Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (4)

Dosije: Deseti diverzantski odred u Srebrenici (1)

Treba sve ovo sahraniti i sakriti

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: TANJUG

Kada je jula '95 srpska vojska zauzela Srebrenicu, jednu od značajnijih uloga u organizovanju i sprovođenju genocida nad zarobljenim stanovništvom imao je Deseti diverzantski odred (DOd) Vojske Republike Srpske. Formiran na zapoved Ratka Mladića, odred je delovao uglavnom na području Podrinja. U dosijeu koji je 2011. godine objavio Fond za humanitarno pravo detaljno je opisana uloga pripadnika Desetog diverzantskog odreda u sistematskom ubijanju nesrpskog stanovništva, kao i u naknadnom prikrivanju zločina. Pozivajući se isključivo na zvanične sudske dokumente i iskaze koje su dali članovi Dod-a, dosije pokazuje i na koji je način ondašnja Vojska Jugoslavije logistički i organizaciono podržavala velikosrpsku ideju koju su na terenu sprovodili Radovan Karadžić, Ratko Mladić i ostatak vojno-političkog vrha Republike Srpske.

I Uvod

10. diverzantski odred, jedinica Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) učestvovao je u izvršenju genocida u Srebrenici, u julu 1995. godine. Do danas je poznato da su pripadnici tog odreda učestvovali u dva masovna streljanja Muslimana iz Srebrenice. Naime, dana 16. jula 1995. godi ne, osam pripadnika odreda, postupajući po prethodnom naređenju Dragomira Pećanca i Milorada Pelemiša, na vojnoj ekonomiji Branjevo, u selu Pilice, Bosna i Hercegovina (BiH), streljalo je oko 1.200 zarobljenih Muslimana iz Srebrenice. Streljački vod su činili: Franc Kos, Marko Boškić, Aleksandar Cvetković, Dražen Erdemović, Brano Gojković, Vlastimir Golijan, Zoran Goronja i Stanko Savanović.

Drugo masovno streljanje je izvršeno 23. jula 1995. godine u selu Bišina, kada su pripadnici 10. diverzantskog odreda, po prethodnom naređenju Petra Salapure i Milorada Pelemiša, ubili najmanje 39 zarobljenika Muslimana. Identitet vojnika koji je učestvovao u ubijanju zarobljenika još uvek nije poznat. Povodom proslave godišnjice formiranja 10. diverzantskog odreda, 14. oktobra 1995. godine, general Radislav Krstić1, komandant Drinskog korpusa VRS-a, je u ime Glavnog štaba VRS-a čestitao odredu na uspešno obavljenim svim zadacima. Tom prilikom, pri padnici odreda koji su učestvovali u ubijanjima u Branjevu su unapređeni činovima u jedinici.2

Od identifkovanih počinilaca krivičnih dela, samo su Dražen Erdemović i Marko Boškić osuđeni pravnosnažnim sudskim presudama. Dražen Erdemović je osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) na kaznu od 5 godina zatvora, a Marko Boškić je pred Sudom Bosne i Hercegovine osuđen na 10 godina zatvora. Protiv Franca Kosa, Vlastimira Golijana, Zorana Goronje i Stanka Savanovića, pod imenom Stanko Kojić, trenutno se vodi sudski postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine (Primedba priređivača: Dosije je završen u trenutku dok je još uvek bio u toku proces u slučaju "Kos i ostali". Franc Kos je aprila 2013. odlukom Apelacionog vijeća Suda BiH pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora, Stanko Kojić na 32, Zoran Goronja na 30 i Vlastimir Golijanin na 15 godina zatvora.) Aleksandar Cvetković u Izraelu čeka izručenje pravosudnim organima Bosne i Hercegovine, gde je optužen za izvršenje krivičnog dela genocid.

Fond za humanitarno pravo, 16. avgusta 2010. godine, podneo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije protiv sledećih lica, među kojima su i pripadnici 10. diverzantskog odreda, zbog postojanja osnovane sumnje da su naredbodavci ili izvršioci krivičnog dela genocid: Petra Salapure, Milorada Pelemiša, Dragomira Pećanca, Radoslava Kremenovića, Franca Kosa, Brana Gojkovića, Stanka Savanovića, Vlastimira Golijana, Zorana Goronje, Aleksandra Cvetkovića, Marka Boškića i Zorana Obrenovića zvanog Maljić. Međutim, po toj krivičnoj prijavi još uvek nema postupanja nadležnih organa. Petar Salapura, Milorad Pelemiš, Dragomir Pećanac, Radoslav Kremenović, Brano Gojković i Zoran Obrenović zvani Maljić nalaze se na slobodi i dostupni su nad ležnim organima Republike Srbije.

S obzirom na diverzantski karakter odreda i tajnost zadataka koji su mu poveravani, mali je broj pisanih dokaza koji svedoče o samom odredu i njegovim aktivnostima. Većina naređenja, kao i komunikacija između nadređenih i podređenih je obavljana usmenim putem. Svrha ovog dosijea je da objedini dostupne informacije o 10. diverzantskom odredu i dokumentuje činjenice o delovanju te jedinice i njenih pripadnika. Prvi deo dosijea sadrži osnovne podatke o 10. diverzantskom odredu koji prikazuju komandnu strukturu, prirodu i funkcionisanje jedinice. Činjenični opisi operacija 10. diverzantskog odreda se nalaze u drugom delu dosijea. Treći deo dosijea prikazuje činjenice i podatke o naredbodavcima i izvršiocima zločina 10. diverzantskog odreda.

 
Photo: Stock

II Osnovni podaci o 10. diverzant skom odredu3

10. diverzantski odred VRS-a formiran je 14. oktobra 1994. godine naređenjem generala Ratka Mladića, komandanta VRS-a, kao diverzantska jedinica direktno podređe na Glavnom Štabu VRS-a. U odsustvu generala Mladića, general Zdravko Tolimir4, načelnik Sektora za obaveštajne i bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS-a, je bio prvi nadređeni odredu. Za izdavanje naređenja i direktiva Glavnog štaba VRS-a 10. diverzantskom odredu kao i za nadgledanje njihove primene na terenu bio je zadužen pukovnik Petar Salapura, načelnik Uprave za obaveštajne poslove Glavnog štaba VRS-a. Major Dragomir Pećanac, prvi ađutant Ratka Mladića je, takođe, imao ovlašćenja da izdaje naređenja ovoj jedinici.5 Poručnik Milorad Pelemiš je postavljen za komandanta jedinice njenim osnivanjem u oktobru 1994. godine. Za njegovog zamenika određen je Luka Jokić zvani Lule.

Odred je brojao između 50 i 60 vojnika, podeljenih u dva voda: Prvi (Bijeljinski) vod, čiji je komandir bio potporučnik Franc Kos, i Drugi (Vlasenički) vod, čiji je komandir bio Luka Jokić zvani Lule.6 Vlasenički vod je po svojoj funkciji bio jurišni, dok je Bijeljinski bio diverzantski vod.7 Vojnici, uključujući i nekoliko Hrvata, jednog Slovenca i jednog Muslimana, odredu su pristupali potpisujući ugovor o profesionalnom angažmanu u VRS-u na dve godine.8 Pripadnici 10. diverzantskog odreda nosili su različite vrste uniformi: jednodelnu crnu uniformu sa oznakom 10. diverzantskog odreda9; maskirnu dvodelnu uniformu VRS-a sa oznakom 10. diverzantskog odreda; uniformu vojske Sjedinjenih Američkih Država; uniformu Armije Bosne i Hercegovine (Armija BiH); i uniformu Hrvatskog Vijeća Odbrane (HVO).10

Osnovni zadaci ove elitne jedinice podrazumevali su prikupljanje obaveštajnih podataka o stranama u sukobu, ubacivanje u neprijateljsku pozadinu i izvođenje diverzantskih akcija.11 Pripadnici odreda su prošli kroz najmanje dve obuke. Prva obuka je bila organizovana krajem 1994. godine u kasarni „Vojna Pošta (VP) 5000“12 u Pančevu, gde su pripadnici odreda bili poslati na dvadesetodnevni kurs.13 Druga po redu obuka održana je u Vlasenici u skladu sa dogovorom iz među Petra Salapure i generala Vojske Jugoslavije (VJ), Mileta Mrkšića. Pripadnike odreda su obučavali trojica instruktora VJ koji su za tu priliku, u februaru 1995. godina doputovali u vojni garnizon Bijeljina.14 Tablice na vozilima instruktora, koje su označavale pripadnost VJ, bile su zamenjene tablicama Republike Srpske.15 Logistička podrška jedinici je, takođe, dolazila iz Srbije. Oružje, tehnička sredstva i hrana dopremana je vojnim ili civilnim kamionima.16

 
PHOTO: Ron Haviv

III Dokumentovane operacije 10. diverzantskog odreda

A. Operacije 10. diverzantskog odreda: 14. oktobar 1994. - 24. jun 1995.

Jednu od prvih akcija jedinica je izvela krajem 1994. godine, kada je poslata u Bihać, u vreme kada su bosanski Srbi zauzimali to područje. Cilj te akcije je bilo upoznavanje jedinice sa novim komandantom, Miloradom Pelemišem.17 Sledeća operacija izvedena je u proleće 1995. godine u Žepi kada je odred u sadejstvu sa 1. Podrinjskom brigadom dobio zadatak da prodre u liniju odbrane Žepe. Nakon sat vremena čekanja uz liniju odbrane, naišla su dva nepoznata muškarca, i tada je došlo do razmene vatre između pripadnika VRS-a i pomenutih dvoje lica. Odred se odmah po otpočinjanju pucnjave povukao iz regiona.18

B. Operacija izvedena 24. juna 1995.

Nekoliko nedelja pre napada na Srebrenicu, oko 30 pripadnika 10. diverzantskog odreda u sadejstvu sa Interventnim vodom Bratunačke brigade, u toku noći 24. juna 1995. godine ušli su u Srebrenicu kroz tunel rudnika Sase.19 Akcijom je komandovao Milorad Pelemiš.20 Prolaskom kroz tunel, izašli su na uzvišenje iznad grada Srebrenica. U trajanju od oko 20 minuta, pripadnici odreda su, bez prethodno određenih ciljeva, nasumice pucali iz minobacača i raketnih bacača po gradu, dok je Interventni vod Bratunačke brigade pucao rafalima po obližnjim kućama.21 Ispaljeno je 19 granata.22 Nakon napada, ljudstvo se povuklo nazad kroz tunel i vratilo u Bratunac.

Prema izveštaju Holandskog bataljona, dvoje civila je ranjeno, a jedan civil je ubijen.23 Cilj ove operacije je bio da se stvori haos i panika među civilnim stanovništvom u enklavi kao i da se snagama Armije BiH i UN demonstrira sila VRS-a.24 Akcija je izvedena u skladu sa naređenjem koje je pukovnik Petar Salapura izdao 10. diverzantskom odredu 21. juna 1995. godine da se otpočne sa „intezivnim pripremama“ za izvršenje operacije čija je tajnost morala biti strogo čuvana.25 U samom naređenju nije navedeno da je u pitanju područje Srebrenice, kao ni ostali detalji u vezi sa pripremama za izvođenje akcije. Međutim, sam Salapura je pred MKSJ potvrdio da se to naređenje odnosi upravo na operaciju koja je izvedena kroz rudnički tunel 24. juna 1995. godine.26

Antologijska fotografija: Monstrum i žrtva 
Photo: Stock

C. Slučaj dvojice zarobljenih Muslimana iz Srebrenice

U periodu pre napada na Srebrenicu, krajem juna 1995. godine, 10. diverzantski odred je zarobio dvojicu Muslimana kada su ovi pokušali da izađu iz Srebrenice. Zarobljenici su koristili odredu za pokazivanje kretanja Armije BiH u okolini Srebrenice. Jedan od zarobljenika se zvao Mujo.27 Nakon što su potrebni obaveštajni podaci prikupljeni od zarobljenika, Pelemiš je naredio Draganu Todoroviću i još jednom neidentifikovanom pripadniku odreda da odvedu Muju u napušteno selo i ubiju ga, što su ova dvojica i uradili. Sud bi na drugog zarobljenika nije poznata.28 Dragomir Pećanac je poslao izveštaj Obaveštajnoj upravi Glavnog štaba VRS-a o saslušavanju ratnog zarobljenika Muje Muškića 28. juna 1995. godine. Cilj saslušavanja je bio utvrđivanje pravca „kretanja grupe muslimana u kojoj je bio Muškić od Srebrenice do zarobljavanja.“29

D. Operacija Krivaja - 95: Zauzimanje zaštićene zone UN Srebrenica

Glavni štab VRS-a, odnosno Petar Salapura, naredio je 10. diverzantskom odredu, 10. jula 1995. godine, da izvrši pripreme i krene u zauzimanje zaštićene zone Srebrenica.30 U skladu sa tim, komandant Pelemiš je izdao naređenje svojim potčinjenima, po 15 iz svakog voda31, da [10. jula 1995] otpočnu marš rutom Bijeljina-Vlasenica-Bratunac.32 Učesnici napada komunicirali su motorolama japanske proizvodnje.33 Pre polaska na zadatak, vojnici su dobili crvene trake koje je trebalo da nose oko ruke kako bi se razlikovali od ostalih jedinica.34 Po izvršenom maršu, odred je noć između 10. i 11. jula proveo u okolini Zelenog Jadra, na brdu udaljenom nekoliko kilometara od Srebrenice.

