Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (153)

Milošević: Da što pre zaboravimo tragičan ishod

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 29. septembra 1992. godine

Kopredsednici Konferencije o Jugoslaviji u Beogradu: ĆOSIĆ I TUĐMAN SASTAJU SE SUTRA U ŽENEVI

Sajrus Vens i lord Dejvid Oven, kopredsednici ženevska konferencije o Jugoslaviji, koji su juče pre podne doputovali u jednodnevnu radnu posetu Beogradu, razmatrali su sa svojim domaćinima, u okviru svoje nove misije rešavanja jugoslovenske krize, niz pitanja za uspostavljanje mira i okončanje rata u Bosni i Hercegovini.

Nespokojstvo našeg naroda: Dobrica Ćosić
Photo: Dragan Kujundžić

U Palati federacije posle dnevnih razgovora Sajrusa Vensa i lorda Ovena sa jugoslovenskim predsednikom Dobricom Ćosićem, predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem (u Predsedništvu Srbije) i načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije generalom Životom Panićem, sinoć su završeni razgovori između predstavnika Ćosića i dvojice predsednika UN za rešavanje jugoslovenske krize.

Zadovoljstvo razgovorima izrazile su obe strane, istakavši da je za vreme višečasovnog susreta postignut značajan napredak u rešavanju pitanja koja su suština jugoslovenske krize. U kraćem obraćanju novinarima lord Oven je izrazio zadovoljstvo postignutim napretkom, koji omogućuje rešavanje nekih problema iz zajedničkog kominikea potpisanog u Beogradu 11. septembra sa predsednikom Ćosićem, premijerom Panićem i dvojicom kopredsednika. Taj napredak se pre svega odnosi na pripreme radova na otvaranju Masleničkog mosta, naftovoda i auto-puta Beograd - Zagreb. Oven je u izjavi pomenuo i poseban sporazum o Prevlaci koji će generalni sekretar predati Savetu bezbednosti i pružio uveravanja da će oni (kopredsednici) učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite životne interese stanovnika Dubrovnika, Herceg-Novog i Trebinja.

Sajrus Vens je istakao svoje zadovoljstvo prihvatanjem poziva predsednika Ćosića da se u sredu, 30. septembra, u Ženevi sastane sa hrvatskim predsednikom Tuđmanom, i da uz pomoć dvojice kopredsednika iz Ženeve počne pregovaranje o problemima između dve zemlje - SR Jugoslavije i Hrvatske.

"I danas smo razgovarali vrlo sadržajno i mislim da je ishod naših razgovora u svemu vrlo pozitivan", rekao je potom, obraćajući se novinarima jugoslovenski predsednik Ćosić. "Gospoda Vens i Oven potvrdili su svoju snažnu volju da uspeju u svojoj misiji i pokazali su visoka razumevanja naših problema. Ja želim našu javnost da uverim da mi razgovaramo sa ljudima koji nas dobro razumeju i koji žele da nam pomognu. Imam nadu da će naše nastojanje za uspostavljanje mira i sređivanja prilika na prostoru bivše Jugoslavije uspeti", izjavio je Dobrica Ćosić.

Naravno, neće se to dogoditi sutra, ni prekosutra, ali će se dogoditi u dogledno vreme, smatra Ćosić.

Na pitanje da li je u današnjim razgovorima bilo reči o sankcijama, predsednik Ćosić je odgovorio:

- Sankcije nisu bile osnovni predmet našeg razgovora ali smo, razume se, razgovarali i o uslovima koji treba da ukinu sankcije. Vama je dobro poznato da su te teške kazne koje su nas snašle izazvale veliko nespokojstvo našeg naroda i odgovornost je vlade da učini sve da se oslobodimo te kazne.

Kopredsednici konferencije o Jugoslaviji Vens i Oven pokazuju razumevanje za naše teškoće, nastavio je Ćosić, i ja sam siguran da mi u njima imamo ljude koji će nam pomoći da nas svet bolje razume, a na nama je, razume se, da učinimo sve što možemo i činimo sve što možemo da prestanu - da se uklone razlozi za sankcije. Moram istovremeno da kažem da imam osećanje izvesnog nezadovoljstva, nadam se da delim sa našom celokupnom javnošću, da do ovog trenutka u međunarodnoj zajednici nismo naišli na očekivani odjek i odziv na sve naše pozitivne mere, naša dobra, ozbiljna nastojanja da ubedimo svet da smo za mir i za sređivanje prilika i za konsolidaciju na jugoslovenskom i balkanskom prostoru, rekao je Dobrica Ćosić.

On je na kraju izrazio uverenje "da će u narednim danima međunarodni forumi, svetska zajednica, ipak shvatiti naš položaj i početi da nas oslobađaju i osloboditi nas sankcija".

Predsednik Ćosić i njegovi sagovornici razgovarali su juče - kako smo saznali iz krugova bliskih kabinetu jugoslovenskog predsednika - i o pitanju Prevlake, odnosno sporazumu o njenoj demilitarizaciji. Ti krugovi podsećaju da je načelan sporazum o Prevlaci već postignut ranije i da je reč, što se jugoslovenske krize tiče, o kolektivnoj odluci. Jer, kao što je poznato, o Prevlaci je raspravljala Vrhovna komanda u kojoj učestvuju i predsednici Srbije i Crne Gore.

Detalje o jučerašnjim razgovorima o Prevlaci (o njima su razgovarali načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Života Panić i komandant snaga UNPROFOR-a u BiH general Filip Morion) Vens i Oven dostaviće eneralnom sekretaru UN Butrosu Galiju koji će o tome obavestiti Savet bezbednosti. Zatim, kako se očekuje, Savet bezbednosti bi trebalo da odobri sporazum o demilitarizaciji Prevlake.

U jučerašnjim razgovorima u Palati federacije bilo je reči i o ratu u Bosni i Hercegovini. U izlaganju predsednika Ćosića obuhvaćen je dosadašnji prilaz ratu u BiH i on je tim povodom rekao da taj prilaz, što se tiče sveta, nije bio odgovarajući i da bi o tome trebalo razgovarati sa jednog šireg aspekta. On se pritom založio za hitno okončanje rata i hitan dogovor tri konstitutivna naroda o unutrašnjem uređenju BiH. Istovremeno, jugoslovenski predsednik upozorio je na opasnost od internacionalizacije sukoba u Bosni, podvlačeći ulogu islamskih zemalja u tom ratu.

Prema saznanju iz krugova bliskih jugoslovenskom predsedniku, Vens i Oven su izrazili zabrinutost za situaciju koja je nastala namerom da se isprovocira brzi povratak hrvatskih izbeglica u Baranju. Problem izbeglica se mora rešavati u celosti sporazumno i mirno - stav je jugoslovenske strane.

Sajrus Vens i Dejvid Oven otputovali su sinoć iz Beograda u Ženevu gde će se, kako je uoči odlaska izjavio lord Oven, danas sastati sa Alijom Izetbegovićem.

Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče kopredsednike Ženevske konferencije Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena sa saradnicima. Razgovor se odnosio na aktuelna pitanja od interesa za dalji tok ženevskih pregovora, kao i realizaciju mirovne operacije Unprofora - kaže se u saopštenju iz Kabineta predsednika Republike Srbije.

U razgovoru je pokrenuto pitanje ukidanja sankcija protiv SR Jugoslavije. Naglašeno je da za njihovo uvođenje nije bilo nikakvog osnova, a još manje ima opravdanja da se ona i dalje održavaju na snazi. Naime, iako je Republika Srbija od samog početka jugoslovenske krize bila za njeno mirno rešavanje, protiv nje su primenjivane drastične ekonomske sankcije, dok su ostali akteri jugoslovenske krize čak javno isticali da im je primarna vojna opcija, pa ipak nisu izloženi nikakvom pritisku niti sankcijama.

Uz ovako veliki broj zvaničnika OUN prisutnih svakodnevno na jugoslovenskom prostoru kojima su dostupne sve relevantne činjenice o jugoslovenskoj krizi, više niko nema argumente za tvrdnje o vojnom angažovanju Republike Srbije.

Ukazano je takođe da teške posledice koje izazivaju sankcije dovode u pitanje sam uspeh ženevskih pregovora. Zato bi upravo bilo, u interesu napretka i uspešnog ishoda Ženevske konferencije, ukidanje sankcija i odustajanje od pritisaka koji direktno štete postizanju političkog rešenja.

To je sve: Slobodan Milošević
Photo: EPA

U ovom razgovoru učestvovali su ministar inostranih poslova Srbije Vladislav Jovanović, predsedavajući ženevske radne grupe za Bosnu i Hercegovinu Marti Ahtisari i ambasador Herbert Okun, savetnik Sajrusa Vensa.

***

Predsednik Republike Srbije posle razgovora sa Vensom i Ovenom: MILOŠEVIĆ: OČEKUJEMO DA SE ŠTO PRE UKINU SANKCIJE

Posle razgovora sa gospodinom Vensom videli smo da se on kratko zadržao. Možete li da nam nešto kažete o tome, bilo je pitanje novinara upućeno predsedniku Slobodanu Miloševiću.

- Tu nema nikakve tajne. Jednostavno, gospodin Vens je imao obavezu, koja je bila povezana sa vremenom, da obavi jedan vrlo važan razgovor sa Ujedinjenim nacijama. I to je sve. No, mi smo, naravno, razgovarali o svim glavnim i bitnim pitanjima. Ako vas interesuje glavna karakteristika razgovora i moj utisak, onda je to utisak da su i Vens i Oven kao kopredsedavajući konferencije o Jugoslaviji veoma čvrsto rešeni da u što kraćem roku obezbede jednu punu saradnju svih onih koji učestvuju u jugoslovenskoj krizi da se što pre obezbedi mir, što, uostalom, odgovara našoj dugoročnoj politici i što je od samog početka i bio pristup Republike Srbije u rešavanju jugoslovenske krize. Mi sada imamo jednu mnogo bolju situaciju u pregovaračkom procesu, jer smo, uprkos svim ometanjima i pritiscima sa svih strana, uspeli da uspostavimo Saveznu Republiku Jugoslaviju koja zaista ima svoje institucije i koja kao takva nastupa na međunarodnoj sceni u duhu naše politike i potreba da naši interesi budu u svakom pogledu afirmisani.

Što se tiče konkretnih pitanja, u ovom razgovoru ja sam posebno pokrenuo pitanje sankcija. Naime, reč je o jednom sasvim konkretnom pristupu. Ako su predstavnici Ujedinjenih nacija već ovde prisutni, ako su oni prisutni ne samo u licu najviših funkcionera, kakvi su Sajrus Vens i lord Oven, već i preko svojih mnogobrojnih zvaničnika, praktično na čitavoj teritoriji Jugoslavije, onda se osnovano može pretpostaviti da su stvorili jednu potpuno jasnu sliku o stvarnom stanju i o stvarnim događajima u Jugoslaviji, dakle i jasnu sliku o tome da Republika Srbija i Savezna Republika Jugoslavija ni u kom pogledu nisu jedino angažovane u sukobima u BiH, što je bio i glavni razlog uvođenja sankcija, te da, prema tome, mi očekujemo da se što pre ukinu sankcije, koje nanose ogromnu štetu našoj ekonomiji.

Očekujemo da se ovo pitanje razmotri s velikim razumevanjem, i dobili smo uveravanje da će ono biti razmotreno s velikim razumevanjem, jer je reč, na kraju krajeva, o tome da nema nikakvog razloga, ako nema osnova, za optužbe zbog kojih su sankcije uvedene da se one produžuju, pogotovu da nema razloga da se produžuju na onim pitanjima koja ni neposredno ni posredno ne mogu imati veze ni sa kakvim ratnim operacijama, kao što su, na primer, uvoz mazuta za grejanje, prirodnog gasa za normalno funkcionisanje industrije, grejanja i drugih funkcija zbog kojih se to čini, redovni letovi aviona, pri čemu mislim na civilne, naravno, JAT-a, a upravo sam i pomenuo JAT. Dakle, reč je o čitavoj skali, čitavom nizu pitanja koja u ovom trenutku, s obzirom na ogromnu masu informacija kojom u ovom trenutku nesumnjivo raspolažu Ujedinjene nacije, mogu biti razmatrana i na osnovu toga donošeni zaključci o mogućnostima da se sankcije pre svega ublaže, a zatim i potpuno ukinu.

O tome smo, pre svega, razgovarali, naravno razgovarajući i o potrebi da se u celini razreši jugoslovenska kriza. Vi znate principe našeg prilaza rešavanju jugoslovenske krize. Na kraju krajeva, vi ste ovih dana imali prilike da čujete izjavu dosadašnjeg predsedavajućeg konferencije o Jugoslaviji lorda Karingtona, koja samo potvrđuje upravo ukazivanje na greške koje su učinjene, koliko je bilo potrebno zadržati se na principima s kojima je počela konferencija, koliko je bilo pogrešno ići na prevremeno priznavanje prvo Slovenije, zatim Hrvatske, a na kraju da je najveća greška učinjena sa tim prevremenim priznavanjem BiH koje je i dovelo do eskalacije neprijateljstava, konačno do jednog veoma teškog pogoršavanja i do tragičnog ishoda koje bismo svi želeli da što pre zaboravimo.

Jednom rečju, moj je utisak da oba kopredsedavajuća imaju čvrstu veru da stvari postave u pravom svetlu i da na jedan konstruktivan način predlože rešenja koja će odgovarati svima na prostoru bivše Jugoslavije, pa prema tome i onima koji su ostali u Jugoslaviji, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, dakle Srbiji i Crnoj Gori.

Da li je danas u toku razgovora bilo posebno reči o Kosmetu i Sandžaku?

- Danas je bilo reči o Kosovu, ali ne detaljno. Vi naš stav o tome znate. Ja sam nastojao da ga ukratko objasnim lordu Ovenu, koji je na neki način nov u celom ovom velikom poslu oko rešavanja jugoslovenske krize. Ona se svodi na jedan, čini mi se, za svakoga razumljiv i jasan prilaz. Naime, nesumnjivo je da ljudska i manjinska prava bilo koje nacionalne manjine u Srbiji ne spadaju samo u interna pitanja ni Srbije ni bilo koje druge države, jer se radi o univerzalnim pravima čoveka, o univerzalnim pravima koja pripadaju manjinama. Zato sam i naglasio da, što se Srbije tiče, oni mogu biti sigurni da je Srbija spremna da poštuje, garantuje i primenjuje sve najviše standarde KEBS-a, ali da sve drugo izvan ljudskih i građanskih prava u okviru najvišig standarda KEBS-a predstavlja interno pitanje Republike Srbije i da će ona ta pitanja rešavati u skladu sa svojim Ustavom. Ja se nadam da će za takav naš stav, za takav naš prilaz biti razumevanja, a i danas smo ponovo čuli jedno čvrsto uveravanje da nikakvih teritorijalnih promena ne može biti, niti da će međunarodna zajednica podržati bilo kakve teritorijalne aspiracije u pogledu teritorije Republike Srbije, dakle i pogledu tog dela teritorije koji se nalazi na području Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.

Photo: stock

To je sve, rekao je na kraju Milošević. (B.M.)

***

Iz Ujedinjenih nacija: NOVA AKCIJA PROTIV SRJ (Njujork, 28. septembra)

Delegacije Hrvatske i BiH podnele su zvaničan zahtev generalnom sekretaru Butrosu Galiju da se sa jarbola ispred zgrade UN skine zastava SFRJ i sa prazne klupe u dvorani Generalne skupštine ukloni tabla sa natpisom "Jugoslavija". Kako saznajemo, naša misija će protestovati protiv ove inicijative, a konačno mišljenje se očekuje od pravne službe UN ili Saveta bezbednosti.

Po nekim tumačenjima, ostajanje zastave i tablice bio je ustupak ruskoj delegaciji koja je tražila, između ostalog i iz unutrašnjopolitičkih razloga, neki, makar simbolični, komprmis jer nije mogla da glasa za potpunu eliminaciju Jugoslavije iz UN. Ovako je podršku Rezoluciji objasnila upravo pomenutim dogovorom. (D. Pešić)

***

GORBAČOV ODBIO DA SE POJAVI PRED USTAVNIM SUDOM RUSIJE (Moskva, 28. septembra)

Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov odbio je danas da se pojavi pred Ustavnim sudom Rusije, koji ocenjuje zakonitost ukaza predsednika Jeljcina kojima je zabranio delovanje Komunističke partije Sovjetskog Saveza i oduzeo njenu imovinu.

***

ALIJA IZETBEGOVIĆ DOPUTOVAO U ŽENEVU (Ženeva, 28. septembra)

Bosanski predsednik Alija Izetbegović, doputovao je večeras u Ženevu, javlja Rojter. Agencija navodi da će se "vođa muslimanske administracije u opkoljenom Sarajevu"sutra sastati sa kopredsednicima Ženevske konferencije o Jugoslaviji Sajrusom Vensom i Dejvidom Ovenom.

Rojter piše da se zasad ne zna da li će Izetbegović ostati u Ženevi i u sredu, za kada je zakazan sastanak jugoslovenskog predsednika Dobrice Ćosića i predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, dogovoren danas u Beogradu, prilikom Boravka Vensa i Ovena.

Rojter citira jednog neimenovanog bosanskog predstavnika, koji je rekao da bi Alija Izetbegović u sredu trebalo da poseti Sloveniju, ali je dodao da je "verovatnije da će produžiti boravak u Ženevi".

***

GENERAL PANIĆ RAZGOVARAO SA VENSOM I OVENOM

Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Života Panić, sa saradnicima, primio je juče kopredsednike konferencije o Jugoslaviji Sajrusa VEnsa, lorda Ovena i predstavnike Unprofora.

U toku susreta, kako je saopštila Služba za informisanje Generalštaba, razmatrana su pitanja od značaja za uspostavljanje mira u Bosni i Hercegovini i statusa Prevlake.

***

RAZGOVOR IZETBEGOVIĆ - INENI U ANKARI (Ankara, 28. septembra)

Predsednik krnjeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović izjavio je da ne očekuje mnogo od ženevskih pregovora i dodao da se ne provode odluke Londonske konferencije.

On je to izjavio turskim novinarima danas na ankarskom aerodromu u Ankari gde se kraće vreme zadržao na povratku u Bosnu i Hercegovinu iz Pakistana.

Turska televizija sopštila je večeras da je predsednik krnjeg Predsedništva BiH Alija Izetbegović na aerodromu u Ankari razgovarao sa potpredsednikom vlade Turske Erdalom Inenijem.

Potpredsednik turske vlade Erdal Ineni izjavio je turskim novinarima da je sa predsednikom Izetbegovićem razgovarao o oblicima pomoći Bosni i Hercegovini, jer se približava zima i teški uslovi za preživljavanje stanovnika Sarajeva. Potpredsednik Ineni je rekao da je Turska spremna da uputi pomoć na vreme.

Deprimiran: Lord Karington
Photo: nato.int

***

Optužbe i upozorenja lorda Karingtona: DVE GREŠKE EVROPE (Pariz, 28. septembra)

Bivši britanski ministar za odbranu i spoljne poslove, 73-godišnji lord Karington prestao je da bude zanimljiv novinarima otkako je na kraju londonske konferencije o Jugoslaviji predao "buktinju" novom evropskom posredniku lordu Ovenu. Ipak, reporteri pariskog nedeljnika "Poan" nisu pogrešili kad su zatražili intervju od ovog iskusnog engleskog diplomate. Njegov specifični "ostrvski" smisao za humor, protkan gorčinom zbog neuspeha misije u Jugoslaviji i ciničnim opservacijama, ne opterećuje previše suštinu njegovih odgovora na pitanja dvojice reportera.

Karington je ponajviše zaokupljen željom da sagovornicima - pa time i francuskoj javnosti - objasni "složenost situacije u Bosni" u kojoj će se uskoro naći čak oko 4.000 vojnika i oficira iz ove zemlje. Engleski diplomata je uveren da nijedan od trojice "šefova različitih zajednica" nije spreman da naredi napade na "plave šlemove". Iako ga "ništa više ne može iznenaditi", Karington smatra da odgovorni lideri tri nacionalne zajednice uistinu ne kontrolišu situaciju na terenu. "Akti nasilja su dela pripadnika privatnih milicija ili pojedinaca, posebno je tako među Srbima", ističe Karington dodajući da su "provokacije među Muslimanima uperene protiv snaga UN" bile deo plana da se izazove međunarodna vojna intervencija.

Ovakva objašnjenja kao da ne prijaju novinarima jer se ne uklapaju u čvrst, unapred stvoren, zaključak da su za rat u Bosni najviše krivi i Srbija i srpski predsednik Milošević. Karington strpljivo objašnjava da je, kao šef lokalnih milicija Karadžić ponajviše odgovoran i za ovakve izolovane incidente, a "najmanje što se može reći je da Milošević na njega ima veliki uticaj". Takav uticaj na rukovodstvo srpske zajednice u Bosni i Hercegovini nema premijer Milan Panić čija je, po oceni Karingtona, "prednost što misli ono što govori". Tu "prednost" nemaju ostali najvažniji sagovornici iz Jugoslavije koje je engleski diplomata dobro upoznao tokom jednogodišnjeg rada konferencije u Jugoslaviji.

"Milošević i Tuđman su ljudi čiste komunističke tradicije. Milošević je aparatčik, Tuđman - general-policajac. Izetbegović je manipulisao Ustavom Bosne i Hercegovine prema kome mu je bio potreban konsenzus tri naroda da bi pproglasio nezavisnost".

Karington se osećao "posebno prevarenim i deprimiranim" što su ovi sagovornici "bez izuzetaka bili spremni da danas prihvate predloge bez ikakve namere da ih sutradan zaista i primene".

Evropske vlade nisu jugoslovenskoj krizi prišle "hladnih glava". Zatp je Evropa napravila dve krupne greške s teškim posledicama. Prvo, prerano je prihvatila raspad Jugoslavije. Karington se u toku leta 1991. godine zalagao da se "identifikuje šest republika" s nedovoljno precizno formulisanim međusobnim granicama i odnosima "prema centru", s tim što su neke među njima bile spremne za sklapanje određenih saveza. Međutim, dvanaestorica nisu prihvatila ovakvu soluciju, strahujući da će kao presedan biti primenjena i na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza.

Druga greška Evrope sastoji se u preranom priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Kao predsednik konferencije o Jugoslaviji Karington se zalagao da se ovakva "dvostruka nezavisnost ne uzima u obzir dok se ne pronađe globalni sporazum sa svih šest republika u Jugoslaviji". Ovakva priznavanja svela su ulogu Karingtona na posrednika u bilateralnim pregovorima, a situacija se pogoršala kad je Evropska zajednica zatražila od bosanskog rukovodstva da zahteva nezavisnost ove republike". Ja sam upozoravao vođe Zajednice da je takav scenario neprihvatljiv Srbima u Bosni i da će rasplamsati građanski rat", objašnjava Karington i zaključuje: "Bila je to tragična greška!"

Nema nevinih u jugoslovenskom građanskom ratu. "Ali ako se traže uzroci ovog rata, ulje u vatru sipali su Hrvati obznanjujući usvajanje Ustava koji nije vodio računa o specifičnom položaju Srba u Hrvatskoj", ističe Karington naglašavajući da "ako se setimo masakra 1941. godine možemo razumeti brigu Srba u Srbiji za svoje sunarodnike". Time se ne mogu pravdati "invazija na Hrvatsku, brisanje Vukovara, bombardovanje Dubrovnika, da ne pominjemo zarobljeničke logore i operacije etničkog čišćenja", objašnjava engleski diplomata, ponavljajući da "nijedan učesnik ovog rata nije nevin".

Lord sa svojevrsnom notom ciničnog pesimizma procenjuje da li će se rat u Bosni brže zaustaviti pregovorima ili eventualnom vojnom intervencijom: drama se - kaže - neće okončati dok se protivnici ne umore i procene da su zadovoljni teritorijom koju drže pod kontrolom. Karington pri tom ne veruje da će put ka miru u Bosni biti dug petnaest godina kao u Libanu, ali upozorava da prete novi ratni požari u Krajini (zbog nestrpljenja Franje Tuđmana da pod hrvatsku vlast povrati teritorije pod kontrolom "plavih šlemova") i na Kosovu (zbog stava Srbije da je reč o čisto internom problemu).

Ukoliko Tuđman odbije da produži mandat "plavim šlemovima" u krajevima naseljenim Srbima, a Kosovo proklamuje nezavisnost mogućna su, po Karingtonu, opasna i krajnje - po posledicama - neizvesna proširenja jugoslovenskog građanskog rata i izvan jugoslovenskih granica. (Darko Ribnikar)

* Nastaviće se

star
Oceni
4.20
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi