Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (4)

Gola istina o Draži Mihailoviću (7)

Četnička tuga zbog pada Italije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Svirajte mi pesme tužne: Draža i trubači, prethodnica Guče
Svirajte mi pesme tužne: Draža i trubači, prethodnica Guče
Photo: Stock

Kapitulacija fašističke Italije u septembru 1943. godine za četnike je značila prestanak snabdevanja oružjem i municijom, i gubitak vlasti nad značajnim delovima okupirane teritorije, koju su držali uz italijanski pristanak. Četnički potpukovnik Mladen Žujović u pismu Dobrosavu Jevđeviću izražava zabrinutost zbog odlaska okupatora: „Pored svih uveravanja da ostaju, da će se boriti i naš svet štititi — oni idu. To se po svemu vidi, po užurbanom odašiljanju svojih zemljaka, po hitnom likvidiranju svojih radnji. Javna je tajna da su Italijanske banke dobile nalog da pakuju i da u toku ove sedmice otputuju iz Splita. Partizani strahovito podigli glave“

KOČENJE SABOTAŽA U SRBIJI

Mihailović je nastojao od Britanaca da izvuče što više oružja, a sabotaže odlaže u nedogled. Britanci su sredinom 1943. poslali u Srbiju desetak diverzantskih misija, da sa četnicima dejstvuju na rudnicima u Boru i Trepči, na glavnoj pruzi Beograd – Solun i drugim strateškim objektima. Isprva je izgledalo da će četnici sarađivati. No, šef britanske misije je brzo uvideo da je "politika odugovlačenja i potpune neaktivnosti svojstvena svim Mihailovićevim jedinicama":

"Prvi kontakti su bili odlični i obećavali su da će četnici moći da se nagovore na korisnu antiosovinsku aktivnost... Međutim, tek što su misije poslate, počeli su da stižu izveštaji koji su potvrđivali da su već dobro dokumentovane sumnje o politici odugovlačenja i potpune neaktivnosti bile svojstvene svim Mihailovićevim jedinicama."

ČETNICI VIŠE PROFAŠISTIČKI NEGO PROSAVEZNIČKI

Major Nil Selbi, britanski komandos kod Keserovića, je sredinom avgusta izvestio komandu da su Mihailovićeve snage više “profašističke nego prosavezničke” i da će sam krenuti dublje u okupiranu teritoriju “da učinim više za nedelju dana nego što sam učinio mesecima na Kopaoniku.” Major Selbi je pokušao vršiti sabotaže uprkos neodobravanju četnika, pa je ubrzo izdan Nemcima. Tokom njegovog ispitivanja u Gestapou, Nemci su saznali da sabotaže nisu vršene zato što ih general Mihailović nije odobravao. U izveštaju nemačkog obaveštajnog odeljenja od 26. avgusta 1943. stoji:

“Major Selby imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; Prema Selbyevim navodima, do sabotaža nije došlo zato što ih Draža Mihailović, odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili.

Photo: Stock

ČETNICIMA NAREĐENO DA NE NAPADAJU NEMCE

24. avgusta 1943. pukovnik Bejli protestuje kod Mihailovića što je Đuriću zabranio protivosovinsku delatnost u Srbiji:

"I pored uveravanja datih meni ranije, major Đurić nije dobio naređenje za saradnju u napadima na neprijateljske komunikacije... Naprotiv, major Đurić tvrdi da je dobio naređenje kojim mu se zabranjuje svaka protivosovinska delatnost, osim na terenu južno od linije od Uroševca... Major Đurić sada se bori sa partizanima na svojoj teritoriji sa tri hiljade boraca naoružanih od strane Vrhovne komande na Srednjem istoku... Ova akcija ide čisto na štetu opštejugoslovenskog otpora Osovini."

ČETNICI NE ŠTITE SELJAKE OD NEMACA
Avgusta 1943. britanska misija je prisustvovala incidentu u selu Crnajki, kada su Nemci spaljivali kuće, dok su četnici Velimira Piletića stajali su u neposrednoj blizini. Britanci su događaj opisali ovako:

"Nemci došli u selo Crnajku a sledeći dan zapalili su nekoliko kuća. Ppuk. Piletić i majori Grinvud i Rutem bili su u neposrednoj blizini. Nemci su bili jačine oko 80. Piletićeve trupe znatno nadmoćnije. Piletić odbio napad i ako mu je na to skrenuo pažnju major Grinvud."

Britanci su molili Dražu da izda instrukcije komandantima da u sličnim situacijama "vrše akciju u cilju zaštite seljaka".

UNIŠTENJE PARTIZANSKIH PORODICA
Koliko su četnici bili uzdržani prema Nemcima, toliko su bili nemilosrdni prema partizanskim porodicama i simpatizerima. Mihailovićev komandant Komskog korpusa 4. septembra naređuje potčinjenima da nemilosrdno uništavaju pomagače pokreta otpora i njihove porodice:

"Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti... Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera."

MIHAILOVIĆEV POSTUPAK VRDANJA

Pukovnik Viljem Bejli, šef britanske misije u Mihailovićevom štabu, rezimira "uobičajeni postupak" vrdanja:

"Uobičajeni postupak u takvim slučajevima bio je otprilike sledeći: britanski oficir za vezu sa lokalnim komandantom predložio bi izvršenje akcije. Lokalni komandant bi kao pristao pod uslovom da Mihailović to odobri. Od mene bi se onda zatražilo da osiguram njegov pristanak i Mihailović bi me onda uveravao da je potrebno odobrenje dato. Ali kad bi britanski oficir za vezu pokušao da ostvari zadatak, naišao bi ili na poricanje da su instrukcije stigle, ili na okolišenje. Krajnji rezultat u oba slučaja bio je da se planirana operacija morala napustiti."

Britanci su sve više uviđali da učestvuju u velikoj prevari generala Mihalovića, šaljući mu oružje i municiju za borbu protiv partizana. Istovremeno, Draža Mihailović je shvatao da je krajnje vreme da se okrene Amerikancima.

KRAĐA SAVEZNIČKOG TOVARA

U  septembru je u Dražin štab spušten američki potpukovnik Albert Sajc, sa britanskim generalom Armstrongom. Njihov dolazak je obeležio incident. Četnici su im iz prtljaga pokrali neke stvari, uključujući i uniformu generala Armstronga. Draža Mihailović je bio primoran da obavesti emigrantsku vladu o tome, kako bi ponovo poslali ukradeno.

General Armstrong je zahtevao da Mihailović najzad ispuni obaveze u pogledu antiosovinske akcije na prostoru Srbije. On i pukovnik Sajc su bili tu da nadgledaju akciju.

Photo: Stock

TUGA ZBOG ODLASKA OKUPATORA
Kapitulacija fašističke Italije u septembru 1943. godine za četnike je značila prestanak snabdevanja oružjem i municijom, i gubitak vlasti nad značajnim delovima okupirane teritorije, koju su držali uz italijanski pristanak. Četnički potpukovnik Mladen Žujović u pismu Dobrosavu Jevđeviću izražava zabrinutost zbog odlaska okupatora:

Pored svih uveravanja da ostaju, da će se boriti i naš svet štititi — oni idu. To se po svemu vidi, po užurbanom odašiljanju svojih zemljaka, po hitnom likvidiranju svojih radnji. Javna je tajna da su Italijanske banke dobile nalog da pakuju i da u toku ove sedmice otputuju iz Splita. Partizani strahovito podigli glave.

Nasuprot četnicima, partizani su od sloma Italije imali ogromne koristi: stekli su kontrolu nad novim teritorijama,  pridobili masu novih boraca i zaplenili velike količine oružja, municije i vozila.

Nakon odlaska Italijana, neki četnički komandanti (Dobroslav Jevđević, Momčilo Đujić) odmah su prišli Nemcima. Komandant Raške Vojislav Lukačević se, pak, odlučio na otpor.

LUKAČEVIĆEV USTANAK PROTIV NEMACA

Lukačevićev otpor potvrđuju nemački dokumenti iz tog perioda. Izveštaj Obaveštajnog odeljenja komande 21. armijskog korpusa od 12. septembra 1943. beleži:

„U prostoru oko 6 km severozapadno od Sjenice, jače četničke bande Draže Mihailovića mobilišu srpsko stanovništvo. Vođa navodno Lukačević.“

Izveštaj Obaveštajnog odeljenja 21. armijskog korpusa 14. septembra beleži da su Prijepolje i okolina u rukama četnika:

„Po izveštaju kapetana Burgera iz Sjenice: oblast Zlatibora i Zlatara u rukama četnika. Prijepolje zauzeto od četnika. U toku mobilizacija muslimana u prostoru Sjenice od strane kapetana Burgera.“

Photo: Stock

Izveštaj 2. oklopne armije od 18. septembra beleži da je Nova Varoš zauzeta od četnika:

„Crna Gora: Nova Varoš zauzeta od četnika. Odbijen komunistički napad na Nikšić.“

Izveštaj 2. oklopne armije od 19. septembra govori o nastavku četničkih borbi:

„Divizija „Venecija“ zatvorena od strane četnika u Beranama. Nastavljaju se četničke mere mobilizacije na istoku i severoistoku Crne Gore. Četnici pljačkaju i ruše mostove u prostoru Bijelo Polje – Prijepolje.“

Lukačević je od generala Mihailovića očajnički tražio da naredi opšti ustanak, ali uzalud. Do kraja meseca, i njegov kratkotrajni otpor Nemcima je usahnuo.

BEZAZLENO SIMULIRANJE OTPORA

U septembru je saveznički Komandant Sredozemlja Harold Aleksander zahevao od Mihailovića da napadne nemačke komunikacije u Srbiji, kako bi pomogao ofanzivu Saveznika u severnoj Africi. Mihailović je lakonski odgovorio da izvodi "sve moguće vrste sabotaže", i da će i ubuduće tako delovati, ali o tome ne želi govoriti preko radija.

Umesto napada na nemačke komunikacije, general Mihailović je 27. septembra 1943. svojim potčinjenima naredio bezazleno simuliranje otpora u Srbiji:

U svim varošima preduzimati misteriozne sabotaže ubacivanjem smrdljivih gasova na sve javne priredbe. Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškove za kijanje, suzavce, sumpor-vodonik i praškove za svrbljenje. Upućujte preteća pisma i uznemiravajte telefonski neprestano nemačka petokolonaška nadleštva. Ovo vršiti po mogućstvu sa javnih govornica. Stvarati svuda strah i zabunu, ali naglašavajge uvek da je to Jugoslovenska vojska.”

ČIŠĆENJE SIMPATIZERA
Partizani u Srbiji su počeli ponovo da jačaju, što je dovodilo do besa generala Mihailovića. On 5. oktobra naređuje čišćenje okoline Beograda (Kosmaj, Grocka, Umka, Vračar) od komunističkih simpatizera:

„Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri... Naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka.“

Photo: Stock

MIHAILOVIĆEVA OFANZIVA U ISTOČNOJ BOSNI

Britanci su mu tražili da otpočne otpor u Srbiji, ali Mihailović je nastojao da to izbegne. On je preferirao zauzimanje istočne Bosne. Jugoslovenska vojska u otadžbini je mobilisala oko 15.000 ljudi u Srbiji i 5. oktobra 1943. udarila na Višegrad, u kojem se nalazila posada NDH zajedno sa dve čete Vermahta. Napad su posmatrali britanski general Armstrong i američki pukovnik Sajc, kako bi se uverili u četničku borbu protiv okupatora.

Nakon pada Višegrada, četnička vojska je zauzela i Rogaticu 13. oktobra. Partizani, koji su već bili proterali Mihailovića u Srbiju, nisu mu dozvolili širenje. Dve partizanske divizije, peta krajiška i novoformirana 27. istočnobosanska (ukupno oko 5500 boraca), narednih dana su potpuno razbile najveću dotadašnju mobilizaciju srbijanskih četnika.

BRITANSKO RAZOČARENJE

Umesto da se uvere u Mihailovićevu borbu protiv Nemaca, saveznici su se uverili u potpunu neupotrebljivost njegove vojske. General Mihailović nakon propale ofanzive javlja Zahariju Ostojiću o tome:

Britanski đeneral je dobio uverenje za celu vojsku od onog što je video kod Višegrada. On smatra da su naše jedinice vrlo rđavo vođene i da uopšte ne znaju vojnu veštinu, nasuprot komunistima koji su odlično vođeni. U ovome ima mnogo tačnih zapažanja...“

Saveznički zapovednik Srednjeg istoka general Vilson je Mihailovićevu ofanzivu koja je “potrajala šest nedelja” ocenio kao sporednu i kratkotrajnu, uz izbegavanje da se preduzme nešto na vitalnim komunikacijama u Srbiji.

NEMAČKO VRBOVANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA

Za razliku od Britanaca, Nemci su Dražu Mihailovića smatrali veoma upotrebljivim. Specijalni izaslanik Rajha Herman Nojbaher dobio je zadatak da povede pregovore sa četnicim Draže Mihailovića "koje je Tito potisnuo u Srbiju". Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 30. oktobra 1943. beleži sledeće:

"Nojbaher je primio sledeće smernice: u okviru svog zadatka na Balkanu, da sa političkim vođama vodi akciju protiv komunista. U tu svrhu on treba da ujedini nacionalne, antikomunističke snage na jugoistoku Evrope. Nojbaher je dobio posebnu punomoć, da, recimo, sme voditi pregovore sa nacionalnim banditima, ako se za to pruži mogućnost, a to se pre svega odnosi na bande Draže Mihailovića, koje je Tito potisnuo u Srbiju."

Photo: Stock

NAJOPASNIJI NEPRIJATELJ JE TITO

Te jeseni, Nemci su Tita smatrali najvećim protivnikom na okupiranom Balkanu, a Mihailovića potencijalnim saradnikom, što u svom izveštaju od 1. novembra 1943. jasno kaže komandant Jugoistoka Maksimilijan fon Vajs:

“Situacija u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, u neposrednoj vezi sa zamišljenim, odnosno stvarnim tokom događaja na području Sredozemnog mora, znatno se zaoštrila... Najopasniji neprijatelj je Tito... Crvene snage nameravaju da prodru u Srbiju preko Drine. Mihailović vrši pripreme da ih odbije... Zbog toga Mihailović već traži vezu sa nemačkim komandama, da ne bi potpao pod komunističku vlast.

(Nastaviće se)

star
Oceni
4.29
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi