Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (147)

Dobrica Ćosić: Zimbabve je uz nas

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Fotomontaža: kurir-info.rs

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 25. septembra 1992. godine

Sankcije bez granica: I JUGO-SOK UDALJEN IZ UJEDINJENIH NACIJA (Pnom Pen, 24. septembra)

Ujedinjene nacije su ipak odlučile da iz prodaje povuku voćni sok koji se prodavao pripadnicima mirovnih snaga u prodavnicama ove organizacije, pošto je istraga pokazala da time UN krše embargo uveden protiv Jugoslavije, izjavio je predstavnik UN Erik Folt.

Sok od jabuke, koji proizvodi jugoslovenska firma "Budimka", prodavao se u prodavnicama UN koje su imale ugovor o snabdevanju sa malezijskom firmom "Pernama". Istraga je pokazala da je "Pernama" kupila sok u junu, mesec dana nakon što su UN uvele embargo na "svu robu i proizvode poreklom iz Savezne Republike Jugoslavije", izjavio je Erik Folt.

"Pernama" je odmah naredila da se sok povuče iz prodavnice. Ipak, voćni sok se može kupiti u privatnim prodavnicama u Pnom Penu, a predstavnik UN tvrdi da je jedini način na koji se sok mogao uvesti bio preko "Pername". Očigledno je da je "Pernama" posle nevolja sa UN odlučila da sok proda na drugi način.

***

Ćosić primio ambasadora Zimbabvea: PODRŠKU NEĆEMO ZABORAVITI

Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić primio je juče novoimenovanog izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Zimbabve u SR Jugoslaviji generala Ambrouza Mutinirija koji mu je predao akreditivna pisma. Ambasador Zimbabvea je prvi strani ambasador koji je predao svoja akreditivna pisma predsedniku Savezne Republike Jugoslavije.

Photo: Stock

"Podrška koju su Republika Zimbabve i predsednik Mugabe pružali Saveznoj Republici Jugoslaviji u Ujedinjenim nacijama, Pokretu nesvrstanosti, kao i u drugim međunarodnim forumima, i uopšte u svetu, u ovom sudbonosnom trenutku naše istorije je za nas od neprocenjivog značaja i smatramo je izrazom pravog i iskrenog prijateljstva. To naš narod nikada neće zaboraviti i umeće dobrim da vratim", istakao je predsednik Ćosić.

Ambasador Mutiniri je rekao da su odnosi između Zimbabvea i SR Jugoslavije, i pored sadašnjih političkih i ekonomskih teškoća, "ostali solidni, iskreni i uzvišeni u svim oblastima saradnje". On je izrazio nadu da će se na tim temeljima saradnja produbiti i proširiti kada se ponovo uspostavi unutrašnji mir i kada međunarodna izolacija Jugoslavije postane stvar prošlosti. "Vi ste nam prijatelj i možete uvek računati na nas", dodao je on.

***

Izlaganje Svetozara Stojanovića u Institutu za međunarodnu politiku i privredu: SVETSKI PRESEDAN

Specijalni savetnik predsednika SR Jugoslavije Svetozar Stojanović izjavio je juče da međunarodna zajednica nije bila dosledna u primeni principa prava na samoopredeljenje i očuvanja unutrašnjih i spoljnih granica kada je reaspad Jugoslavije počeo i da je time napravila krupnu grešku. Stojanović je, međutim, govoreći o svetu i jugoslovenskoj krizi na promociji specijalnog časopisa "Međunarodni problemi" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, ocenio da ta nedoslednost međunarodne zajednice nije bila i presudna za našu tragediju.

I Ujedinjene nacije i međunarodna zajednica, precizirao je Stojanović, postavile su se u rešavanju jugoslovenske krize retrogradno, konstruišući realnost koja ne postoji, primenjujući i sankcije, umesto da se postave "terapeutski konstruktivno" i pozitivno, dosledno uvažavajući ili pravo na samoopredeljenje ili očuvanje unutrašnjih i spoljnih granica.

Po njegovom shvatanju, međunarodna zajednica je morala da predoči Srbima da je "njihovo ostajanje unutar granica SR Jugoslavije neophodno", jer bi svako menjanje unutrašnjih granica moglo da se prenese šire na Evropu. Za uzvrat, trebalo je da pruži posebne garancije, posebnu ekonomsku i drugu pomoć. To se, dodao je, na žalost, nije dogodilo. "Na našem primeru, kao na presedanu, rešavaju se svetski problemi."

Photo: pecat.co.rs

Era supersila je prošla, nastala je neravnoteža u raspodeli moći u svetu, naglasio je Svetozar Stojanović. "Sankcije nećemo morati da skinemo, ako SAD iz bilo kog razloga budu bile protiv", upozorio je. Ukazujući na domaće, široko rasprostranjene zablude i predrasude, Stojanović je rekao da su se Srbi naivno oslonili na pravo na samoopredeljenje doživljavajući sebe, u izvesnom smislu, kao "centralnu naciju na Balkanu". To je, po njegovoj oceni, nesvesno nastavljanje "titoističkih pretpostavki" u spoljnoj politici, deo mentaliteta - da smo zemlja koja ima posebnu ulogu u svetu.

***

Tragom vesti: ŠTA SU RATNI ZLOČINI

Kako javljaju novinske agencije, prekjuče su Sjedinjene Američke Države uputile zahtev Generalnoj skupštini UN da se formira komisija svetske organizacije za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. U izveštaju koji su Amerikanci podneli Butrosu Galiju, generalnom sekretaru UN, detaljno su navedeni primeri kršenja ljudskih prava i zločina na jugoslovenskim ratištima. U isto vreme, Lorens Iglberger, vršilac dužnosti američkog državnog sekretara, izrazio je očekivanje da će UN preduzeti istragu i učiniti sve da vinovnici dođu pred lice pravde.

Znači li to da će međunarodna zajednica uskoro, po ugledu na dosadašnju praksu, formirati međunarodni sud za ratne zločine? Postavlja se i pitanje kome će se suditi i za koja (ne)dela se može sesti na optuženičku klupu jednog takvog međunarodnog suda. Pominjanje ratnih zločina neizbežno asocira na postojanje čuvenog Nirnberškog procesa, na kome su nemački oficiri i vojnici odgovarali za zverstva u Drugom svetskom ratu. Tada je ustanovljen i Statut međunarodnog vojnog suda. U njegovom šestom članu propisane su tri vrste zlodela na osnovu kojih je vođen proces. Ta "pravila" važe i danas, a, kako tvrde stručnjaci iz oblasti međunarodnog prava, trenutno u svetu ne postoji međunarodni krivični sud koji bi se bavio ratnim zločinima.

Photo: Kael Alford/Newsmakers

Prošle godine Ujedinjene nacije su usvojile rezoluciju na osnovu koje postoji mogućnost za formiranje posebne komisije koja bi imala zadatak da prikuplja činjenice o eventualnim zločinima. Tek kada komisija obavi posao, otvara se mogućnost da se sastane međunarodni sud koji bi "raspravljao" o zbivanjima na tlu bivše SFRJ. Prema važećem Statutu međunarodnog vojnog (Nirnberškog) suda, pred međunarodnim arbitrima odgovaralo bi se za tri vrste zlodela - zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Prva grupa obuhvata planiranje, pripremanje i vođenje agresorskog rata. U drugu kategoriju (ratnih zločina) spadaju zločini kojima se povređuju ratni zakoni i ratni običaji. Prevedeno sa "suvog" pravničkog jezika, ova grupa obuhvata ubistva, zlostavljanje, odvođenje na prinudni rad civilnog stanovništva sa okupirane teritorije, zlostavljanje i ubijanje talaca, pljačkanje javne i društvene imovine, namerno razaranje gradova, sela.

Kršenje ratnih običaja podrazumeva upotrebu zabranjenih ratnih sredstava (hemijskog oružja), napade na vitalne objekte (na primer pretnje dizanjem u vazduh hidrocentrale u Višegradu koju za laku nije sproveo Murat Šabanović), napad na vojnike koji su istakli belu zastavu, ubijanje nenaoružanih ratnika... Oni koji su uprljali ruke ubijajući ili deportujući civile, ili su progonili stanovništvo samo zbog polne, verske i rasne pripadnosti, odgovaraće za zločine protiv čovečnosti.

Poznavaoci međunarodnog prava tvrde da bi, poznavajući prilike na domaćem ratnom terenu, međunarodni sud mogao i da proširi optužnicu za zločine genocida (po preciznim pravnim terminima to su masovne pojave uništavanja jedne etničke grupe pod blagoslovom vlasti, prinudno raseljavanje, preseljenje iz jedne u drugu etničku grupu, sprečavanje rađanja pripadnika jedne etničke zajednice).

S druge strane, pak, važno je istaći da su sve zemlje dužne da po svojim zakonima na sud izvedu domaće zločince. U ovu odredbu uzdale su se i naše vlasti kada su nedavno, za mnoge neočekivano, pustili hrvatske ratne zarobljenike čija je krivica dokazana na redovnim sudovima, a čak je nekoliko njih zbog navedenih zlodela oduđeno na smrt. (R. Pavlović)

***

Situacija u Bosni i Hercegovini: ŽESTOKE BORBE U MAGLAJU

I juče su izostale vesti iz Sarajeva, tako da su saznanja o dešavanjima u gradu na Miljacki štura. Pored drugih tragedija i nevolja, u gradu i dalje nema struje i vode. Borbe se nastavljaju... Mrtvih na obe strane ima u žestokim borbama koje nastavljaju da se vode u Maglaju. Dopisnik Tanjuga, pozivajući se na srpske izvore, javlja da "srpske jedinice potiskuju protivnika i napreduju prema centru grada". Navodi se, takođe, da su srpske snage potpuno ovladale delom Maglaja koji se nalazi na desnoj obali reke Bosne, a Borbe se sada prenose na levu obalu.

Radio Bosne i Hercegovine, prenosi Tanjug, javlja o veoma teškom stanju u Maglaju. Isti izvor tvrdi da su muslimanske snage potisnule srpske jedinice sa Crnog vrha, strateške tačke između Maglaja i Teslića. Doboj je više od tri meseca u gotovo potpunom okruženju hrvatsko-muslimanskih snaga, bez struje, vode, telefonskih veza, a u prodavnicama su zalihe robe na izmaku. Primećeno je da se iz Doboja iseljavaju njegovi žitelji , izveštava B. Teofilović.

Naš izveštač javlja da se zbog blizine ratnih dejstava oko puta Doboj-Prnjavor drumski saobraćaj na ovoj relaciji odvija uz stroge mere bezbednosti. Borbe se vode i oko reke Spreče, a gotovo cela teritorija bosanske Posavine izložena je neprestanom bombardovanju iz minobacača i haubica sa hrvatske teritorije, javlja izveštač "Politike".

SRNA javlja da je preksinoć u 21 sat i 15 minuta avion hrvatske u dva navrata izručio avionske bombe u centar Bosanskog Šamca. Avion tipa "antonov" poleteo je, tvrdi se, sa fudbalskog igrališta u mestu Sikirevci, severozapadno od Slavonskog Šamca, sa teritorije Republike Hrvatske, javlja ova agencija. Izveštač "Politike" B. Lomović, takođe, javlja da je "prošle noći, između 21 i 22 sata, avion poljoprivredne avijacije iz Slavonskog Šamca, u dva navrata, preleteo Savu i izručio bombe na Bosanski Šamac".

Naš izveštač javlja da su u selu Bok kod Orašja primećeni pokreti šest tenkova marke "leopard" koji su dopremljeni iz Republike Hrvatske. Tanjug je poslao informaciju da su muslimansko-hrvatske snage, potpomognute stranim plaćenicima, žestoko napale sve srpske položaje na bihaćkom ratištu. P. Simić iz Bijeljine javlja da su dve granate pale na Ugljevik. SRNA izveštava da je u Rajlovcu "mir, uz poneki snajperski pucanj". Ista agencija javlja o mirnoj noći na Palama.

Prema jučerašnjem ratnom biltenu Komande srpskih snaga u Bileći, duž čitave linije hercegovačkog ratišta i dalje nije bilo većih borbenih dejstava. Manjih borbi je, javlja Tanjug, bilo oko Foče i prema Rudom i Čajniču. Juče je, javlja Tanjug, iz Bosanskog Petrovca u pravcu Travnika krenuo konvoj sa muslimanima. U saopštenju, koje je tim povodom izdalo ratno predsedništvo petrovačke opštine, kaže se da se iseljavanje Muslimana sa petrovačke visoravni ne može poistovetiti sa bilo kakvim etničkim čišćenjem. Navodi se da se muslimanski narod iz tog kraja seli na dobrovoljnoj osnovi. U saopštenju se tvrdi da u Petrovcu nije bilo nikakve prinude za njihovu selidbu. Kaže se da to "lansiraju fabrike laži iz Sarajeva, Zagreba i nekih inostranih gradova".

Ovo je, kako navodi Tanjug, drugi konvoj sa ljudima, ženama i decom muslimanske nacionalnosti koji se sele iz Petrovca. Pre mesec dana veća grupa muslimana odselila se u pravcu Travnika i Bihaća. (M.D.)

***

Šta predstavlja dodatak sporazuma o prijateljstvu Hrvatske i Bosne i Hercegovine: VOJNI SAVEZ PROTIV SRBA (Zagreb, 24. septembra)

Boravak na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku predsednici Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović iskoristili su i da potpišu dodatak Sporazuma o prijateljstvu i saradnji između te dve republike, koji tu saradnju učvršćuje na vojnom polju. O čemu je zapravo reč, saznaje se iz tačke 3. tog dodatka sporazuma, koja glasi:

"U skladu s pravom na samoobranu i zajedničku obranu od agresije, osnovat će se zajednički odbor radi usklađivanja obrambenih napora, sve dok agresija u potpunosti ne prestane". Navodi se, između ostalog, da će obe republike "zajednički tražiti ukidanje embarga na izvoz oružja u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatskoj, propisan rezolucijom 713 Vijeća sigurnosti UN", i opet se poziva međunarodna zajednica da interveniše na ovim prostorima radi "zaštite od strane agresije".

Photo: EPA

Ovo "produbljivanje" pređašnjeg sporazuma o prijateljstvu dve republike, koji su inicirali i potpisali takođe Tuđman i Izetbegović, u stvari je samo pravljenje formalnog pokrića za učešće redovnih trupa Republike Hrvatske u ratu protiv Srba na tlu Bosne i Hercegovine, koji se i pored javnih izjava i uveravanja praktično ne priznaju za konstitutivni narod BiH, što potvrđuje činjenica da nijedan suštinski politički stav te nacionalne zajednice nije uvažen, pa je na kraju to i dovelo do rata.

Međutim, dok se Izetbegović predstavlja kao da je u najmanju ruku on Bosna i Hercegovina, sa tog prostora se čuju i sve disonantnji glasovi. U tom smislu posebnu pažnju ovih dana privukao je intervju lidera muslimansko-bošnjačke organizacije Adila Zulfikarpašića "Vjesniku", u kojem on osporava pravo Izetbegovića da predstavlja celi muslimanski narod. -"Ono što je u prilog podjeli potpisao Izetbegović nema nikakvu pravnu valjanost. To je potpis političke stranke, on je to radio kao predsjednik stranke"- kaže on, smatrajući da u BiH nije moguće sprovesti kantonizaciju zbog velike izmešanosti stanovništva.

Zulfikarpašić, koji trenutno boravi u Kanu u Francuskoj, osuđuje Izetbegovićevu politiku, za koju javno kaže - "vidi se kamo je došao sa svojom politikom i savjetnicima. Ovakvu katastrofu i propast Bosanci nikad nisu doživjeli, a Alija Izetbegović nije u stanju sagledati i korigirati ovaj razvoj. To će učiniti drugi, ukoliko je uopće moguće."

Zulfikarpašić posebno zamera Izetbegoviću sledeće: "Ne mogu Aliji Izetbegoviću pripisati da je htio gurnuti narod u propast. Da je on znao i mogao svojom pameću ocijeniti situaciju, nikada ne bi ustao protiv sporazuma Srba i muslimana, koji je za sto godina garantirao miran život u BiH. On jednostavno nije imao sposobnosti vidjeti što se događa u zapadnoj i istočnoj Hercegovini, u Evropi, a pogotovo u svijetu."

Ozbiljne primedbe na račun Izetbegovićeve vlade ima i lider Hrvatske zajednice u BiH Mate Boban, koji u današnjem intervjuu "Večernjem listu" i sinoćnjem nastupu na HTV smatra da "Bosna i Hercegovina jest međunarodno priznata država, no nju tek valja stvoriti". On to objašnjava ovako: "Da je Bosne i Hercegovine bilo bilo bi i vlade i ne bi trebalo ovakvih pregovora". Prema njegovom tumačenju, zna se ko je agresor (naravno Srbi) i zna se ko je brani ("jedini koji danas ima pristup stvaranju države BiH po međunarodnim i civilizacijskim standardima jest hrvatski narod"), a "muslimanski narod nema realnog političkog vođstva". (Radoje Arsenić)

***

Poziv na saradnju "Helsinki voču": O ZLOČINIMA NAD SRBIMA SVEDOČE OČEVICI

Sekretar Državne komisije za ratne i zločine genocida dr Milan Bulajić obratio se pismom izvršnom direktoru "Helsinki voča" Džeriju Laberu predlažući mu razmenu informacija radi utvrđivanja istine. Primeri zločina na području Konjica, po mišljenju Bulajića, potvrđuju da bi takva razmena mogla da bude obostrano korisna.

"Helsinki voč" je u svom izveštaju od 12. avgusta "Ratni zločini u Bosni i Hercegovini" naveo da su "bosanske snage" krajem maja u jednom tunelu u blizini Konjica držale zarobljene srpske civile, dodajući da ova organizacija"nije bila u mogućnosti da potvrdu za takve izveštaje dobije iz nezavisnih izvora". Bulajić u pismu laberu opširno opisuje zbivanja u Konjicu, prenoseći izjave očevidaca.

Deo srpskih civila iz ovog grada bio je, kako se navodi u pismu, zatočen u tunelu blizu sela Bradina. Vezani su i sprovedeni u dva logora - Čelebić (hangar) i Konjic (sportska hala) - u kojima je bilo zatočeno preko 600 lica. Manji broj srpskih civila zatvoren je u logore u Ljubuškom i silos kod Tarčina. Srbima, kojih je više od 2.500 na prostoru opštine Konjic, pod kontrolom muslimansko-hrvatskih snaga ograničeni su sloboda i osnovna ljudska prava. "Ponižavani su fizičkim i psihičkim maltretiranjem i najbrutalnijim ponižavanjem."

Photo: Stock

"O zločinima muslimansko-hrvatskih formacija nad srpskim civilima u Konjicu postoje mnogobrojna svedočenja očevidaca, zatočenih logoraša koji su više meseci proveli u jednom od logora", kaže se u pismu u kome se, takođe navodi da mnogi svedoci žele da ostanu anonimni jer im se članovi porodice još nalaze u logoru. Njihova imena nalaze se u Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

Bulajić u pismu navodi i izjave dvojice svedoka (koji su u Čelebiću proveli 40 dana) da su pripadnici hrvatsko-muslimanskih snaga u logoru ubili 14 Srba. "Milorada Kuljanina ubili su na najsvirepiji način, na Bajram - muslimanski vjerski praznik", izjavili su svedoci koji detaljno, uz ime i prezime, opisuju stradanje pojedinih osoba.

U sportskoj dvorani "25. maj" u Konjicu, gde je bilo zatočeno 180 srpskih civila, hrvatsko-muslimanske snage su 20. juna izveli diverziju u sali, od koje je poginulo 11, a ranjeno 25 Srba. Komande hrvatskog veća odbrane i TO objavile su saopštenje u kome okrivljuju Srbe da su artiljerijskim granatama pogodili dvoranu.

Štab srpskih odbrambenih snaga opštine Konjic demantovao je takvu vest - kaže Bulajić, navodeći i svedočenja M.K. čiji je sin P.K. tada poginuo. Veliki broj Srba je bio svedok masakra u sportskoj dvorani koji se dogodio u vreme "poseta" zatvorenicima, navodi se u pismu. "Desetog septembra, u ova dva konjička logora još uvek se nalazi 430 Srba - muškaraca od 18 do 60 godina starosti. Muškarci preko 60 godina starosti pušteni su kući iz logora 20. avgusta, pet dana nakon dolaska misije Međunarodnog crvenog krsta u Konjic i Čelebić", napominje Bulajić.

U pismu se navodi i izjava svedoka S.Đ. koji priča: "Naročito su nas tukli posle odlaska Crvenog krsta. Najviše su tukli one zatočenike koji su slali pismene poruke svojim porodicama putem Misije međunarodnog crvenog krsta." Svedoci govore i o masakrima u okolini Konjica. Bulajić prenosi izjave koje se odnose na ubistva Slavka Suše i Novaka Lijeskića iz Konjica, čija tela je, posle pet dana, Neretva izbacila kod Ostrošca, 20 kilometara od Konjica. U pismu se opisuju i ubistva Đorđa Magazina, Mladenke i Nikole Magazin, Panta Živka i Jelke, kao i četvoročlane porodice Golubović.

"Iz izloženih činjenica, vjerujem, 'Helsinki voč' može da dobije potpunu sliku činjeničnog stanja o zločinima genocida na području Konjica. Ukupni bilans pokazuje da je ubijeno i masakrirano oko 70 ljudi samo zato što pripadaju srpskoj naciji i hrišćanskoj pravoslavnoj vjeri. Još uvijek je u logorima Konjic i Čelebić zatočeno oko 450 Srba muškaraca koji su izloženi svakodnevnom fizičkom i psihičkom maltretiranju i ponižavanju. Što se tiče položaja oko dvije hiljade Srba koji žive na teritoriji pod kontrolom muslimansko-hrvatske Stranke prava, podatak da je za četiri i po mjeseca sa tih područja na srpsku stranu uspjelo preći samo 12 Srba govori sam za sebe", kaže Bulajić.

Bulajić na kraju pisma moli izvršnog direktora "Helsinki voča" da Državnoj komisiji za ratne i zločine genocida dostavi kopiju nalaza o uništavanju srpskih sela i imovine u zapadnoj Slavoniji" pošto su srpske i jugoslovenske snage i srpsko stanovništvo to područje napustili krajem 1991. godine, o čemu je "Helsinki voč" pisao u izveštaju o "Ratnim zločinima u BiH".

star
Oceni
4.27
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi