Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (151)

Srbi na logorovanju kod Zlatka Lagumdžije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: www.kip.ba

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 28. septembra 1992. godine

Govor Daglasa Hoga u Evropskom parlamentu: SNAGE UN NEĆE BITI POVUČENE IZ HRVATSKE (Brisel, 27. septembra)
Nećemo dopustiti promenu postojećih granica, učinićemo sve što je u našoj moći da zaustavimo etničko čišćenje, nastojaćemo da se osigura humanitarna pomoć, planiramo još strože sankcije. To su četiri principa kojima će se Velika Britanija rukovoditi kao predsedavajući EZ u svome odnosu prema jugoslovenskoj krizi. Nabrojao ih je njen državni sekretar za inostrane poslove Daglas Hog na zatvorenoj sednici odbora Evropskog parlamenta za spoljnu politiku i bezbednost, održanoj prošle nedelje u Briselu.

Prema onome što je o toku i sadržavaju sednice objavljeno naknadno u biltenu Evropskog parlamenta, Daglas Hog je evropske poslanike uveravao kako je Jugoslavija najpreča briga Ministarskog saveta EZ. Govorio je podrobno i o rezultatima londonske konferencije za koju je rekao da je bila uspešna onoliko koliko se to od nje moglo očekivati ili možda i nešto iznad očekivanja.

Britanski diplomata je nedvosmisleno stavio do znanja da mirovne snage UN neće biti povučene iz Hrvatske, kako se to traži iz Zagreba. Izrazio je zabrinutost zbog svega što bi se u takvoj varijanti moglo dogoditi. Tokom debate, prema biltenu Evropskog parlamenta, izneseno je više prigovora na postavljanje dvanaestorice u jugoslovenskom konfliktu.

Photo: Stock

Odgovarajući Italijanu Aleksandru Langeru, članu poslaniče grupe "zelenih", koga je zanimalo kakve su praktične mogućnosti da dvanaestorica deluju u jugoslovenskoj krizi, on je, između ostalog, rekao da je teško pružiti značajnu podršku "građanskim opozicionim snagama" jer su one bez veće političke težine. Za ideje o stavljanju Bosne pod međunarodnu kontrolu, britanski državni sekreter je rekao da bi iziskivale "suviše masivnu vojnu intervenciju".

U debati nije zaobiđeno ni pitanje Kosova, i opasnosti da se i na to područje prošire oružani sukobi. Stavljajući do znanja kosovskim Albancima da ne mogu da računaju na "separatnu državu", daglas Hog je, istovremeno, izneo stav da njima mora da bude vraćen ustav koji je važio "pre nego što je Slobodan Milošević preuzeo vlast".

***

Sajrus Vens i Dejvid Oven danas u Beogradu: RAZGOVORI O PREVLACI, ETNIČKOM ČIŠĆENJU, TEŠKOM NAORUŽANJU... (Ženeva, 27. septembra)
Kopredsednici međunarodne konferencije o Jugoslaviji Sajrus Vens i Dejvid Oven odlaze sutra ujutru u Beogradu, saopšteno je večeras u palati nacija u Ženevi.

Svrha ovog putovanja, prema saopštenju za štampu, jeste nastavak aktivnosti oko razrešenje krize, kao i razmatranje nekih hitnih stvari, koje se tiču područja pod zaštitom UN i delova Bosne i Hercegovine. Očekuje se da će biti postignut konačan sporazum o planu demilitarizacije za poluostrvo Prevlaku, koji kada ga prihvati Savet bezbednosti i kada se primeni, može uspostaviti mir u području Dubrovnika.

U saopštenju o sutrašnjim razgovorima dvojice kopredsednika u Beogradu, kaže se takođe, da će oni "raspravljati o razvoju drugih pitanja, koja su bila uključena u beogradski kominike od 11. septembra". "Brana Peruča sada se nalazi pod uspešnom kontrolom UN i na njoj su učinjene neke popravke" - dodaje se u večerašnjem saopštenju za štampu u Palati nacija. U razgovorima u Beogradu biće pokrenuto pitanje tehničkih detalja, kao i pitanje bezbenosti u području oko brane. raspravljaće se i o otvaranju za saobraćaj auto-puta beograd - Zagreb.

U klontekstu ranije osude prakse "etničkog čišćenja", kako se tvrdi u Ženevi, kopredsednici žele da predoče informaciju, koju su u petak dobili u Banjaluci, a koja ukazuje da takvi slučajevi postoje u tom području Bosne i Hercegovine. Pitanje povećanja vazduhoplovne borbene aktivnosti iz Banjaluke, takođe, će biti pokrenuto u razgovorima.

Photo: Stock

Konačno, kopredsednici žele da se razmotri situacija u područjima pod zaštitom Ujedinjenih nacija, gde teško naoružana "specijalna policija" ometa primenu mirovnog plana. U zaključku saopštenja za štampu, koje je večeras novinarima raspodelio portparol dvojice kopredsednika Fred Ekard, kaže se da oni očekuju da se u Beogradu "sastanu s predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem, premijerom Milanom Panićem, ukoliko bude u Beogradu, predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i generalom Životom Panićem, kao i sa predstavnicima humanitarnih agencija".

Među članovima delegacije, koja dolazi u beograd sa dvojicom kopredsednika biće i predsednik radne grupe za Bosnu i Hercegovinu ženevske konferencije Marti Ahtisari, dok će se razgovorima u Beogradu priključiti visoki funkcioneri UNPROFOR-a.

***

"Novoje vremja" o raspadu Titove imperije: PODELITI ODGOVORNOST NA SVE VINOVNIKE RATA (Moskva, 27. septembra)
Nema ravnodušnih u Moskvi zbog svega što se Saveznoj Republici Jugoslaviji dogodilo na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

U mnogim novinama bilo je više tekstova u kojima se, kao što je to bilo kada su uvedene sankcije protiv Srbije i Crne Gore, sada napada što je Jugoslavija izbačena iz OUN i što je i "Rusija dala svoj glas u prilog kažnjavanju pravoslavne, bratske zemlje, čime je izgubila i svoje pozicije za uticaj na Balkanu". Poznato je i da će opozicija u Vrhovnom sovjetu (parlamentu) uskoro pokušati da na dnevni red stavi "pitanje odnosa Rusije prema SRJ". Uvaženi deputat i dobar poznavalac jugoslovenskih prilika, Oljeg Rumjancev, odgovorni sekretar Ustavne komisije ruskog parlamenta, još prošle nedelje je izjavio da je "reč o izdaji" i osudio ovdašnje Ministarstvo inostranih poslova.

A sada je, putem zvanične agencije ITAR-TASS, Ministarstvo inostranih poslova moglo da objasni "šta se sve dogodilo u savetu bezbednosti i na zasedanju Generalne skupštine asambleje u vezi sa Jugoslavijom". U tekstu se navodi, da neki novinari i pored brifinga u MIP-u i "možda nedovoljne informisanosti ili površnog poznavanja situacije stvaraju utisak da je SR Jugoslavija izbačena iz OUN". Potom se, u stvari, objašnjava pravo stanje stvari, da bi se zaključilo da "Ministarstvo inostranih poslova poziva sredstva informisanja da saopšte, svojim kanalima, šta se zbilo, da se mnogobrojnim složenim situacijama u domaćim i inostranim poslovima "ne bi veštački dodao još jedan u veoma delikatnoj sferi".

Ministarstvo je zatražilo od novinara "visoki profesionalizam i tačno ocenjivanje fakata". Kad je več reč o profesionalizmu, ovdašnji mediji počinju da bivaju sve objektivniji u izveštavanju o zbivanjima na protorima bivše Jugoslavije. Doduše, događa se da i dalje ima jednostranih i nekritičnih prenošenja raznih zapadnih televizijskih kompanija, veoma umešanih u jugoslovenski konflikt, a dobro povezanih sa televizijama republika koje su se otcepile i postale samostalne i nezavisne države.

Stoga je, zaista neophodno preneti neke delove teksta Aleksandra Didusenka, objavljenog u poslednjem broju žurnala "Novoje vremja", koji se bavi nečim što je već dobro poznato - raspadom raznih imperija, naravno komunističkih, ali uz postavljanje veoma važnog pitanja: može li svetska zajednica da "gasi požare" međunacionalnih konflikata.

Photomontage: KANDAhar

Odgovor na pitanje, daje na samom početku: zar se u Bosni i Hercegovini ne nastavljaju bitke između srpskih, muslimanskih i hrvatskih formacija, bez obzira šta o svemu misli međunarodna zajednica, pa šta je odlučeno na Savetu bezbednosti (sankcije) i šta je dogovoreno na konferenciji u Londonu.

I sada se traži upotreba vojne sile, najglasnije su muslimanske zemlje, zatim neki nemački, američki i engleski političari, čiji je jedini cilj da "Srbi budu kažnjeni". Nikakva vojna intervencija to ne bi mogla da zaustavi u bratoubilačkom ratu. Ali, ko zaista i na osnovu čega može da tvrdi "da su samo Srbi krivi za sve što se događa na teritoriji bivše Jugoslavije" - pita Didusenko i dodaje da postoje neke zakonomernosti, odnosno da je "logika međunacionalnih sukoba neverovatno slična i u Bosni i Hercegovini, i u Nagorno-Karabahu, i u Prednjestrovlju, i na Kipru, i u Alsteru, i u Kurdistanu". Jer, oni su, u stvari, izazvani ranijim neravnopravnostima u etničkim i konfesionalnim odnosima.

Isti je slučaj i sa raspadom imperija: Titove, Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke, gde se vlast promenila, ali se dogodilo nešto zanimljivo: "Partokrate su po pravilu, umesto demokrata, nasledili etnokrati" koji podgrevaju nacionalne strasti, a nisu u mogućnosti da urede nacionalne protivurečnosti pošto postoje samo dve pozicije: naša - a "svi ostali su grešni".

Didusenko poredi Beograd i Moskvu da bi objasnio koliko se nepravde nanosi samo stoga što je u ovim gradovima bilo sedište federalnih organa i da se smatralo da sve što je izlazilo iz njih da su to radile "Rusija i Srbija, a ne Sovjetski savez i SFR Jugoslavija".

Tako su "sve greške, svi promašaji saveznih vlasti nazvani srpskim promašajima i greškama".

On ima i objašnjenje zašto je "Srbija u očima svetske zajednice postala vinovnik rata u Jugoslaviji": "Hrvatska i muslimanska strana uložile su mnoge snage i sredstva u propagandnu kampanju" kako bi se svetu dokazalo da "nacionalistička i neoboljševička Miloševićeva Srbija je agresor protiv drugih naroda bivše SFRJ, da ih tera u koncentracione logore i tamnice, masakrira i ubija".

Brojna saopštenja "o srpskim zverstvima" imala su za cilj, smatra Didusenko, da se u svetskoj zajednici "stvori srbofobija", kako bi se "zatvorile oči pred nacionalizmom hrvatskog lidera Franje Tuđmana i pred fundamentalizmom lidera bosanskih muslimana Alije Izetbegovića".

Didusenko zaključuje, na osnovu činjenica, da posle raspada SFRJ Srbija, koja je sa Crnom Gorom stvorila novu SRJ danas ni sa kim ne ratuje, ali da Srbi sa simpatijama gledaju Srbe u BiH, koji u Bosni i Hercegovini ratuju sa bosanskim muslimanima i Hrvatima, koje pomaže oko trideset hiljada pripadnika zvanične hrvatske vojske, da bi odbranili svoja prava. Oni neće "da žive u državama gde će islam biti glavni ili hrvatski nacionalizam" piše Didusenko, naglašavajući "da je sasvim razumljivo što neće i da odu sa zemlje svojih predaka".

On se pita i da li postoji neki izlaz, pošto zemlje, nastale raspadom SFRJ, koje su već postale samostalne i nezavisne države, a sada i članice OUN, ne poštuju uopšte međunarodna akta. A "nacionalni sastav Bosne i Hercegovine je takav da ukoliko se ne dogovore muslimanska srpska i hrvatska zajednica o punoj političkoj ravnopravnosti tri naroda" i ako se ne budu u tom duhu ponašali "neće prestati ni rat, niti će takva država moći da postoji".

Ali, ni svetska zajednica, po mišljenju Didusenka, nije za takvo rešenje, iako se nije kolebala ni trenutka kada su Slovenija, Hrvatska i Bosna i hercegovine, osnivale svoje sopstvene države, otcepljujući se od Jugoslavije. Jasno je i zašto: ukoliko bi priznala da, recimo, Srbi u Bosni mogu da imaju svoju državu, ili Hrvati, zatim Pridnjestrovci svoju, onda bi to moglo da se dogodi i u Severnoj Irskoj, u Kurdistanu u Burmi.

Neke nade u rešavanje jugoslovenskog konflikta on vidi u konferenciji u Ženevi. U stvari: da se pronađe takva formula kojom bi se ujedinili princip nedopustivosti nasilnih izmena državnih granica s pravom naroda na samoopredeljenje i mirno, na osnovu pregovora, rešavanje pitanja svog državnog ustrojstva. (Borko Gvozdenović)

***

PROSLAVA HITLEROVIH RAKETA (Bon, 27. septembra)

Uprkos žestokim kritikama i protestima u inostranstvu, organizatori proslave 50-godišnjice prve nemačke rakete iz Hitlerovog vremena ne odustaju od namere da obeleže "trenutak rođenja vasionskih letova".

Tema proslave je "Pedeset godina vasionskog leta - baština, obaveza, perspektiva". Proslava je zakazana za 3. oktobar u Penemindeu, gde je pre pola veka ispaljena prva raketa "a4" koja je imala dovoljnu brzinu da dostigne nadatmosferske visine.

Tvorci a i naročito poručioci "a4", međutim, ni na kraj pameti nisu imali vasionu, već su pravili "tajno oružje" koje je trebalo da donese ratni preokret u korist Hitlera.

***

Italija o nemačkom neonacizmu i jugoslovenskom konfliktu: RIM O GRANICAMA NIJE REKAO POSLEDNJU REČ (Rim, 27. septembra)
Zabrinjavajuća zbivanja u Nemačkoj, pokazuju da je ispod nataloženog pepela, i posle četrdesetak godina, u toj zemlji ostalo i previše žara nacizma, tema je kojom se ovih dana bavi celokupna italijanska štampa. Niko ovde, naravno, i ne pomišlja da brani i opravdava postupke mladih nemačkih neonacista koji terorišu strance, preteći im ognjem i mačem, ali primećuje se da jedan deo italijanske štampe relativno lako nalazi opravdanja za ksenofobiju kao pojavu koja nije samo nemačka "specijalnost".

U odgovoru na pitanje jednog čitaoca, koji je, uzbuđen zbog svega što se danas događa u Nemačkoj, pomenuo mogućnost vaskrsavanja nacizma, novinar "Korijere dela sera" Masimo Navamu, preko specijalnog dodatka ovog lista "Sete", poručuje da ništa ne brine, pošto su zbog divljanja "naci-skina" u Nemačkoj najviše zabrinuti demokratski orijentisani Nemci. On čitaoca još ubeđuje kako je Nemačka u dosadašnjem, posleratnom, periodu, svetu dala dovoljno dokaza o svojoj širokogrudosti i da je upravo ona država koja na svom tlu ima najviše stranaca. Sve u svemu, sve je normalno.

Ovakav odgovor novinara Navama je dao pre najnovijih mračnih signala koji su stigli iz Nemačke, pre paljevine muzeja - koncentracionog logora u Zakanhauzenu i pre obelodanjivanja odluke Federacije nemačke astronautike da se 5. oktobra, na dan ujedinjenja Nemačke, svečano obeleži stvaranje moćnog Hitlerovog oružja "V-1" i "V-2", koje je, inače, upotrebljeno prilikom najžešćih bombardovanja Londona u Drugom svetskom ratu. Možda bi njegov odgovor na isto pitanje danas bio nešto drugačiji... Dosadašnju žestoku polemiku između Britanaca i Nemaca zbog namere ovih drugih da, ipak, proslave godišnjicu stvaranja pomenutih raketa, italijanska štampa pomno prati, ali se pri tom drži neutralno.

Celokupna ovdašnja štampa danas je, inače, prenela sumnje Vašingtona da su srpske snage, u borbama u Brčkom, u maju i junu ove godine, navodno, masakrirale oko tri hiljade bosanskih Muslimana. Donoseći iscrpne informacije o tome, neki ovdašnji listovi pišu kako će se listi ratnih zločinaca naći Željko Ražnatović i Vojislav šešelj. Sjedinjene države, javljaju danas svi ovdašnji listovi, "čekaju da dođu do još nekih dokaza, a onda će predložiti da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izglasa rezoluciju čijom bi primenom krivci za masakr Muslimana u Brčkom odgovarali pred međunarodnim sudom".

Posebnu pažnju u današnjoj štampi izaziva komentar posvećen odnosima Italije sa državama bivše Jugoslavije, objavljen u milanskom dnevniku "Il đornale" pod naslovom "Istorijske laži".

Očigledno ljut na Hrvate, Srbe i Slovence što su stavili veto na dolazak italijanskih vojnika na teritoriju bivše Jugoslavije, gde je trebalo da učestvuju u mirovnoj misiji "plavih šlemova", autor komentara Euđenio Melani, odmah "prelazi na stvar". Ako nas, kaže on, i posle toliko godina bivši Jugosloveni smatraju neprijateljima (iako, primećuje, oni i nemaju veće neprijatelje nego što su jedni drugima), zašto onda prihvataju pomoć od nas?

Autor zatim opovrgava tvrdnje koje stižu od nekih iz bivše Jugoslavije da su italijanski vojnici, kao okupatori u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima činili zločine poput Nemaca i ustaša, a što se, kaže on, može čuti u Zadru. Neko je nedavno u ovom dalmatinskom gradu grupi italijanskih turista pričao kako su italijanski vojnici svojim neprijateljima u Jugoslaviji vadili oči i čuvali ih u kotarici. To je, piše Melani, laž pozajmljena iz legende koja govori da je ustaški vođa Ante Pavelić u kotarici držao povađene oči svojih neprijatelja. To je, po Melaniju, "istorijska laž", to, dakle, nisu činile ni ustaše, nego je to samo plod "bolesne mašte" Malapartea koju je on utvrdio u svom romanu "Kaput". Po komentatoru milanskog lista erovatno je i Jasenovac, samo "istorijska laž".

Da italijanski vojnici za vrme Drugog svetskog rata nisu činili zla kakva su činili nemački vojnici ili ustaše, to je sasvim tačno. Oni su, što navodi i Melani, često uzimali u zaštitu ne samo Jevreje, nego i Srbe, spasavajući ih od ustaških kama.

"Na kraju", zaključuje Euđenio Melani u svom komentaru: "Vratimo se na početak: ako nasu Beogradu, zagrebu i Ljubljani i dalje složno doživljavaju kao nekadašnje surove neprijatelje, ukoliko smatraju da Italija ne sme da pošalje svoje vojnike preko granice, jer su, pre pola veka, dedovi tih vojnika pripadali okupatorskoj vojsci, onda neka prestanu od nas i da traže pomoć.

Osim toga, trebalo bi da shvate da i pored svih unutrašnjih problema Italija ne mora nužno da prihvati granice nastale nakon Drugog svetskog rata. Ovo, pogotovu, ako antiitalijanstvo bivših Jugoslovena dovede do opore političke klime karakteristično za tridesete godine ovog veka".

Photo: superchooken.deviantart.com

O mogućnom menjanju postojećih granica između Italije i država bivše Jugoslavije dosad su govorili samo pojedinci iz redova ovdašnje krajnje desnice. Ovo je, dakle, prva, iako "uslovna", pretnja koju je, u vezi sa eventualnim nepristajanjem na psotojeće granice sa bivšom Jugoslavijom, izneo i jedan ozbiljan i ugledan list, kakav je milanski dnevnik "Il đornale". pretnja je, naravno, upućena u prvom redu Hrvatskoj i Sloveniji, koje od Italije i traže i dobijaju svakojaku pomoć, ali, po mišljenju komentatora milanskog dnevnika, na to odgovaraju - antiitalijanstvom. (Slobodan Aleksandrić)

***

U opštini Milići: NEVIĐEN MASAKR SRPSKIH CIVILA
Više od 50 srpskih boraca je poginulo, a gotovo dvaput više ih je ranjeno u trodnevnim žestokim borbama koje se još vode na području srpske opštine Milići u istočnoj Bosni, javlja agencija Srna.

Prema jutrošnjem saopštenju komande srpskih jedinica u Milićima, 2000 do zuba naoružanih muslimanskih vojnika iznenada je pre tri dana napalo srpska sela Gunjevci, Podravanje, Nedirišta, Rogosije i Vandići. Kako izveštava Srna, civilno stanovništvo - starci, žene i deca su najzverskije masakrirani, a sve kuće su popaljene.

Kada su jedinice srpske vojske stigle u ta sela, dodaje Srna, zatekle su osim zgarišta i takve prizore kao što su dva srpska civila nabijena na kolac i ispečena na ražnju. pouzdanih podataka o broju nastradalih žitelja spaljenih srpskih sela još nema.

***

MREŽA SARAJEVSKIH LOGORA
Glavni grad bivše Bosne i Hercegovine pretvoren je u veliki logor. Punktovi za logorisanje Srba nalaze se na sledećim mestima:

Železnička stanica sarajevo, ženski zatvor, skladište preduzeća "Šipad", popravni dom "Pofalovići", studentski dom "Mladen Stojanović", kao i obdanište "25. maj" u Švrakinom selu. Logorski punktovi nalaze se i u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", gde je u nemogućim uslovima zatočeno 250 Srba. Među njihovim čuvarima je i 20 Arapa.

Photo: Stock

U trezorima Privredne banke "Sarajevo" logorisano je oko 170 Srba. Kontrolu logora drži jedinica "Kvadrant" Hrvatskog vijeća obrane. Komandant jedinice je Zlatko Lagumdžija, član vlade Alije Izetbegovića. Srbi su logorisani i u školi za retardiranu deu "Vladimir Nazor" (oko 200 ljudi), potom u neboderu broj 2 na Trgu "Pere Kosorića", u centralnom zatvoru (oko 600 ljudi), u dečijem obdaništi u Ulici Palmira Toljatija (580) i u "Zetri".

Pouzdani podaci govore i o upravnicima ovih logora, kao i o počiniocima najvećih zločina nad logorisanim Srbima.

***

Sekvenca sa istočnobosanskog ratišta: VOJNIK NA VOJNIKA, CIVIL NA CIVILA (Lopare, septembra)
U jeku borbi srpskih i muslimanskih snaga za Mejvicu, U Bijeljini se jedan čovek mučno probijao kroz zavrzlame provincijske birokratije ne bi li dobio dovoljno goriva. Spremao se na dug (i opasan) put posavskim koridorom preko Doboja na Ozren i dalje do Lukavca. "Čekaju me Muslimani", objašnjava Dušan (Dimitrija) Đukić, predsednik Srpske radikalne stranke iz Lopara, jednog od semberijskih mesta. "Moramo da razgovaramo; o hiljada ljudi je reč".

U mirna vremena ta razdaljina je tridesetak a sada mnogostruko više kilometara. Po Bosni, po dubinama njene tame. Kapetan prve klase, a po tituli i vojvoda, opredelio se za humane aktivnosti, pre svega za razmenu zarobljenika. Sa grupom srpskih predstavnika otvorio je proces oslobađanja dvadesetak hiljada ljudi. Nešto je od toga dokrajčeno, nešto je u toku. Junaštvo bez slave, mučeništvo bez nagrade.

Sa predstavnicima Hrvata, kaže vojvoda, saradnja je uspešna. Grupa je trezvenih u oazi tolerancije, pod zaštitom Unprofora... Mutnu intonaciju ("Zar ima i takvih Hrvata?!"), vojvoda ćutke otklanja. U Dragolačevu, mestu kod Nove Gradiške, sastaju se Srbi i Hrvati radi dogovora o razmenama. Ova strana je već dobro upoznala onu (Tomo Račić iz Bosanskog Broda, predstavnik Hrvatskog vijeća obrane), dr Josip jelić, HDZ iz Slavonskog Broda, Ivan Zelo i Vinko Begić za Derventu, Mario Božanić za područje Orašja, kao i njihov šef Mijo Matanović, predstavnik HVO za Odžak). Đukić kaže da su ti ljudi spremni za razgovore. U ovom poslu to je presudno, jer ljudska patnja, kaže, ni u ovom ratu nema granica.

Pre verifikacije spiskova, u razgovorima koji se od polovine ove godine održavaju skoro svake sedmice, utvrđeni su principi razmene. Vojnik za vojnika. Oficir za oficira. Civil za civila. Žene i deca svi za sve. A stariji od 55 godina - đuture. Sa srpske strane vrlo značajno je učešće Milana Grujičića iz Banjaluke, Đorđa Crnčevića iz Modriče, kao i predstavnika vlasti u Doboju, semberskim mestima i Posavini. Veće uspehe predstavlja i vraćanje kućama stanovništva Novog Grada, Donje i Gornje Dubice, o čijoj drami se proletos mnogo nagađalo.

Photo: Stock

Svaki sastanaka sa suprotnom stranom podrazumeva, kaže kapetan, prilično visok stepen diplomatije uz poznavanje psihologije. Svi se pridržavaju principa da se o politici ne razgovara. Ali, kaže vojvoda, kad već sa visokim garancijama o bezbednosti stigne u Osijek, Đakovo ili koji drugi hrvatski grad, nemoguće je izbeći pitanja i provokacije. Podele se i sitni pokloni. Srbi njima značke HDZ, na primer. "Odakle vam to?", čude se Hrvati i već smišljaju uzdarje sa žaokom istog tipa.

Sa Muslimanima na žalost neuporedivo ređe razgovara i zasad sa znatno manje uspeha. U kaskadere ratnog humanizma ubrajaju se Ferim Kahrimanović, predsednik Crvenog polumeseca iz Tuzle, kao i advokat Rifat Konjić. Bitno je, kaže Đukić, da se razmena shvati kao olakšavanje problema na obe strane. Često je ljudsko zlo mnogo jače, s osloncem na haos. Mirko Stanić iz Velikog Gradišta (Topolovnik), na primer, zadesio se u Brčkom početkom maja gde su ga zarobile "zelene beretke".

Preživeo je torturu u Gornjem Rahliću i drugim muslimanskim logorima pa je početkom septembra konačno razmenjen. pitanje muslimanskim predstavnicima, zar ne može više ljudi s obe strane da ugleda sunce, tek u poslednje vreme kao da probija zid ćutanja. Srpska strana govori o Brezovom Polju, muslimanskom selu kod Brčkog, odakle su ljudi otišli u Vareš a otuda se naselili vareški Srbi. Sada je na redu selo Brezje, čitavo strpano u neki logor. Kompletiran je spisak od 133 osobe iz porodica Stokan, Đukić, Milićević i drugih i predat drugoj strani, koja sad pravi kalkulaciju šta može da dobije. Brašno za ljude? "Čuo sam da se to ponegde tražilo, pa i radilo, ali u nas ne", kaže vojvoda.

U dugom gomilanju drama, u nedoumici ostaju sve tri strane, kad pri razmenama poneki Srbin neće da pređe na srpsku, Musliman na muslimansku, Hrvat na hrvatsku stranu. Još se ne zna da li je to ljudska prašina između Istoka i Zapada, u procesu sukobljenih divizija. Ili neka dublja logika; odbijanje kulta grube slie, recimo. (Radovan Kovačević)

star
Oceni
4.29
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi