Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (14)

Gola istina o Draži Mihailoviću (1)

Đeneral protiv partizanskog ustanka

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Okupacija je lepa prilika za etničko čišćenje: Draža Mihailović, original falsifikata
Okupacija je lepa prilika za etničko čišćenje: Draža Mihailović, original falsifikata
Photo: www.oslobodjenje.ba

Pukovnik Mihailović je u vreme partizanskog ustanka u Srbiji 1941 pokušao da se stavi u službu Nemaca, ali je odbijen, jer su neki njegovi četnici prišli ustanku. Onda je 1942. prešao u italijansku okupacionu zonu i stavio svoje snage u službu fašističke Italije, za borbu protiv partizanskog ustanka. Neko vreme je uspevao da obmanjuje saveznike, dok ga nisu raskrinkali i podržali partizane. Nakon sloma Italije 1943, napadom na Nemce je pokušao da vrati naklonost saveznika, ali bez uspeha. Potom je uspeo da sklopi sporazum sa Nemcima, kojeg se držao do kraja rata

SA NEDIĆEM PROTIV PARTIZANA

Pukovnik Mihailović je, kao i mnogi drugi, uspeo da izbegne zarobljavanje u aprilskom ratu. Sa grupom od tridesetak ljudi stigao je na Ravnu Goru, gde je osnovao Komandu četničkih odreda Jugoslovenske vojske. On je prikriven čekao “pravi čas” za ustanak, dok su partizani, nakon nemačkog napada na SSSR, započeli oružanu borbu. O tome svedoči dnevnik načelnika Štaba nemačkog komandanta Srbije od 11. avgusta 1941. godine:

Po mišljenju komandanta Srbije, a u suprotnosti sa iznetim za Hrvatsku, nemiri se u prvom redu i gotovo isključivo imaju pripisati komunističkom uticaju. Četnici... izgleda da će u potpunosti izbegavati prepade na posadne trupe.”

Četničkom vođi je smetala pojava oružane partizanske formacije pod vodstvom KPJ. Smatrajući partizane za glavne neprijatelje, pukovnik Mihailović je odmah po obrazovanju marionetske kvislinške vlade generalu Milanu Nediću uputio delegaciju radi dogovora o zajedničkoj borbi protiv partizanskog ustanka. Između Mihailovićeve delegacije i Nedića je postignut sporazum o zajedničkoj borbi protiv partizana, koji je sadržao sledeće stavke:

  • Da Nedićeva vlada i pukovnik Mihailović sarađuju u borbi protiv partizana u cilju njihovog uništenja;

  • Da Nedićeva vlada izda odmah novčanu pomoć Mihailoviću za plate oficirima i podoficirima, i za ishranu vojske;

  • Da general Nedić odmah odredi oficira za vezu koji će biti stalno pri štabu pukovnika Mihailovića;

  • Da general Nedić izdejstvuje kod Nemaca da ne gone Mihailovića i njegove četnike.

Ne dirajte Dražu, on je naš: Nedić obaveštava Hitlera
Photo: forum.krstarica.com

Nakon sklapanja sporazuma general Nedić je izdao pukovniku Mihailoviću novčanu pomoć, i izdejstvovao kod Nemaca da ga ne gone. Prva Mihailovićeva oružana akcija bio je prepad na partizane Valjevskog odreda u selu Planinici, krajem avgusta 1941. Partizani su pokušali iz sela da odnesu prikupljeno oružje za ustanak, a Mihailović je navodno “čuvao selo od pljačke”. U tom prepadu Mihailović je lično komandovao četnicima, koji su tom prilikom ubili dva partizana, nekoliko ranili i nekoliko zarobili. Četnici su zarobljene partizane predavali Nediću ili Nemcima.

Uprkos Mihailovićevim nastojanjima, partizanska borba se omasovila, što je podstaklo i neke četničke vođe da pristupe ustanku. Prvo su 31. avgusta četnici potpukovnika Veselina Misite napali Loznicu bez naređenja pukovnika Mihailovića, a potom i drugi. O ovome svedoči obaveštenje Štaba nemačkog Komandanta Srbije od 16. septembra 1941. godine:

Podstaknuti delimičnim uspešno vođenim borbama od strane komunista, nacionalni Srbi organizovali su takođe borbene formacije protiv Nemaca.”

Mihailović je smatrao da je ustanak preuranjen, da nije vreme da se vodi borba sa okupatorom. Umesto toga, on je nameravao da tokom okupacije vrši etničko čišćenje, o čemu je obavestio i vladu u Londonu. Svojom depešom iz septembra 1941. godine on upoznaje izbegličku jugoslovensku vladu sa glavnim tačkama svog programa:

  • Omeđiti de fakto srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj;

  • U srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi.

PONUDA NEMCIMA I NAPAD NA PARTIZANE

Tokom septembra i oktobra ustanak je zahvatio veći deo Srbije, a partizani su stvorili prostranu slobodnu teritoriju nazvanu Užička Republika. Nemci su za gušenje ustanka dovukli dodatne trupe i započeli masovni odstrel civilnog stanovništva. Zloglasni masakr u Kragujevcu samo je jedan u nizu zločina koje su nacisti tada počinili. Mihailović je nemačke zločine iskoristio za brutalnu propagandu protiv partizana. Govorio je kako partizani namerno izazivaju nemačke “odmazde” kako bi srpski narod stradao. General Nedić i on su navodno čuvali srpski narod.

Nacistička odmazda: Streljanje u Kragujevcu
Photo: Stock

Pukovnik Mihailović je nastavljao dvostruku igru. 27. oktobra je sa partizanskim komadantom Titom dogovorio zajedničku borbu protiv okupatora, na osnovu čega su mu partizani iz fabrike oružja u Užicu isporučili oružje i municiju. Sutradan, 28. oktobra su Mihailovićevi izaslanici kontaktirali nemačkog obaveštajca Josefa Matla u Beogradu. Izneli su mu predlog za zajedničku borbu protiv partizana, o čemu je Matl 30. oktobra izvestio nadležnu komandu:

Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.”

Neposredno nakon što se ponudio Nemcima, Mihailović je 1. novembra 1941. godine preduzeo opšti napad na Užice i druge gradove oslobođene teritorije, čime je započeo građanski rat u okupiranoj Srbiji. U naređenju komandanta Požeškog četničkog odreda za napad na Užice stoji: “U radu biti odlučan, hrabar i energičan kao što to dolikuje srpskim četnicima”, a potom: “U noćnim borbama najbolje je sve iznenadno i bez larme likvidirati.”

Na Mihailovićevu žalost, napad na partizanski štab u Užicu nije išao prema planu. Munjeviti udar sprečen je vanrednim merama koje su partizani preduzeli na osnovu dojave da četnici pripremaju napad na Užice. Čak je i stanovništvu deljeno oružje. Posle žestokih borbi, četnici su razbijeni, a partizani su pokrenuli brz kontranapad. Goneći četnike, partizani su 3. novembra 1941. zauzeli Požegu, koju su držali četnici. U međuvremenu je Mihailović napao partizane u Čačku. Partizanske snage odbile su i ovaj napad i produžile da gone četnike koji su bežali ka Ravnoj gori.

SASTANAK MIHAILOVIĆA SA NEMCIMA

Pukovniku Mihailoviću je očajnički trebala pomoć okupatora. On je, preko pomenutog Jozefa Matla, 11. novembra u selu Divci kod Valjeva upriličio sastanak sa predstavnicima Vermahta. Mihailović se nadao da će ga Nemci podržati kako bi ugušio ustanički pokret. Na sastanku je ubeđivao Nemce da im nije neprijatelj i tražio je municiju kako bi nastavio borbu protiv partizana, o čemu svedoči službeni nemački zapisnik:

Trebaju mi fašistički meci za borbu protiv komunizma: Dragoljub Mihailović, neshvaćeni antifašista
Photo: www.vecernji.hr

Zahtevam da mi se omogući da nastavim borbu protiv komunizma koja je počela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u šumi, naročito protiv elemenata koji žele da se sakriju. Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.”

Uprkos želji da postane saradnik, pukovnik Mihailović Nemcima nije bio potreban. Nadmeno su izjavili da stižu njihove oklopne trupe koje će slomiti ustanak, i da Vermaht ne želi saveznike “koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta”. Nemcima je bilo poznato da su neki njegovi četnici prišli ustanku. Mihailović se pravdao da mu nije namera da ratuje protiv okupatora, a da je neke gradove morao uzeti od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli. Mihailović je izjavljivao bezrezervnu lojalnost, ali je molio okupatore da njegovo “delovanje na nacionalnoj osnovi” ostane tajno da ne bi prošao kao Kosta Pećanac, koji je sklopio otvoreni sporazum sa Nemcima, čime je izgubio uticaj u narodu i “stekao oznaku izdajnika”.

Na njegovu žalost, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje. Draža se vadio da takvu odluku ne može doneti sam, ali je obećao:“Nećemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta.”

Od tada pa nadalje, Mihailović je vodio bespoštedni rat protiv partizana.

OPKOLJAVANJE I SAVEZNIČKA PODRŠKA

Iako se Mihailović tajno nudio Nemcima, Saveznicima se javno predstavljao kao ustanički vođa. 15. novembra ga je izbegli general Dušan Simović preko radio Londona proglasio za komandanta „svih jugoslovenskih oružanih snaga u zemlji". Na osnovu toga, Draža Mihailović je 16. novembra izdao proglas da je imenovan komandantom celokupne jugoslovenske vojne sile na okupiranoj teritoriji Jugoslavije, čime se svi naoružani pokreti stavljaju pod njegovu komandu. Velika Britanija je istog dana preduzela diplomatski pritisak kod vlade u Moskvi da se partizani potčine Mihailoviću:

Vlada Njegovog Veličanstva smatra da borbu treba da vode Jugosloveni za Jugoslaviju, a ne da to bude pobuna koju će voditi komunisti za Rusiju, ako se želi uspeti. Vlada NJ. V. traži zato od sovjetske vlade da naredi komunističkim elementima da se povežu sa Mihailovićem, da sarađuju s njim protiv Nemaca, da se bezrezervno stave na raspolaganje Mihailoviću, kao nacionalnom vođi.”

U međuvremenu, partizani su opkolili Mihailovića na Ravnoj Gori. U stisci, Mihailović je poslao svoje delegate partizanima da naprave sporazum “ma pod kojim uslovima”. Zbog činjenica da Britanci smatraju Mihailovića vođom otpora, i zbog nemačke ofanzive, Tito je poštedeo četničkog vođu. Partizanski štab mu je ponudio da stupi u borbu protiv Nemaca, da se odrekne zahteva za potčinjavanjem i da pitanje jedinstvene komande rešavaju sporazumno. Primirje je zaključeno 20. novembra 1941. u slobodnom Čačku. Dogovorili su da zajednički pruže otpor okupatoru, puste zarobljenike, i da mešovita komisija ispita uzroke sukoba i krivicu. Nakon njihovog sastanaka u Čačku, Bil Hadson je izvestio Kairo o razvoju situacije:

Dražina duhovna čeda proslavljaju godišnjicu opkoljavanja: Ravna Gora, mesto zločina
Photo: www.generalmihailovich.com

Moje je mišljenje da Mihailović ima sve kvalifikacije izuzev snage. Partizani su sada jači, i on mora prvo njih da likvidira britanskim oružjem pre nego što se ozbiljno okrene Nemcima... Partizani uporno traže da zadrže svoj identitet bez obzira u bilo kakvom dogovoru sa četnicima. Oni smatraju da Simovićeva neobaveštenost o partizanskoj vodećoj ulozi u pobuni pokazuje da jugoslovenska vlada ne poznaje situaciju... Oni sumnjaju da Mihailović pomaže Nedića i druge proosovinske elemente u borbi protiv komunista.”

Mihailović se odmah pohvalio izbegličkoj vladi da je uspeo da zaustavi “bratoubilačku borbu” i da nastoji da udruži sve snage za borbu protiv Nemaca. U telegramu vladi od 22. novembra 1941. godine ne pominje svoju ponudu Nemcima za saradnju, a odgovornost za građanski rat prebacuje na partizane:

Učinio sam sve i uspeo da prekinem bratoubilačku borbu koju izazvala druga strana. U dosadašnjim borbama protiv jednih i drugih utrošio sam skoro svu municiju. Ulažem najviše napore da udružim sve narodne snage i izvršim reorganizaciju za odlučnu borbu protiv Nemaca. Potrebno najhitnije da dobijem oružje, municiju, zimsko odelo, obuću a zatim i ostalo.”

Uprkos izjavama jugoslovenskoj vladi da priprema “odlučnu borbu protiv Nemaca”, pukovnik Mihailović nije pružio otpor velikoj nemačkoj ofanzivi koja je usledila krajem novembra (tzv. prva neprijateljska ofanziva). On je povukao svoje ljude u planinu, a sveže nemačke divizije su se obrušile na partizane, zauzimajući ustaničku teritoriju za svega par dana. Ostaci partizanskih odreda se povlače u Sandžak, gde ih gone Mihailovićevi komandanti Vučko Ignjatović i Miloš Glišić, legalizovani kod okupatora.

Mihailović je 1. decembra naložio svojim komandantima da se legalizuju u okviru Nedićevih snaga, čime su dobili vlast nad ruralnim područjima Srbije. Izgledalo je da je Mihailović ostvario plan da sačuva svoje snage i protera partizane iz Srbije.

NEMAČKA POTERNICA I ČIN GENERALA

Posle zauzimanja Užica, Nemci su 3. decembra izdali naređenje za operaciju Mihailović. Delovi 342. divizije su 6. decembra opkolili selo Struganik na Ravnoj Gori, gde se nalazio njegov štab. Na osnovu Nedićeve dojave, Mihailović je uspeo da se izvuče, ali je uhvaćen vođa štaba Aleksandar Mišić sa ljudstvom. Nemci nisu imali gubitaka, ali je ubijeno desetak četnika i zarobljeno gotovo petsto ljudi pod sumnjom da su četnici. Paul Bader, nemački komandant Srbije, ocenio je da je Mihailovićeva grupa razbijena, a za “vođom odmetnika” je raspisao poternicu od 200.000 dinara.

Antifašizam na delu: Pavle Đurišić drži udvorički govor u čast Pirzia Birolija, italijanskog guvernera Crne Gore
Photo: wikipedia.org

No, borba protiv Nemaca nije bila u planu. Mihailović 20. decembra 1941. šalje instrukcije crnogorskim komandantima, Đorđu Lašiću i Pavlu Đurišiću, u kojima deklerativno pominje borbu za slobodu okupirane otadžbine, ali praktično razrađuje smernice za čišćenje “narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata” i borbu protiv partizana. Dragoljub Mihailović navodi da je četnički cilj povezivanje Srbije i Crne Gore “čišćenjem Sandžaka od muslimanskog življa”, te povezivanje Srbije i Slovenije “čišćenjem Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa.” Četničke vođe upozorava da sa partizanima ne može biti nikakve saradnje jer se oni bore “protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije”.

Dok je pukovnik Mihailović razrađivao planove etničkog čišćenja, zbog nemačke operacije protiv njega stekao je brojna saveznička priznanja i čin generala. Novi predsednik izbegličke vlade, Slobodan Jovanović, imenovao ga je 11. januara 1942. za ministra vojnog, zbog zasluga za “dizanje ustanka protiv Nemaca”. Kralj Petar II ga je 19. januara unapredio u čin generala. Njegove dobrovoljačke formacije su proglašene regularnom vojskom Kraljevine Jugoslavije, na osnovu čega je Mihailović počeo mobilisati narod u svoje jedinice, pod pretnjom vojnih zakona u stanju rata.

*Nastavak feljtona u utorak 18. juna

star
Oceni
4.43
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV