Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (150)

Kapor: Ko nas Srbe dirne, gotov je!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: i461.photobucket.com

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 27. septembra 1992. godine

Pritisci SAD o ustanovljavanju komisije za ratne zločine: NOVE OPTUŽBE PROTIV SRBA

Očigledno je da isključenje SRJ iz Generalne skupštine nije poslednja kaznena mera pritiska svetske organizacije prema Srbima u Bosni i SRJ, za koju se i dalje, u američkim izvorima, tvrdi da snosi glavnu odgovornost za izbijanje i podstrekavanje građanskog rata u BiH.

Težište se, sada, pomera ka optužbama za počinjene ratne zločine. Vašington je sredinom nedelje ukazao gde će biti "glavni pravac udara" kada je zvanično dostavljena informacija Savetu bezbednosti o, kako je rečeno, počinjenim nedelima. Istovremeno je pokrenuta inicijativa da se po hitnom postupku donese rezolucija Saveta bezbednosti o formiranju komisije za utvrđivanje ratnih zločina i, ukoliko se optužbe potvrde, organizuje poseban sud koji bi sudio odgovornim pojedincima. U principu ova akcija bi trebalo da obuhvati čitav prostor bivše Jugoslavije i pronađe krivce na svim stranama, ali je već uočljivo da se osnovna oštrica usmerava prema Srbima.

Tom utisku doprinose i danas, u mnogim medijima opširno objavljene informacijeda su Srbi, navodno, tokom maja i juna, u koncentracionim logorima u okolini Brčkog, počinili brojna nedela. Tim povodom jutrošnji "Njujork tajms" objavljuje na prvoj strani naslov: "Sjedinjene Države iznose pretpostavku da je u maju 3000 ljudi umrlo u logorima koje kontrolišu Srbi" i dalje pipe:"Sjedinjene Američke Države su došle do verodostojnih informacija da je 3000 muslimana, muškaraca, žena i dece ubijeno tokom maja i juna u koncentracionim logorima koje kontrolišu Srbi u blizini grada Brčko. Izveštaji o masovnim ubijanjima su postojali i ranije, još od kraja jula ali, kako navode funkcioneri administracije, ovo je prvi put da je dobijeno nezavisno i verodostojno obaveštenje..."

List dalje citira visokog funkcionera administracije koji saopštava: "Verujemo da je to tačna informacija i odmah je dostavljamo Komisiji Ujedinjenih nacija za dalju istragu."

Komentarišući najnovije podatke vršilac dužnosti američkog državnog sekretara, Lorens Iglberger je, jutros između ostalog rekao: "Da Sjedinjene Države raspolažu uznemirujućim izveštajima čiji se navodi upravo istražuju. Ako se pokažu kao tačni mi ćemo insistirati da se što pre donese odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti..." Iglberger nije govorio o kojim podacima se radi, ali su njegovi saradnici protumačili da je reč upravo o navedenim izveštajima iz Brčkog.

Photo: Goran Necin

Međutim, već prvi pogled na ovaj izveštaj pokazuje da se gotovo sve navedene informacije odnose na navodne zločine koje su počinili Srbi, a nema podataka o nedelima drugih zaraćenih strana. Druga slabost je da ništa od toga što se tvrdi nije temeljno dokazano, već se, uglavnom, zasniva na novinskim izveštajima i izjavama pojedinaca, bez ikakve dokumentacije, bar što se tiče materijala dostavljenog javnosti. Izgleda da su autori izveštaja to shvatili pa u obrazloženju piše da su uzimani u obzir "samo oni novinski izveštaji gde je reporter tvrdio da je lično video ono o čemu piše". Ipak, teško je prihvatiti da su to relevantni dokazi za krajnje ozbiljne i teške optužbe.

Šta se sa ovim želelo postići vidi se iz izjave portparola Stejt departmenta Ričarda Baučera, koja je podeljena novinarima u Ujedinjenim nacijama. Baučer kaže: "Sjedinjene države su danas dostavile generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija prvi izveštaj o dobijenim informacijama o povredama humanitarnog prava i grubom kršenju ženevskih konvencija na teritoriji bivše Jugoslavije. Ovo činimo na osnovu rezolucije 771 koja zahteva od zemalja članica da prikupljaju ovakve informacije i dostavljaju ih Ujedinjenim nacijama. Izveštaj sadrži detalje o namernom ubijanju, mučenjima zatvorenika, zlostavljanju civila u centrima za izolaciju, o napadima na neboračko stanovništvo, razaranju imovine uključujući i masovna nasilna proterivanja civilnog stanovništva (etničko čišćenje). Radimo aktivno, sa drugima, na pripremanju rezolucije kojom bi se osnovala komisija Ujedinjenih nacija sa ciljem da ispita sve ove navode i ustanovi činjenice i pripremi sve što je potrebno za eventualno gonjenje i kažnjavanje pojedinaca koji su krivi za ove zločine..."

Kako saznajemo, rad na rezoluciji se ubrzao poslednja dva dana i jutros objavljeni podaci o navodnim ubistvima u logorima u Brčkom se shvataju kao pojačavanje pritiska da se čitav proces ubrza. Prema nekim nezvaničnim predviđanjima Savet bezbednosti bi o ovome mogao da započne konsultacije već iduće nedelje. (Dušan Pešić)

***

Rat u Bosni i Hercegovini: U SARAJEVU MIRNO, U SEVERNOJ BOSNI BORBE

Na ratištima u Bosni i Hercegovini nema promena. U Sarajevu je relativno mirno, uz sporadičnu artiljerijsku i pešadijsku vatru, a na severu Republike i oko Maglaja taju sukobi.

Agencija Srna javlja da su muslimanske snage iz Hrasnice, Sokolović kolonije i Butmira jutros žestoko napale fabriku "Famos".

Eksplozije granata i pucnjava iz pešadijskog oružja, prema istom izvoru, odjekuju i u Vojkovićima, gde su napadnuti položaji srpskih snaga.

Napadi muslimanskih snaga na brdo Žuč i Orlić jutros su, kako navode srpski izvori, obnovljeni, a na kasarnu u Lukavici povremeno se otvara snajperska vatra.

Na području Maglaja već šesti dan vode se oštre borbe. Srpski izvori tvrde da srpske snage napreduju prema centru grada, a muslimanski da su svi dosadašnji napadi odbijeni.

Doboj je, posle gotovo dva meseca mraka, dobio struju, pa će i snabdevanje pitkom vodom biti poboljšano, javlja Tanjug.

Gradačac i Bosanski Brod i dalje su u okruženju srpskih snaga.

Dopisnik Tanjuga, pozivajući se na vojne izvore, javlja da su muslimanske snage jutros rano žestoko napale srpske položaje oko Vlasenice. Borbe još traju i o njima nema preciznijih izveštaja.

***

MIHOLJSKO LETO

A kada nastupi sedamnaesta nedelja blokade, Šeherezada nastavi svoju priču: "Doprlo mi je do ušiju, svetli Care, da je sedamnaeste nedelje Velike blokade čitav svet izbacio jednu malu zemlju na brdovitom Balkanu iz svog cenjenog društva..."

Više nisam siguran da moj skromni dnevnik blokade, za koji sam lakoverno mislio da će trajati desetak nastavaka, neće potrajati koliko i "1001 noć" ili, u najboljem slučaju, "Rat i mir"...

Ipak, šta nam drugo preostaje, sem da poput lepe princeze, koja je pripovedanjem odgađala čas svog pogubljenja, pričanjem odagnamo strah od smrti i nailazeće tame? Sve dok možemo da se smejemo onome što nam se događa - živi smo!

Dakle, prvog dana kalendarske jeseni, Jugoslavija je izbačena iz Ujedinjenih nacija. Poznajem dobro tu veliku zgradu na Istočnoj reci u Njujorku.

Širom sveta, državni službenici sanjaju na samrti ovaj činovnički raj - birokratski Vavilon kroz koji se užurbano muvaju oni što za sebe misle da odlučuju o sudbini sveta. Kao da ih ponovo vidim, kako zevajući izlaze iz velike ovalne dvorane i pitaju jedan drugoga, kuda će na ručak, gde se najbolje jede? Odvoze se u svoje hotele i rezidencije: gojazni Arapi, maslinaste kože u dugim belim galabijama, naravno, u "Hilton" sa zlatnim slavinama, otmeni Evropljani u "Pijer" na Petoj aveniji, Azijati u "Plazu" na uglu Central parka... Jedna mala daleka zemlja je izbačena iz sveta: "Neka biftek bude srednje pečen, molim, da, sa sosom od tartufa!" Jedni lete na Istok, sa osećanjem da su izdali; drugi zadovoljni na Zapad, treći na Sever bez emocija - četvrti na Jug sa ukusom ucene; je li ova zajednička pobeda zaista pobeda vredna radosti?

Izbačena Crna Gora se vraća kući, u brda. Putujemo kroz devet sivih klanaca, preko devet Lubardinih planina u sami centar kamenog prstena - zelenu dolinu. Pijemo lozovaču staru devet godina (sa vijencem) u Njegušima, u čestitoj kući Mije Batričevića, zvanog Gavran, i bistrimo svetsku politiku. Ujedinjene nacije ovde ne postoje. Njih je izmislio neki ludi činovnik. Okrećući se lagano na promaji, u konobi se suše njeguški pršuti na ljutom dimu što štipa za oči...

Bosonoga Srbija, diplomirala na Sorboni, doktorirala na Oksfordu, sa šiljkanima oko vrata (da se ne tanje), vraća se kući, u Srbiju kroz miholjsko ili babje leto, koje Amerikanci zovu još i Indian summer. Prolazi preko požutelih strnjika kraticom kroz šumu, pa onda drumom pored kuća i dvorišta u kojima se na starim čađavim šporetima peku paprike babure za ajvar - taj srpski kavijar, i pindžur, koji ne liči ni na šta slično na svetu. Uz zidove su naslagana tek istesterisana drva za zimu. Mirišu na šumu i smolu žutu poput zlata... Ne smeta Srbiji što su je nepravedno izbacili, nego što je teše da će je opet jednog dana primiti ako bude dobra i poslušna!

Primetio sam: što je naš seljak viši rastom, on korača sve pogrbljenije, nekako presavijen u pasu i spuštenih ramena, kao da želi da se sakrije pod izlizanu i umašćenu šajkaču i tako postane nevidljiv...

Zna on dobro kakve su prgave zlice oni što ih Bog nije podario visočijim rastom i na šta su sve spremni pa se provlači kroz život kao zadocneli gledalac u bioskopu da drugima ne pokvari sliku. Primetio sam, takođe, da se ti visoki, krupni i naočiti seljaci obično oblače u okraćale koporane i košulje koje ne mogu da zakopčaju pod grlom, a da su im čakšire uvek prekratke, kao da su odeću nasledili od rođaka znatno nižih od sebe.

I dok male prznice obično koračaju kočoperno, izazivajući svačiji pogled, ove ljudeskare čiji krupni i snažni zglavci izviruju iz okraćalih rukava, izvinjavaju se što ih je Gospod obdario takvom veličinom.

Kako li samo, i ne znajući, liče na svoju zemlju - Srbiju!

I ona se, kao i oni, više od sedamdeset godina izvinjava kepecima koji joj nisu ni do kolena, na veličini, bogatstvu i najrazličitijim darovima, pazeći da ih nečim slučajno ne povredi. Naravno, svima smeta njen rast, pa joj na silu svlače vojvodsku kapu - Vojvodinu, zabijaju joj vekovima u slabine Sandžak - klin, hoće da joj poseku noge zajedno sa nevidljivim korenjem ukopanim u Kosovo i Metohiju, pokušavajući na sve načine da je silom strpaju u Prokrustovu postelju...

Ali, gle čuda, kada se ovaj skrušeni džin sa pijace iznenada uvređen, uspravi i pobesni, zgrabi kantar i zavitla ga kao slanik na pijačnog inspektora; kad ručerdama podigne čitavu tezgu, pa se krompir, luk i lubenice zakotrljaju pločama! Ni poznati ga ne možeš! Beži, spasavaj živu glavu!

Izbacili nas! Koje li sreće, uzbuđenja i veličanstvene teme za beogradske penzionere! Tašmajdanske i kalemegdanske klupe pretvorile su se preko noći u parkovske parlamente. Čak se i na šah zaboravilo!

Ističu se stare srpske zasluge, otkrivaju međunarodne zavere, raskrinkava izdajstvo... Nimanje zemlje, ni više rođenih političara! Eto šta su dočekale sede glave, izbacili ih iz Ujedinjenih nacija kao loše đake. Raspredaju se strategije, ispredaju najlukavije taktike, a često, bogami, ide se i golim staračkim grudima na čitav svet.

Pokraj njih sanjivo prolaze mlade mame i guraju u kolicima svoje plavooke buji-baji bebe i ne sanjajući da ih je ujedinjeni svet osudio na lagano umiranje...

Photo: Dragan Kujundžić

Izbacili su nas iz sveta, izolovali i hermetično zatvorili kao kakav lonac. Naravno, niko i ne sanja da jedan tako zatvoren lonac na vatri može i da eksplodira i raznese i kuvara i najmoderniju kuhinju.

I pored svega odjedanput se rađa tihi zračak utehe...

Poput proroka, jedan starac na Tašmajdanu podiže visoko koštunjavi prst prema nebu i viče:

"Pogledaj samo! Genšer smenjen, Bejker smenjen, lord Karington završio karijeru, a evo i onaj Englez Darvin, što je zamesio Ženevsku konferenciju, umro od infarkta na sednici... Ko nas Srbe dirne, gotov je! Ima Boga!"

"Mi smo nebeski narod!" uzvikuje jedan bez ruke.

"More, ostavite vi to!" - kaže treći sa kapetanskom kapom. "Carstvo nebesko treba prepustiti pilotima..."

I, zaista, kao da ima pravde; i onima koji se spremaju da nas umore hladnoćom i glađu, biće teško kada budu umirali. Niko na onaj svet neće moći da ponese ni bogatstvo, ni moć. Umiraće svako sam za sebe, s tim što će onim bogatim to biti deset puta teže! Kako ostaviti toliko moći i vlasti, toliko kuća, skupocenih slika, trkačkih konja, teniskih terena i bazena, sve one odnegovane travnjake i goste, skulpture Henri Mura i Žana Arpa, restorane u kojima noge do članaka upadaju u kao sneg bele tepihe, sefove u bankama čije će šifre biti izgubljene jednom zauvek?

Nama, koji ne posedujemo ništa sem gole nade (a mnogi čak ni nju), mnogo je lakše. Sirotinja je sa smrću na ti. Koliko sam puta samo slušao na siromašnim sahranama one divne, tako mudre reči: "Hvala Bogu, najzad će se malo odmoriti i odahnuti, siromah!"

Kada izgubimo sve, u tom saznanju o postojanju neke više božanske pravde, nedostupne moćnima, ma koliko da su moćni, ima mnogo utehe...

Iz obližnjih zgrada babe šalju unuke da dovedu na ručak dedove, što su se već izgubili u politici. Supe se hlade... Prekinuti u žaru rasprave, u kojoj se odlučuje o sudbini Srbije i sveta, oni nevoljno odlaze prema kućama kroz koso sunce Miholjskog leta.

"Deeeeda, kupi mi žvaaakuuu!"

"Nemam para! Kupiće deda čim stigne penzija..." (Momo Kapor)

***

Prekinuta izborna skupština Udruženja književnika Srbije: PISCI BEZ RUKOVODSTVA

Posle dvoipočasovne rasprave, na momente polemične i čak žustre, a posle punih šest sati rada, Izborna skupština Udruženja književnika Srbije, održana juče u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, prekinula je rad, jer pisci nisu uspeli da se dogovore na koji će način izabrati svoje novo rukovodstvo.

U prepodnevnom delu sednice, usvojen je izveštaj o radu UKS i razrešena dosadašnja Uprava UKS, sa Matijom Bećkovićem, na čelu.Nastavak skupštine UKS zakazan je za sledeću subotu (3. oktobar) u 11 časova, u prostorijama Udruženja književnika Srbije.

Skupština je imala zamoran tok. Ako se uzme domaća, sveopšta, navika da ništa ne počinje na vreme, zanemare i osobenosti, pa i osobenjaštvo, ljudi od pera, esejistički, i slobodni uzleti, i padovi, raznih vrsta, praćeni nervoznim, ironičnim, i uveseljavajućim reakcijama, bilo je toliko praznog hoda, poznatog, da je asocirao na jedno, ono, "zlatno" doba partijanja i sastančarenja.

Posle, minutom ćutanja, odavanja pošte članovima Udruženja preminulim između dve skupštine, na žalost, ne maloj listi imena, i pošto je izabrano Radno predsedništvo, dojučerašnji predsednik Udruženja književnika Srbije, akademik Matija Bećković, obratio se skupu, između ostalog, sledećim rečima:

Photo: Stock

- Ako znamo da se mandat Uprave o čijem radu nam danas podnosimo račune poklapa sa sunovratom naše države i ratnim košmarom ne samo naše nacije, lako je predvideti kakav bismo izveštaj mogli podneti i znati da se nemamo čime pohvaliti...

I pisci, članovi našeg Udruženja su ubijeni i samoubijeni, poskitani i pogoreli, ranjeni i razboljeni, gonjeni i raskućeni.

Jedni su u vlasti, drugi u opoziciji, treći u emigraciji, četvrti ovde, a kao da nisu nigde.

Živimo u vreme kad se jedni sunčaju, a pored njih drugi ginu i pucaju, jedni bez grobova, drugi bez bonova, jedni poniženi, drugi obezglavljeni.

Kad znamo kako je u bolnicama možemo zamisliti kako je u tamnicama, menzama i logorima. Kad je ovako kod kuće kako li je u izbeglištvu, ako se budemo smrzavali u stanovima kako ćemo biti u čekaonicama, parkovima, studentskim domovima?

Kako bismo u ovlaš opisanim prilikama mogli jednim ustima reći jednu reč u ime Udruženja, pa čak i Uprave, kad se bojimo i reči kazane u svoje ime. Pa ipak, ako ne može biti jedinstvenog mišljenja ima jedinstva i odanosti osnovnim načelima i ljudskim vrednostima".

Bilo bi apsurdno, pa i stidno, naglasio je Bećković, da je kulturi, kojoj je uvek bilo gore nego drugima, danas dobro, kad je svima loše, kad smo dospeli gde nismo hteli, izbačeni i iz međunarodne zajednice. "Vratiti se sa kraja slepe ulice nije nikakvo poniženje. Ako to ne učinimo - saznaćemo da ima i gorih kazni. Nečuveno je današnje stradanje i srpskog naroda izvan Srbije i pometnja naroda u Srbiji" - kaže ovaj naš ugledni pisac i nastavlja:

- Srpski pisci nikako nisu za politiku koja bi odvratila glavu od sudbine naših sunarodnika izvan Srbije, jer takve politike niti je bilo niti je može biti, ali samo za onu politiku koja će nacionalne interese zastupati tako da ima što više saveznika a što manje protivnika.

A ta politika svakako nije ni ona koja ugrožava i Srbe u Srbiji ni ona kojoj je onemogućeno da pomaže sunarodnike u istoj zemlji kad je Turcima dopušteno da se bore za svoje jednovernike na drugom kontinentu. Mogli bismo i razumeti da Srbi izgube, ali ne bismo da Turci pobede.

Kad se svako prostaštvo zove nacionalizam, a svako ratoborstvo i ratno profiterstvo - patriotizam, onda se svaka razboritost i mirotvorstvo naziva izdajstvo, pa nije čudo što najviše i strada nedužno, civilno stanovništvo.

Tragičan položaj jednog naroda i borba za njegova nacionalna prava i interese nije ni dozvola ni izvina za sve.

Zahtevamo hitnu obustavu rata i uspostavu mira, ukidanje logora, puštanje ratnih zarobljenika, povratak izbeglica i prognanika, prestanak etničkih istraga.

Protivimo se besmislenim sporenjima sa svetom i razgorevanju ne samo medijske logike ludačkog srpsko-svetskog rata u kome može i nestati Srbije.

Ne zavaravajmo se glupostima sveta i nepravdama svetske politike, ne merimo se sa tuđim zločincima, ne tešimo krivicama drugih.

Da li nam se Bog revanširao i prestao da veruje u nas?

Suvišno je da budemo opozicija koja tuđu vlast kritikuje a svoju aminuje. Zračak nade vidimo u tome što je danas jednoj vlasti u Srbiji najjača opozicija ona druga na čijem čelu je jedan pisac, član našeg Udruženja."

Posle reči akademika Predraga Palavestre, kojom su i juče obeleženi veliki datumi naše kulture - jedan vek od osnivanja Srpske književne zadruge i 100-godišnjica od rođenja Ive Andrića - sadržaj i smisao Bećkovićevog obraćanja nastavljan je i izveštajem o radu Udruženja, u periodu između dve skupštine, koji je podneo sekretar UKS Dušan Vukajlović, zaključivši da, u uslovima kakvi jesu, preostaje "samo da pokušamo da budemo zrno razuma u bezumnoj zemlji".

Uz usvajanje i nekoliko posebnih izveštaja o radu, u sve gorim i gorim uslovima organa i komisija UKS, posle skoro dvočasovnog natezanja usvojen je i novi statut Udruženja, usklađen prema novim zakonima.

Treća tačka dnevnog reda: izbori za nova radna tela Udruženja, na koju je potrošeno najviše vremena, počela je predlaganjem kandidata za novo rukovodstvo UKS. Na spisku se našlo pedesetak imena. Kada je predlaganje uveliko odmaklo za reč se javio Živorad Stojković i u ime grupe uglednih pisaca i akademika predložio da se dosadašnjoj Upravi produži mandat. Predrag Marković je, takođe, u ime grupe pisaca, podržao ovaj predlog, kao i osnivanje Odbora za imenovanje ministara i predsednika države ("Za ministre se biraju pisci koji više ne pišu") i nov naziv za Udruženje književnika Srbije, koje bi trebalo da se zove Udruženi deoničari Udruženja pisaca.

Photo: Aleksandar Anđić

Čitava stvar se iskomplikovala kada su Milutin Petrović i Gojko Đogo, članovi dosadašnje Uprave, rekli da više ne žele da budu u rukovodstvu UKS. Ističući da na listi dosadašnje Uprave ima i imena za koja on neće da glasa, Mladen Markov je predložio da se imena članova dosadašnje Uprave jednostavno priključe već predloženom spisku od pedesetak pisaca. Tumačeći šta Markov hoće da kaže, Jakov Grobarov je imao konkretan predlog: umesto Brane Crnčevića, zbog njegove prezauzetosti, trebalo bi izabrati Branka V. Radičevića.

Posle insistiranja Predraga Bogdanovića Cija da se glasa o predlogu Živorada Stojkovića za reč se javila Ljubica Miletić i rekla da se oseća kao marioneta u pozorištu lutaka, samo ne zna ko je režiser čitave predstave. Da bi uneo malo reda u čitavu zbrku Slobodan Selenić je preložio da se glasa o dva, do tog momenta, formulisana predloga: da se produži mandat dosadašnjoj Upravi ili da se već predloženoj listi kandidata pridodaju i članovi Uprave. Predlozi nisu prihvaćeni, jer je Jovica Aćin tražio da se glasa o kandidatima, a ne o listama. Posle ponovljenog predloga da se ide sa jedinstvenom listom (predlozi na Skupštini, plus članovi Uprave), pristupilo se glasanju i predlog je aklamacijom prihvaćen.

I kad se činilo da je mučnoj raspravi kraj, Matija Bećković je prigovorio da je Živorad Stojković imao predlog i da je o tome trebalo da se izjasni Skupština UKS, a potom i članovi Uprave. Po njegovim rečima uvredljivo je da se glasa da li članovi stare Uprave mogu da se priključe spisku novopredloženih kandidata. Potom su članovi Uprave, pojedinačno se izjašnjavajući, rekli da ne žele da budu kandidati za novo rukovodstvo UKS.

Komentar na Sve ovo Žarka Komanina bio je da smo "slika i prilika vremena u kojem živimo". Kada se pristupilo proveri spiska predloženih kandidata ispostavilo se da od pedesetak pisaca samo njih sedmoro pristaju da budu kandidati za novu Upravu, koja broji 15 članova.

Posle primedbe Živorada Stojkovića da su na listi ostali samo "oni željni vlasti", svoje ime sa spisak je povukao i Adam Puslojić.

Bilo je očigledno da se pisci ne mogu dogovoriti kako da izaberu svoje novo rukovodstvo, pa je Vladimir Bunjac, u momentu kada je sala već bila poluprazna, predložio da se sednica prekine. Istog je mišljenja bio i Tiodor Rosić. Mladen Markov je upozorio da je staru Upravu srušio Brana Crnčević i da to treba imati u vidu u daljem radu.

Neslavan rasplet Predrag Palavestra je prokomentarisao sledećim rečima: "Onaj ko je želeo da rasturi Udruženje književnika Srbije u tome je uspeo".

Gojko Đogo je pokušao da spase ono što se spasti nije moglo, predlažući da se, kako je to formulisao Predrag MArković, glasa o listi kandidata predloženoj na samoj Skupštini plus članovi Uprave, s tim što nijedan kandidat ne može da se povuče. Ovaj predlog je podržao i Slobodan Selenić, ali je on smatrao da bi glasanje trebalo obavitisledeće subote, jer nije bilo kvoruma.

Dušan Vukajlović je objasnio da kvorum postoji, bez obzira na mnogo praznih mesta u sali, jer kvorum čine prisutni. Bilo je i predloga da stara Uprava nastavi sa radom dok se nova ne izabere, ali je reagovao Matija Bećković rekavši da je stara Uprava razrešena i da novu sednicu može da zakaže kancelarija UKS.

Prihvaćen je tako predlog Miroslava Josića Višnjića da juče izabrano Predsedništvo koje je vodilo Skupštinu, zakaže nastavak zasedanja za sledeću subotu. (Rada Saratlić / Zoran Radisavljević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 28. septembra 1992. godine

Razgovor sa petrijarhom Pavlom: MNOGO IH JE KOJI NE ZNAJU ŠTA RADE

Zahvaljujući ljubaznom posredovanju preosvećenog Irineja Bulovića, episkopa bačkog, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle primio je - iako prezauzet obavezama i pripremama na gotovo jednomesečni put u Ameriku - novinara "Politike". Iako je predviđeno da će razgovor trajati ne duže od 15 minuta, jer je dogvoren za vreme predviđeno za patrijarhov podnevni odmor, susret je potrajao trostruko duže jer je njegova svetost smireno i bez žurbe odgovarala na pitanja, pokazavši tako spremnost da se razgovor produži.

Kao najupečatljiviji iz ovog razgovora u salonu Patrijaršije, u kojem patrijarh inače prima zvanične audijencije, izdvajamo odgovor na pitanje: imali poruke koju bi Njegova svetost u jednoj rečenici uputila svim Srbima sveta.

Photo: FoNet/Dragan Antonić

- Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa - ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti opravdanje i izgovor da budemo neljudi - rekao je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Neizmerna sreća bi me obasjala kad bi dočekao vreme u kojem neće da strada nijedno nedužno ljudsko biće i kad bi Srbi među sobom, ali i sa ostalim narodima, postali braća - a ljudi to međusobno i jesu - koja znaju šta rade. Jer, mnogo je među nama onih koji ne znaju šta rade. Zato se molimo da nam Bog dadne snagu da na dobrom putu izdržimo do kraja. Izdržali smo i pet stotina godina pod Turcima, a bilo je više nego teško - rekao je, pored ostalog, patrijarh srpski gospodin Pavle. (M. K.)

 

star
Oceni
2.63
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi