Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Gola istina o Draži Mihailoviću (4)

Nacisti i fašisti, dobri neki ljudi

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Major Zaharije 26. februara javlja generalu Draži da Italijani sve daju protiv ustanika (bombardovanje iz vazduha, artileriju, automatsko oruđe), a da okupacione trupe slušaju Vojina naređenja: „Mislim da imamo nadmoćnost... Tetkići daju sve... Voja kaže da nemački i italijanski komandanti izvršavaju sva njegova naređenja za posedanje položaja kod Konjica. Dobri neki ljudi.“ Nakon što je general Mihailović zaključio da je „situacija kod komunista bezizlazna", Zaharije Ostojić istog dana naređuje opšti napad. 27. februara Draža javlja Baćoviću da je stiglo preko 5000 Crnogoraca i daje pregled stanja na frontu

DRAŽINA MIŠOLOVKA NA NERETVI

General Mihailović je uz pomoć fašističke Italije postavio "mišolovku" na Neretvi, ali partizani nikako nisu dali da budu uništeni. Četnički rukovodilac operacija Zaharije Ostojić depešom javlja nadređenom Mihailoviću 22. februara da su partizani razbili Italijane i ušli u Jablanicu: „Sva Titova vojska krenula sa Prozora i sinoć uzela Jablanicu i zarobila 800 talijana. Komunisti vode mnogo ljudi bez oružja i naoružavaju ih od plena.“

Major Borivoje Radulović u depeši Zahariju Ostojiću opisuje ludu hrabrost partizana u borbama na Neretvi: „U borbama su odlični. Naoružani automatskim oružjem i pikavcima. Napadaju smelo, brzo i mangupski: "Hopa Miko!" i "Hopa Seko!" to su im komande koje zbunjuju naše vojnike.

Istog dana, Zaharije Ostojić naređuje Vojislavu Lukačeviću da hitno posedne levu obalu Neretve, da od Italijana uzme bateriju i bacače. 23. februara Voja Lukačević, komandant konjičke grupe, javlja nadređenom Ostojiću da pomaže Italijanima i Nemcima u borbama za Konjic: „Dobih hitan poziv od Vukčevića i italijanske komande u Konjicu da im priteknem u pomoć, jer su u toku 22. februara partizani probili odbranbenu liniju... Ja sam drumom došao u Konjic, gde sam zatekao pravu paniku... Borba je trajala neprekidno danas od 1 časa pa sve do 16 časova. Naši su potpuno razbili partizane i pored njihovog upornog i žilavog otpora... Jučer oko 10 časova 22. II. stigla je u Konjic jedna nemačko-hrvatska kolona.... Otežava mi rad to što moram svaki čas da trčim u Konjic i da podižem moral italijanskoj komandi koji sramno gube moral kad nisam tu.“

Photo: Stock

Ugroženi od partizana, Italijani su to veče prebacili 500 četnika pukovnika Baja Stanišića kamionima iz Bileće u Mostar. Usput, Zaharije Ostojić im izdaje naređenje da "se pobiju komunisti u Mostaru". Takođe, Ostojić upozorava potčinjene da je verovatna namera Nemaca i ustaša da posednu celu Dalmaciju, Hercegovinu, a možda i ostatak morske obale. Međutim, Dobroslav Jevđević mu javlja da je sa Nemcima je dogovorio da ne prelaze levu obalu Neretve, a da pojačanja Italijana ("Tetkića") stižu na front:Danas sam sa Nemačkim oficirima napravio sporazum da ne prelaze levu obalu Neretve, a da međusobno izbegavamo kontakt... Tetkići sa 5 bataljona idu sa Crnogorcima sa desne strane Neretve. A mi sa 800 Tetkića sa leve da unište grupu u Drežnici.“

23. februara general Mihailović javlja Ostojiću da dolazak nemačkih trupa na Neretvu znači da su partizani u klopci i da ih treba uništiti, jer "to su najveći zlotvori koje vodi jevrejština." 24. februara italijanski general Mario Roboti traži od svoje Vrhovne komande da Nemci i ustaše ne prelaze dogovorenu liniju, jer je upotreba formacija MVAC, kako su Italijani zvali četnike, sada "apsolutno potrebna":

„Predstavio sam nemačkim komandama apsolutnu potrebu da nemačko-hrvatske borbene grupe ne prelaze ka jugu usek Prozor—dolina Rame—dolina Neretve—Konjic ili drugu liniju koju će tok operacija eventualno zahtevati da bude određena. Ovo pitanje treba hitno rešiti s obzirom na nepopustljivost koju su pokazale nemačke komande u pogledu formacija MVAC koje su pod našom komandom, jer i u sadašnjoj situaciji i dalje hoće da ih smatraju neprijateljskim, dok je, međutim, njihova sadašnja upotreba, koja je u toku, apsolutno potrebna.“

24. februara Draža Mihailović javlja Petru Baćoviću da su crnogorski četnici stigli u Hercegovinu te pobedonosno zaključuje: „Sad se vidi koliko sam ja imao pravo za tu mišolovku.“

KOLABORACIJA JE NAJVEĆA NEISTINA I KOMUNISTIČKA PROPAGANDA

Iako su zapovednici nastojali da četnike na frontu drže odvojene od Nemaca, došlo je do direktnog sadejstva u borbama za Konjic. 24. februara Vojislav Lukačević izveštava nadređenog Ostojića kako ih partizani bombarduju u Konjicu, a on izdaje zapovesti Italijanima i Nemcima: „Juče u toku dana komunisti su topovima bombardovali Konjic i porušili 2 ital. bunkera i naneli dosta teške gubitke a sinoć su bacačima bombardovali moje položaje... Italijani i Nemci ništa ne rade a da me ne pitaju. Juče sam im formalno izdavao naređenja za posedanje položaja oko Konjica... Nemačka 2 kolona koja je trebala da stigne još nije stigla, kada ona stigne krenućemo u napad.“

Verni kolaborant: Zaharije Ostojić
Photo: .wikimedia.org

25. februara Zaharije Ostojić izveštava Mihailovića da partizani napadaju četnike i Nemce u Konjicu, da su nemačke snage imale velikih gubitaka, i da uskoro kreće četnički napad "za uništenje komunista u džepu Neretve":

„Komunisti napadaju juče i danas Voju. Sad dobih od njega izveštaj od juče u kome kaže da je vodio borbu 16 sati neprekidno i dva puta povratio Konjic... Voja u Konjicu razgovarao sa njemačkim komandantom... Priznao je da su imali velike gubitke od komunista na Ivanu... Danas sam izradio ideju za napad za uništenje komunista u džepu Neretve sa tri kolone. Početak napada kada se snage prikupe.“

Istog dana, izbeglička vlada upozorava Mihailovića da su u zapadnu štampu počeli prodirati glasovi o četničkoj kolaboraciji sa fašističkom Italijom, te traži tačna obaveštenja. Mihailović je odgovorio da je to "najveća neistina" i komunistička propaganda. Sutradan, 26. februara Petar Baćović saoštava Mihailoviću da njegovi četnici naoružani od Italijana stižu na Neretvu: „Uspeo sam da Italijani u Splitu dozvole naš prolaz do Solina i peške na Vrgorac — Ljubuški — Mostar... Municiju smo primili.“

Iako su Italijani naoružavali četnike za borbu protiv partizana, sledeća operacija se spremala protiv njih. Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 26. februara 1943. beleži: “U Rimu nemačka delegacija, na čelu sa ministrom spoljnih poslova Trećeg Rajha, vodila razgovore sa Italijanima. Primio ih je i Duče. Nemačka strana je naglasila, nakon što se završi operacija protiv komunista, da se krene protiv četničkog pokreta i da se zajedničkim nemačko-italijanskim snagama čitav Mihailovićev pokret uništi. U vezi ovog predloga, Duče je dao svoju punu podršku.”

OKUPATORI DAJU SVE, DOBRI NEKI LJUDI

26. februara major Zaharije javlja generalu Draži da Italijani sve daju protiv ustanika (bombardovanje iz vazduha, artileriju, automatsko oruđe), a da okupacione trupe slušaju Vojina naređenja: „Mislim da imamo nadmoćnost... Tetkići daju sve... Voja kaže da nemački i italijanski komandanti izvršavaju sva njegova naređenja za posedanje položaja kod Konjica. Dobri neki ljudi.

Nakon što je general Mihailović zaključio da je „situacija kod komunista bezizlazna", Zaharije Ostojić istog dana naređuje opšti napad. 27. februara Draža javlja Baćoviću da je stiglo preko 5000 Crnogoraca i daje pregled stanja na frontu: „Konjic je u našim rukama. Nemci napadaju komuniste u pravcu Prozora i preko Ivan planine. Baja Stanišić je na desnoj obali Neretve severno od Mostara u pravcu Drežnice sa oko 2000 ljudi. Tetkići su u Mostaru...“

Photo: ciode.ca

27. februara Ostojić javlja vrhovnom zapovedniku Mihailoviću da očekuje uništenje partizana i dobar plen. Izgleda, četnički napad nije išao po planu. 28. februara Zaharije Ostojić krivi crnogorskog vođu Baja Stanišića za neuspeh u napadu na partizane. U pismu "ministru" Draži on kaže: „Van sebe sam od besa što su mi potpuno upropastiti plan za uništenje komunista u džepu Neretve, a ovako idealna prilika više se neće pružiti.“

Istovremeno on preti Baju Stanišiću prekim sudom zbog nesposobnosti: „Gospodine Pukovniče... izvešten sam da juče iako ste imali ogromnu nadmoćnost u svakom pogledu, a otpora tako reći nije ni bilo. Vaše kolone nisu ništa uradile, ovo dokazuje potpunu nesposobnost komandnog osoblja, i neshvatanje ideje napada... Obaveštavam Vas da sam o svemu ovome izvestio Gospodina Ministra i da ću ako Vaše kolone danas ne postignu date im ciljeve, biti primoran da smenim sve Vaše komandante i da ih stavim pod sud radi nesposobnosti i neizvršenja naređenja Vrhovne komande.“

SELA SU PORUŠENA, POPALJENA, GRADOVI UNIŠTENI

Toga dana, 28. februara vojvoda Momčilo Đujić izveštava Mihailovića da je četničko-italijanska ofanziva u Lici "sasvim promašena", da se sve svelo na palež i pljačku stanovništva: “Italijani su, u krajevima gde su sami operisali, pljačkali i palili sve do čega su stigli. Čak su skinuli i zvona sa srpskih crkava u Bruvnu i Mazinu. Hercegovci, u pogledu pljačke, za vreme operacije nisu ni ukoliko zaostajali za Italijanima. Ova pljačka je vršena nerazumno i divljački. Na primer, u jednoj kući se uzme brašno, ali se u drugoj naiđe na dragoceniji plen, pa se brašno prosipa, ma gde da bi se novi plen uzeo... Krajevi, kroz koje smo operacije vršili ostavljaju nezaboravno tužan utisak: sela su porušena, popaljena, gradovi uništeni, sve je opljačkano, stoka nestala, zemlja napuštena, neobrađena.”

Photo: wordpress.com

Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 28. februara beleži da je "četničko pitanje postalo naročito hitno", jer su se u okolini Mostara čak sukobili sa Nemcima, a kod Italijana vode “snažnu propagandu protiv Nemaca i Hrvata”. Istog dana, Zaharije Ostojić traži Jevdeviću da sa Nemcima dogovori razgraničenje, a sa Italijanima snabdevanje: „Da se četnicima dade za čišćenje zona: Rama — Prozor — Šujica — Livno — Makarska — morska obala do ušća Neretve — desna obala Neretve — Rama, s tim da Nemci na ovu zonu ne prelaze, već čiste ostalu zonu severnu. Da Italijani dadu municiju, hranu i automatsko oruđe za 20.000 četnika za ove operacije... Obezbedi davanje topova i bacača i pomoć avijacije za bombardovanje i izviđanje.“

MOJI NEPRIJATELJI SU PARTIZANI, USTAŠE, MUSLIMANI I HRVATI

Uporedo sa borbama u Jugoslaviji, italijanska vojska je vodila borbe protiv Britanaca u Africi. Krajem februara šef britanske misije je ponovo sugerisao Mihailoviću da mora smeniti crnogorske komandante koji sarađuju sa Italijanima (Blažo Đukanović, Bajo Stanišić i Dorđije Lašić) ili im narediti da napuste gradove sa italijanskim garnizonima, u kojima su našli utočište, i povuku se u brda. Međutim, Mihailović je pukovniku Bejliju uporno dokazivao kako je ova taktika opravdano “iskorišćavanje neprijatelja” za savezničke ciljeve. Napetost između Mihailovića i Bejlija kulminirala je 28. februara 1943. godine, na krštenju sina predsednika opštine u Gornjem Lipovu, kada je “đeneral” okupljenim četnicima, činovnicima i seljacima objasnio svoje prioritete:

Sve dok Italijani budu naš jedini pravi izvor pomoći i opšte podrške, saveznici neće uopšte moći uticati na mene da izmenim svoj stav prema njima. Moji neprijatelji su partizani, ustaše, muslimani i Hrvati. Kada se s njima budem obračunao, onda ću krenuti protiv Italijana i Nemaca.

Na njegovu žalost, pukovnik Bejli je ovo preneo Čerčilu, napomenuvši da je Mihailović izgubio kontrolu nad sobom “dobrim delom zahvaljujući šljivovici koju su pili svi prisutni izuzev novorođenčeta.” Posledice ovog pijanog govora u crnogorskoj zabiti bile su dalekosežne.

Photo: tportal.hr

Istovremeno, britanska misija u Mihailovićevom štabu načula je o teškim borbama na Neretvi, a početkom marta čula se neprestana topovska grmljavina sa severozapada. Mihailovićeve snage su bile u pokretu, što je pokušavao da sakrije od britanskih oficira.

POPULARNOST KOD OKUPATORA

1. marta Ostojić javlja Draži da će pokušati od Nemaca da dobije dozvolu "za gonjenje komunista kroz Bosnu", i čišćenje partizana do mora: „Preko Voje pokušaću da iskoristim prijateljstvo nemačkog komandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole za gonjenje komunista kroz Bosnu, ali ako osetim da to neće biti opasno za nas. Od Jevđe sam tražio da izradi preko tetkića da nemci ostave nama za raščišćavanje od boljševika zonu Rama — Prozor — Sujica — Livno — Makarska — morska obala — desna obala Neretve, s tim da tetkići daju sve za 20.000 četnika.“

Istog dana, Zaharije Ostojić javlja svom vođi Mihailoviću da ljudi izbegavaju borbu protiv partizana za račun okupatora: „Ima slučajeva begstva iz borbe od 20 — 30 ljudi. Naredio sam da se kolovođe streljaju, ostali razoružaju i zatvore... “

Sutradan, 3. marta major Zaharije javlja generalu Mihailoviću da je Vojislav Lukačević kod okupatora stekao popularnost i da Nemci raspoređuju trupe na njegov zahtev: „Voja razbio drugu diviziju a Bajo i Pantić diviziju Peka Dapčevića... Pobeda je naša... Inače talijani i nemci Voji daju sve i prvi ga pozdravljaju. Zovu ga četničkim đeneraloim. Voja je stekao rano opštu popularnost, ne samo kod naših, nego čak i kod okupatora... Nemci na Vojin zahtev užurbano zatvaraju pravce na frontu Ivan — Bitovnja — Prozor.“

BEDNICI ŽABARSKI NAM DUGUJU ŽIVOTE

Tih dana je došlo do razilaženja sa italijanskom komandom, oko plana napada na partizane. Ostojić je nameravao da napadne partizane kod Jablanice i Drežnice, a italijanska komanda je tražila da napadaju partizane na drugom pravcu. Italijanski plan napada prihvatili su neki četnički komandanti, ali je Zaharije Ostojić bio žestoko protiv. 3. marta je zapretio majoru Borivoju Raduloviću prekidom kolaboracije i prekim sudom:

„Pošto bednici žabarski, pored toga što nam oni u Mostaru i Konjicu duguju živote, i pored svih vas tamo hoće da nas vuku za nos, iako raspolažemo snagom da za 24 sata zauzmemo celu Hercegovinu, rešio sam da prekinemo svaku dalju vezu sa njima, ako ne prihvate naše zahteve... Svima komandantima saopštiti da budu gotovi za napad na Talijane, ako ma šta preduzmu protivu nas... Saopštiti svima komandantima da tražim bezuslovno izvršavanje naređenja, jer ću ih inače smesta smenjivati i stavljati pod preki sud.“

Photo: wordpress.com

Istog dana, on se žali Mihailoviću kako Italijani nisu usvojili njegov plan, preti da će pustiti "da boljševici zakolju žabarske garnizone", samo kada bi četnici mogli bez njihove hrane i municije:Bojim se da mi žabari ne pokvare sve planove za uništenje boljševika, a opet ne možemo bez njihove hrane i municije.

4. marta general Mihailović naređuje Ostojiću da budu pripravni na otpor okupatorima, ali da im prvo traže dva miliona metaka unapred: „Jevđa da zauzme energičan stav uopšte i da pripreti žabarima, da ako nas Nemci napadnu, prvo ćemo mi njih, i ne dozvoljavam da se sa nama igra, pošto se mi borimo za sebe, a ne za njih... Ako ma šta osetimo, dići ćemo im čitavu Bosnu. Rušenje komunikacija naredite da se pripremi... Tražite unapred 2.000.000 metaka i hranu za 7 dana unapred.“

Istog dana, Ostojić javlja Draži da Nemci pomažu Lukačevića, i da su Italijani ipak prihvatili njegov plan:Nemci dali Voji hranu i municiju i bombardovali boljševike po Vojinim zahtevima. Skrenuo sam mu samo pažnju da im ne veruje... Zadnje namere Nemaca su očigledne, ali ja se staram da im podvalim i ubacimo ostatke crvenih u Bosnu da se zabavljaju sa njima... Danas bila kriza u odnosu sa žabarima. Hteo sam da im pokažem da mi imamo snage da se bijemo sa svima redom i da njihovu hranu i municiju uzmemo milom ili silom... Žabari daće 100.000 obroka i pristali na moj plan.“

Četnički rukovodilac Zaharije Ostojić je bio zabrinut zbog blizine nemačkih trupa. No, popularni Voja Lukačević mu 5. marta iz Konjica javlja da Nemci daju municiju, da neće napasti četnike dok su im potrebni, i da ne strahuju preterano: „Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa Nemcima... Ja mislim da je naima najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa Nemcima dok komunisti nisu likvidirani... Čvrsto sam ubeđen da nas Nemci neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Dobio sam sinoć preko Nemaca 30.000 metaka...“

Photo: Wikipedia

BOGU HVALA, IZGLEDA DA SMO KOMUNISTE POTUKLI

5. marta 1943. general Mihailović pobedonosno javlja Baćoviću za osovinsku pobedu na Neretvi: „Sitracija na Neretvi odlična. Komunisti potučeni. Konjic, Jablanica, Rama u našim rukama.“

Istog dana, Mihailović javlja četnicima na Dinari da su razbili većinu partizanskih snaga: „Ovamo smo razbili 2/3 ukupnih komunističkih snaga. Beže u neredu. Razbijena je druga divizija i divizija Peke Dapčevića.“

6. marta, ubeđen da je bitka dobijena, general Mihailović zahvaljuje svom glavnom rukovodiocu operacija Zahariju Ostojiću:Bogu hvala, izgleda da smo komuniste potukli... Vama lično zahvaljujem na zalaganju i požrtvovanju i najuspešnijem vođenju operacija. U moje ime zahvalite i trupama kao i svima saradnicima na ovom velikom delu.“

(nastaviće se)

star
Oceni
4.16
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Stara škola književne kritike (2)

Šantić, pjesnik više etičkog nego estetičkog zanosa

image

Filmski dokumenti užasa (11): Srpski genocid nad Bošnjacima

Višegradska živa lomača

image

Filmski dokumenti užasa (10): Srpski genocid nad Bošnjacima

Krvavi ples po Šeheru

image

Filmski dokumenti užasa (9): Srpski genocid nad Bošnjacima

Heroj našeg doba

image

Filmski dokumenti užasa (8): Srpski genocid nad Bošnjacima

Banjalučki geto

Tagovi