Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (4)

Gola istina o Draži Mihailoviću (11)

Čičina ponuda Hitleru

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Draža je zgodan za male taktičke manevre: Adolf Hitler ocenjuje svog podređenog
Draža je zgodan za male taktičke manevre: Adolf Hitler ocenjuje svog podređenog
PHOTO: sirkapyaaz.files.wordpress.com

U Vučjoj jami, Hitlerovom bunkeru u Berlinu, 22. avgusta 1944. održano je savetovanje kojem su prisustvovali nemački vođa Adolf Hitler, glavnokomandujući Vermahta Vilhelm Kajtel, glavnokomandujući Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs, specijalni izaslanik Herman Nojbaher i još par generala. Službeni zapisnik nam otkriva da je fon Vajhs preneo Hitleru ponudu Draže Mihailovića, pojasnivši da je on vođa svih “antikomunističih snaga”, koji želi da ostane u pozadini, zbog ugleda u narodu i posleratnog razvoja: “Draža Mihailović, koji je u stvarnosti vođa svih antikomunističkih i za borbu voljnih elemenata Srbije, no koji, iz obzira prema svom narodu, koji u njemu želi da vidi nepomirljivog nacionalnog heroja, i s obzirom na kasniji vojnički i politički razvoj u Srbiji, želi da svojoj ličnosti nametne svaku političku suzdržljivost”

ČETNIČKO-NEMAČKA SARADNJA U SENCI EVAKUACIJE AVIJATIČAR

Crvena armija se približavala, što je nagovestilo skori kraj rata, ali i borbu za posleratnom podelom sfera uticaja. Suočeni sa izvesnošću kapitulacije, pripadnici Vermahta su se nadali da će završiti u rukama Amerikanaca, a ne Rusa, kojima su mnogo zla naneli. Draža Mihailović je takođe video svoju šansu u američkom prisustvu na Balkanu.

Avgusta 1944. godine Amerikanci su u saradnji sa četnicima preduzeli operaciju Vazdušni most, u cilju evakuacije oborenih avijatičara. Tokom operacije nije bilo ometanja od strane Nemaca. Štaviše, četnici su imali intenzivnu saradnju sa Vermahtom dok su američki avioni sletali i poletali.

Potpisnik sporazuma s nacistima: Nikola Kalabić
Photo: Stock
SAMO BEZ NEMAČKE UNIFORME

11. avgusta u Topoli, Mihailovićevi izaslanici Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić su potpisali sporazum sa Nemcima o zajedničkoj borbi protiv partizana. Delegati četničkog vođe Mihailovića su preneli Nemcima dva najvažnija uslova za saradnju:

- da Draža Mihailović ostane lično u ilegali,

- da pokret Draže Mihailovića ne bude odenut u nemačke uniforme.

Račić je podsetio Nemce da se politička orjentacija četnika potpuno izmenila, da sada traže ujedinjenje sa Ljotićem i Nedićem i opštu mobilizaciju svih vojno sposobnih za borbu protiv “komunizma” pod nemačkom komandom. Nemački zapisnik beleži:

Politička usmerenost Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno se izmenila. Oni predlažu stvaranje jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku državnu stražu, Srpski dobrovoljački korpus, formacije Draže Mihailovića i sve nacionalne snage koje su protiv komunizma... Glavni zadatak je opšta mobilizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u Srbiji bude pobeđen, pokret Draže Mihailovića je spreman da se, po naređenju nemačkog vođstva, angažuje na Balkanu i svuda drugde.

Nemački zapisnik od 11. avgusta 1944. sumira ponudu Vermahtu koju su preneli predstavnici Draže Mihailovića:

1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom firera za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM-pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

DRAŽA I NEDIĆ TRAŽE ORUŽJE OD NEMACA

Dva dana nakon sastanka sa Nemcima, 13. avgusta 1944. su se sastali Draža Mihailović i Milan Nedić u selu Ražani. General Mihailović je tražio generalu Nediću da od Nemaca izdejstvuje oružje za četnike. Mihailović je tvrdio da ima dovoljno ljudstva, samo mu nedostaju oružje i municija.

Nedić je bio prezren zbog otvorene kolaboracije, dok je Mihailović antinemačkom retorikom uspevao da održi uticaj u narodu. Nedić se nadao da će priklanjanjem Draži uspeti da se održi na vlasti posle odlaska Nemaca. Herman Nojbaher u svom izveštaju od 16. avgusta to dobro zapaža:

"Nedić sa svojim sledbenicima ne vidi, na osnovu slabljenja sopstvenog političkog položaja u zemlji, sada nikakav drugi put za spasavanje nacionalnog srpstva do pakta sa Dražom Mihailovićem. "

Istog dana, 16. avgusta 1944. godine nemačka komanda je odobrila isporuku oružja i municije četnicima.

Hajde da zajedno pobijemo komuniste: Nedić predlaže Hitleru
Photo: forum.krstarica.com
NEDIĆEVA VLADA U KOMANDI JUGOISTOKA

17. avgusta 1944. godine održana je vanredna sednica Nedićeve vlade u nemačkoj okupacionoj komandi u Beogradu. General Nedić je nemačkom komandantu Jugoistoka fon Vajhsu sumirao Mihailovićeve predloge:

a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.

Milan Nedić je garantovao da će Dražini četnici osiguravati bezbednost saobraćaja, rudnika i drugih objekata za Nemce:

Ljudstvo Draže Mihailovića u buduće će osiguravati bezbednost cesta, železnice, transporta žita, rudnika i ostale pogone koji su od značaja za Nemce.

NEDIĆ GOVORI U IME DRAŽE MIHAILOVIĆA

Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944. godine beleži da je Nedić kod nemačke komande nastupao u ime Mihailovića:

“Nemačka komanda javlja, da je Nedić ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoženog srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedić je naglasio, da on takođe službeno govori i u ime Mihailovića, koga je nedavno posetio. Od nemačkih vojnih vlasti zatražio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50 000 boraca, koja bi se regrutovala iz četničkih jedinica. Komanda Vermahta za Jugoistok, posle razgovora sa Herman Nojbaherom, rešila je da se izađe u susret Nedićevoj molbi.”

Sluga okupatora: Draža Mihailović
Photo: wordpress.com
PROSJAČENJE KOD OKUPATORA

Sutradan, 18. avgusta obaveštajno odeljenje komandanta Jugoistoka je Mihailovićevo “prosjačenje kod okupatora” ocenilo kao ozbiljnu ponudu i prosledilo je nemačkom vođi Adolfu Hitleru:

Draža Mihailović je neosporno dokazao:

1. da želi da održava primirje s okupacionim silama i

2. da je on toliko antikomunista, da je usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora pred slogom s crvenom stranom.

Obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je Draža Mihajlović u pitanju antikomunizma uvek zauzimao dosledno držanje.”

DRAŽINA ZAHVALNOST NOJBAHERU

General Mihaiović je bio oduševljen austrijskim nacistom Nojbaherom, koji mu je pružio ruku saradnje. Herman Nojbaher se priseća u svojim memoarima da je Draža Mihailović za njega govorio:

Mi znamo koliko srpske krvi dugujemo Nojbaheru. Zato će on, na području u kome ja komandujem, putovati ne kao ministar, nego kao princ. Ako Nojbaher želi, staviću mu na raspolaganje, kao telesnu gardu, konjicu, a biće obučeni u srpsku narodnu nošnju!”

NA NEMCE NEĆE BITI ISPALJEN NIJEDAN METAK

20. avgusta 1944. godine Nojbaher izveštava svog nadređenog Joahima fon Ribentropa, ministra inostranih poslova Trećeg rajha, da će Dražini četnici Nemcima garantovati bezbednost:

"Prilikom razgovora sa čitavom srpskom vladom kod Vojnog zapovednika Jugoistoka, na dan 17. o. m., u mom prisustvu, Nedić je posle iscrpnog prikazivanja opasnosti situacije u srpskom, a time i u čitavom jugoistočnom prostoru davao izjave i u ime Draže Mihailovića. Nedić je zajemčio da će se pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak. Njegova vlada preuzima, dalje, punu odgovornost za to da će dražinovci po svaku cenu garantovati Nemcima bezbednost drumova, železnica, rudnika i ostalih objekata koji interesuju Nemce."

Nojbaher je u izveštaju Ribentropu izneo uverenje da je general Mihailović odan Nemcima i će neutralisati pripadnike svoje organizacije koji su protiv njih:

"Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas."

Nemački okupatori su ponovo 20. avgusta, uoči polaska Nojbahera i fon Vajhsa u Hitlerov štab, vodili razgovore sa Dražinim izaslanikom Neškom Nedićem, o naoružavanju četnika koji se bore pod nemačkom komandom.

Verni lakeji: Četnici sa nacistima
Photo: wordpress.com

ČETNIČKA PREDSTAVA U PRANJANIMA

Naravno, Mihailović je za javnost i dalje izvodio svoju predstavu. Četnici u Pranjanima, naoružani nemačkim oružjem, simulirali su ilegalu, spavali po štalama, tobože se krili od nekoga. O Mihailovićevoj dvoličnoj igri piše jedan od učesnika, Thomas Matteson, komandir obalske straže SAD:

Nekima je možda teško razumeti kako četnici mogu da spašavaju američke avijatičare od Nemaca, kao što su učinili najmanje u jednom slučaju, a istovremeno, da sarađuju sa tim istim snagama. Odgovor leži u četničkoj percepciji ko je stvarno neprijatelj. Četnici smatraju partizanski komunistički pokret daleko većom pretnjom po Jugoslaviju nego nemačke okupacione snage. Obnovljena američka podrška bila je Mihailoviću jedino sredstvo suprotstavljanja partizanskoj prevlasti... Učiniti bilo šta osim spasavanja i zaštite američkih avijatičara značilo bi im gubitak poslednjeg izvora podrške i spasa.”

U selu Pranjani se pored četničkog aerodroma nalazio i štab Draže Mihailovića. U selo su dovođeni uhapšeni partizani i pripadnici pokreta otpora, odakle su predavani specijalnoj policiji iz Beograda.

ČETNICI PACIFIKUJU SRBIJU ZA NEMCE

Specijalni nemački izaslanik Herman Nojerbaher u svojim memoarima naglašava koliko je u to vreme bila bitna uloga Mihailovićevih četnika u pacifikaciji Srbije:

Ništa bolje ne može da opiše stanje u Srbiji od činjenice da je krajem avgusta 1944. bila stacionirana samo jedna nemačka borbena jedinica i to jedan policijski bataljon, koji i nije bio kompletan u odnosu na brojno stanje.“

DRAŽINA PONUDA HITLERU

22. avgusta 1944. održano je savetovanje u Vučjoj jami, Hitlerovom bunkeru u Berlinu, kojem su prisustvovali nemački vođa Adolf Hitler, glavnokomandujući Vermahta Vilhelm Kajtel, glavnokomandujući Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs, specijalni izaslanik Herman Nojbaher i još par generala. Službeni zapisnik nam otkriva da je fon Vajhs preneo Hitleru ponudu Draže Mihailovića, pojasnivši da je on vođa svih “antikomunističih snaga”, koji želi da ostane u pozadini, zbog ugleda u narodu i posleratnog razvoja:

Draža Mihailović, koji je u stvarnosti vođa svih antikomunističkih i za borbu voljnih elemenata Srbije, no koji, iz obzira prema svom narodu, koji u njemu želi da vidi nepomirljivog nacionalnog heroja, i s obzirom na kasniji vojnički i politički razvoj u Srbiji, želi da svojoj ličnosti nametne svaku političku suzdržljivost.

HITLEROV ODGOVOR

Uprkos zalaganju fon Vajhsa i Nojbahera, Hitler je odbacio ponudu generala Mihailovića, ocenjujući da će nemačko oružje "jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca." On je izjavio da nema pouzdanja u "narode Istoka", da u Srbima postoji “bezobzirna otporna snaga” i da “ono što dolazi iz Beograda znači opasnost”. Hitler je nacističku vrhušku upozorio da bi formiranje srpske armije išlo na štetu Trećeg Rajha:

“Ako bi mi s naše strane pristali na srpsku ponudu, i ako bi im stavili na raspolaganje oružje i municiju, onda, doduše, verujem da će se Srbi s uspehom boriti protiv Tita. No isto tako sam ubeđen da će onda velikosrpska ideja odmah ponovno da zaplamti na našu štetu. A to je nepodnosivo.”

Gospodine Adolfe, stojim vam na raspolaganju: Čiča Draža, bez kamuflaže
Photo: ciode.ca

Nakon podužeg izlaganja, Hitler je zaključio:

a) da nema ništa protiv "malih taktičkih manevara" s pokretom Draže Mihailovića,

b) da traženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne dolazi u obzir.

SMENA GENERALA MIHAILOVIĆA

Par dana nakon što je njegova ponuda prosleđena Hitleru, Mihailović je konačno igubio podršku kralja i emigrantske vlade. 29. avgusta 1944. godine jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević je smenio generala Mihailovića sa mesta Načelnika Štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Mihailović ovu odluku kralja nije prihvatio, postavši odmetnik. On je vojsci nastavio da izdaje naređenja u ime kralja.

(nastaviće se)

star
Oceni
4.45
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV