Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Kada će se okončati slučaj Barbalić

Bespuća radikalske zbilje

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Progon jedne zemunske porodice praćen je jezivom fašističkom kampanjom Vojislava Šešelja koji je pred TV kamerama mahao putovnicom Darija Barbalića, rođenog Beograđanina, zaurlavajući da male ustaše neće ići u srbijanske dečje vrtiće, prilažući kao dokaz i bedž Hrvatske demokratske zajednice, koji je, navodno, pronađen u stanu. To je vreme fašističkog nasrtaja na Srbiju u prisustvu Slobodana Miloševića; Zemun je bio ogledni toponim, grad fašističkih pivnica u kojem je je Srpska radikalna stranka sprovodila totalitarne maštarije svog predsednika i vlastite frustracije pretvarala u novac i moć.

Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu 1. oktobra ove godine održaće se ponovljeno suđenje čijim bi ishodom trebalo da, nakon jedanaest godina, bude određeno pravo na korišćenje stana porodice Ivana Barbalića iz Zemuna, koju su pripadnici Srpske radikalne stranke nasilno iselili 1. jula 1997. Za ovu porodicu od tog dana ništa neće biti isto, baš kao ni za državu i društvo koji su se, čast izuzecima, olako pomirili sa njenim progonom. Zaposedanje stana u kojem su živeli Ivan Barbalić, njegova majka Darinka i sin Dario, rođeni Zemunci (ispostaviće se da je njihovo hrvatsko poreklo bilo presudno za njihovu sudbinu), drama je koja nije dobila sudski epilog. Nasillno otimanje stana i pljačka imovine porodice Barbalić, slučaj je koji dokazuje da nema pravne sigurnosti, da otimačina sa radikalskim predznakom ima jednaku težinu kao pravo na život. Istina od koje porodica Barbalić, izbeglička, deložirana porodica iz Srbije koja živi u Baškoj na Krku, nema nikakve koristi.

„Iz više razloga ne mogu da dođem na suđenje, glavni je to što očekujem da dobijem starateljstvo nad majkom koja je u staračkom domu i dementna je, podneo sam zahtev, ali je do rešenja potrebno da prođe izvesno vreme. A više puta sam davao iskaz, poslednji put juna 2006, satima sam govorio i ne znam dokle to može da ide, koliko još puta da ponavljam istu priču, da mi je stan otet i da su me radikali opljačkali, što su potvrdili brojni svedoci.

-.-PHOTO: upload.wikimedia.org-.-Logistički centar fašističke otimačine: Sedište SRS u ZemunuU stan Barbalića u Ulici kapetana Radića Petrovića 12 provalila je, dok su oni bili na letovanju, Ljiljana Mijoković, danas Mihajlović, službenica Poslovnog prostora u opštini Zemun, u kojoj su radikali držali vlast, tada nevenčana supruga glavnog i odgovornog urednika radikalskih Zemunskih novina, Ognjena Mihajlovića (oboje izbeglice iz Hrvatske). „Heklerima” naoružani telohranitelji gradonačelnika Vojislava Šešelja su iz stana u kojem je od 1931. godine živela porodica Barbalić opljačkali nameštaj, garderobu, porodične uspomene, umetničke slike, sve što je ova porodica decenijama sticala.

Sve je bilo praćeno jezivom fašističkom kampanjom Vojislava Šešelja koji je pred TV kamerama mahao putovnicom Darija Barbalića, rođenog Beograđanina, urlajući da male ustaše neće ići u srbijanske dečje vrtiće, prilažući kao dokaz i bedž Hrvatske demokratske zajednice, koji je, navodno, pronađen u stanu. Govorio je i o „zaveri ustaškog lobija kojeg čine Nikola Barović, Helšinski odbor za ljudska prava u Beogradu i neki ustaški mediji”. Najavu će iskusiti Nikola Barović, koga je ovejani kriminalac, telohranitelj Vojislava Šešelja, pretukao ispred televizijskog studija.

Tih dana je komšiluk Ivanu Barbaliću rekao da je njegov nameštaj završio u kombiju sa registracijom Beli Manastir, a koji mesec kasnije svoje jakne i kapute viđaće na spodobama koje su obitavale oko zgrade zemunske opštine.

To je vreme fašističkog nasrtaja na Srbiju u prisustvu Slobodana Miloševića, štaviše sa logističkom podrškom u policiji i sudstvu, koju je on obezbeđivao. Zemun je bio ogledni toponim, grad fašističkih pivnica u kojem je je Srpska radikalna stranka sprovodila totalitarne maštarije svog predsednika i vlastite frustracije pretvarala u novac i moć. Tog crnog jula 1997, radikali će nasrnuti i na Savez nezavisnih građana za Zemun, nevladinu organizaciju koja je organizovala proteste zbog toga što je radikalska vlast nasilno iselila njihovog sugrađanina. Na fotokopirnicu Ljubiše Rankova, sedište SNG, bačena je bomba, neposredno nakon što je u Zemunskim novinama objavljeno da je Rankovu „hobi cepanje i prefarbavanje plakata SRS”. Počinioci nisu pronađeni, ostale su uspomene na otpor fašizmu i podrške omiljenom Zemuncu Barbi.

-.-PHOTO: STANISLAV MILOJKOVIĆ-.-Ja pripadam Zemunu„Već nakon par dana Sud je doneo odluku da se sve vrati u pređašnje stanje, ali to nije učinjeno do danas. Oni koji su u mom stanu su očigledno dobro pokriveni. Pokrali su mi sve stvari, izbegli smo sa dva kofera. Punih 11 godina sam van svog stana, ovde sam zaposlen, dete završava školu, ne znam da li ću da se vratim, ali želim da povratim svoj stan u gradu u kojem sam živeo pedeset godina. Rođen sam u Zemunskoj bolnici i živeo u tom gradu do 1999, ja tamo pripadam”, kaže Ivan Barbalić.

Milica Litera, advokat porodice Barbalić, kaže da su „Barbalići van stana i vode postupak da dokažu da im pripada pravo da taj stan koriste”.

„Jednom je u ovom postupku presuđeno u korist Ivana Barbalića, ali je, po žalbi Ljiljane Mihajlović i opštine Zemun, Okružni sud je vratio predmet Četvrtom opštinskom sudu. Tako da taj sud izvodi dokaze. Ljiljana Mihajlović tvrdi da je Ivan Barbalić imao rešeno stambeno pitanje, jer je njegov otac bio suvlasnik četvrtine stana u Ulici admirala Bukovića i na tu okolnost se vrši veštačenje. To apsolutno nema nikakve veze sa stanarskim pravom koje je imao Ivanov otac od 1946. do svoje smrti i koje je nasledila njegova supruga, Danica Barbalić”, kaže za e-novine Milica Litera.

Pojednostavljeno, Ivan Barbalić treba da dokaže da nije kriv što je živeo u svom domu, koji je svojedobno zaslužio njegov otac, direktor Ekonomske škole.

„Ja sam Zemunac, moj deda je bio profesor biologije i hemije u Učiteljskoj školi u Beogradu, a majka Danica radila je kao šef računovodstva u dečjem vrtiću u Zemunu. Ponekad me iznenadi Dario koji se seća nekih detalja iz stana, a tada je imao samo šest godina. Grad čine ljudi, a ja sam sa svojim prijateljima u kontaktu”, kaže Ivan Barbalić.

U međuvremenu, ništa nije preduzeto u vezi sa krivičnim prijavama koje su Barbalići podneli protiv opštinskih službi i pljačkaša koji su iz stana odneli njihovu imovinu. Naime, porodica je ostala i bez dokumenata, od kojih su neki važni za proces koji vodi.

„Naš slučaj je iznošen na međunarodnim skupovima kao eklatantan primer kršenja ljudskih prava i ako odluku ne donese domaće pravosuđe, odlučiće se pred Međunarodnim sudom u Strazburu”, kaže Ivan Barbalić.

Oceni
2.00
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak