Intervju Politika
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (11)

Intervju: Srđa Popović, advokat

Karadžić serviran kao vruć krompir

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Imam problem sa komentarima: „Evo mi njima dali Karadžića, a oni i dalje traže Mladića.“ U stvari su od početka tražili Mladića. Nisu oni zamenjivi, svaki je zločinac svoje vrste i u svoje ime. Ne možemo sada da im kažemo: „Evo, dali smo vam Karadžića, pa idemo u Evropu.“ A ovi kažu: „Pa nismo vam ga ni tražili. Mi vam od početka tražimo Mladića.“ Fino je to, ali nema tu prebijanja, nema suđenja jednom umesto da sudimo drugom. Treba očekivati pritiske, jer se obelodanilo da je BIA sve vreme znala gde je bio Karadžić. Kredibilitet Srbije kao države sada je još više ugrožen.

Razgovarao: Dejan Kožul

Fotografije: Dragan Kujundžić

Hapšenje, pa zatim i izručenje najtraženijeg haškog begunca Radovana Karadžića otvorilo je niz pitanja o proteklih 13 godina, koliko se Karadžić skrivao. Kako je mogao slobodno da živi i radi u Beogradu, ko mu je pomogao u tome, kolika je uloga državnih struktura, a posebno državne bezbednosti, današnje BIA-e? Dakle, mnogo pitanja, a premalo, ili još gore, bez ikakvih odgovora. Karadžić je dopremljen u Hag, s vremenom će se takva pitanja sve manje postavljati, tako da će Srbija, po običaju, polako nastaviti da živi nekim svojim tempom, pritisnuta željom za nagradom zbog hapšenja i još uvek obavezom hapšenja Mladića.

E-novine prenose deo intervjua sa Srđom Popovićem, jednim od najpriznatijih advokata na ovim prostorima, nakon izručenja Karadžića, o mogućim novim pogledima na istoriju sukoba, sudbini Republike Srpske... Ceo intervju od ponedeljka biće objavljen u sarajevskom magazinu Start.

* Nakon hapšenja Karadžića, političke elite u Srbiji su najmanje govorile o žrtvama Karadžićeve politike. Kao razlog hapšenja, spominje se međunarodna obaveza Srbije, ali i pritisci Haškog tribunala i Evropske unije. Gde je tu pravda?

Reagovanje političkih elita? I samo hapšenje je ovde ostalo politički neshvaćeno. Zašto i kako je uhapšen Karadžić? Mi smo do sada čuli da je BIA tri meseca posedovala podatke o tome ko je on, pod kojim imenom i gde se krije. Ja mislim da je Karadžić od početka pod njihovom zaštitom i da su sve vreme znali gde je. Nikakvih glasova tu nije bilo, nikakvog prepoznavanja, dojava... To je Bulatović jedanput i kazao povodom Mladića: „Pa ne postoje društveni i politički uslovi za hapšenje, zato ih i ne hapsimo.“ Nije rekao da oni ne znaju gde su, nego ono šta je istina.


Sa Mladićem postoji jedna nevolja. On je poslednji uslov i kad uhapsite Mladića, sve ste završili. Nisu mogli da im poklone Mladića, jer je to uslov primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Karadžić se nije postavljao kao uslov.
Moramo da se vratimo na prošle izbore. Koštunica je napravio jednu veliku grešku, nošen svojim fanatičnim odnosom prema Kosovu. Sam je izazvao izbore jer se nadao da je ogorčenje u javnosti tako veliko da mu to garantuje pobedu. Prevario se i izgubio je te izbora, baš kao i radikali. Mislim da su bili zapanjeni, duboko razočarani i ogorčeni rezultatom izbora. Tada je nastupila ideja o hapšenju Karadžića, kako bi se izazvao dodatni potres koji se može koristiti u političke svrhe, kao što vidimo da se i koristi na ovim mitinzima. Onda je smišljeno da se Borisu Tadiću servira Karadžić, koji u tom trenutku nema šta da misli. Mora da hapsi Karadžića, a Bulatović daje ostavku. Uvaliće Tadiću vrući krompir pa će morati da bira ili da ne hapsi, da ne bi stvorio nestabilnost u zemlji, u kom slučaju i sam postaje saučesnik u skrivanju Karadžića, ili da ga hapsi. „A onda ćemo da vrištimo da je Tadić izdajnik, da dovedemo milion ljudi na Trg Republike i da tražimo od vlade da podnese ostavku“. To je bila ideja.

-.--.-Karadžić je držan protivpravnoOvde se vidi kako reaguju elite, oni koji su uvalili vrući krompir, ali i Boris Tadić koji se ne usuđuje ništa da kaže, jer je doveden u stanje u kojem nije imao izbora. A sigurno nije želeo da ga uhapsi u tom trenutku i sada nalazi da je najbolje da ćuti, da se što manje njegova uloga pominje. Time se brani od ujdurme koju su mu spremili i to je jasno kao dan. Čudi me i ne mogu da shvatim da se piše o svemu i svačemu, a niko ne ulazi u tu analizu. Mislim da je čak tačna i priča o tri dana. Njega je BIA uhapsila u petak i trebalo je tri dana da smisle šta da rade jer Karadžića nisu ni želeli. Onda je odjedanput DS tu nevolju pretvorio u vrlinu i to pozdravljam: „Evo mi sarađujemo. Oni nikada nisu mogli a mi smo to odmah učinili.“ Nemoguće je da su ga za dva dana našli, identifikovali, uhapsili... U ta tri dana na kojima insistira Karadžić i njegovi advokati, verovatno je držan protivpravno jer nisu znali kako da reaguju na tu podvalu koja im je spremljena.

* Kako u tom svetlu gledati na mogućnost za hapšenje Mladića?

Mislim da to nisu iste stvari. Postoji jedan čudan paradoks – Karadžić je značajnija ličnost kada je reč o genocidu, zločinima... on je bio ta politička kapa svega šta se događalo, a Mladić je bio izvršilac. Da li uvek potpuno disciplinovano izvršavao naredbe, to je druga stvar.

* Zašto je onda Karadžić izabran?

Sa Mladićem postoji jedna nevolja. On je poslednji uslov i kad uhapsite Mladića, sve ste završili. Nisu mogli da im poklone Mladića, jer je to uslov primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Karadžić se nije postavljao kao uslov. Prema tome, mnogo je lakše bilo Koštunici i radikalima da se odluče da puste Karadžića, a ono do čega im je stvarno stalo – Ratko Mladić, to nisu dali. „Ovo je dovoljno za našu upotrebu.“ Varaju se oni koji misle da će posle ovoga Mladić lakše proći, iako je možda, kada se gleda krivično-pravno, njegova odgovornost manja od Karadžićeve. On je apostrofiran kao uslov za primenu sporazuma i zato je mnogo značajniji. Kad bude uhapšen, to je onda ireverzibilno, to je kraj celoga procesa i približavanja EU. To narodnjačko-radikalska strana želi da spreči. Čudno je malo kako ta politička analiza potpuno izostaje i to je delimično zbunjujuće. Politika utiče na medije. O svemu i svačemu smo čuli – i ko mu je bila ljubavnica i koliko i koju vodu je gde kupovao, gde je jeo picu... sve živo smo čuli, pa čak se priča o tome zašto je optužen, ali ta politička analiza, kako se taj događaj uklapa u dinamiku srpske političke scene, o tome nema nijedne reči. A mislim da je to za nas koji živimo ovde najzanimljiviji aspekt cele stvari.

* Isto se desilo i sa hapšenjem Legije, jer se nikada nije saznalo gde je on u stvari bio sve vreme?

Zato je od prvog dana počela priča da je važno da je uhapšen i ništa drugo.

* OK. Karadžić je uhapšen, ali problem nije rešen. Čak bi se moglo reći da je još veći, jer je Srbija izručila Karadžića za kojeg nije terećena. Pokazalo se da skrivamo obojicu, pa bi sada pritisak mogao da bude još jači, jer ne samo da smo lagali za Mladića, već i Karadžića?

-.--.-Ozbiljno shvatiti pretnjeImam problem sa komentarima: „Evo mi njima dali Karadžića, a oni i dalje traže Mladića.“ U stvari su od početka tražili Mladića. Nisu oni zamenjivi, svaki je zločinac svoje vrste i u svoje ime. Ne možemo sada da im kažemo: „Evo, dali smo vam Karadžića, pa idemo u Evropu.“ A ovi kažu: „Pa nismo vam ga ni tražili. Mi vam od početka tražimo Mladića.“ Fino je to, ali nema tu prebijanja, nema suđenja jednom umesto da sudimo drugom. Treba očekivati pritiske, jer se obelodanilo da je BIA sve vreme znala gde je bio Karadžić. Kredibilitet Srbije kao države sada je još više ugrožen.

* Koliko ozbiljno treba shvatati pretnje Tadiću, Ljajiću i Vukčeviću o kojima se pisalo nakon hapšenja Karadžića?

Naša istorija, dalja i bliža, ne dozvoljava da se to tretira olako. Mi ne znamo koliko su potencijalni izvođači sada obeshrabreni. Moguće je da su dodatno fanatizovani, u kom slučaju bi bili vrlo opasni, a moguće je i da oni takođe shvataju da je to propala priča i da su te pretnje samo propaganda. Teško je to odrediti jer ne znamo kako raspoloženje vlada u jezgru mesta gde se odlučuje o tim ludostima. Sad počinje možda i tu da nadvladava razum ili se utapaju u još gore frustracije i osvetoljubivost i fanatizam.


Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Politika
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak