramska forma u funkciji cele priče. Posebno je impresivna evokacija Beograda sedamdesetih, sa veoma realnim kostimima, rekvizitom, „kečevima" i „tristaćima" kakve je vozila tadašnja milicija, dijalozima u skladu sa slengom tog vremena, pa i CG konstrukcijom bioskopa Slavija (ostatak trga iz tog vremena je prilično dobro skriven, iako MekDonalds malo upada u oči- to je svakako najviše što je moglo da se uradi sa ovako ograničenim budžetom). Prva asocijacija na ovaj deo filma, i po rečima samog reditelja, direktan uticaj, svakako je Vozač Voltera Hila iz 1978. godine, u kom je Rajan O'Nil odigrao jednu od svojih najupečatljivijih uloga. Scena u kojoj Marko Živić u ulozi Fanđa otvara vrata garaže u kojoj se nalazi njegov ford Granada direktan je citat iz ovog filma, kao i njegova garderoba - posebno zvoncare i kožna jakna koja neodoljivo podseća na onu koju je O'Nil nosio u Vozaču. Sve ove „sitne intervencije” neobično uspešno oslikavaju i evociraju duh tog vremena, podjednako kao reminiscencije sagovornika iz dokumentarnog dela filma. Nesumnjivo će svim gledaocima koji se sećaju ovog doba izazvati osećaj nostalgije- tog lepšeg, normalnijeg, po Todoroviću (koji je odabrao verovatno najprikladniji izraz), „bajkovitijeg” vremena.

-.-PHOTO:  ALEKSANDAR LETIĆ-.- Glavnu ulogu igra Milutin MiloševićReditelj je očigledno posebno pazio da Fantom u što većoj meri ostane mitska figura. Gledalac saznaje da je njegovo ime bilo Vlada Vasiljević i da je bio jedan od nekoliko momaka koji su u to vreme umeli da „pozajme” nečiji automobil da bi se šepurili po gradu (trideset godina kasnije na istom mestu takvo ponašanje zaista deluje bajkovito i neverovatno šmekerski, ili današnjim slengom, kul). Ali pokazalo se da je odluka da Fantom nema nijednu repliku bila prava. Milutin Milošević, čiju smo glumu u Aždahi prilično popljuvali, ovde je veoma uverljiv i uspeva da izgradi lik minimalnim sredstvima. (Trivia: u Aždahi je Miloševićev glas nadsinhronizovan- njegove rečenice izgovara upravo Radoslav Milenković koji ovde igra glavnog inspektora). I ostatak glumačke ekipe je potpuno na nivou, Marko Živić konačno ostvaruje jednu upečatljivu ulogu kao Fanđo, dok Milenković kao chain-smoking inspektor deluje kao da je izašao upravo iz Vozača ili nekog drugog američkog krimića iz sedamdesetih, i to na najbolji mogući način. Sekvenca kada on ispred SIV-a razgovara sa neimenovanim političkim budžom u tumačenju Borisa Komnenića posebno je upečatljiva. Najvažniju zanatsku ulogu u dramskom delu filma igraju fotografija Andraša Nađa i montaža Milene Petrović. Scene jurnjave kolima montirane su na pravi način, onako kako je to Holivud radio pre Nemogućih misija i Bornova: kratkim, naizmeničnim rezovima kombinovanim sa tačkama gledišta epizodista i statista sa zadatkom.

Ovo je diplomski film reditelja Todorovića koji je zaista sjajno odradio svoj posao. U Fantomu nema ničega što bismo mogli smatrati viškom, niti se može reći da postoje neki bitni nedostaci. Najveće rediteljsko dostignuće svakako je ravnoteža i raspored dokumentarnih i igranih delova na kojim bi mu mogle pozavideti i mnogo iskusnije kolege. Todorović je definitivno talent to watch, a Beogradski fantom ona vrsta filma zbog kog se ide u bioskop: tečno pripovedanje mitsko-istinite priče, odlično izvedena akcione scene, više nego pristojna gluma i vrhunski dizajn.

8,5/10-.--.-

Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Recenzije
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak