Vojska je zakon!

U okviru reforme Vojske Srbije, Ministarstvo odbrane i zaštite donelo je ušminkani Nacrt zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji bi trebalo da našu malu ali zapuštenu zemlju još malo približi Evropskoj uniji. Međutim, tokom izrade prve verzije ovog zakona, vojnim i pravnim ekspertima je zaigralo junačko srce, namazali su se ratničkim bojama i počeli da se busaju u prsa, pa su se bacili na pisanje zakona rukovođeni tradicionalnim sivomaslinastim sloganima „Neka bude borba neprestana”, „Kill 'em all” i „Ubij, zakolji, da ništa ne postoji”. Tako je nastala verzija zakona koja potpuno odgovara našim miroljubivim potrebama, ali je nažalost odbačena jer Evropljani nemaju razumevanja za minobacačke izlive našeg nacionalnog bića. E-novine vam ekskluzivno odnose odabrane članove odbačene verzije zakona

II

Vojna obaveza

Član 2.
Vojna obaveza je pravo i manje-više dobrovoljna dužnost tzv. građana da se pripremaju i osposobljavaju za učešće u ratu i ratnim zločinima.

Vojnu obavezu u predratnom, ratnom i postratnom stanju imaju svi tzv. građani, koji se pripremaju i osposobljavaju za izvršavanje vojnih dužnosti i drugih ratnih zadataka (etničko čišćenje, silovanje, spaljivanje kuća, otimanje bele tehnike, streljanje civilnog stanovništva, organizovanje konc-logora) u skladu sa zakonom jačeg.

Član 4.
Vojni obveznik je lice (sa ožiljkom) koje podleže ratnoj obavezi u skladu sa zakonom jačeg, i to:
1) regrut obični;
2) vojnik na služenju vojnog roka sa nuklearnim oružjem ili goloruk, kao od majke rođen;
3) lice u civilnoj službi (zaduženo za poseban tretman civila);
4) lice u rezervnom sastavu, uvek spremno da stupi u koljačku akciju.

Lice postaje regrut kad napuni 18 godina ili ranije, ako mu proključa krv u patriotskim žilama.

Član 9.
Vojnom obvezniku prestaje vojna obaveza:
1) kada navrši 160 godina (muškarac), 159 godina (žena) i 80 godina (dete, član PUPS-a);
2) ako mu prestane državljanstvo Republike Nebeske Srbije u skladu sa neskladom;
3) ako bude oglašen nesposobnim za vojnu službu (srpski: mrtav);
4) njegovom smrću, ali tada postaje zagrobni obveznik koji ima obavezu da, u svojstvu duha predaka, nadahnjuje krvožednost generacije koja uzalud raste.

III

Obaveza služenja vojnog roka

Član 24.
Obaveza služenja vojnog roka izvršava se služenjem vojnog roka, kako u Vojsci Srbije tako i u paravojnim formacijama bestijalnog tipa kao što su popularni „Beli orlovi”, umiljati Arkanovi „Tigrovi”, vegetarijanski nastrojeni „Vukovi” ili blagoglagoljive „Zveri srpske – Pokret za čeljusti” (samo za intelektualce).

Član 27.
Regrut koji, iz običnom ljudskom razumu nedostupnih razloga, sam zahteva da bude upućen na služenje vojnog roka, odmah će biti proglašen dobrovoljcem i poslat da se kali na najbliže ratište.

Regrut koji se zajebe, pa se sa odobrenog privremenog boravka u hladnom, otuđenom inostranstvu vrati u toplo krilo majčice Srbije i, u nastupu histeričnog patriotizma, zatraži da bude upućen na služenje vojnog roka, biće upućen u maslinastozeleno bespuće pre roka.

Član 28.
Ministar odbrane i Veće Staraca (SANU) propisuju uslove po kojima vojni rok služe: regrut naučni radnik istraživač, koji radi na naučno-istraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju (redizajniranje Teslinog tajnog oružja, masovna proizvodnja mirotočivog napalma, konstruisanje nuklearnog ocila-ubice, destilisanje bojnih otrova iz šljive ranke i kruške karamanke, upotreba pancirnog jeleka u borbi prsa u prsa), vrhunski sportista koji postiže vrhunske rezultate (srpski: jebe kevu mrskim strancima na svetskim takmičenjima) i umetnik za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (role-model: Dobrica Ćosić).

Član 32.
Na služenje vojnog roka ne upućuje se regrut:
1) koji se drznuo da umre pre odsluženja vojnog roka, što se smatra izdajničkim aktom;
2) koji nema ruke, noge, trup i glavu;
3) koji nije rođen;
4) koji, iz bilo kojih razloga, ne postoji.

Član 36.
Vojnik koji odsluži vojni rok privremeno se otpušta iz Vojske Srbije ili paravojnih formacija i postaje lice u rezervnom sastavu (tzv. zlatna rezerva) uvek spremno da položi svoj bezvredni život na oltar otadžbine.

IV

Odlaganje, prekid i oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka

Član 39.
Služenje vojnog roka se odlaže regrutu:
1) koji boluje od hroničnog oblika pacifizma, dok se ne prizove pameti i ne shvati da rat nema alternativu;
2) koji nije u stanje ni pile da zakolje, dok ga ne prođe iracionalna nežnost prema živini;
3) koji ne razume trubu, a samim tim ni Srbiju.

Član 41.
Služenje vojnog roka prekida se vojniku:
1) koji junački pogine tokom rata u kojem nije učestvovao;
2) koji izvrši samoubistvo uz malu asistenciju nadređenih oficira;
3) koji odbije da strelja žene, decu i starce koji se lažno predstavljaju kao civili. U ovom slučaju, služenje vojnog roka prekida se egzekucijom neposlušnog soldata.

Član 42.
Vojniku se može prekinuti služenje vojnog roka i na njegov zahtev, koji se u tom slučaju tumači kao želja za eutanazijom koja će mu odmah biti uslišena, jer je vojska humana organizacija koja brine o svakom čoveku.

Član 45.
Od obaveze služenja vojnog roka oslobađa se lice:
1) koje nije moglo da odoli svojoj izdajničkoj prirodi, pa je na vreme dezertiralo na Onaj Svet;
2) za koje postoji osnovana sumnja da ne postoji.

VII

Boravak vojnih obveznika u inostranstvu

Član 61.
Regrut koji namerava da boravi u inostranstvu sam je sebe osudio na propast. Srpski regrut, logično, treba da ostane u Srbiji i da bude pripravan za pohod na srpske zemlje koje su se igrom nesrećnog slučaja privremeno našle izvan granica Velike Srbije za male ljude. Svi bludni sinovi koji žele da napuste majčicu Srbiju biće odmah izvedeni pred preki sud, koji će ih proglasiti za nacionalne izdajnike, strane plaćenike i domicilne ništarije. Nakon suđenja po kratkom postupku, regruti-izdajice roda svoga biće poslati na večno služenje vojnog roka u kasarne Nebeske Srbije.

Član 62.
Prema regrutima koji već borave u inostranstvu bićemo blagi i pružićemo im još jednu šansu. Neka se slobodno vrate u zemlju, nećemo im ništa. Daćemo im priliku da se iskupe za svoje podlo bekstvo, koje su izveli u kukavičkoj nameri da sačuvaju živu glavu, tako što će služiti vojni rok koji će trajati tri puta duže od njihovog boravka u inostranstvu. Nakon vojnog roka, ukoliko ga kojim čudom prežive, odmah će biti upućeni na prinudni rad, pa na dobrovoljnu obnovu i izgradnju po difoltu porušene zemlje, pa na društveno-koristan rad u institucije zatvorenog tipa i tako redom. Vojska Srbije prašta, ali ne zaboravlja!