Bezobrazluk do krajnjih granica

Narednih 18 meseci, a po potrebi i duže, svi građani Srbije koji imaju primanja iznad 12.000 dinara plaćaće „solidarni porez” od šest odsto kako bi se nadomestila ogromna rupa u budžaku zvanom budžet. To je samo jedna od stavki koju je Vlada morala da prihvati na predlog MMF-a koji će zauzvrat obezbediti pozajmicu od tri milijarde evra

Pripremio: Dejan Kožul 

Svi, svi, svi građani Srbije, uključujući tu i penzionere sa primanjima većim od bednih 12.000 dinara, najverovatnije će već od aprilske plate u socijalne svrhe, odnosno popunjavanje budžet-budžaka izdvajati šest odsto od „viška”.

Ako uzmemo za primer prosečnu platu u Srbiji, to će značiti da će se od 30.000 dinara oporezovati onih 18.000. U tom slučaju, zaposleni će „dobrovoljno” svojoj otadžbini i njihovim prvim slugama dati 1.080 dinara, na 40.000 dinara to bi bilo 1.680 dinara itd.

Kažu u Vladi da to ne mora da znači da će se ovaj „solidarni porez” odbijati od plata radnika, već da bi tu obavezu na sebe mogli da preuzmu poslodavci koji već plaćaju ionako gotovo najvišu stopu poreza na zarade u Evropi, koji u ovom trenutku iznosi 68,25 odsto u bruto plati.

Koliko je realno da poslodavci zaista na sebe preuzmu i ovaj novi namet, najbolje govore oni sami, odnosno predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković, koji ističe da je praksa svuda u svetu da zaposleni plaćaju svoj porez, a ne da to čine poslodavci.

U saopštenju prosleđenom medijima Unija poslodavaca upozorava da će poslodavci biti prinuđeni da smanje plate zaposlenima na nivo blizak minimalcu, jer će ih povećanje poreza dodatno opteretiti, što će, smatraju oni, produbiti socijalnu krizu.

U zemlji gde je poslovanje na crno, odnosno isplaćivanje gotovo legalizovano, a što je poslednjih godina makar donekle dovedeno u red, nova mera mogla bi dodatno da utiče na proširenje te „crne rupe”, na šta poslodavci i ukazuju.

„Ova mera će podstaći isplatu novca na crno. Na belo će se isplaćivati minimalne ili nešto veće zarade, a ostalo će se isplaćivati radniku na ruke, što je opet gubitak za poreski sistem i državu. Time će efekat ovih mera biti minimalan.”

Ističu i da država opet oporezuje one koji rade legalno (i poslodavce i radnike) a one koji prave trećinu bruto društvenog proizvoda radeći na crno u sivoj ekonomiji niko neće oporezovati. U Evropi je prosek sive ekonomije bio 11,7% u 2008 godini, a u Srbiji je 33% (tri puta više).

Dodaju još da u sivoj ekonomiji trenutno radi 400.000 ljudi i da se u njoj pravi 5,5 milijardi BDP-a. „Neka država dopusti svakom ko radi na crno da se registruje i da zaposli još jednog čoveka a neka mu u prve dve godine rada ne naplaćuje poreze i doprinose na zarade. Na ovaj način 100.000 ljudi će se prevesti u legalne tokove, a fiskalizacijom njihovog prometa dobiće se milijardu evra. Ako država u 2009. prevede 25% onih koji rade na crno u legalne tokove, popuniće u potpunosti manjak u budžetu.”

U Uniji poslodavaca predlažu još nekoliko mera za popunjavanje rupa u budžetu koje bi dale efektnije rezultate od najavljenih. „Porez na luksuz (nekretnine, skupi automobili, vile, jahte i slično). Treba utrostručiti stopu poreza na prihode koja je sada samo 10 ili 15%, a ne odustajati od njega. Ispada da se u Srbiji bogati uopšte ne oporezuju, već se preopterećuju dobrostojeći zaposleni i poslodavci i njima se na teret stavlja finansiranje birokratizovane i korumpirane države”.

Dalje navode da sve velike trgovinske lance koji otvaraju shoping centre po Balkanu treba obavezati da u 2009. mogu da dobiju poreske olakšice ako novac ulažu u Srbiji. „Sada imamo apsurd da strani investitori imaju bolje uslove za investiranje od domaćih preduzeća. Tako će se sprečiti odliv kapitala i učiniti da on cirkuliše u Srbiji, čime će se povećati prihodi od PDV-a.”

Trn u oku poslodavcima, a i građanima Srbije, koje će vladine predložene mere dodatno iscrpiti, svakako su javna preduzeća, koja nisu ništa drugo do „muzare” stranaka na vlasti. Osim toga, od 16 javnih preduzeća, njih 15 je poslovalo sa gubicima u 2008. godini, ističu predstavnici poslodavaca. „Ukupni gubici prema prvim procenama preći će 1,6 milijardi evra. Neka država učini da u 2009. ova preduzeća posluju na knjigovodstvenoj nuli, bez gubitaka, i ostaće joj 1,6 milijardi evra za budžet.”

I za kraj je ostavljeno ono najslađe. „Vlada Srbije ima 239 stalnih savetnika, preko pedeset državnih sekretara, troškovi za reprezentaciju ministarstava su milionski. Potreba je hitna racionalizacija državne uprave u periodu krize, ukidanje reprezentacije i službenih vozila. U Danskoj ministri idu na posao gradskim prevozom i biciklom, a u Srbiji ministarstva imaju vozne parkove od 30 i više vozila. Takođe, postoji više paralelenih institucija koje se bave privredom – Agencija za mala i srednja preduzeća i Fond za razvoj rade potpuno isti posao a to debelo košta poreske obveznike.”

Primetili su još jednu anomaliju, a to je da su plate u privredi niže od plata u javnom sektoru, koje su u proseku veće za 48,6 odsto, što je samo u februaru poraslo za 8,5 odsto. „Nedopustivo je da država dozvoli da plate u javnom sektoru, koji se finansira iz budžeta, budu veće nego u privredi, koja puni budžet.”

Za kraj ovog dopisa zaključuju da bi, ukoliko bi Vlada sprovela ove mere da, ne samo uštedeli 100 milijardi dinara, koliko je navodno manjak u budžetu, već bi se kroz uštede došlo do 2,3 do 3 milijarde evra kojima se sada pokriva nerad i gubici u raznim segmentima našeg društva, dok sve to plaća privreda, koja jedina radi tako da ostvaruje dobitak.

Iako će se mnogi složiti da i sami poslodavci veoma često krše odredbe iz Zakona o radu, kao i da njihova briga o zaposlenima nije na nivou koji bi omogućavao ljudsko dostojanstvo, teško je poreći da nisu u pravu jer najavljene mere vode ka još većim gužvama ispred SOS prodavnica, gde će nasmešeni ministri presecati vrpce umesto da se sakriju u mišju rupu jer se njihovom zaslugom ti ljudi i nalaze u tom čemernom redu.

Vreme je da se podignu glave i pronađu prve motke pri ruci. Teško da bi situacija bez Vlade bila išta gora od aktuelne. Mali problem je samo što u redu stoje i gori od njih, iako je to gotovo nemoguće. Ipak, u Srbiji zemlji čuda je i to moguće. U izboru dva zla, kako to ministri uvek vole da kažu, vreme je da se izabere jedino dostojno rešenje, a posle...