Operacija zauzimanja Srebrenice otpočela je u ranim jutarnjim časovima 11. jula 1995. godine. Oko 15 pripadnika jedinice „Drinski Vukovi“ priključeno je 10. diverzantskom odredu pod jedinstvenom komandom Milorada Pelemiša.35 Istog dana, podeljeni u četiri grupe36, vojnici su ušli u centar grada Srebrenica između 13:00 i 14:00 časova, gde nisu naišli ni na kakav otpor.37 Po dolasku u centar, pripadnici odreda su počeli da pozivaju ljude koji su ostali u gradu da napuste svoje kuće. Oko 200 civila se odazvalo i uputilo u pravcu fudbalskog terena koji se nalazio na drugom kraju grada Srebrenica.38 Uglavnom su to bili stari ljudi koji su se teško kretali.39

U toku pretresanja kuća, pripadnici odreda su uzimali vredne stvari i, po odobrenju Pelemiša, tovarili ih u kamione.40 Dok su hodali centrom grada, u blizini džamije, prišao im je civil, Musliman, star oko 30 godina.41 Vojnici su počeli da ga šutiraju i tuku. Ubrzo nakon što je počelo maltretiranje, Pelemiš je javno, pred ostalim vojnicima, naredio Zoranu Obrenoviću zvanom Maljić42, da ubije civila. Zoran Obrenović je naređenje izvršio prerezavši grkljan pretučenom Muslimanu pred prisutnim vojnicima.43 Nakon što su stigli do druge džamije u centru grada, Pelemiš je saopštio da je zadatak izvršen i naredio delu odreda da se povuče do tačke ulaska sa južne strane grada, da čuvaju sam ulaz u grad. Pored toga, ima li su zadatak da obaveste Pelemiša kada general Ratko Mladić stigne do ulaza u grad.

Drugi deo odreda je obezbeđivao stanicu policije, koja je nekada bila baza štaba pod komandom Nasera Orića. Trebalo je sprečiti uništavanje dokumentacije iz Naserovog perioda.44 Do popodnevnih časova, Ratko Mladić, Radislav Krstić, Milenko Živanović, Vujadin Popović45, Vinko Pandurević46 i ostali vojnici pristigli su u Srebrenicu, gde je, pri susretu sa pripadnicima odreda, usledilo čestitanje na uspešno izvedenoj operaciji.47 General Mladić naredio je prisutnim pripadnicima odreda da nastave blokadu stanice policije dok se cela zgrada ne pretraži i sva važna dokumentacija ne prikupi.48 Određeni broj pripadnika odreda proveo je noć između 11. i 12. jula u Srebrenici čuvajući ulaz u grad. Ujutru, 12. jula, Zoran Stupar im je preneo naređenje Pelemiša da se upute nazad u Vlasenicu.49 Grupa je 12. jula, pri izvršenju naređenja, srela Pelemiša u blizini kontrolnog punkta UNPROFOR-a u blizini Srebrenice. Pelemiš je, sa još četvoricom pripadnika odreda, bio u transporteru koji su prethodno od uzeli UNPROFOR-u.50 U toku noći, nedaleko od vlaseničke baze odreda došlo je do prevrtanja transportera kojim je upravljao Pelemiš. Tom prilikom, Dragan Koljivrat je poginuo51, dok su Pelemiš i Mladen Filipović povređeni. Obojica su prebačeni u bolnicu u Miliće.

Srpski koljači u Srebrenici
Photo: Stock

E. Prinudni transport muslimanskog stanovništva iz Srebrenice i ubijanje vojno sposobnih Muslimana

(i) 12. jul 1995.

General Ratko Mladić i njegovi potčinjeni počeli su sa pripremama za ubijanje muslimanskih muškaraca iz Srebrenice između večeri 11. jula i jutra 12. jula. Uveče, 11. jula znali su da se između 1.000 i 2.000 vojno sposobnih Muslimana nalazi u Potočarima i imali plan da ih 12. jula zarobe. Pripadnici 10. diverzantskog odreda, zajedno sa ostalim jedinicama VRS-a52 i MUP-a učestvovali su u prisilnom odvajanju, zarobljavanju i ubijanju vojno sposobnih Muslimana, kao i u transportovanju muslimanskog stanovništva iz Srebrenice prema Kladnju.53

U svom svedočenju pred MKSJ-om, Dražen Erdemović je naveo da mu je Marko Boškić ispričao da su Milorad Pelemiš, Velimir Popović, Brano Gojković, Mladen Filipović i Dragan Koljivrat u toku dana 12. jula otišli u Novu Kasabu, gde su se nalazili Muslimani koje su zarobile jedinice VRS-a. Izdvojili su mladića iz Srebrenice za kojeg su znali da je bogat, odveli ga do kuće gde je živeo, uzeli mu 100.000 nemačkih maraka i potom ga ubili.54 Kao što je već pomenuto, na putu za Vlasenicu, Pelemiš i još četvorica pripadnika odreda su doživeli saobraćajnu nesreću u kojoj je Dragan Koljivrat izgubio život, dok su povređeni Pelemiš i Mladen Filipović prebačeni u bolnicu u Milićima.

(ii) 13. jul 1995.

Pelemiš se 13. jula ujutru vratio iz bolnice u bazu u Dragaševac.55 Dražen Erdemović i Dragan Todorović su zajedno sa Željkom Vukovićem, Nebojšom Gagićem, Srđanom Brijezom i još trojicom ili četvoricom pripadnika glavnog štaba vojske Republike Srpske Vlaseničkog voda, po naređenju Pelemiša, bili zaduženi da tog dana prevezu telo Dragana Koljivrata u Trebinje i prisustvuju sahrani koja je održana 14. jula u 17:00 časova.56 Nakon što je organizovao transport tela Koljivrata, Pelemiš je sa Francom Kosom i Markom Boškićem krenuo ka Konjević Polju. Usput su svratili do komande Vlaseničke brigade gde je Pelemiš razgovarao sa ‘nekim ljudima’57 među kojima je bio i general Radislav Krstić. U nastavku puta ka Konjević Polju, Pelemiš je rekao Kosu: „Žuti, ovo neće valjati.“58

Selo Kravice je sledeće mesto u kojem su se zaustavili. Pored njih je prošla kolona civila, Muslimana, koji su se kretali ka Bratuncu u pratnji policije Republike Srpske. Vozilo Mercedes PUH su parkirali pored nekoliko ofcira koji su se nalazili pored puta i sa koji ma je Pelemiš razgovarao. Franc Kos je načuo deo razgovora kada je jedan ofcir rekao Pelemišu: „Napravili su belaja, treba sve ovo posahraniti, posakriti, moram ovo sve sahranjivati i sakriti.”59 Ubrzo nakon razgovora, uputili su se peške ka skladištu „Kravice“. Pored skladišta i u skladištu su zatekli gomilu mrtvihtela i videli streljanje zarobljenika Muslimana koje je bilo u toku unutar skladišta.60 Bez daljeg zadržavanja, Pelemiš, Kos i Boškić su se uputili nazad u Dragaševac, gde su stigli kasno uveče.61 Po dolasku u bazu, Pelemiš je rekao Kosu: „Žuti, ko god te zove na telefon, javi se, ali samo kaži – idi preko mog pretpostavljenog. Kada naredite mom komandantu, ja ću doći.“62

Bez zaslužene kazne: Petar Salapura
Photo: www.sense-agency.com

(iii) 14. jul 1995

14. jula ujutru, Pelemiš je saopštio jedinici da su potrebna četvorica vojnika da čuvaju zarobljenike. Među prisutnima, izabrao je Zorana Obrenovića, Aleksandra Cvetkovića, Borisa Popova i još jednog pripadnika odreda koji su sledeća dva dana u jutarnjim časovima odlazili u pravcu Vlasenice na nepoznatu lokaciju da čuvaju zarobljenike i uveče se vraćali nazad u bazu.63

(iv) 15. jul 1995.

Rano ujutro 15. jula, pukovnik Ljubiša Beara64 je pozvao bazu 10. diverzantskog odreda u Dragaševcu tražeći da sedam do osam vojnika dođe u Vlasenicu. Kako je Pelemiš, kao jedini autoritet u jedinici koji je mogao da odobri slanje vojnika na određeni zadatak, bio odsutan, ovaj zahtev je odložen dok se komandant ne vrati u bazu.65 Drugi Bearin poziv je usledio nakon sat vremena kada je obavestio Franca Kosa da se Pelemiš uskoro vraća u bazu.66 Za to vreme, grupa koja je bila zadužena za prenošenje tela Dragana Koljivrata u Trebinje vratila se u Vlasenicu.67 Milorad Pelemiš, Dragomir Pećanac, Vujadin Popović, Zoran Obrenović i Luka Jokić su ubrzo stigli u Dragaševac.68 Dragomir Pećanac se zadržao kod Pelemiša u kancelariji pola sata do sat vremena. Izašavši iz kancelarije, Pećanac je saopštio prisutnim vojnicima da će vojno sposobni muškarci iz Srebrenice biti streljani. Vujadin Popović je dodao da je to naređenje koje se mora izvršiti.69

Pelemiš je lično odredio sledećih deset vojnika za izvršenje ovog zadatka: Franca Kosa i Luku Jokića kao komandire vodova, zatim Brana Gojkovića, Dražena Erdemovića, Stanka Savanovića, Vlastimira Golijana, Zorana Goronju, Aleksandra Cvetkovića, Zorana Obrenovića i Marka Boškića.70 Pelemiš im je zatim naredio da isti dan krenu u realizaciju zadatka, počevši od odlaska u Zvornik gde je trebalo da dobiju dalje instrukcije.71

Po upoznavanju sa zadatkom, Marko Boškić je otišao u Pelemiševu kancelariju i obavestio ga da ne želi da učestvuje u izvršenju naređenja. Pelemiš je izvadio pištolj, uperio ga u Boškićevo čelo i, opsovavši ga po nacionalnoj osnovi, rekao da će ga ubiti ukoliko odbije da izvrši zadatak.72 Pelemiš je naredio komandirima da u slučaju da neko odbije zadatak, imaju pravo da ga ubiju.73 Kako u Zvorniku nisu zatekli nikoga ko bi im mogao dati dodatna naređenja, grupa se vratila nazad u bazu u Vlasenici.

*Kraj prvog dela.

**Zahvaljujemo se Fondu za humanitarno pravo na ustupljenom materijalu.

Fusnote:

1 Radislav Krstić je bio komandant Drinskog Korpusa VRS-a od 13. jula 1995. do kraja rata u BiH. Osuđen je pravosnažnom presudom MKSJ-a za pomaganje i podržavanje genocida; pomaganje i podržavanje ubistava; istrebljenje i progone bosanskih Muslimana počinjene od 13. do 19. jula 1995. godine; i za ubistva i progone počinjene od 10. do 13. jula 1995. godine u Potočarima. Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina.

2 Prilog 1: Fotografja Radislava Krstića kako uručuje zastavu Miloradu Pelemišu, 14. oktobar 1995. godine u Vlasenici.

3 Prilog 2: Komandna struktura 10. diverzantskog odreda (DOd.) 1995.

4 Zdravko Tolimir je u julu 1995. godine obavljao funkciju pomoćnika komandanta za obaveštajne i bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS-a i načelnika Sektora za obaveštajne i bezbednosne poslove, neposredno odgovoran komandantu Glavnog štaba, generalu Ratku Mladiću. Trenutno se protiv njega vodi sudski postupak pred MKSJ-om po tačkama optužnice za udruživanje radi izvršenja genocida, genocid, istrebljenja, ubistva i progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, prisilno premeštanje i deportaciju.

5 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ-a, 8. maj 2010, str. 15-16. Na primer, Franc Kos navodi da je Dragomir Pećanac izdao naređenje 10. diverzantskom odredu u vezi sa francuskim pilotima koji su bili zarobljeni u bazi odreda u Bijeljini u jesen 1994. godine. Detalji tog naređenja još uvek nisu poznati javnosti.

6 Baza Bijeljinskog voda se nalazila u Bijeljini, dok je Vlasenički vod bio smešten u mestu Dragaševac pored Vlasenice.

7 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 12-13.

8 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Tužilac MKSJ-a protiv Vujadina Popovića, Ljubiše Beare, Drage Nikolića, Ljubomira Borovčanina, Radivoja Miletića, Milana Gvere, i Vinka Pandurevića [u daljem tekstu: predmet Popović i drugi], 4. maj 2007., T. 10931-10935; Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010., str. 126.

9 Prilog 3: Oznaka 10. diverzantskog odreda.

10 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Popović i drugi 4. maj 2007., T. 10939; Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 95-96.

11 Manojlo Milovanović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 29. maj 2007., T. 12165-12166.

12 Današnji naziv kasarne je Rastko Nemanjić.

13 Prilog 4: Telegram Glavnog štaba VRS-a, poslat od strane Zdravka Tolimira, Glavnom štabu Vojske Jugoslavije, na ličnost generala Mrkšića, 1. februar 1995. godine; Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Tužilac MKSJ-a protiv Momčila Perišića [u daljem tekstu: predmet Perišić], 6. jul 2009, T. 7946-7949.

14 Prilog 4: Telegram Glavnog štaba VRS-a, koji je Zdravko Tolimir poslao Glavnom štabu Vojske Jugoslavije, na ličnost generala Mrkšića, 1. februar 1995. godine. Nadimak jednog od instruktura je bio Jenki, Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010., str. 97.

15 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Perišić, 6. jul 2009., T. 7946-7949.

16 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010., str. 17.

17 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010., str. 118. Detalji ove operacije još uvek nisu poznati javnosti.

18 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010., str. 18. Detalji ove operacije još uvek nisu poznati javnosti.

19 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 4. maj 2007, T. 10935-10936; Momir Nikolić, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 22. april 2009, T. 32975-32977; Joseph Kingori, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 11. januar 2008, T. 19476.

20 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 19.

21 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 20. Holandski bataljon je, po završenoj istrazi, ustanovio da je korišćeno sledeće oružje: „2 x MRUD (mina rasprskavajuće-udarnog dejstva), 1 x DIM ručne bombe, 9 x lansirna cev M80, 3 x repna krilca rakete, 2 x lansirna cev M79, 1 x raketni lanser, 6 x upaljač za minobacačku granatu 60 mm, 2 x upaljačke kapisle za minobacačku granatu 60 mm, desetine čaura za SA 7,62x54 i 5,56 mm.“, Prilog 5: Izveštaj Holandskog bataljona, 24. jun 1995, str. 2.

22 Prilog 5: Izveštaj Holandskog bataljona, 24. jun 1995., str. 2.

23 Prilog 5: Izveštaj Holandskog bataljona, 24. jun 1995, str. 2; Momir Nikolić, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 22. april 2009, T. 32976.

24 Petar Salapura, svedočenje u predmetu Tužilac MKSJ-a protiv Zdravka Tolimira [u daljem tekstu: predmet Tolimir], 2. maj 2011, T. 13518.

25 Prilog 6: Naređenje za upotrebu 10. DOd, strogo poverljivo br. 12/45-770, potpisan pukovnik Petar Salapura, 21. jun 1995. godine. Jedna od naređenih prevencija bila je oduzimanje svih identifka-cionih dokumenata vojnika koji su učestvovali u akciji.

26 Petar Salapura, svedočenje u predmetu Tolimir, 2. maj 2011, T. 13534-13535.

27 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 119.

28 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 119.

29 Prilog 7: Informacija o saslušanju Muje Muškića, strogo poverljivo br. 18-215/1, potpisan Dragomir Pećanac, 29. jun 1995.

30 Dragan Todorović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 21. avgust 2007, T. 13998.

31 Pored Milorada Pelemiša, sledeći pripadnici 10. diverzantskog odreda su učestvovali u operaciji zauzimanja Srebrenice: Franc Kos, Nemanja Bobar, Željko Vuković, Milovan Milešić, Brano Gojković, Marko Boškić, Dražen Erdemović, Jelenko Kalajdžić, Srđan Brezo, Dragan Koljivrat, Zoran Goronja, Ostoja Vulić, Mladenko Filipović, Ratko Međedović, Zoran Rašeta, Luka Jokić, Dragan Todorović, Budimko Savić, Zoran Obrenović, Aleksandar Đurić, Miloš Matić, Vlastimir Golijan, Goran Lulić, Zoran Stupar, Stanko Savanović, Boris Popov.

32 Prilog 8: Naređenje Komande 10. diverzantskog odreda, strogo poverljivo br. 123-2/95, 10. jul 1995; Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Tužilac MKSJ-a protiv Radislava Krstića [u daljem tekstu: predmet Krstić], 22. maj 2000, T. 3158.

32 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 26.

34 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3099.

35 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3159.

36 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3087.

37 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 4. maj 2007, T. 10946-10948; Prilog 9: Fotografja Velimira Popovića (sa zastavom) i Stanka Savanovića (sa šeširom) u Srebrenici, 11. jul 1995; Prilog 10: Fotografja Zorana Stupara u Srebrenici, 11. jul 1995; Prilog 14: Tri pripadnika 10. diverzantskog odreda pored napuštenog transportera UNPROFOR-a u Srebrenici, 11. jul 1995.

38 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 4. maj 2007, T. 10953.

39 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 4. maj 2007, T. 10944, T. 10953; Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3090.

40 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 31.

41Prema svedočenju Dražena Erdemovića, nepoznati muškarac je rekao prisutnim vojnicima: „Nikada nisam bio u vojsci.“ (Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3090-3091).

42 Prilog 11: Fotografja Franca Kosa (1) i Zorana Obrenovića zvanog Maljić (2) u Vlasenici, 14. oktobar 1995.

43 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić (22. maj 2000.), T. 3090-3091; Marko Boškić, Transkript ispitivanja osumnjičenog Boškić Marka I deo, 11. februar 2010, str. 32-33; Prilog 12: Fotografja mesta pogubljenja u centru Srebrenice, fotografsano 1996.

44 Dragan Todorović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 21. avgust 2007., T. 14003; Prilog 13.1 i Prilog 13.2: Ratko Mladić i Milorad Pelemiš ispred policijske stanice u Srebrenici, 11. jul 1995.

45 Vujadin Popović je bio pomoćnik načelnika za bezbednost u Drinskom korpusu VRS-a. Presudom Pretresnog veća u predmetu Popović i drugi, osuđen je za genocid, ubistva i progone na političkoj i verskoj osnovi. Osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

46 Vinko Pandurević je bio komandant Zvorničke brigade u julu 1995. Presudom Pretresnog veća u predmetu Popović i drugi osuđen je za pomaganje i podržavanje ubistva, progone i prisilno premeštanje. Osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

47 Prilog 15: Fotografja Ratka Mladića kako čestita pripadnicima 10. diverzantskog odreda (Stanku Savanoviću i Velimiru Popoviću) u Srebrenici, 11. jul 1995.

48 Dragan Todorović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 21. avgust 2007, T. 14004.

49 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3163.

50 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3164-3165.

51 Prilog 16: Umrlica Dragana Koljivrata.

52 Vojna policija Drinskog korpusa, 65. zaštitni puk, 2. i 3. bataljon Bratunačke brigade, vojna policija Bratunačke brigade, Presuda Sudskog veća u predmetu Popović i drugi, 10. jun 2010, para. 342.

53 Robert Franken, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 17. oktobar 2006, T. 2616; Momir Nikolić, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 22. april 2009, T. 33012-33013.

54 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Krstić, 22. maj 2000, T. 3169.

55 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 33.

56 Dragan Todorović, svedočenje u predmetu Popović i drugi, 21. avgust 2007, T. 14008; Prilog 16: Umrlica Dragana Koljivrata.

57 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 34.

58 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 34.

59 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 48.

60 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 36-38.

61 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 42-46.

62 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 49.

63 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 52-54.

64 Ljubiša Beara je bio načelnik Uprave za bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS-a. Presudom Pretresnog veća u predmetu Popović i drugi osuđen je za genocid, ubistva i zločinačko udruživanje sa namerom progona na političkoj i verskoj osnovi bosanskih Muslimana i muškaraca iz Srebrenice. Osuđen je na kaznu doživotnog zatvora.

65 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 56.

66 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 56.

67 Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Tolimir, 17. maj 2010, T. 1870-1871.

68 Franc Kos, Intervju dat istražitelju MKSJ, 8. maj 2010, str. 59.

69 Marko Boškić, Transkript ispitivanja osumnjičenog Boškić Marka I deo, 11. februar 2010, str. 41.

70 Marko Boškić, Transkript ispitivanja osumnjičenog Boškić Marka I deo, 11. februar 2010, str. 43.

71 Marko Boškić, Transkript ispitivanja osumnjičenog Boškić Marka I deo, 11. februar 2010, str. 44-45.

72 Marko Boškić, Transkript ispitivanja osumnjičenog Boškić Marka II deo, 11. februar 2010, str. 8; Predmet Sjedinjene Američke Države protiv Marka Boškića, Okružni sud Sjedinjenih Država, Okrug Masačusets, predmet br. 04-10298-DPW, 19. oktobar 2006, str. 3.

73 Predmet Sjedinjene Američke Države protiv Marka Boškića, Okružni sud Sjedinjenih Država, Okrug Masačusets, predmet br. 04-10298-DPW, 19. oktobar 2006, str. 3. Kada je Dražen Erdemović odbio da strelja zarobljenike na vojnoj ekonomiji Branjevo, Brano Gojković mu je zapretio smrću rekavši mu: „Ukoliko ne želiš to da uradiš, stani u liniju sa ostalima [zarobljenicima, prim. aut.], i daj svoju pušku drugima da te upucaju.“ (Dražen Erdemović, svedočenje u predmetu Tužilac MKSJ-a protiv Dražena Erdemovića [u daljem tekstu: predmet Erdemović], 20. Novembar 1996, str. 231.)

star
Oceni
4.42
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV