Unapredi sistem

Izvor: www.beogradjesistem.rs

Nakon parole sa velikih građanskih protesta 1996/97 – Beograd je svet – na red je došla nova. Beograd je sistem. I to ne bilo koji, već sunčev

Skromno, beogradski rekli bi mnogi, ali u pitanju nisu velikokosmičke aspiracije stanovnika glavnog grada Srbije, već inicijativa naučnika iz Instituta za fiziku za postavljanje modela Sunčevog sistema u razmeri 1:220 miliona. Preko celog Beograda. I malo šire.

Iako na Zemlji postoji više desetina modela, realizacijom ove ideje Beograd bi postao prvi grad u svetu koji je razvukao solarni sistem po celoj površini, a prestonica bi dobila i nove simbole prepoznavanja. Ideja fizičara bila je da se običnim ljudima približe odnosi veličina koji postoje u sunčevom sistemu.

„Kad mi neko kaže udaljenost je 150 miliona kilometara, ja sa tim brojem mogu sve da radim. Da ga delim, sabiram, množim ali ne mogu da ga doživim. Velike razmere nas odrođavaju, jer su prevelike, čudne, neoubičajene“, kaže za e-Novine profesor Aleksandar Bogojević, koji je i inicirao ideju Beograd je sistem.

Prema ideji, centar sistema, Sunce, našlo bi se na centralnom gradskom mestu – Ušću, a naša zvezda koja nam život daje bila bi velika 5,9 metara. „Kada se postavi Sunce imaš šifru za slagalicu. Ostalo dođe samo po sebi.“

Merkur (2,1 cm) i Venera (5,1 cm) bili bi takođe postavljeni na Ušću. Zemlja (5,4 cm) i Mesec bi se smestili na 634 metra od Sunca, tačnije na Kalemegdanskoj terasi, dok bi se Mars (2,9) uglavio na dorćolskom keju između Kule Nebojša i Sportskog centra 25. maj.

Prva od velikih planeta – ili, kako ih stručno nazivaju u Institutu, kapitalaca – Jupiter (67 cm) trebalo bi da zaposedne deo Vračarskog platoa. Ova šarena planeta bila bi predstavljena i sa svoja četiri pratioca, satelita, poznata kao Galilejevi, od kojih bi naujdaljeniji bio osam metara dalje. „Kada se pogleda iz pravca Zemlje tj. Kalemegdana, imamo praktično pravu liniju, i to kroz centar grada“.

Međutim, osim lagane transplanetarne šetnje od Zemlje do Juptera, dobili bismo i predstavu o tome koliko je potrebno vremena da najveća poznata brzina, brzina svetlosti, pređe razdaljinu u pravoj razmeri. „Desilo se nešto lepo, a to je da su poklopile razmere ljudskog hoda i brzine svetlosti. Na ovaj način stvari postaju dodatno opipljive i razumljivije“, kaže Bogojević.

Još jedan teškaš, Saturn (51 cm), koji je zbog prstenova (prečnik 1,12 m) i boja vizuelno veoma atraktivan, trebalo bi da sa svojim mesecom Titanom dobije kuću na još jednoj prikladnoj lokaciji – Adi Ciganliji. Za sunčev sistem periferni Uran (21,7 cm) našao bi svoje mesto u centralnom holu Aerodroma Nikola Tesla i prema ideji bio bi svojevrsna sistemska dobrodošlica gostima Beograda.

Najudaljeniji Neptun (21 cm) ipak bi morao da izađe iz Beograda, ali je sa dobrim razlogom smešten u Pančevo. „Nalazi su delu grada koji je poznat kao Neptun, nazvan po nemačkom brodu koji je decenijama stajao nasukan na obali Tamiša, a tu se nalazi i istoimena kafana. Tako da nije bilo dileme gde da ga smestimo, a ništa protiv beogradizacije Pančeva nisu imale ni lokalne vlasti. Naprotiv.“

No, ako ste misli da se sa Neputnom, udaljenim 19,1 km od Sunca, završava priča o sistemu, niste u pravu, jer granice ne postavljaju planete već sile privlačenja. Tako je do kraja sistema potrebno proći liniju terminalnog šoka i heliopauzu.

Linija terminalnog šoka je postor kapljičastog oblika gde se izjednačavaju Sunčev vetar na čijoj sili jedre vasionski brodovi i pritisak čestica u međuzvezdanom prostoru. Beogradski gledano, granice su Novi Sad i, gle koincidencije, istraživačka stanica Petnica kod Valjeva.

„Stvarno jeste, skala tako pokazuje, a tu nema vrdanja“, tvrdi profesor Aleksandar.

U svemirskim razmerama, to je ona udaljenost do koje su stigle najbrže ikada napravljene zemaljske rakete vojadžer, koje su još 70 ih godina prošlog veka krenule na putovanje po sistemu. „One su upravo probile probile liniju terminalnog šoka. Trebalo im je 30 godina.“

Heliopauza se, zemaljski rečeno, može nazvati granica ili kraj interesne sfere Sunca/Beograda. Na svemirskom to znači kraj prostora koji kontroliše Sunce, odnosno gde se oseća njegova sila gravitacije. „Posebna draž izabrane razmere modela jeste da se krajnji domet Sunčevog uticaja prilično dobro poklapa sa državnom granicom Srbije. Nadam se da nikog neće iritirati širenje Beograda, jer mi na to gledamo kao na atrakciju.“

Ekipa entuzijasta iz Instituta ne shvata projekat Sistema kao konačan. Štaviše, nadaju se da će ideja izazvati reakciju umetnika, naučnika ili bilo koga sa idejom da unapredi Sistem.
„Verujem da još dosta ljudi ovde koji imaju šta da daju i da ovde ima dovoljno kreativne energije. Možda će nekog ko se bavi vizuelnom umetnošću insprisati Saturnovi prsteni ili crvena mrlja oko Jupitera, nastala od oluje koja traje već 400 godina i koju je video i Galileo Galilej. Nekog možda inspirišu nazivi planeta, odnosno mitologija. Mi smo se igrali sa zvucima oluje na Saturnu i miksovali sa pesmom Devojko mala. U svakom slučaju ne želimo da imamo kopirajt na bilo šta.“

Ono što je bitno jeste da ovaj projekat nije skup i da se može realizovati za svega dva meseca. „Drugari arhitekte već su napravili model Sunca koji bi trebalo da bude od mesinga. Svi mi radimo iz hobija i nadamo se da će se okupiti kritična masa dovoljna za realizaciju.“

E pa izvolite. Svet ili sistem, na vama je da Beograd učinite boljim.