Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Skup branitelja ljudskih prava

Vrisak utihnutih glasova

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Srbija još nije usvojila Deklaraciju o braniteljima ljudskih prava, pa aktivisti, umesto da obavljaju svoj posao, moraju prvenstveno da brinu o sopstvenim životima.

-.-PHOTO: DEJAN KOŽUL-.- Obavezna zaštita policije: Skup Žena u crnom

Pretnje pripadnicima nevladinih organizacija, posebno onima koje se bave zaštitom ljudskih prava i čiji su aktivisti često stigmatizovani, proglašavani stranim plaćenicima, izdajnicima, a čije su liderke nazivane vešticama, poprilično su česta pojava u Srbiji.

Poslednje vreme meta napada je najčešće bila Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, kao i kancelarije Helsinškog odbora. Branioci ljudskih prava su zbog nepostojanja zaštite došli u jednu neobičnu situaciju u kojoj, umesto da se posvete sprečavanju kršenja tuđih, prvenstveno su okrenuti brizi za svoja prava, a često im je ugrožen i život.

Još 1999. godine, Generalna skupština UN usvojila je Deklaraciju o braniteljima ljudskih prava, kada su pozvali i zemlje članice iz sistema UN da deklaraciju i sami usvoje.

Srbija to, naravno, još nije učinila, a pretnje kojima su izloženi aktivisti i nepostojanje gotovo nikakve zaštite države bile su razlog održavanja skupa Branitelji ljudskih prava, koji je u četvrtak održan u sivom SIV-u, odnosno novonazvanoj Palati Srbije.

Na skupu koji su organizovali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Kancelarija UN za ljudska prava i misija OEBS-a, prisustvovali su predstavnici više nevladinih organizacija.

Najangažovanija je, s razlogom, kao i uvek bila Biljana Kovačević-Vučo, koja je istakla da u krivičnom zakonu Srbije ne postoji krivično delo ugrožavanja bezbednosti, te da je, u slučaju da do toga dođe, jedino moguće podneti privatnu tužbu.

Naglasila je da bi Srbija trebalo čim pre da „revitalizuje” Deklaraciju o braniteljima ljudskih prava „da postane deo svake demokratske zemlje”. „Taj dokumant propisuje šta država treba da učini za efikasan rad branitelja ljudskih prava”.

Prema njenim rečima, političari u Srbiji izbegavaju komunikaciju sa njima (braniteljkama ljudskih prava), jer je to „najčešće loše za rejting”. Ona je istakla da se bezbednost „u njenom harmoničnom smislu” ne može izbeći kad se govori o braniteljima i podsetila na napade na direktorku Helsinškog odbora za ljudska prava Sonju Biserko.

„Kad su napadnute njene kancelarije, odmah smo se obratili ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, koji nam je juče, posle dva meseca, odgovorio da će pojačati patrolnu i pozornu službu na mestu njenog stanovanja”, navela je Vučo i naglasila da se u slučajevima napada na nekog mora odmah reagovati.

„Država mora da učini sve za bezbednost onih koji brane ljudskih prava, jer je to nužno da bi njihovo delovanje bilo dostupno svim građanima”, rekao je vršilac dužnosti stalnog koordinatora UN u Srbiji Lenart Koclajnen (Lennart Kotsalainen).

Koclajnen je na skupu Branitelji ljudskih prava dodao da se važnost delovanja branitelja ogleda i u tome što oni daju glas ljudima koji ga „nekad nemaju u društvu”.-.--.-



Oceni
0
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak