Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (148)

Eduard Limonov: Nemačka stvara Četvrti rajh

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA/STR

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 26. septembra 1992. godine

Plavi šlemovi, svedoci i žrtve jugoslovenskog pakla: OD MIROVNIH KA GLINENIM GOLUBOVIMA

Sudbina plavih šlemova u Sarajevu, uz svu tragičnost, govori i o mnogo čemu drugom: o nedostatku koncepcije za stvarno rešenje balkanske krize, na primer. Poslati iz Ujedinjenih nacija kao golubovi mira oni su se od februara do danas pretvorili, kako štampa mnogih zemalaja konstatuje, u glinene ptice i mete za odstrel u sarajevskom ratnom haosu.

Posle pogibije francuskih vojnika i nove rezolucije Saveta bezbednosti o povećanju broja plavih šlemova u Bosni, pobuna je krenula "iz same baze". O uslovima pod kojima žive progovorili su obični vojnici, a citirali su ih, bez objavljivanja imena, uglavnom novinari iz zemalja iz kojih treba da stignu "nove sveže snage".

- Ponekad mislim da je svet zaboravio na nas, izjavio je skrušeno jedan oficir UN novinaru britanskog "Indipendenta". Isti list navodi da je privremeni načelnik civilne uprave Unprofora, somalski državljanin, nestao iz Sarajeva bez traga i glasa, a da je Palestinac, oficir za štampu, počeo svoju dužnost u sarajevu jednim embargom. Zabranio je svim novinarima da posećuju prvi sprat sedišta Unprofora u Sarajevu, gde se jedino mogu sresti obični vojnici koji su, sudeći prema citatima svih svetskih agencija, odlučili da prestanu da ćute.

"Indipendent" nije jedini list koji konstatuje da je general Nambijar "svedok najbržeg opadanja morala jedne misije OUN u istoriji ove institucije". Mada su najnovijom rezolucijom Saveta bezbednosti nešto povećana ovlašćenja plavih šlemova da "u samoodbrani odgovore na vatru", ova prava teško je preciznije definisati, a još teže sporvoditi u bosanskom haosu. Francuzima je, na primer, kako tvrdi AFP, rečeno da ne smeju da uzvraćaju vatru čak i ako identifikuju snajperiste, ukoliko prvo ne zatraže dozvolu višeg oficira. Francuzi su, inače, još ogorčeni što prilikom pogibije svoja dva vojnika, kada je njihov bataljon napadnut sa muslimanske strane, nisu odgovorili na vatru.

Kako će se još šest hiljada mirovnjaka, koji po odluci UN treba da stignu, uskoro rasporediti na celu Bosnu, na koji način će pri unakrsnoj vatri obezbeđivati humanitarne konvoje, kako će nevelike snage koje "čuvaju mir" delovati usred ratnog požara? Sve su to pitanja koja muče i ovdašnje funkcionere Unprofora. Oni za sada još čekaju preciznija tumačenja rezolucije koja nikako ne stiže iz Njujorka. Tim eksperata iz zemalja koje treba da pošalju novi kontigent plavih šlemova nalazi se u obilasku terena. Uporedo traju razgovori (informativni, kako se bez detalja navodi) sa predsatvnicima Visokog komesarijata za humanitarnu pomoć koji treba da odrede kakva im je zaštita potrebna. Ali kako zaštititi zaštitnike, to za sada nije dogovoreno, iako se pominje nadzor iz vazduha i zabrana svih drugih letova nad teritorijom Bosne i Hercegovine.

Zemlje koje treba da pošalju nove plave šlemove sve glasnije razmišljaju o tome da li smeju svoje sugrađane da izlože milosti i nemilosti balkanskog ratnog haosa. Londonski Tajms, uz konstataciju da su trenutno plavi šlemovi u Sarajevu "klasična meta ludaka obeju strana", upozorava u nedavnom uvodniku da "Britanija šalje vojnike u ono što liči na suludo hrabru avanturu zarad svog međunarodnog imidža". Zamera se Ujedinjenim nacijama što nisu razradile ni plan povlačenja u trenutku "kad njihov zadatak postane neizvodljiv". Za to vreme "Dojče vele" primećuje da bi mirovna operacija u Bosni mogla da se povede, za primerom koalicije koja je vodila rat u Zalivu - dejstvovala je u ime Ujedinjenih nacija ali je direktna kontrola nad operacijom izmakla iz ruku Ujedinjenih nacija.

PHOTO: Stock

Oglasili su se i vojni veterani UN iz bejrutskog rata sa kojim se sukob u Bosni najčešće upoređuje.

- Postoji hiljadu i jedan način da se prepreči put humanitarnim konvojima i nijedan siguran način da se to spreči, kaže Fuad Malek, vojni komandant Libanskih snaga, kako ga citira francuska agencija. Jedini način da se obezbedi zaštita humanitarne pomoći, upozoravaju veterani, jeste da se postigne politički dogovor svih zaraćenih strana. U tom slučaju, bilo bi dovoljno i stotinu "plavih šlemova". U protivnom, ni desetine hiljada neće moći da obave posao, a gubici će biti ogromni.

Nije zato čudno što su u nedostatku čvršćih garancija, definisanijih pravila i bolje organizacije, mnoge zemlje, koje su iz sve snage podržavale rezoluciju Saveta bezbednosti o slanju novih trupa, počele da odlažu polazak svojih vojnika. Španska vlada i zvanično je, dok ne dobije garancije za bezbednost, odustala od slanja trupa u predviđenom roku, dok su italijanski generali odahnuli što su kao susedi dobili saglasnost samo za logističke jedinice.

Za to vreme, plavi šlemovi u Sarajevu osećaju se sve usamljeniji. O tome svedoče tek ponekom upornom novinaru koji uspe da probije blokadu na koju su odlukom viših funkcionera Unprofora izgleda osuđeni. (Zorana Šuvaković)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 27. septembra 1992. godine

Pismo jugoslovenskog premijera Savetu bezbednosti: ZAHTEV ZA DELIMIČNO UKIDANJE SANKCIJA PROTIV JUGOSLAVIJE

(Njujork, 26. septembra) Premijer Milan Panić uputio je novo pismo predsedniku Saveta bezbednosti Hose Luisu Jezusu, ukazujući mu na neophodnost ublažavanja teških ekonomskih sankcija koje se primenjuju prema SR Jugoslaviji. U prvom pismu, datiranom 22. septembra, predsednik jugoslovenske vlade je postavio zahtev da se omogući uvoz nafte za humanitarne ciljeve, odnosno obezbeđivanje grejanja 4000 zdravstvenih ustanova, 8000 dečijih vrtića i škola, za snabdevanje gorivom službe hitne pomoći i vatrogasnih jedinica kao i za potrebe diplomatskog kora. Istakao je da će se narednih, zimskih meseci, znatno pogoršati uslovi života stanovništva i da je ovakva mera preko potrebna.

Za sada nije dobijen nikakav konkretan odgovor od nadležnih, pre svega od komiteta za nadzor sprovođenja sankcija, koji je formirao Savet bezbednosti.

Danas će u sedištu Ujedinjenih nacija biti podeljen i tekst drugog Panićevog pisma, u kome on ponavlja ovaj zahtev i detaljnije objašnjava zašto očekuje pozitivan odgovor. Panić, između ostalog, piše: "Vlada Savezbe Republike Jugoslavije, svesna posledica dugog trajanja jugoslovenske krize i njenih posledica na jugoslovensko društvo, čini ogromne napore da doprinese stvaranju uslova potrebnih za uspostavljanje mira u Bosni i Hercegovini, kao i da stabilizuje situaciju na celom prostoru bivše Jugoslavije. Vlada SRJ je o tome već obavestila Savet bezbednosti..."

Photo: blic.rs

Objašnjavajući da se tragični udari sankcija osećaju u čitavom ekonomskom, kulturnom, naučnom i sportskom životu, kao i u humanitarnoj oblasti u SRJ, Panić naglašava da je "neophodno razmotriti posebno tešku situaciju u kojoj se nalaze deca, bolesni i stari ljudi, naročito sada, kada dolazi zima. Zbog toga vlada SR Jugoslavije ponovo apeluje na Savet bezbednosti da odobri uvoz nafte neophodne za grejanje".

Obraćajući se predsedniku Saveta bezbednosti, Milan Panić naglašava da su ovako stroge sankcije "drastično pogodile nauku, kulturu i sport. Sve ove delatnosti su duboko humane i ljudi koji se njima bave su najmanje odgovorni za uvođenje sankcija. Izolovanje nauke, obrazovanja, kulture i sporta ugrožava budućnost čitavog naroda i njegovu budućnost u međunarodnoj civilizovanoj zajednici. Zbog toga smatramo da sankcije treba ukinuti u ovim oblastima..."

U pismu jugoslovenskog premijera se, dalje, sugeriše preispitivanje sankcija u domenu avionskog i drumskog saobraćaja da bi se omogućilo dostavljanje medicinske i druge humanitarne pomoći Jugoslaviji. "To bi olakšalo i komunikaciju Jugoslavije sa konferencijom o Jugoslaviji u Londonu i Ženevi", zaključuje Milan Panić u pismu predsedniku Saveta bezbednosti. (D. Pešić)

***

Izjava komandanta mirovnih snaga u BiH: GENERAL MORION PROTIV VOJNE INTERVENCIJE

(Pariz, 26. septembra) Komandant mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini francuski general Filip Morion ponovo se kategorički izjasnio protiv vojne intervencije u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Intervencija u Bosni bila bi isuviše skupa - izjavio je današnjem "Figarou" general Morion, ističući da svaki "rat valja voditi uz najmanju moguću cenu i što je moguće manje loše".

Ističući da oko šest hiljada plavih beretki u Bosni i Hercegovini mogu biti "operativni" tek za mesec dana, iskusni francuski vojni stručnjak je rekao da je otuda i "prerano govoriti da su snage Ujedinjenih nacija već došle dotle da se može govoriti o nekakvim "zaštitnim zonama" za civilno stanovništvo u Bosni.

Što se samog rata u Bosni tiče, general Morion procenjuje da "počinje da se oseća želja za smirivanjem u svim taborima", verovatno i zbog zime koja će učiniti "ratne operacije izuzetno teškim".

Photo: media.cnbc.com

Odgovarajući na pitanje da li raspolaže dovoljnim vojnim sredstvima da otvori "humanitarni koridor" duž Bosne i Hercegovine, glavnokomandujući UNPROFOR-a u toj bivšoj jugoslovenskoj republici je rekao da mu nisu do kraja poznata "sredstva" koja mu stoje na raspolaganju i da se o tome "nastavlja diskusija vojnih štabova, pojedinih zapadnih zemalja".

***

Izjava saveznog premijera "Vašington tajmsu": PANIĆ: JUGOSLAVIJA PONOVO U UN DO DECEMBRA

(Vašington, 26. septembra) "Srbi nemaju monopol na ubijanje, surovih ljudi ima svugde, a izveštaja o masakrima i ubijanjima koje čine Srbi su vrlo organizovana propaganda koja je uspela da obmane američko javno mnjenje", izjavio je sinoć savezni premijer Milan Panić u razgovoru sa urednikom "Vašington tajmsa" Endrjuom Borovicom.

Milan Panić je u intervjuu koji vašingtonski dnevnik objavljuje na prvoj strani, izrazio uverenje da će Jugoslavija biti ponovo primljena u Ujedinjene nacije u decembru ili možda još ranije i da pokušava da uspostavi mirne odnose sa Hrvatskom otvaranjem autoputa Beograd - Zagreb i povlačenjem Jugoslovenske armije južno od Dubrovnika.

Interpretirajući duži razgovor sa jugoslovenskim predsednikom vlade, Borovic navodi da mu je Panić rekao da priznaje granice Bosne i Hercegovine "ali da ne priznaje njenu vladu, jer ona predstavlja samo muslimane, a ne i Srbe i Hrvate". Komentarišući Panićeve reči, "Tajms" kaže da on nominalno predstavlja najsnažnijeg čoveka u Jugoslaviji, ali da "mnogi diplomati misle da Milošević faktički donosi odluke".

Govoreći o beogradskim političarima, premijer je rekao da su "uskogrudi", da se bave "minornim političkim pitanjima" i da ne dele njegovu viziju o ujedinjenim državama Balkana. Ali, Panić insistira da će sve to "biti prevaziđeno, da će se roditi nova Jugoslavija. Ja sam biznismen, rekao je premijer. Samo malo pričekajte, načiniću od Jugoslavije najčvršći brod koji ste ikada videli".

***

Intervju bivšeg predsednika konferencije o Jugoslaviji "SOARU": KARINGTON PREDVIĐA SKORI KRAJ BORBI U BOSNI

(Brisel, 26. septembra) Bivši predsednik konferencije o Jugoslaviji lord Piter Karington, uz rizik da mu se pripiše "cinizam" predviđa da bi za kratko vreme, same od sebe, oružane operacije u Bosni i Hercegovini mogle da prestanu. Sa približavanjem zime i - zbog nje.

Takvu svoju prognozu on iznosi danas u intervjuu koji objavljuje briselski "Soar". Lord Karington nije, inače, siguran da lideri tri nacionalne zajednice više kontrolišu dejstvo svojih snaga na terenu, pogotovo ne Radovan Karadžić, dok je to manje slučaj kod muslimana i Hrvata.

To ne znači da vođ bosanskih Srba nije kriv, isto tako i Slobodan Milošević. "Pošto ode u Beograd, Karadžić se vraća u Bosnu s izjavama koje prethodno ne bi davao. Ne mislim da Milošević diriguje ratom, ali verujem da bi ograničavanjem Miloševićeve vlasti bila reducirana i Karadžićeva" - kaže lord Karington, smatrajući da je, za razliku od njih, Milan Panić čovek koji radi za stvar mira. Problem je, međutim, u tome što on ne poseduje realnu vlast, mada je značajno i to šta je "preživeo posle svega što je učinio i rekao". Objašnjavajući to porastom njegove "lične popularnosti" u Beogradu, britanski lord, ipak, predskazuje da bi na predsedničkim izborima, ako bi bili održani sutra, pobedu odneo Slobodan Milošević.

Photo: Stock

Odgovornosti za jugoslovenski konflikt, nastavlja da razmišlja bivši predsednik konferencije o Jugoslaviji, ne mogu biti podjednako raspoređene: najveća je krivica do Srba. "Kada se prouče izvori konflikata, može se reći da su Hrvati ti koji su zapalili fitilj, donoseći ustav kojim se nije vodilo računa o posebnom položaju Srba u Hrvatskoj. Ako se imaju na umu pokolji Srba 1941-1942. godine, može se razumeti uznemiranost Srba iz Srbije za sudbinu njihovih sunarodnika. Ali time se ne može tolerisati njihova reakcija i opravdavati invazija Hrvatska, uništavanje Vukovara, bombardovanje Dubrovnika, da se ne govori o operacijama etničkog čišćenja. To ne znači da su drugi akteri rata nevini".

Lord Karington je, upitan o svojim utiscima o liderima iz bivše Jugoslavije s kojima se često susretao, odgovorio: "Milošević i Tuđman su ljudi koji su odgojeni u najtvrđoj komunističkoj tradiciji. Milošević je klasični aparatčik, Tuđman bivši general tajne službe. Šta se o njma drugo može reći? Izetbegović nema ništa sa bivšim titoističkim režimom, ali je izmanipulisao ustav Republike Bosne i Hercegovine koji je predviđao konsenzus tri nacije da bi se proglasila nezavisnost. On je i autor jedne knjige za koju mnogi nalaze da je obojena muslimanskim integrizmom. Slovenački predsednik je neposredan čovek, ali s komunističkom prošlošću. Jedini izuzetak je predsednik Makedonije Kiro Gligorov, čestit i odmeren čovek".

***

PRIZNAVANJE BOSNE TRAGIČNA GREŠKA

(Pariz, 26. septembra) Bivši predsedavajući evropske konferencije o Jugoslaviji lord Karington izjavio je da je Evropa učinila dve ključne greške u jugoslovenskoj krizi: nije na vreme prihvatila činjenicu da Jugoslavije nema i prerano je priznala Hrvatsku i Sloveniju, a zatim i Bosnu i Hercegovinu.

Photo: www.nato.int

U intervjuu pariskom nedeljniku "Poan" Karington je, podsećajući da je konferencija kojoj je predsedavao ustoličena sa "idejom" da do priznanja Hrvatske i Slovenije dođe nakon "globalnog sporazuma svih šest jugoslovenskih republika", ocenio da je to "dvostruko priznavanje suzilo osnovu rada konferencije koja se svela na bilateralne pregovore". Usledilo je priznavanje Bosne i Hercegovine, što je bila "tragična greška", dodao je britanski diplomata, ističući da je blagovremeno "upozorio Evropsku zajednicu da će takav scenario, neprihvatljiv za Srbe u Bosni, izazvati građanski rat".

***

Kineski komentari o suspendovanju SRJ iz UN: NAJSTROŽA KAZNA

(Peking, 26. septembra) Komentarišući zapadne komentare o SR Jugoslaviji kineska štampa posredno saopštava i sopstvene. Toga se danas latio i veoma čitani "Gumanming žibao". Ipak, njegov bečki dopisnik je u analizi zapadnih viđenja otišao korak dalje, dajući i sopstvenu ocenu "kazne" kojom su Ujedinjene nacije odstranile SRJ iz Generalne skupštine.

Baš tako - kazne. Jer kineski dnevnik neuvijeno kaže da je suspendovanje SR Jugoslavije najstroža kazna koju su UN izrekle jednoj svojoj članici još od ukidanja prava Južnoafričkoj Republici glasanja davne 1974. godine.

Uslovi za prijem SRJ u najveću svetsku organizaciju postoje. Zapadne posmatrači nude pri tom redosled poteza: nova Jugoslavija prvo mora priznati granice republike bivše Jugoslavije, vratiti "okupirane" teritorije Hrvatske i BiH, osigurati prava svojih dva miliona Albanaca i pola miliona Mađara, dosledno poštovati ne samo Povelju UN već i najsvežiji dokument KEBS-a. Rečju: "Sama mora uništiti san o velikoj Srbiji".

Ali, zapaža kineski list, sve je prisutnije i drukčije mišljenje: ako SRJ više nije u UN, zašto bi ona osećala obavezu da neizbežno poštuje njene rezolucije? Dnevnik otvoreno kritikuje "roditeljski stil UN izbacivanja neposlušnog deteta iz kuće".

"Takav stil", upozorava "Guanming žibao", odavno je prevaziđen i nikako ne odgovara današnjim složenim međunarodnim odnosima". S primetnom zabrinutošću on konstatuje da "izbacivanje SRJ iz UN neće stišati, a još manje okončati rat na Balkanu". Ali način počesto zavisi od željenog cilja, te nije neobično, komentariše se ovde, što gro javnosti doživljava kažnjavanje Jugoslavije kao pokušaj evropskih zemalja da pobiju raširen utisak o sopstvenoj nesposobnosti da razreše krvavo balkansko klupko.

Photo: Stock

Mnoge zemlje, kaže se, iz istorijskih korena crpe sokove svežih ambicija: Nemačka, Austrija i Mađarska podržavaju Hrvatsku; Francuska, Grčka, Rusija i Rumunija simpatišu Srbiju; Turska, Bugarska i Albanija snažno podupiru muslimansku Bosnu. U tako zamršenoj situaciji Evropi je potrebna ruka Sjedinjenih Država, ali je Bušova vlada u izbornoj groznici, za druge poslove kao da nema daha, pa se mnogo toga prebrzo usmerilo ka rešenjima NATO-a.

Služeći se informacijama "iz njegovog sedišta" list pominje tri vojne mogućnosti koje je štab već razmotrio. Prva, štititi ulaz i prodor konvoja iz Splita u Sarajevo, za šta je potrebno od 30 do 50 hiljada pešadinaca i podrška vazdušnih jedinica.

Druga, između Splita i Sarajeva obezbediti koridor, što zahteva 115.000 vojnika na zemlji i 150 aviona na nebu. Treća, bombardovati vojne objekte srpskih oružanih snaga "sistemom tepiha". Pre toga bi se mirovne snage UN morale povući. Ostale bi strahovite žrtve i večiti dokaz rušilaštva.

U trenutku kad Zapad u iscrpljujućim raspravama nije došao do opipljivih rezultata, a vojna opcija počela da otkriva sve ranjivih mesta, pribegnuto je, kaže "Guanming žibao", odbijanju da SRJ nasledi mesto punopravne članice koje je u UN imala bivša Jugoslavija. To, dodaje, nema veze sa ratom u BiH. Ali stav Ujedinjenih nacija su prihvatili gotovo svi.

Jugoslovenski premijer Milan Panić smatra da takva odluka udara po njegovim mirovnimnaporima. Rekao je da će SRJ podneti molbu UN "ali je naišao na kritike i protivljenja srpskih političara, uključujući i Slobodana Miloševića", pri čemu su neki požurili da zatraže i razrešenje Panića. Međutim, konstatuje list, ishod najnovije ankete govori da Panić ima podršku 84 odsto ljudi, uključujući i predsednika Dobricu Ćosiću. Štaviše, Panić je najpoželjniji jugoslovenski političar danas.

Ugledni kineski dnevnik nudi dva zaključka. Prvi: zbog protivrečnih interesa evropskih zemalja, Evropa "kao nekakva jedinstvena snaga" neće u bliskoj budućnosti doprineti konačnom rešenju jugoslovenske krize. Drugi: teško je poverovati da će se ubrzo slomiti struktura sukoba tri zaraćene strane u BiH, te se i dalje može očekivati neizvesna situacija i rata i pregovora.

Ostaju Ujedinjene nacije - za čijim glavnim stolom nas nema. I ostaje molba za dostojanstveni povratak o kojoj će UN odlučivati zavisno već od toga da li smo u mirovnim nastojanjima sami otišli mnogo dalje od protivrečnih interesa i ambicija rastrzane Evrope.

***

Ruska scena i jugoslovenska kriza: LIMONOV: LINČ JUGOSLAVIJE

Opet taj neverovatni, i kontroverzni, i nepredvidljivi, i sjajni, i hvaljeni, i kuđeni Edička! Opet je poznati ruski pisac i novinar , negdašnji veliki disident, koji isto svojstvo ima i kod sadašnjih ruskih vlasti, Eduard Limonov, na gotovo celoj strani "Sovjetskaja Rosija" izrazio svoj gnev zbog toga što se u ovom trenutku linčuje Jugoslavija. Odnosno - linčuju Jugoslaviju.

I objasnio, opet onako kako on to ume, makar se i ne slagali sa svim njegovim postavkama, da je strašno što su Nemci "hteli i odabrali Srbe za jedan neprijateljski narod, a da to drugim silom prilika i sticajem okolnosti, moraju da prihvataju i prihvataju".

Pošao je od dobro poznatih pogibija francuskih pripadnika snaga OUN u Bosni i Hercegovini, zatim ranjavanja, o kojima je pisao "Mond", ali se, kaže ovaj ruski pisac, dogodila "redaktorska greška": okrivljeni su Srbi za sve, a zna se ko je i to uradio, i ko je srušio avion sa humanitarnom pomoći. Rečeno je "uradili su to Bošnjaci". A sve se radi da bi se "vojno intervenisalo protiv Srba".

PHOTO: Stock

Francuzi, piše Eduard Limonov, znaju "ko je i šta uradio" ali i dalje, kao i mnogi drugi iz Evrope, ujedinjene navodno, moraju da za neprijateljsku naciju smatraju koju su, rekli smo već, izabrali Nemci zato "što Srbi ometaju ostvarivanje istorijskih nemačkih interesa na Balkanu".

Limonov analizira, takođe iz "Monda" tekst sociologa Edgara Morena, u kojem ovaj ubeđuje Francuze da glasaju ne referendumu za mastrihtske dogovore, ali se mnogo bavi Jugoslavijom i njenom situacijom. Moren, u stvari "napada bivše komunističke nacije u Evropi i traži da žive u miru", predlažući da se "Sarajevo oslobodi vojnim putem i da se tako stvore koridori za snabdevanje glavnog grada Bosne i Hercegovine". I Limonov, tako, piše: "U svakom abzacu teksta nazire se mesijanstvo i piše da Evropska dvanaestorica imaju pravo da oružanim putem zaustave svaku bivšu komunističku naciju u svetu i da dele Evropu, odnosno da je kroje onako kako hoće".

Tako je Moren podelio i Balkan. "Šizofreničarski", konstatuje Limonov i dodaje: "Jedna asocijacija bi bila od Rumunije do Južne Nemačke, a balkanska Srbija, odnosno njeni delovi, Makedonija, Bosna i Hercegovina". Zanimljivo je, piše Limonov, da Slovenija i Hrvatska nisu u balkanskoj, već one treba da budu u nemačkoj asocijaciji.

To je, u stvari, i bio cilj da se "razdrobi Jugoslavija i da postane to što jeste" i zato, nastavlja Limonov, "objašnjenja ne treba tražiti u Jugoslaviji, već u inostranstvu". Veliku krivicu baca na bivšeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova, koji je "uništio veliku i snažnu svoju državu" koja je bila kontrabalans američkoj i zapadnoevropskoj sili", ali i na Organizaciju ujedinjenih nacija, koja je "postala svoja suprotnost", pa je ovaj pisac čak naziva i "bandom podivljalih pogromaša".

Nemačka je uspela da iskoristi, navodi dalje Limonov, ambicije balkanskih nacionalnih buržoazija, podstrekavajući ih na separatizam, naročito slovenačku i hrvatsku, da bi uništila Jugoslaviju. Ona je, tim povodom, uspela u tim zemljama da nađe "počasne Nemce", koji su radili onako kako je Bon hteo, razume se da bi se "stvorio Četvrti rajh" u kojem bi bili i Nemačka, pa Austrija, Mađarska, baltičke zemlje. Nije propuštena da se saopšti i Hitlerova misao da "iz slovenskih plemena jedino su Hrvati dostojni da budu germanizovani".

Limonov je zvanje "počasnog Nemca", pored Mihaila Gorbačova, dodelio i Franji Tuđmanu, koji je "nesumnivo za germanizaciju svoje zemlje, a u to je hteo da uvuče i blizu milion Srba koji su živeli na teritoriji Hrvatske". "Ne želeći da se hrvatizira, ni da se germanizira, srpski narod je s pravom ustao u Slavoniji i Krajini u 1991. godini", napisao je Limonov.

PHOTO: Stock

On, inače, ne prihvata naciju "bošnjaka - muslimana" i smatra da je ona falsifikovana, zato što Bosnu i Hercegovinu naseljavaju Srbi i Hrvati,a da je deo njih, još iz vremena Otomanskog carstva, muslimanske veroispovesti. Zato smatra da je evropska "dvanaestorka" učinila veliku grešku što je, pod nemačkim pritiskom, priznala Bosnu i Hercegovinu čime je "naneta još jedna krvava rana Jugoslaviji".

Limonov tvrdi i da je "Zapad namerno zaboravio istoriju Jugoslavije da bi ostvarivao svoje ciljeve". "Ali, ja nisam zaboravio kako su tu zemlju 1989. najednom počeli da nazivaju zemljom u kojoj je 'poslednja komunistička diktatura', zatim da je 'totalitarna imperija', a sve se to činilo da bi se stvorila suprotnost 'mladoj demokratiji' i Tuđmanu pronašao neprijatelj", napisao je Eduard Limonov.

Limonov raspravlja i o odnosima Rusija - Srbija. "I tako, Rusija, teško mi je pisati o njenoj poziciji. Već je Gorbačov izdao polovinu sveta: KPSS, Arape, Istočne Nemce, Kubance... stotine miliona ljudi u svetu. Izdao je i Jugoslaviju", piše Limonov, podvlačeći da se sada "na Srbiju, koja ima desetak miliona stanovnika svalila sva težina Zapada".

I zaključuje: "Produžavajući Gorbačovljevu izdaju, vlada Jeljcina - Kozireva izdala je Srbe - bratski narod, glasajući za blokadu".

Ali, njegovo je mišljenje, "Srbi znaju da ruski narod nije otišao od njih", pa kada na vlast "dođu nacionalisti - patrioti oni će pomoći srpskom narodu". Tekst se završava sa: Amin!" (Borko Gvozdenović)

star
Oceni
4.43
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi