Intervju Kultura
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Intervju: Rolf van Eijk, režiser

Menjajte sebe da biste menjali druge

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO: ROLF VAN EIJK

Raj nad Holandijom nije toliko politički film već psihološki portret o ubici. Zanima me kako ljudi reaguju na osnovne emocije. Na početku je bio društven čovek koji je učio i mogao je lako i da posluži kao primer kako islamski ljudi mogu da se uklope u društvo. Međutim, za dve godine radikalno se menja u ubicu. Zašto se promenio?

Razgovarao: Peđa Popović

Ubistvo producenta Thea van Gogha od strane Muhameda Bojerija zbog 10-minutnog filma „Submission”, koji se bavi problemom nasilja nad ženama u tradicionalnom islamskom društvu otvorio je u Holandiji „pandorinu kutiju” o građanskim slobodama i toleranciji po čemu je ova zemlja poznata.

Ovo, za holandske standarde atipično ubistvo inspirisalo je mladog 25-godišnjeg reditelja Rolfa van Eijka da napravi film Raj nad Holandijom (Hemel Boven Holland). U svom diplomskom delu Eijk prati zločin iz Muhamedovog ugla, odnosno transformaciju od studenta i dečka koji ponekad poduva džoint do čoveka koji je sa osam metaka nemilosrdno ubio Tea van Goga, a sebi obezbedio doživotnu robiju.

U razgovoru za e-novine Rolf van Eijk priča o motivima da snimi ovaj film, reakcijama, liberalnoj Holandiji, problemu suživota domaćeg stanovništva sa milionskom muslimanskom zajednicom...

* Koji su bili tvoji lični motivi da snimiš Raj nad Holandijom?
Filmom sam hteo da predstavim trenutnu situacija u zemlji, a to je konflikt između holandskog i islamskog društva, koja žive veoma blizu jedna drugih. Ubistvo Tea van Gogha je jedno od najšokantnijih momenta u holandskom društvu. Iako može da se podvede pod incident, simbolizuje mnogo veći problem u holandskom društvu.

* Holandija kao liberalna zemlja decenijama je uzor tolerancije i razumevanja. Da li je i dalje tako?
Mi nastojimo da budemo veoma liberalna zemlja. Legalizovani su gej brakovi, eutanazija je dozovljena, abortus... S druge strane, ne možemo da razumeno jednu veliku kulturu poput islamske, koja živi pored. Većina Holanđana i dalje ne shvata zašto je Muhamed ubio Van Goga i moja motivacija je bila da promenim holandsku perspektivu na taj događaj. Ljudi doživljavaju stvari crno-belo, a ja sam želeo da ga napravim više sivim. Da pokažem društvu drugi ugao. Njegov ugao.

-.-PHOTO: ROLF VAN EIJK-.-Plašio se za život filma: Detalj iz filma Nebo nad Holandijom* Da li se nešto promenilo nabolje od ubistva do sada?
Malo je bolje. Iako je bilo nemilih momenata, počeli smo više da pričamo i pokušavamo da se razumemo. Ipak, mislim da ovaj konflikt neće rešiti ni ova ni sledeća generacija. Pred nama je dug put. Verujem da je problem u tome što pokušavamo da promenimo imigrante što je više moguće. Da napravimo od njih tipične Holanđane. Umesto toga, trebalo bi da se i mi sami menjamo. Promene treba da dođu sa obe strane, što je, ubeđen sam, pravo rešenje.

* Kakve su bile reakcije na film u Holandiji?
Veoma pozitivne. Rekli su mi da je veoma hrabro što sam pokušao da da predstavim teroristu kao običnog čoveka. Čak su i ljudi iz islamske zajednice bili zadovoljni jer je konačno neko i iz holandskog društva napravio korak ka boljem razumevanju dve kulture i tog zločina.

* Da li je bilo problema?

Samo sa desničarima, nacionalistima. Okačili su nekoliko tektova na web u kojima su bili veoma agresivni, pretili mi.

* Da li si bio uplašen?

Da.

Dramaturška retrospekcija
Zašto si odlučio da film vremenski ide unazad, odnosno da počne sa ubistvom?

Zbog dramatizacije. Kako bih bolje prikazao transformaciju i fokusirao se na Muhameda, njegov odnos prema okruženju, umesto na zločin. Zbog toga film je urađen i bez muzike, jer nisam želeo da kroz muziku usmeravam gledaoca. Autentičnost je takođe i razlog što je sve snimano iz jednog kadra jer menjanje uglova takođe može da bude manipulativno.

* Za svoj život, možda?

Prošla mi je ta misao kroz glavu.

* Da li si u Beogradu očekivao punu salu?
Bio sam iznenađen, jer ljudi ovde dosta znaju o ovom konkretnom ubistvu i šta je ono značilo za holandsko društvo. Što se tiče filma, kritike su bile pretežno pozitivne. Iskreno, nisam očekivao toliku pažnju.

* Da li sada radiš na nekom filmu?
Snimam film o iračkom vojniku koji je ranjen i beži iz rata, a u potrazi za boljim životom dolazi u Holandiju. Pratimo ga 24 sata, dok u isto vreme pratimo i holandskog mladića koji je u vojsci i koji odlazi u Irak. Njihova dva života se ukrštaju i pričaju o drugačijim kulturama i sudbinama.


* Da li to znači da te insprišu političke priče?

Ne toliko. Raj nad Holandijom nije toliko politički film već psihološki portret o ubici. Zanima me kako ljudi reaguju na osnovne emocije. Na početku je bio društven čovek koji je učio i mogao je lako i da posluži kao primer kako islamski ljudi mogu da se uklope u društvo. Međutim, za dve godine radikalno se menja u ubicu. Zašto se promenio? To je kao slagalica koju sam pokušao da predstavim publici.-.--.-

Oceni
4.50
Ostali članci iz rubrike Kultura
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak