Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (155)

Potreban nam je Matija Bećković

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: FoNet/ Darko Cvetanović

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 29. septembra 1992. godine

Photo: Stock

Muke sa geografijom: GDE SU GRANICE JUGOSLAVIJE

Da bi učili i naučili, koliko je to uopšte moguće, geografiju zemlje u kojoj žive, osnovci i srednjoškolci u Srbiji će ove školske godine, po svemu sudeći, morati pomno da prate kretanja čelnika federacije i da pamte sve rasprave i odluke konferencija o Jugoslaviji. Jer, udžbenika još nema, programi su tek usvojeni, ali još izgleda moraju da se dorađuju, a u kartama je Jugoslavija različito data. Poseban problem je, čini se, Prevlaka. Samim tim i granice naše zemlje.

Na velikoj zidnoj školskoj karti - objašnjava Vladan Stojović, šef odseka za izradu geografskih specijalnih karata u Zavodu za kartografiju Republike Srbije "Geokarta" - data je Savezna Republika Jugoslavija (sa Srbijom i Crnom Gorom). Tu je Prevlaka označena kao teritorija o kojoj se pregovara. Međutim, u školskom atlasu, gde je takođe ucrtana Savezna Republika Jugoslavija, Prevlaka je predstavljena kao hrvatska teritorija. A, na fizičkoj karti Evrope Prevlaka je u Jugoslaviji, ali je naša zemlja i dalje, zapravo, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija! Tu su još svih šest republika.

Za ovo zamešateljstvo postoji i opravdanje. Školski atlas je odštampan u maju, dakle, pre formiranja nove Jugoslavije, pa je Prevlaka "ostala" u Hrvatskoj. To, objašnjava Stojanović, nije stiglo da se ispravi. Pošto se zidna karta za škole crtala posle stvaranja nove Jugoslavije, Prevlaka je ucrtana kao sporna oblast, teritorija o kojoj se pregovara. Tako je ta karta aktuelizovana. Na njoj se vidi i deo Slavonije, koji je dat kao oblast pod plavim šlemovima. Da se pogrešno ne shvati, Stojković ističe da Slavonija nije data u sklopu Jugoslavije.

Fizička karta Evrope objavljena je još u januaru. Zato je na njoj, kaže Stojović, SFRJ sa svih šest republika.

Prema rečima Stojovića i ovo što su izmenili na geografskim kartama Jugoslavije, u "Geokarti" su uradili na svoju ruku. Zvanično ne bi smeli ništa da menjaju bez odobrenja, odnosno ukaza, to jest dopisa iz Ministarstva prosvete Srbije. U "Geokarti" su, kaže Stojović, tražili od Ministarstva prosvete programe po kojima bi uradili atlas i karte Jugoslavije i srpskih krajina. Međutim, iz Ministarstva nikakav odgovor nije stigao. U to vreme novih programa iz geografije, naime, nije ni bilo.

Pomoćnik republičkog ministra prosvete za srednje obrazovanje Stanoje Ivanović juče nam je rekao da ovo ministarstvo nije kontaktiralo sa "Geokartom". A, Ljilja Nikolić, načelnik odeljenja za program i razvoj za srednje obrazovanje u Ministarstvu prosvete Srbije, kategorički je tvrdila da se njenom odeljenju niko iz "Geokarte" nije obratio.

U svetu je praksa, naglašava Vladan Stojović iz "Geokarte", da stari nazivi, granice, ili neki drugi geografski pojmovi stoje još pet godina, zapravo, dotle dok se novi pojmovi, odnosno izmene ne ustale.

Na pitanje gde je Pravlaka u novim, pre nekoliko dana usvojenim programima iz geografije, Ljilja Nikolić je juče rekla: "Na to pitanje ne umem da vam odgovorim". Zatim je objasnila da danas kod nje dolaze predstavnici Srpskog geografskog društva i nekoliko profesora geografije iz škola kako bi se još jednom pretresla Prevlaka, kao i drugi geografski pojmovi.

- Prevlaka nije i neće moći da bude rešena ni u programima, ni u udžbenicima, dok njen status ne reše političke institucije - veli Stanoje Ivanović, pomoćnik republičkog ministra za srednje obrazovanje. - Kada ta nastavna jedinica bude došla na red, profesori će deci u školama predavati u skladu sa tadašnjim statusom Prevlake.

Atlasi i geografske školske karte su već u prodaji. Ukoliko bi sada iz Ministarstva prosvete Srbije u "Geokartu" i stigli neki zahtevi za izmene, morali bi, objašnjava Vladan Stojović, da čekaju narednu školsku godinu. Za ovu je kasno da se bilo šta koriguje, jer je stvaranje karata i atlasa dug proces.

A, udžbenici iz geografije o Jugoslaviji neće stići u knjižare krajem ovog, odnosno, početkom sledećeg meseca, kako je inače prvobitno najavljeno. Geografija za osmake čeka izmene najavljene iz Ministarstva prosvete Srbije. Sve je spremno za štampanje, kaže Petar Pijanović, glavni i odgovorni urednik u Zavodu za udžbenike, samo se čekaju još neke promene koje su usvojene na nedavnom Prosvetnom savetu. U "Naučnoj knjizi", kako saznajemo, rukopisi iz geografije za prvi razred srednjih stručnih škola i za treći razred gimnazije još nisu gotovi. Predviđa se da će udžbenici iz geografije Jugoslavije u knjižare stići u novembru.

Prema rečima Stanoja Ivanovića, izmene, koje je usvojio Prosvetni savet, neznatne su i uglavnom su redakcijskog karaktera. "Geografije" ovoliko kasne kako bi u njima plasirano gradivo bilo što aktuelnije.

Ostaje ipak pitanje kako će, uz sve uvažavanje truda nadležnih, geografija biti aktuelna, kada je recimo karta Evrope već sada deplasirana. Jugoslavija je na njoj data u starim granicama - od Triglava do Đevđelije. (A. Brkić)

***

Posle prekida izborne skupštine Udruženja književnika Srbije: POZADINA SUKOBA

Pošto pisci nisu uspeli, ni posle višečasovne rasprave, da se dogovore na koji će način da izaberu novo rukovodstvo, izborna Skupština Udruženja književnika Srbije, kao što je poznato, prekinuta je, a nastavak je zakazan za sledeću subotu. Udruženje je, tako, ostalo bez rukovodstva, jer je petnaestočlanoj Upravi UKS, na čelu sa akademikom Matijom Bećkovićem, istekao mandat i ona je razrešena dužnosti.

scan

Izbor novog rukovodstva organizacije književnika, prošle subote u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, započet je, vrlo demokratski, bez prethodno sastavljenih lista, predlaganjem kandidata za novu Upravu UKS. Kada se na spisku već našlo pedesetak imena, Živorad Stojković se javio za reč i predložio, u ime grupe uglednih pisaca i akademika, da se dosadašnjoj Upravi produži mandat. Predlog, koji je, čini se, došao sa priličnim zakašnjenjem, kada je predlaganje kandidata bilo poodmaklo, uneo je zabunu i otvorio mnoge nedoumice, pa su usledili mnogi novi predlozi, dok se nije došlo do ćorsokaka iz kojeg je bilo nemoguće pronaći izlaz.

Predlog da se staroj Upravi produži mandat možda i ne bi izazvao toliki revolt da u najužem rukovodstvu UKS nije bio i Brana Crnčević. Jakov Grobarov i Mladen Markov su na to otvoreno ukazali. Predloženo je, potom, da se spisku kandidata koji su evidentirani na Skupštini pridodaju članovi stare Uprave, ali je i ovaj predlog otpao, jer su se članovi Uprave, pojedinačno izjašnjavajući, usprotivili mehaničkom spajanju dva spiska. Svoja imena je zatim povukao i najveći broj kandidata za novu Upravu, tako da je od pedesetak pisaca samo njih sedmoro pristalo, da u novonastaloj situaciji, učestvuju u trci za upražnjena mesta u novoj Upravi UKS.

Živorad Stojković svoj predlog da se staroj Upravi produži mandat i sve što je usledilo posle toga objašnjava sledećim rečima:

"U ustanovama kao što je Udruženje književnika Srbije uvek je bilo, i ima, ljudi koji su potrebni ustanovi, a mnogo je i onih kojima je ta ustanova potrebna. To se najbolje vidi kada dolazi do izbornih skupština. Oni kojima je Udruženje potrebno (a valjda sami znaju zašto) sve čine da uđu u Upravu. Oni drugi, najmalobrojniji, potrebni Udruženju, klone se, koliko mogu, izbornih poverenja i počasti, a, eto, i razmetljivih ponašanja "dece komunizma", među nekima od mlađih spisatelja, koji misle da kad su u istom Udruženju da su svi isti i da baš svima liči da predstavljaju pisce Srbije.

Izgleda da je za njih demokratija neka samouprava ili samozvana uranilovka, a ne prilika i potreba da najugledniji, najpozvaniji stoje na čelu Uprave UKS. Pritom, nikako ne mislim samo na predsednika, kao što ne mislim da u sastavu dosadašnje Uprave nije bilo i pojedinih članova za koje lično ne bih nikada glasao. Ali, jedna uprava sastavljena od ličnosti različitih mišljenja, pripadnosti, pa i osobina, u jednoj takvoj nekoherentnoj celini, možda je neophodna upravo danas. To je osnovni smisao predloga koji sam podneo na Skupštini Udruženja književnika Srbije".

Ishod Izborne Skupštine UKS, smatra Vladeta Janković, posledica je opšte nervoze i depresije u kojoj su ljudi, pa i pisci. S druge strane, u Udruženju, na žalost, ima ljudi koji misle da je istekom mandata sadašnjoj Upravi UKS došao trenutak da ostvare neke lične ambicije. Jedino pravedno rešenje je da se na listi kandidata, sledeće subote, nađu uz već predložene kandidate na Skupštini i oni članovi prethodne Uprave, pa da se tajnim glasanjem izabere 15 članova nove Uprave, koja će potom izabrati predsednika i potpredsednika.

Na Skupštini je bilo mnogo nepotrebne nervoze, emotivnosti i povišenih tonova, a negde u pozadini bilo je i politike, koje u Udruženju književnika više ne bi trebalo da bude. Sada postoje stranke, a Udruženje je svoju političku ulogu odigralo.

Bez obzira na sve, ističe Janković, ne može se govoriti o kataklizmičkom potresu, jer nije dovedeno u pitanje postojanje organizacije književnika, mada ima i onih kojima ne odgovara ovakvo Udruženje, a to su, pre svega, predstavnici radikalne ultranacionalne desnice i oni koji čine produženu ruku SPS-a.

Na Skupštini su, smatra Dušan Vukajlović, izbile na površinu lične sujete, nezadovoljstva, pa i mržnja pojedinih članova Udruženja koji su, povremeno, bili najglasniji na Skupštini. Kako oni shvataju demokratiju pokazuje i njihov predlog da se zabrani članovima dosadašnje Uprave da se uopšte kandiduju za novu Upravu, a na samoj Skupštini se nije čula nijedna primedba na rad Udruženja književnika Srbije.

Mišljenje članstva o takvim predlozima videlo se kada je od pedesetak predloženih kandidata samo njih sedmoro pristalo da ostane na listi za novu Upravu koja ima 15 članova. Vukajlović se nada da će Skupština sledeće subote nastaviti rad pod mirnijim okolnostima.

Pesnik Raša Livada podseća da se rukovodstvo PEN-a bira tako što polovina ostaje, a bira se druga polovina. Tako bi trebalo izabrati i rukovodstvo Udruženja književnika Srbije. Jedan broj pisaca je već najavio da ne želi da bude u rukovodstvu organizacije književnika i time se stvara prostor za obnovu dosadašnje Uprave, čime bi se sačuvao kontinuitet u radu. Ako bi se birala kompletno nova Uprava trebalo bi joj neko vreme da uđe u probleme. To je kompromisna varijanta, a u situaciji u kojoj se danas nalazimo, potrebno je kompromisa što više. (Zoran Radisavljević)

***

Izložba "Genocid nas Srbima 1941-45. 1990-92.": APEL SAVESTI ČOVEČANSTVA

U Muzeju primenjene umetnosti, večeras u 19 časova svečano će biti otvorena velika izložba "Genocid nad Srbima 1941-45. 1990-92."

Izložba dokumenata, fotografija i drugih svedočanstava o stradanju srpskog naroda u NDH tokom Drugog svetskog rata kao i tokom ratnih sukoba 1991/92. kojom se prikazuje kontinuirano uništavanje srpskog naroda, spomenika kulture i precizno smišljeno zatiranje srpskog imena i nacionalnog identiteta, nije poziv na osvetu već poziv na upoznavanje sa dugo potiskivanom istinom kao apel savesti čovečanstva i pokušaj borbe protiv zločina.

Photo: politika.rs

Ništa na ovoj izložbi nije prezentovano bez precizne provere, bez najpouzdanijih i potpunih dokumenata koji sadrže zastrašujuće podatke poput onih o stradalim žrtvama, u Gospiću, Vukovaru, Borovom Selu, njihovom identitetu, čak i o njihovim ubicama koji su prošli redovnu proceduru suđenja.

Svi ovi podaci prezentovani su juče novinarima na konferenciji za novinare kojoj iako su pozvani nisu prisustvovale inostrane kolege.

Ne možemo a da ne istaknemo ogroman entuzijazam i napore autora izložbe i celog idejnog projekta Bojanu Isaković i njene saradnike, požrtvovanje u prikupljanju dokaza dr Zorana Stankovića - patologa, novinara i fotoreportera Dušana Kecmana, Martina Candira i Tomislava Peterneka koji su se često izlagali opasnosti na prvim linijama fronta. (D. Lakić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 30. septembra 1992. godine

Juče ujutro iz Beograda: PATRIJARH PAVLE OTPUTOVAO U POSETU SAD I KANADI

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle otputovao j ejuče izjutra, petnaest minuta pre osam časova, u gotovo jednomesečnu posetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbima koji žive u SAD i Kanadi. predviđeni su i susreti sa predsednikom SAD Džordžom Bušom i generalnim sekretarom UN Butrosom Galijem.

Sa patrijarhom su na ovaj put otišli mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije, episkop žički gospodin Stefan, episkop niški Irinej i protojerej Mihailo Arnaut, arhijerejski namesnik.

Iz Kancelarije Svetog arhijerejskog sinoda saopšteno je da je uoči polaska patrijarha Pavla na put, Njegovu svetost u Patrijaršiji prekjuče posle podne, posetio specijalni savetnik predsednika SR Jugoslavije profesor dr Svetozar Stojanović i u ime g. Dobrice Ćosića poželeo patrijarhu i njegovoj pratnji srećan put i uspeh u misiji.

Njegova svetost i g. Stojanović zadržali su se u kraćem srdačnom i otvorenom razgovoru, u kojem su učestvovali i članovi Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve gospoda episkopi žički Stefan, budimski Danilo i bački Irinej. Ovom susretu prisustvovao je i g. Dragan Dragojlović, ministar vera u vladi Srbije.

Boraveći u Severnoj Americi od prvog do 25. oktobra, patrijarh Pavle će se susresti sa mnogim uglednim i uticajnim ličnostima i grupama srpskog porekla i predstavnicima Amerike i UN. jedan od krupnih razloga ovog dalekog i dugotrajnog putovanja Njegove svetosti je i obeležavanje 100 godina pravoslavlja u Americi. Povodom tog jubileja u Čikagu će u nedelju, 4. oktobra, biti služena pravoslavna sveta arhijerejska liturgija, koju će zajednički služiti svi naši arhijereji uz pomoć svih pravoslavnih arhijereja iz Čikaga.

Boravak u Americi Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle započeće liturgijom 2. oktobra u manastiru Sv. Save u Libertvilu, da bi već sutradan bio u Novoj Gračanici, u hramu manastira Pokrova svete Bogorodice. Posle svečane liturgije posvećene veku pravoslavlja u Americi, patrijarh iz Čikaga putuje u Njujork gde mu predstoji bogat trodnevni program susreta u Akademiji Sv. Vladimira, Nacionalnom savetu crkava, Grčkoj arhiepiskopiji i Stalnoj konferenciji pravoslavnih kanonskih episkopa.

U Njujorku će se patrijarh 7. oktobra sastati sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Butrosom galijem, da bi već sutradan (osmog oktobra) bio u Vašingtonu gde će posetiti Stejt department i sastati se sa predsednikom SAD Džordžom Bušom.

Patrijarh Pavle će na svom prekookeanskom putovanju obići sve gradove u Americi gde postoje srpske kolonije, što znači da će od devetog do 19. oktobra boraviti u Čikagu, Merilvilu, Lensijngu, Kadahi, Vorenu, San Francisku, San Dijegu, Los Anđelesu, San Gabrijelu i Alhambri.

U Kanadi će Njegova svetost boraviti svega tri dana, do 22. oktobra, a boravak u Novom svetu završiće u Pitsburgu 25. oktobra, služeći liturgiju u Sabornoj crkvi SV. Trojice. (M. Kuburović)

***

Jugoslovenski predsednik sinoć otputovao na sastanak sa Tuđmanom: ĆOSIĆ DOPUTOVAO U ŽENEVU

"Nikad nisam bio optimista, samo skeptik" - glasila je sinoćna "blic" izjava jugoslovenskog predsednika Dobrice Ćosića, na aerodromu "Batajnica", uoči polaska u Ženevu, gde danas treba da se sastane sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom. Najavljeno je da će u razgovoru Ćosića i Tuđmana učestvovati kopredsednici međunarodne konferencije o Jugoslaviji, Sajrus Vens i lord Dejvid Oven, koji su posredovali u zakazivanju današnjeg sastanka u Ženevi.

Mada dnevni red razgovora u Ženevi nije utvrđen, očekuje se da će glavna tema biti srpsko-hrvatski odnosi, odnosno dva aspekta: odnosi SR Jugoslavije i Hrvatske, kao i Srba i Hrvata u Bosni. Predsednik Jugoslavije predložiće razgovor i o nekim drugim temama, koje je on već nudio u pismu, pre mesec dana, hrvatskom predsedniku. Predsednik Ćosić će, kako se saznaje, ponoviti i svoj predlog da se osnuje mešoviti komitet, koji bi se bavio svim temama koje zadiru u odnose SR Jugoslavije i Hrvatske.

Kako smo sinoć saznali, Ćosić i Tuđman započeće razgovore o "velikim brigama malih ljudi": obnavljanju saobraćaja na autoputu Beograd - Zagreb, uspostavljanju telefonskih linija, platnog prometa, pitanja penzija, izbeglica, i drugim zajedničkim jugoslovensko-hrvatskim problemima. Današnji razgovor u Ženevi biće prvi susret na nivou predsednika SR Jugoslavije i Hrvatske.

Sinoć se saznalo i kako je ugovoren današnji razgovor u Ženevi: u vreme radnog ručka Dobrice Ćosića sa Sajrusom Vensom i lordom Dejvidom Ovenom, Vens je ponudio dobre usluge jugoslovenskom predsedniku, a zatim je konsultovan i hrvatski predsednik. Obojica su dali pristanak.

Photo: freeserbia.net

Povodom predstojećih razgovora, između Ćosića i Tuđmana, dr Radovan Karadžić, predsednik Republike Srpske, koji je sinoć otputovao iz Beograda u Ženevu, gde će se uključiti u rad međunarodne konferencije o Jugoslaviji, iskazao je dobre želje i optimizam: "Kada bi predsednik Ćosić i Tuđman obavili dobar razgovor, tri četvrtine posla bilo bi završeno. Sve ostalo bi bilo lako", tvrdi Karadžić.

Uoči poletanja za Ženevu, Karadžić je prokomentarisao i predlog Alije Izetbegovića za uspostavljanje prekida vatre u BiH u toku zime: "Ja nudim mir umesto sezonskog prekida rata. Mi nećemo da prekidamo rat kada je Izetbegoviću teško, da bi ga nastavili kada mu bude lako, na proleće. Ne prihvatamo nikakav sezonski prekid vatre." (P. M)

***

Pismo saveznog premijera predsedniku Saveta betzbednosti UN: PANIĆ KRITIKOVAO SPORAZUM TUĐMANA I IZETBEGOVIĆA (Los Anđeles, 29. septembra)

Predsednik Vlade SR Jugoslavije Milan Panić uputio je danas pismo predsedniku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija dr Hoseu Ajali Lasu u kome upozorava na ozbiljne posledice sporazuma o vojnoj saradnji koji su nedavno u Njujorku potpisali Franjo Tuđman i Alija Izetbegović. Tekst pisma glasi:

Ekselencijo,

Upravo pod krovom Ujedinjenih nacija, najveće svetske organizacije za mir u saradnju, predsednici Hrvatske Franjo Tuđma i Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović potpisali su 23. septembra 1992. godina sporazum vojne prirode. S obzirom na ozbiljne posledice koje ovaj čin može imati želeo bih da istaknem sledeće:

Optužbe ba račun Savezne Republike Jugoslavije sadržane u uvodnom delu njihovog sporazuma lažne su i neosnovane.

Savezna Republika Jugoslavija i njena armija ni na koji način ne mogu biti optužene za agresiju. Ujedinjene nacije su potvrdile da se ni jedan jugoslovenski vojnik ne nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine. Jugoslavija takođe sarađuje sa Unprofor-om na sprovođenju mandata ovih snaga, kao i mirovnog plana UN.

Jugoslavija i ja lično smo u više navrata pozivali Ujedinjene nacije da pošalju posmatrače koji bi nadgledali sve vojne aerodrome u Jugoslaviji, kao i njene granice. Na Londonskoj konferenciji zatražio sam da se nekoliko hiljada pripadnika mirovnih snaga pošalje da patroliraju našim granicama i ponudio našu logističku podršku kao pomoć Ujedinjenim nacijama.

To bi predstavljalo najbolje garancije da iz Jugoslavije ne dolazi nikakva podrška borcima u Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj.

S druge strane, potvrđeno je da je 30.000 pripadnika regularnih i 10.000 pripadnika neregularnih jedinica vojno angažovano u Bosni i Hercegovini. Sporazum potpisan u Njujorku predstavlja pokušaj da se legalizuje hrvatsko vojno prisustvo.

Predsednici Bosne i Hercegovine i Hrvatsle zajednički su zatražili ukidanje embarga na isporuku oružja. Ukoliko ovaj zahtev bude prihvaćen, to će još više eskalirati i proširiti sukob.

Nama je sada potrebno više mirovnih snaga, a ne više oružja stranama u sukobu, pošto je Balkan već zagađen sa previše oružja. Jugoslavija se zalaže i nekoliko puta je zahtevala potpunu demilitarizaciju čitave Bosne i Hercegovine.

Trebačo bi da bude jasno da zahtev predsednika Tuđmana i Izetbegovića da se pokrene član 51 povelje Ujedinjenih nacija nije legitiman, zato što se oslanja na netačne pretpostavke.

U svetlu svega toga treba shvatiti da bi sporazum koji su potpisali predsednici Tuđman i Izetbegović delovao negativno na traganje za miroljubivim rešenjem i moga bi ozbiljno ugroziti aktivnosti koje su u toku u okviru Ženevske konferencije. To je u suprotnosti sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN.

Ipak, savezna Republika Jugoslavija i dalje je privržena pravednom i mirnom rešenju svih problema i odlučno će nastaviti da sledi taj cilj.

Ekselencijo, molim Vas da prihvatite izraze mog najdubljeg poštovanja.

PHOTO: Roger Richards

***

Predstavnik Stejt departmenta o jugoslovenskoj krizi: VAŠINGTON PODRŽAVA PONUDU IZETBEGOVIĆA (Vašington, 29. septembra)

Vašington pozdravlja ponudu Alije Izetbegovića o "zimskom prekidu vatre" objavljenom danas, ukoliko srpske snage ukinu blokadu oko Sarajeva, izjavio je danas u Vašingtonu predstavnik Stejt departmenta Ričard Baučer. "Mi se nadamo da će Srbi odmah odgovoriti na apel, jer bi porekid vatre omogućio dostavljanje neophodne humanitarne pomoći svima koji se suočavaju sa problemima dolazeće zime", izjavio je Baučer.

Odgovarajući na jedno pitanje predstavnik Stejt departmenta je potvrdio da administracija aktivno radi na forsiranju rezolucije Saveta bezbednosti o ratnim zločinima i naglasio da se Vašington nada da će komisija koja bude formirana, ustanoviti pojedinačne odgovornosti i ujedno biti opomena drugima da dobro razmisle pore nego što preduzmu akte nasilja, Baučer je obavestio novinare da je već postignut širi dogovor o tekstu pomenute rezolucije.

Na odvojenom brifingu za novinare predstavnik Pentagona pet Vilijams govoreći o trenutnoj situaciji u Bosni i Hercegovini najavio je da bi uskoro mogli da budu obnovljeni humanitarni letovi za Sarajevo. On je precizirao da bi obnavljanje letova moglo da počne u sledeća 24 časa.

Istovremeno, predstavnik Pentagona je odgovarajući na pitanje rekao da se među saveznicima vode razgovori o takozvanoj zoni zabranjenih letova iznad Bosne, da ideja o toj zoni nije napuštena, ali da u svakom slučaju do njene realizacije neće doći pre nego što se obnove letovi za Sarajevo. Juče je, međutim, u izjavi "Njujork tajmsu" načelnik generalštaba Kolin Pauel isključujući mogućnost svake američke vojne intervencije u Bosni izrazio, takođe, američku skepsu prema oportunosti i efikasnosti projekta o "praznom nebu" iznad Bosne.

***

Razgovori Vensa i Ovena sa Alijom Izetbegovićem: O DEMILITARIZACIJI SARAJEVA (Ženeva, 29. septembra)

Kopredsednici Konferencije o Jugoslaviji Sajrus Vens u lord Oven danas su u Palati nacija u Ženevi primili predsednika krnjeg predsedništva BiH ALiju Izetbegovića.

Prema Aliji Izetbegoviću, kako je rekao na konferenciji za štampu posle ovog susreta, glavna tema razgovora bio je prekid vatre i početak razgovora o demilitarizaciji sarajeva i njegove okoline, i to kao prvi korak ka obustavi vatre. Demilitarizacija grada, prema Izetbegoviću, obuhvatila bi dva koridora, prema jugu i severu. Ako ova akcija uspe, onda bi se ona mogla nastaviti na ostalim vrućim tačkama na šta su Srbi, kako navodi Izetbegović, dali principijelnu saglasnost.

Izetbegović je saopštino da je komandant Unprofora u sarajevu francuski general Filip Morion razgovarao sa liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem o ideji za demilitarizaciju Sarajeva. "Verujem da politička saglasnost postoji i da sada obe strane, muslimanska i srpska, treba samo da se dogovore o realizaciji demilitarizacije Sarajeva", rekao je Alija Izetbegović.

Prema njegovim rečima, plan za Sarajevo predviđa uspostavljanje severnog i južnog koridora, kojima bi bio moguć ulazak i izlazak iz grada. Ako bi demilitarizacija Sarajeva uspela, onda bi se ista formula primenila i na drugim "vrućim tačkama" u Bosni i Hercegovini.

Lider bosanskih Muslimana takođe je izjavio da je tokom razgovora sa Vensom "razumeo svog sagovornika da će Sjedinjene Američke Države tokom naredna 24 časa objaviti obnovu humanitarnih letova za Sarajevo". Izetbegović je izrazio nadu da će i ostale zemlje učiniti isto.

Bosanski poredsednik je demantovao tvrdnje da se na strani bosanskih Muslimana bore dobrovoljci sa Bliskog istoka. "Imamo mnogo mladića spremnih za borbu, a BiH bi mogla da ima armiju od sto hiljada vojnika sko bi bila u stanju da ih naoruža. Zato joj ne trebaju nikakvi dobrovoljci iz inostranstva", naglasio je Izetbegović.

Inače, u Ženevi su danas otpala nagađanja da bi se Izetbegović mogao zadržati u Švajcarskoj i sutra, kada se sastaju jugoslovenski predsednik Dobrica Ćosić i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Prema tvrdnjama diplomatskih krugova, bosanski predsednik odlazi danas iz Ženeve, ali će na povratku u Sarajevo "svratiti" u Zagreb na razgovor sa Tuđmanom.

Diplomatski izvori iz Ženeve potvrdili su vest da bi humanitarni letovi za bosanski glavni grad mnogli da se obnove za najviše 48 časova. Ovde se procenjuje da bi oko 400 hiljada ljudi u Bosni i Hercegovini mogli da poumiru od gladi i zime ukoliko se ubrzo ne uspotavi vazdušbni humanitarni koridor. (Dr Borko D. Stošić)

* Nastavlja se

 

star
Oceni
4.13
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak