Građani Balkana između nade i razočaranja

PHOTO: GALLUP

Najviše strepnji prema evropskoj budućnosti pokazali su građani Hrvatske, koji se i najmanje osećaju Balkancima. Najskloniji korupciji su u Crnoj Gori a najviše nepoverenja u Haški tribunal imaju građani Srbije. Ovo su samo neki od rezultata dobijenih u ispitivanju stavova građana sedam balkanskih zemalja koji su 17. novembra saopšteni u Briselu.

Istraživanje je obavljeno u septembru i oktobru u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji i Albaniji, metodom face to face na stratifikovanom uzorku od 1.000 ispitanika u svakoj zemlji. Najzadovoljniji svojim životom su građani Hrvatske, pa Crne Gore i Kosova. Najmanje zadovoljni svojim životom su u Makedoniji. Da se stvari u njihovoj zemlji odvijaju dobro smatra više od 60 odsto kosovskih ispitanika. Slede građani Crne Gore, Makedonije, Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine i tek na kraju Hrvatske.

Tri petine Hrvata ne smatra se Balkancima

Sa svojom zemljom najviše se identifikuju stanovnici Kosova (76 odsto), Hrvatske (65 odsto), koliko i u Makedonija, u kojoj su procenti podeljeni na osnovu etničke pripadnosti. Tako se sa Makedonijom identifikuje 79 odsto etničkih Makedonaca i 42 odsto etničkih Albanaca. Najmanji procenat je u Bosni i Hercegovini – 33 odsto. U entitetu Republika Srpska samo 10 odsto građana se identifikuje sa Bosnom i Hercegovinom, dok je u Federaciji taj procenat viši i iznosi 51 odsto. Međutim, nije istraživano koliki je procenat izjašnjavanih Bošnjaka i Hrvata.

Građani Hrvatske se najmanje od svih u regiji smatraju Balkancima. Tri petine njih ne mogu se u potpunosti ili bar malo identifikovati sa Balkanom. Slede građani BiH (47 odsto), Srbije (34 odsto), pri čemu je veći procenat u Vojvodini – 41 odsto. Sa Balkanom se najviše identifikuju građani Kosova i Makedonije.

Na pitanje da li bi nastavili živeti u svojoj zemlji, najviše pozitivnih odgovora bilo je u Hrvatskoj (88 odsto), Srbiji (75 odsto), BiH (74 odsto). Najviše ispitanika odselilo bi se iz Albanije. Najviše građana Kosova (59 odsto) smatra da im je standard bolji, a najniži procenat zabeležen je u Hrvatskoj (24 odsto). Svoj standard lošijim ocenjuje 44 odsto građana Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Makedonije (42 odsto), Srbije (40 odsto)...

Najskloniji korupciji su u Crnoj Gori. Za 48 odsto crnogorskih građana prihvatljivo je koristiti veze kako bi svoje dete upisali u bolju školu. Slede BiH (39 odsto), Srbija (34 odsto), Hrvatska (32 odsto). Na poslednjem mestu su građani Makedonije (20 odsto). Čak 78 odsto ispitanika u Hrvatskoj smatra da njihova vlada ne čini sve u borbi protiv organizovanog kriminala. Sledi BiH (74 odsto), Srbija (58 odsto), Kosovo i Albanija (48 odsto), Crna Gora (45 odsto), Makedonija (35 odsto).

Srbi ne veruju Hagu

Da Evropska komisija želi njihovu zemlju u Evropskoj uniji smatra 82 odsto građana Kosova, 67 odsto Albanije, 57 odsto Crne Gore, 55 odsto Srbije, 53 odsto Makedonije, 46 odsto Hrvatske, 43 odsto Bosne i Hercegovine. Na pitanje da li građani EU žele njihovu zemlju u EU, najpozitivnije su se izjasnili na Kosovu (75 odsto), Makedoniji (57 odsto), a najmanje u Hrvatskoj, koja ima najviše šanse da kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu dobije članstvo u Uniji. Upravo njeni građani najmanje od svih smatraju da bi eventualno članstvo bilo dobra stvar za njih, kao i da će se time snažno pogoršati njihova lična finansijska situacija.

Da je međunarodna zajednica uglavnom ili veoma pomogla u regionu smatra najviše građana na Kosovu i Albaniji. Njihove stavove najmanje dele građani Srbije.

Nije izbegnuto ni pitanje o Haškom tribunalu. Najpozitivnije se o njemu izjašnjavaju u Albaniji (63 odsto) i na Kosovu (62 odsto). Građani ove dve države procese u Tribunalu smatraju nepristrasnima i sa nepoznatim ishodom presude. Takva stajališta, međutim, deli samo 21 odsto građana Hrvatske i 15 odsto Srbije, čiji stanovnici su se u najvećem procentu izjasnili i da su suđenja samo ceremonijalna i da se presude znaju pre završetka procesa.

Crnogorska vlada uživa najveću podršku svojih građana, a najlošije je ocenjen rad Vlade Bosne i Hercegovine.

Gallup Balkan Monitor organizovao je i okrugli sto na kome su učestvovali Đulijano Amato, bivši predsednik Evropske komisije i isto tako bivši italijanski ministar inostranih poslova, Veton Suroi, direktor prištinskog lista Koha Ditore i Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova SRJ i SCG.

Amato je posebno naglasio da Unija duboko greši što nije ukinula vize ili bar olakšala putovanja građana Zapadnog Balkana u šengensku Evropu. Založio se za što brže pregovore o prijemu zemalja regiona u EU. Svilanović je istakao da nikakva srpska vlast neće priznati nezavisno Kosovo, ali da jeste nužan dogovor oko prisustva EU na njemu. Suroi je ocenio da su Bosna i Kosovo „nedovršene države”, kao i Srbija, jer drži otvoreno pitanje kosovskog statusa. Posredno je zatražio novi regionalni pristup EU proširivanju na Zapadni Balkan, rekavši da pitanje „nedovršenih država” mora biti povezano sa „sposobnošću da se postane članica EU”.