Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (15)

Pregled nedelje

Štucovanje autonomije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Vojvodina ne može sama trgovati, sklapati prijateljstva i imati svoje mišljenje. Kao i do sada, sve svoje prihode mora staviti na raspolaganje gazdama u Beogradu, a oni će joj, u strahu da se ne prejede, velikodušno kao i do sada, udeljivati sedam do deset procenata i to po svom nahođenju tj. onda kad u budžetu ostane para. Sve njene institucije jednom zauvek treba ukinuti i postaviti kadrove iz Beograda, od direktora osnovnih škola do đubretara. VANU i njene akademike ukinuti kao i pisce, pesnike i književnike. Mogu postojati samo oni koje „overi” i potvrdi intelektualna elita Beograda

Piše: Ljiljana Jokić Kaspar

Otkako nas je „NATO razočarao”, kako je u intervjuu za Blic izjavio ministar diplomatije Vuk Jeremić, ne znam šta da mislim osim da su „nas” razočarali svi, od SAD do EU. Pošto smo patetični i smešni, zahvaljujući svojim nerealnim željama i mantrom „Kosovo je Srbija”, sleduje nam još mnogo patnje. (Rusija kao mogućnost razočaranja ostaje u rezervi). Naša kolektivna svest i međunarodna pozicija ostale su tamo gde su bile i pre dvadeset godina. Kosovo nema cenu, ne pitamo šta košta, „kad ide tele, neka ide i uže”, a sve je izvesnije da nas može koštati Srbije.


Srpski seljak ne bi dao ni Bogu tamjana, a kamoli vratio tuđu njivu, koju džabe žanje decenijama. Da se razumemo, Vojvodina se dobrovoljno priključila Srbiji pre manje od sto godina i njeni potomci bi mogli da uživaju bar trun poštovanja, ako ništa drugo, onda zbog svoje odanosti. Ali avaj, ljubav je lako kvarljiva roba, pa sad neka bude ono što nikad nije bilo! Što reče pesnik Despotov, „Došlo vreme da umru oni koji nisu nikad umirali”.
Bojim se da će nas moćnici sveta kazniti zbog opšteg, političkog murdarluka. Sudeći po svemu što nam se događa u državi, više ne znamo ni ko smo ni šta smo ni kuda idemo. Priča o evropskim integracijama postala je loš vic sa bradom. Poslednjih osam godina nije došlo do promene svesti, ni naroda ni političara, te trenutno hara nesvest, a raspredaju se bajke da je komunizam propao, socijalizam mrtav, a kapitalizam trenutno ide ruku pod ruku sa demokratijom. Jasno je vidljivo samo jedno: naša politička elita živi u komunizmu – radi koliko hoće, a uzima koliko joj treba! Najgora strana kapitalizma, u prvobitnoj fazi akumulacije kapitala, zahvaljujući kreativnosti naših vlastodržaca pripala je širokim narodnim masama. Jednom rečju, neka se građani bore sa životom kako umeju i znaju. To nema blage veze sa kapitalizmom razvijenih demokratskih država i zato od strane iskusnih kapitalista iz EU Srbija može očekivati nogu u dupe!

Po običaju, naša politička elita će širiti ruke i svaljivati krivicu na belosvetske pokvarenjake i njihovu ničim izazvanu netrpeljivost. U svakom slučaju, nećemo plakati, kao što nismo ni kada je Milošević potpisao Kumanovski sporazum. Te činjenice su danas nebitne, one su bile samo osnova za sve moguće političke mutljavine i ispiranje mozga građanima. I narednih dvadeset godina zabavljaćemo se „namenskim igricama“ koje nam je smislila politička elita. Ne samo sadašnjost nego i svoju budućnost usmerićemo na večnu „borbu za odbranu ustavnog poretka, ubrzane evrointegracije i poboljšanje odnosa u regionu”. Kosovo nije u regionu, ono je u Srbiji i tačka! To što ceo svet vidi da je drugačije, nije važno, važno je šta misli naša politička elita i građani koji im veruju na reč.

U cilju boljeg funkcionisanja države Srbije trebalo bi usvojiti Statut Vojvodine, kaže strana koja je za, dok druga tvrdi suprotno. Obe smatraju da čine sve za dobrobit Srbije. „I Egzit i Guča”. I EU i Rusija, i gej i ženskaroš, i komunista i vernik, i lopov i poštenjačina, sve može biti u jednoj ličnosti, sve se može u Srbiji i sve je relativno. Po toj logici, kao špricer može se piti i arsenik u čaju od nane. Znajući unapred kome sleduje arsenik bez čaja, teško ćemo progutati obmanu te vrste. To što je statut predložio i usvojio vojvođanski parlament je potpuno nebitno. Ko još u Srbiji drži do „igraonice” koja je smeštena u velelepnoj zgradi nekadašnje Banovine?

Od kada je Sinod SPC poslao oštro intonirano pismo predsedniku Tadiću i upozorio ga na podmukle i opasne namere drugorazrednih Srba i potencijalnih separatista, i on se uozbiljio i razmišlja šta mu je činiti. To što je Srbija sekularna država uopšte nije važno ni socijalistima, a smatraju da svako ima prava da kaže šta misli, pa tako i SPC. Doduše, kada bi htela, SPC bi imala previše posla da „počisti u svom dvorištu”, ali im je ispod časti da se bave zloupotrebama i lopovlukom svojih službenika, pedofilskim skandalima i opskurnim ličnostima iz svojih redova. Spasonosno rešenje se vidi u „doradi” statuta, gde će biti izbrisano sve što može dovesti do „stvaranja države u državi”, reče onomad ministar policije Ivica Dačić.

-.-PHOTO: STOCK-.-Spremno za patriotsko oranje: VojvodinaPre dvadeset godina, sa svojom partijom, učestvovao je u anarhističko-terorističkoj „akciji” zvanoj Jogurt revolucija i pučem srušio ustavni poredak SFRJ. Nasilničkim i protivzakonitim činom ukinuta je tada autonomija Vojvodine, a Ivica Dačić i njegova partija svoj stav nisu promenili do danas. To me i brine, naročito kad se setim kakvi su im bili apetiti za tuđa dobra. Sada se šepure i jasno vide da su oduvek sve činili kako valja! Crkva je oduvek bila prva na braniku očuvanja „vekovnih ognjišta” i protivustavnih rabota, pa svojim pismom sada upozorava i savetuje predsednika Tadića da pazi šta radi. Tu su i akademici SANU, oni isti koji su savetovali i Miloševića kada je pomagao oružjem i ratnicima pobunjene Srbe izvan Srbije, ne bi li ih „zaštitio” i „uvećao sopstvenu teritoriju”. Pošto nisu nikad snosili posledice svojih nepočinstava, smatraju da su bili u pravu i zato im i danas sleduje ključno mesto u kreiranju demokratske države. Akademici su naročito iznervirani činjenicom da se bilo gde izvan beogradske SANU razvija nauka i umetnost. Oni drže tapiju i imaju monopol na istinu i samo su oni kompetentni da kažu ko je zaslužio akademsku titulu, ugled i pare. Njih samo to i zanima. Nije važno što su neki „ugledni“ članovi te akademije elementarno neškolovani politikanti, važno je da su patriote koji budno motre na izdajnike srpstva!

Svakom ko ima zrno soli u glavi jasno je da nema ništa od Statuta Vojvodine i da je sve bila šala komika. Sam statut je bleda kopija autonomije i nisam sigurna kakva mu je bila namena. Da podigne nacionalističku histeriju mračnih umova ili da skromno pokupi mrvice sa stola političke vlastele u Beogradu? Možda je sve smišljeno da se umesi novo testo za „kolače”, koje ćemo umesto hleba jesti narednih meseci? Do tada će naša politička elita i dalje uživati i nekontrolisano trošiti pare kako se kome prohte. Sve će biti po zakonu, kao do sada. Tumaćiće ga oni koji ga krše.

Pada mi na um kakav bi Statut Vojvodine zadovoljio srpske „patriote”. Recimo da se u statutu napiše da je Vojvodina formirana na teritoriji Srbije i oduvek postojala kao takva. Pošto je izmišljena od strane tuđinskih vlasti i propalih carevina, treba joj oduzeti svako pravo na postojanje i autonomnost. Neka bude regija poput Šumadije ili Topličkog okruga. Mora se konačno i definitivno usvojiti laž da je uvek bila srpska! Pravila izmena današnjeg statusa Vojvodine pobrojati taksativno i ako treba dopisati nova. Za svaki korak i za sve lokalne probleme, vojvođanski parlament mora se obratiti vlasteli u Beogradu. Ne sme imati nikakvu priliku da se druži i domunđava sa sumnjivim regijama i autonomijama u svetu. Vojvodina ne može sama trgovati, sklapati prijateljstva i imati svoje mišljenje. Kao i do sada, sve svoje prihode mora staviti na raspolaganje gazdama u Beogradu, a oni će joj, u strahu da se ne prejede, velikodušno kao i do sada, udeljivati sedam do deset procenata i to po svom nahođenju tj. onda kad u budžetu ostane para. Sve njene institucije jednom zauvek treba ukinuti i postaviti kadrove iz Beograda, od direktora osnovnih škola do đubretara. VANU i njene akademike ukinuti kao i pisce, pesnike i književnike. Mogu postojati samo oni koje „overi” i potvrdi intelektualna elita Beograda. U svim žirijima koji dodeljuju bilo kakve nagrade iz bilo koje oblasti, kao i do sada u Vojvodini, moraju biti zastupljeni kadrovi iz „kruga dvojke“. Vojvodina – zajedno sa svim svojim dobrima, gradovima, selima, rekama, jezerima, šumama, barama i svim svojim stanovništvom – ima se smatrati vlasništvom Srbije! Novi Sad nikako ne sme dobiti status glavnog grada, jer treba da služi za povremene izlete, provod i političko štucovanje brkova tvrdoglavima (čupanje istih više nije u modi).

Ako bilo kome od građana padne na pamet da se seća prošlosti, ili razmišlja o autonomiji, proglasiti ga separatistom i neprijteljem države! Takve po propisu ismejati i kazniti. Prvom prilikom, nekadašnju zgradu Banovine prodati ruskim tajkunima, a vojvođanski parlament smestiti u školske učionice, neka se tamo okupljaju, maštaju i debatuju. Samostalnost je nedopustiva, na njih se mora večno motriti da Vojvodinu ne stave pod mišku i odnesu iz Srbije. Moraju večno biti pod nadzorom staratelja u liku Voje, Velje, Tome i sličnih patriota.

Ima i drugačijih tonova po pitanju statuta, pa tako ministar ekonomije Mlađan Dinkić stidljivo priznaje da Vojvodina ima istorijsku autonomiju. Valjda pamti da se na prvim izborima, zahvaljujući glasovima Vojvođana, sa svojom strankom provukao u parlament. Zato je odmah posle izbora ukinuo platni promet Vojvodine i sve račune i novce stavio pod centralnu kontrolu Beograda. Dragan Marković Palma, vlasnik mini-kneževine, zajedno sa svojim mužicima ima genijalnu ideju da se o statutu izjasne svi građani Srbije. Valjda misli i na Srbe iz Gračanice i Kosovske Mitrovice, koji bi glasali po enklavama. Kad su mogli više od decenije da održe Miloševića na vlasti, uprkos milionima glasova razuma Srbije, ne bi ni ovaj put omanuli. Usput mu je poznato da srpski seljak ne bi dao ni Bogu tamjana, a kamoli vratio tuđu njivu, koju džabe žanje decenijama. Da se razumemo, Vojvodina se dobrovoljno priključila Srbiji pre manje od sto godina i njeni potomci bi mogli da uživaju bar trun poštovanja, ako ništa drugo, onda zbog svoje odanosti. Ali avaj, ljubav je lako kvarljiva roba, pa sad neka bude ono što nikad nije bilo! Što reče pesnik Despotov, „Došlo vreme da umru oni koji nisu nikad umirali”. Šalu na stranu, na pitanju Statuta Vojvodine jasno se vidi na kom je putu Srbija i ko je vodi.

Ovu nedelju obeležili su i uobičajeni primeri bezočne vlastodržačke otimačine. Laž je da su članovi RIK-a naplaćivali svoj rad po zakonu. Da se manem milionskih plata koje su „zaradili” i laički razmislim o činjenici da su dnevno zakazivali po nekoliko sednica, a onda isplaćivali – koliko sednica u jednom danu toliko isplaćenih dnevnica! Sve svakako u cilju sticanja materijalne koristi. Po zakonu se to smatra zloupotrebom službenog položaja i spada u domen prevare! Kad u tome učestvuje i sutkinja Vrhovnog suda Srbije i smatra da je „radila po zakonu”, nepotreban je svaki komentar!

Oceni
0
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak