Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (146)

Goran Hadžić: Mi smo za mir i dogovor

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 26. septembra 1992. godine

Poglavar Srpske pravoslavne crkve putuje u Ameriku: USKORO SUSRET PATRIJARHA PAVLA I DŽORDŽA BUŠA

Srpski patrijarh Pavle sa delegacijom Srpske pravoslavne crkve (SPC) 1. oktobra putuje za Ameriku gde će se, tokom jednomesečne posete, sastati sa predsednikom Džordžom Bušom, generalnim sekretarom OUN Butrosom Galijem i drugim zvaničnicima, saznaje se u patrijaršiji.

Razgovoro sa američkim predsednikom Bušom i poseta Stejt departmentu zakazani su za 8. oktobar. U vreme posete Njujorku delegacija SPC će obići Ujedinjene nacije i razgovarati sa generalnim sekretarom Butrosom Galijem, ističu u Patrijaršiji. Povod za odlazak patijarha u Ameriku je poseta Srpskoj crkvi i vernicima koji su se, nakon izmirenja na Sretenje ove godine, zvanično ponovo sjedinili sa maticom crkvom u otadžbini.

Konsultacije pre odlaska u Ameriku: Radovan Karadžić i patrijarh Pavle, drugari
Photo: Stock

Zajedničkom službom arhijereja iz Srbije i Amerike još jednom će biti potvrđen kraj "američkom raskolu". Predviđeno je da delegacija SPC od 1. do 26. oktobra obiđe Čikago, Njujork, Vašington, Pitsburg, Detroit, San Francisko, Los Anđeles, Toronto i druge gradove. U delegaciji SPC, pored patrijarha biće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika žički Stefan i vladika niški Irinej.

***

Patrijarh Pavle o razgovrima s kardinalom Kuharićem: REŠAVATI PROBLEME NA LJUDSKI, DOSTOJANSTVEN I DEMOKRATSKI NAČIN (Ženeva, 25. septembra)

Patrijarh srpski gospodin Pavle visoko je ocenio razgovore koje je u Ženevi vodio sa zagrebačkim kardinalom Franjom Kuharićem, kao i zajednički apel kojim dva crkvena velikodostojnika zahtevaju da se "odmah i bezuslovno obustave neprijateljstva i krvoprolića... na anešm zajedničkom geografskom i duhovnom prostoru".

U izjavi Tanjugu, pred odlazak iz Ženeve, patrijarh Pavle je rekao: "Mi smo se ovde najpre obratili Bogu s molitvom da pomogne nama i svim drugim ljudima, jer stradanje koje postiže nas postiže i drugu braću: Hrvate i Muslimane. "Svesni smo s toga da smo pod Božjim pogledom i da ono što činimo on vidi i ocenjuje. pred njim se ništa ne može sakriti niti krivica prebaciti na drugu stranu".

"Sa tom svešću mi smo razgovarali bratski, nadam se iskreno bratski, o tome da ove nesreće budu prevaziđene, da odmah prestane krvoproliće koje jednako pogađa i nas i Hrvate i Muslimane. Tek posle toga treba na miran način da rešavammo probleme koji stoje pred nama i našim narodima. I to na ljudski, dostojanstven, demokratski način. U to ime smo uputili naš apel vernicima i jedne i druge vere".

Poglavar Srpske pravoslavne crkve je izrazio nadu da će "ljudi dobre volje u svetu pomoći da se savladaju te teškoće". "U svakom slučaju treba da se čuvamo svega onoga što je nedostojno, pa će i Bog biti sa nama i mi s njim i tako ćemo savladati ove nesreće", izjavio je patrijarh Pavle.

Na pitanje da li se u Jugoslaviju vraća sa više optimizma u odnosu na raspoloženje s kojim je došao na susret sa zagrebačkim kardinalom Kuharićem, poglavar SPC je odgovorio: "Svakako da imamo poverenje u Boga da će nam on pomoći u svemu ovome. Nadam se da smo ovde učinili sve što smo kao ljudi bili dužni da učinimo za opšte dobro i mir".

Samo ljudski i dostojanstveno: Živi svetac i živi zločinci
Photo: www.pogledi.rs

***

Intervju saveznog premijera austrijskoj televiziji: PANIĆ: JUGOSLAVIJA NIJE ISKLJUČENA IZ UN (Beč, 25. septembra)

Savezni premijer Milan Panić izjavio je da je samo pitanje vremena kada će Jugoslavija, jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, biti opet ponosan član međunarodne zajednice. U intervjuu austrijskoj televiziji Panić je naglasio da Jugoslavija nije izbačena iz Ujedinjenih nacija već joj je samo onemogućeno da učestvuje u radu Generalne skupštine. Jugoslovenski premijer je, takođe, rekao da on i njegova vlada čine sve što je u njihovoj moći radi okončanja rata i da veruje da će mir, ipak, na kraju pobediti.

Odgovarajući na pitanja o svojim odnosima sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, Panić je rekao da su ti odnosi sasvim jasni. "Ja sam odgovoran za unutrašnju i spolju politiku i vojna pitanja na saveznom nivou. Miloševićev položaj se može porediti sa položajem, recimo, guvernera Kalifornije u SAD. On je, dakle, nadležan za pitanja od republičkog značaja. Sve dok tako i ostane i dok on ne ometa mirovni proces započet londonskom konferencijom, problema neće biti", rekao je Panić.

On je izrazio mišljenje da, suprotno uveravanju novinara austrijske TV, Kosovo neće biti sledeća krizna tačka u razrešenju jugoslovenske krize. "Imao sam jedan susret sa gospodinom Rugovom i verujem da postoji dobra šansa za mir. Moja vlada će učiniti sve da ljude sa Kosova integriše u politički život Jugosalvije", rekao je Panić.

***

"Džeruzalem post" o izbacivanju Jugoslavije iz UN: POGREŠAN GLAS IZRAELA (Jerusalim, 25. septembra)

"To što je Izrael odlučio da se pridruži jatu napadača na Srbiju neće ostati u sećanju kao jedan od boljih časova naše zemlje". Ovako jutros zaključuje redakcijski uvodnik uticajnog "Džeruzalem posta" naslovljen "Pogrešan glasu UN".

Izrael je u generalnoj skupštini glasao za izbacivanje Jugoslavije ("Srbije koja traži da nasledi njeno mesto") iz Ujedinjenih nacija, što komentator ocenjuje kao "u najmanju ruku zbunjujuće". Isti list je, inače, proletos objavio jedan od najtežih napada na Beograd, sa porukom "Zaustavite podivljalu Srbiju", uz optužbe da "Srbi nemilosrdno ubijaju Muslimane u Bosni" i da ih treba "urazumiti totalnim embargom i diplomatskom izolacijom".

Danas uvodničar kaže: "Isterati Srbe zato što čine zločine ili što njihov rat protiv Bosne može biti definisan kao agresija jeste dizanje hipokrizije na novi nivo." To se zatim obrazlaže time da je "UN, konačno, organizacija koja srećno daje mesto Iraku, a Sadam Husein nije samo poveo agresivni rat protiv Irana i Kuvajta: on je zbrisao čitava kurska sela otrovnim gasom - oružjem van zakona - isterao Kurde i šiite u operaciji "etničkog čišćenja", čije su dimenzije bile takve da je prema njima i najfanatičniji Srbin bleda slika."

Listi kojom razrađuje - kako ceni - "dvostruke standarde i hipokriziju UN" "Džeruzalem post" dopisuje i sirijskog predsednika Hafeza Asada "koji je 1982. uništio 20.000 civila u Hami", kao i masakre u Sudanu i Vijetnamu. Zvaničnog javnog obrazloženja glasanja izraelskog predstavnika u Njujorku i Jerusalimu nije bilo. Tumačenje postupaka vlade sada, i ranijem, obično preuzima štampa.

PHOTO/EPA:ADAM WARZAWA

U stvaranju javnog mnenja preteže crna slika, koja je posledica izveštavanja i komentara novina, radija i televizije. Povoljnija gledanja - koliko god da ih je - nisu dovoljno uravnotežila predstavu. Što se ukupnih diplomatskih odnosa sa Beogradom tiče, u Tel Avivu radi otpravnik poslova ambasade u Jugoslavije, dok ambasador Košutić, kome je dat agreman, i posle više meseci nije predao akreditive predsedniku Hercegu. Izrael u Beogradu, pošto su pre godinu dana obnovljeni odnosi, nije otvarao svoju misiju.

U praktičnim odnosima poslednjih meseci, sudeći po pažnji medija, posebno pomno prati se "izbavljanje Jevrema", pre svega iz Bosne, i njihov dolazak u Izrael. Noćas je u Jerusalimu doputovala brojnija delegacija jevrejske zajednice Sarajeva, kojoj je pripremljen poseban program razgovora. (B. Erdeljan)

***

Evropsko trusno političko tle: STRAH OD PANDORINE KUTIJE (Bon, 25. septembra)

Savezni kancelar Helmut Kol završio je viđenje aktuelne evropske političke situacije patetično i programski: nemačka je naša otadžbina, Evropa je naša budućnost. Rasprava o ovoj neočekivano varničavoj temi otvorena je danas u Bundestagu pod pritiskom uznemirujućih i opominjućih događaja koji su i zapadnu stranu starog kontinenta, nakon lomova koji su se zbili na istočnoj i južnoj evropskoj sceni, učinili politički trusnom.

Kovitlaci koji su najpre zahvatili Evropski monetarni sistem, u kojem su se kao najveće žrtve i stradalnici našle nacionalne valute Italije i velike Britanije (ali ne samo lira i funta), uzdrmali su snažno i temelje na kojima bi trebalo da nastane nova evropska kuća, sazdana od čvršćeg materijala i snažnijih veza, projektovana u holandskom gradiću Mastrihtu. Nad integrisanom Evropom u času grozničavih priprema za utemeljenje političke, privredne i monetarne unije i praktično stvaranje "Sjedinjenih država Evrope" nadvio se najednom bauk nacionalnih surevnjivosti, egoizma, nepoverenja i - nacionalizma.

Iako samo u nagoveštajima, ta opasnost, koju je samo donekle stišao ishod referenduma u Francuskoj, alarmirala je političare evropske orijentacije da ustanu u odbranu Evrope. neki od njih su i danas u Bundestagu (ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel, na primer) ukazivali na tragičan učinak razarajućih nacionalizama na bivšem jugoslovenskom prostoru kao dramatičnu opomenu Evropljanima u šta bi mogli da se sunovrate ako se, umesto daljim integracijama, okrenu nacionalnoj isključivosti i samozadovoljnosti. (Kancelar, inače, u interpretaciji vladinih pogleda na Evropu nije uopšte spominjao Jugoslaviju, a ministar Kinkel je pomiriteljski - prvi put - pomenuo francusko-nemački model izmirenja kao moguću mustru za nadvladavanje neprijateljstava i isključivosti i u Jugoslaviji.)

Osluškujući, međutim, sve glasnije izražavana strahovanja građana i njihov sve snažniji otpor "evropskom centralizmu i birokratiji", političari pokušavaju novim interpretacijama Mastrihta da pomire nacionalni i državni identitet članica Evropske zajednice sa nadnacionalnim oblikovanjem i institucijama ujedinjene Evrope. Otuda i u kancelarovoj završnoj rečenici - paroli - insistiranje u isto vreme na otadžbini (Nemačkoj) i Evropi kao "našoj budućnosti".

Posvađane zastave: Nek propadne, nije šteta
Photo: Stock

Mnogi ljudi se plaše centralističke Evrope, kaže kancelar i čak se pitaju hoće li oni u takvoj Evropi još biti uopšte Nemci, Francuzi, Italijani. Moji odgovori i odgovor sporazuma iz Mastrihta, poručuje kancelar zemljacima i ostalim preplašenim Evropljanima, jasan je: mi ostajemo čvrsto ukorenjeni u naše zavičajne regione, ostaje Nemci, Italijani, Francuzi, ali mi smo u isto vreme Evvropljani.

Tesan rezulatat referenduma u Francuskoj i šok iz Danske (svojevremeno "ne" Mastrihtu) otreznili su, međutim, "velike Evropljane" i naterali ih da se zamisle: koliko su koraci koje političari preduzimaju, u najmanju ruku, razumljivi evropskim narodima i, u krajnjim konsekvencama, u skladu s njihovim interesima. Iako je kritičnost prema Evropi u ovom času najžešća na Britanskom ostrvu, temperatura raste i u ostalim zemljama. Najednom se pojavilo mnogo znakova pitanja o budućim evropskim integracijama, njihovom tempu i širini, kao i o samom širenju Evropske zajednice.

Na polovima gde najviše varniči našli su se, sticajem prilika i možda neminovnošću unutrašnjeg razvoja Evropske zajednice, Nemci i Britanci. To što u ovom času ima najviše javnih sporenja u monetarnoj sferi nikako ne znači da podvodnih hridi nema i na drugim mestima.

Britanci bi, na primer, da se, nakon svega što se zbilo, malo stane i razmisli o narednim koracima. Nemci, naprotiv, zajedno sa Francuzima ("lokomotiva evropskog voza") smatraju da se ne sme nikako stati i čekati. Svako oklevanje predstavljalo bi pogrešan odgovor, a mirovanje bi značilo nazadovanje, rekao je danas Kol u Bundestagu, naglašavajući da se mora, zajedno s ostalim partnerima, hrabro krenuti napred, jer bi u protivnom, događaji mogli da "nas nagaze..." poruka, očigledno, nije upućena na domaću adresu.

Oko poodavno kontroverzne teme Evrope s jednom ili "dve brzine", pri čemu se misli na različiti stepen integrisanosti u okviru Evropske zajednice, počinju iznova da se začinju kavge. Podstakle su ih vesti objavljene u ovdašnjem "Veltu", bliskom bonskoj vladi, da su kancelar Kol i predsednik Miteran na hitnom sastanku u Parizu neposredno nakon referenduma razgovarali o "maloj Evropi". U toj vesti stajalo je da Francuzi i Nemci nameravaju da, zajedno sa zemljama Beneluksa, završe posao iz Mastrihta (okončavanje političke, privredne i monetarne unije do 1997. godine) ne čekajući ostale zemlje koje ne mogu da izdrže taj tempo.

Vest je, očigledno, izazvala dosta nesporazuma u evropskoj porodici, pa je bonska vlada morala to prompto da demantuje. Ostala su, međutim, velika sporenja šta zaista uraditi s Mastrihtom da li ga samo "interpretirati na nov način" ili praviti "Mastriht dva". Nemci su, zvanično, ogorčeno protiv "Mastriht dva" i novih pregovora. U situaciji probuđenih nacionalnih egoizama, ponovo pregovaranje bi, praktično, predstavljalo "otvaranje Pandorine kutije" i razbuktavanje nacionalnih (i nacionalističkih) isključivosti.

Kako će ovaj "rat" završiti i da li je moguć neki kompromis pokazaće, verovatno, već naredno sazvan samit Evropske zajednice sledećeg meseca u Birmingemu. (Miroslav Stojanović)

***

SAD planira da predloži Savetu bezbednosti UN: FORMIRATI KOMISIJU ZA RATNE ZLOČINE U BIH (Njujork, 25. septembra)

Sjedinjene Američke Države veruju da njihov predlog za stvaranje komisije koja bi ispitivala ratne zločine u Bosni i Hercegovini ima široku podršku, izjavio je danas u Njujorku vršilac dužnosti američkog državnog sekretara Lorens Iglberger. Na konferenciji za štampu, kako javlja Asošijeted pres (AP), Iglberger je rekao da SAD planiraju da "što je moguće brže" predlože Savetu bezbednosti UN rezoluciju koja bi odobrila stvaranje komisije.

Iglberger je, takođe, rekao da tokom pet dana konsultacija sa članicama Ujedinjenih nacija "nije čuo ni jedno protivljenje" predlogu rezolucije. Vršilac dužnosti američkog državnog sekretara je rekao da je još neizvestan plan o stvaranju zone zabranjenih letova u Bosni.

Iglberger je, po AP, rekao da Sjedinjene Države nisu donele konačnu odluku o tome hoće li podržati takvu zonu i naglasio da su zemlje koje učestvuju u snagama UNPROFOR-a zabrinute kako bi se stvaranje zone zabranjenih letova odrazilo na njihove trupe. "Zona se još razmatra. Očekujem da bi uskoro mogla biti doneta neka odluka", dodao je Iglberger.

***

Goran Hadžić u Baranji: MI SMO ZA MIR I DOGOVOR (Beli Manastir, 25. septembra)

Hrvatska već nekoliko godina vodi specijalni rat putem svih mogućih medijskih sredstava, a ovih dana to čini mnogo intenzivnije. Mi smo za mir i političko rešenje svih nesporazuma. Ali, ako Hrvatska želi rat, imaće ga, i to do kraja, rekao je između ostalog danas u Belom Manastiru Goran Hadžić, predsednik RSK.

U podužem izlaganju Hadžić je političke čelnike Baranje upoznao i sa nekim do sada neobjavljenim detaljima londonske konferencije. Tako je, između ostalog, rekao da je Milan Panić igrao opasne igre sa hrvatskim predsednikom Tuđmanom. Po Hadžićevim rečima, Panić je pristao da potpiše zvanični dokument o priznavanju Hrvatske od strane SRJ i apsolutnom poštovanju administrativnih granica iz vremena Titove Jugoslavije. A to znači, rekao je Hadžić, da mi ostajemo u nezavisnoj državi Hrvatskoj. Mi, kao predstavnici Srba, mislim tu i na bosansku srpsku delegaciju, nismo to prihvatili, i Panić je zatražio da napustimo sobu u kojoj se pregovaralo, kaže Hadžić.

Po kazivanju Hadžića, Panić je na aerodromu u Moskvi ministru inostranih poslova Rusije Kozirjevu savetovao da ne stavlja veto na isključenje SR Jugoslavije iz UN jer je to gotova stvar i da će zatražiti prijem u svetsku mirovnu organizaciju. Nesporazumi između zvanične i civilne vlasti i predstavnika Unprofora, najkarakterističniji su za Baranju. Od samog dolasko belgijsko-luksemburškog bataljona na ovo područje, pripadnici jedinica potpukovnika Žan-Mari Žokena, kako je rekao predsednik belomanastirske opštine Borivoje Živanović, stalno su naklonjeni Hrvatima.

Mir, dogovor, ljubav: Goran Hadžić demonstrira hipi vrednosti srpske vojske
Photo: Stock

Ni u ovim izrazito kriznim danima najave povratka izbeglica u Baranju, Belgijanci nisu, po oceni Živanovića, uspeli da sakriju svoju naklonost hrvatskoj strani. Ne samo da oni svakodnevno i pokušavaju da ispolitizuju pitanje povratka hrvatskih izbeglica u svoje baranjske domove, već nizom provokativnih akcija izazivaju srpsku stranu.

- Mi zahtevamo, i to ćemo učiniti i zvanično putem naše vlade u RSK, da se iz Baranje povuku snage UN iz sastava belgijsko-luksemburškog bataljona, rekao je Živanović.

Sa ovom konstatacijom složio se i Hadžić, obećavši da će vlada to i zvanično proslediti nadležnima.

***

Tribina u Novom Sadu o prijateljstvu Srba i Jevreja: JEVREJI SVEDOCI GENOCIDA NAD SRBIMA (Novi Sad, 25. septembra)

U klubu novosadske kuće "Dnevnik" večeras je održana tribina posvećena odnosima između Srba i Jevreja, na kojoj je govorila sekretar Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva Klara Mandić. Ona je rekla da se može navesti mnoštvo primera iz kojih se vidi da Srbe niko i nikada nije učio da budu protiv Jevreja. Isto tako, kada jevreji govore o Srbima, oni to čine kao svedoci genocida nad narodom sa kojim žive vekovima.

Klara Mandić je podsetila da su do sada zbratimljena 22 jevrejska i srpska grada. Na tribini kuće "Dnevnik" govorio je i predsednik Oblasnog veća Slavonije, Baranje i zapadno Srema Milan Ilić. On je podsetio da prvi sukobi sa hrvatskim nacionalistima na tom području datiraju od pre deset godina, kada su Srbi u pojedini mestima postavljali pitanje ćiriličnog pisma.

Srbima u Hrvatskoj, rekao je Ilić, nije bilo dozvoljeno da u novinama na području Republike Hrvatske ćirilicom štampaju čak ni posmrtnice. Ćirilično pismo je moglo da se čita samo na nadgrobnim spomenicima Srba.

***

Rat u Bosni i Hercegovini: BORBE OKO RAFINERIJE NAFTE

Ne vidi se kraj ratu. To potrđuju i jučerašnji izveštaji. Juče ujutro od 6,40 sati ne prestaje bombardovanje iz minobacača i haubica u bosanskobrodskoj i u severnom delu derventske opštine, javlja B. Teofilović. Juče su borbe vođene oko rafinerije nafte u kojoj se, kako javlja naš dopisnik, zabarikadirao veliki broj hosovaca i zelenih beretki. U Bosanskom Brodu gori nekoliko stambenih objekata, a ima poginulih i ranjenih civila. Izveštač "Politike" juče je, takođe, javio o napadima na Doboj, gde je od granata ispaljenih iz pravca Tešnja poginulo sedam civila a više ih je ranjeno.

Naš izveštač javlja da je Vojska Republike Srpske oslobodila veći deo Maglaja. Tanjug izveštava da se oko Maglaja nastavljaju žestoke borbe i da "srpske snage postepeno napreduju prema centru grada". Radio Bosne i Hercegovine takođe javlja o žestokim sukobima na području Maglaja tvrdeći da su odbijeni svi napadi srpskih snaga. Beogradski radio je na početku svog popodnevnog dnevnika javio da, na žalost, izveštaj iz Sarajeva opet nije stigao. kasnije je javljeno o sporadičnoj pucnjavi.

Photo: STAFF

Agencija SRNA javila je da su muslimanske snage juče ujutro sa Orahovog Brijega i Kobilje Glave raketirale srpske položaje na orliću i brdu Žuč. I SRNA javlja da se na području sarajeva čuje samo sporadična pucnjava iz pešadijskog oružja. Prema vestima radija Bosne i hercegovine, koje prenosi tanjug, srpske snage iz protivavionskih mitraljeza i topova otvaraju vatru na sarajevo, a povremeno odjekuje i eksplozije granata. Po itom izvori, na Mojmilo i Dobrinju ispaljeno je najviše granata.

Od 12 sati po Nedžarićima padaju granate koje dolaze iz pravca Mojmila i Dobrinje. O tome izveštava juče SRNA koja navodi da muslimanske snage sa Igmana, iz Hrasnice i Sokolović-kolonije otvaraju minobacačku vatru iz pešadijskog oružja po Ilidži.

Mira nema ni u okolini Gradačca koji srpske snage drže u okruženju, izveštava Tanjug. U rejonu Kalinovika, Foče, Goražda i Višegrada i tokom protekle noći bilo je povremene minobacačke i artiljerijske vatre sa obe strane.

U sukobu su i mediji. Povodom prekjučerašnje emisije "Slika na sliku" i priloga Hrvatske televizije, reaguje SRNA. Hrvatska televizija pokazala je kako, je navodno, jedna veća diverzantska grupa ušla u Nevesinje, te kako se na području ove opštine, an nekom brežuljku 24 sata vijorila "šahovnica". Na taj način plasira se neistina o tome kako hrvatsko-muslimanska vojska beleži uspehe na mostarsko-nevesinjskom pravcu, tvrdi SRNA i ističe, da "pripadnici Nevesinjske brigade čvrsto drže svoje položaje pod kontrolom, kontrolišu cijelu kotlinu Neretve". Protivnička strana ne bira sredstva da, kako smatra SRNA, obmane svoju ali i drugu javnost i da time opravda svoje gubitke i neuspehe na hercegovačkim ratištima. (M. D.)

***

Približava se "dan D" za izbeglice u Hrvatskoj: PARAVAN ZA VOJNI UPAD U BARANJU (Zagreb, 25. septembra)

Povratak izbeglica i prognanika u svoja mesta postaje centralna politička tema u Hrvatskoj, koja lako može da se pretvori i u nešto sasvim drugo, pogotovo što je hrvatska strana i zvanično najavila masovni povratak za 30. septembar. Ništa ne pomažu ozbiljna upozorenja direktora za civilne poslove Unprofora Sedrika Tornberija da "ni u jednom sektoru još nisu osigurani uslovi za bilo kakav opšti povratak" i da se "još ne može jamčiti bezbednost manjinama, bilo u područjima koja kontrolišu Srbi, bilo u onima gde je hrvatska vlast" (iz pisma Tornberija potpredsedniku hrvatske vlade Milasu) . hrvatske vlasti uporno najavljuju da će se baš 30. septembra izbeglice masovno uputiti u svoja mesta, posebno u Baranju.

U danas objavljenom intervjuu u "Nedjeljnoj Dalmaciji", potpredsednik hrvatske vlade dr Mate Granić potvrdio je da su "sve pripreme za povratak obavljene", kao i da će "država sa svim svojim aparatima" zaštiti povratnike "ako dođe do neželjenih scena". - "Ako Unprofor ne bude izvršavao svoju zadaću, jasno je da ćemo mi zaštiti svakoga našeg građanina, pa ma o kakvim se sredstvima radilo. To uopće nije pod znakom pitanja" - ističe Granić.

Photo: Stock

Šta znači ovaj pritisak hrvatske vlasti nije teško odgonetnuti. Svakome razumnom jasno je da je obećanje o povratku baš 30. septembra u stvari neobjektivno i bez pokrića, pogotovo kad je reč o masovnom povratkom u Baranju. Ovakvim ponašanjem, u stvari, vldajući režim nastoji da postigne dve stvari: da sa svojih leđa skine sve teže breme pritiska očajnih ljudi kojima je neprekidno obećavano da će sve biti u redu da bi na pragu zime shvatili da ništa nije u redu i da praktično ne znaju gde će živeti.

Drugi verovatni cilj jeste da se pod zaštitom izbeglica u stvari pokuša vojni prodor i zaposedanje u prvom redu Baranje. S obzirom na dosadašnja iskustva, i takvo "rešenje" ne bi bilo nikakvo iznenađenje. Danas se u zagrebačkoj štampi daje zapaženo mesto izjavi komandanta Unprofora u istočnom sektoru pukovnika Aleksandra Hromčenkova, koji je juče u Osijeku rekao da će se "kompromisna varijanta razraditi, a ja i naše trupe smo spremni da damo podršku i sigurnost za povratak". To se, naime, ovde tumači kao da će ruski kontigent u istočnom sektoru sarađivati s hrvatskom vojskom i pomoći joj u vraćanju izbeglih Hrvata u Baranju.

Kako prenosi ovdašnja štampa, sinoć je predstavnica za javnost Unprofora Dženi Peterson rekla da je sirektor za civilne poslove Unprofora Sedrik Tornberi odbio da komentariše tu izajvu Hromčenka. - "Stav Unprofora o povratku izbeglica vrlo jasno je iznesen u pismu koje je Sedrik Tornbern uputio predsedniku državne komisije za Unprofor Ivanu Milasu" - rekla je takođe ona.

Šta će se desiti 30. septembra ostaje da se vidi, ali je sigurno da hrvatskim vlastima neće biti prijatno. Jer, ako pokušaju nasilno da reše "povratak u Baranju", neće za to dobiti aplauz međunarodne zajednice, a ako se ni tog datuma ništa ne uradi na povratku izbeglica - biće izloženi još žešćem ogorčenju svojih građana koji su i do sada verovali u razna obećanja. (Radoje Arsenić)

star
Oceni
4.27
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi