Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Mediji i rat: Kako je "Politika" izveštavala 1992. godine (135)

Zle komšije i dušmani urokljivih očiju

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: André Kertész

Posle duže pauze, nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 19 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

PHOTO: Stock
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 18. septembra 1992. godine

Novi ministar inostranih poslova SRJ o najavljenom isključenju Jugoslavije iz UN: ĐUKIĆ: NEĆE BITI SMAK SVETA

Novi ministar inostranih poslova SRJ Ilija Đukić smatra da najavljeno isključenje Jugoslavije iz Ujedinjenih nacija predstavlja nesumnjivo nov pritisak na našu zemlju.

"Ako se dogodi to što se najavljuje, Jugoslavija neće nestati", izjavio je za Tanjug i Radio Beograd Đukić i dodao: "To će za nas biti veoma teško, ali neće to biti smak sveta, niti smak Jugoslavije."

Đukić nagoveštava u slučaju isključenja težak i mukotrpan rad jugoslovenske diplomatije u procesu povratka u svetsku zajednicu. "Mi ćemo nastaviti svoju politiku mira i mirnog rešavanja svih sporova i pregovaranja sa novim susedima SR Jugoslavije", rekao je Đukić.

"Jugoslavija mora sesti za pregovarački sto, bez obzira na to da li smo članovi Ujedinjenih nacija ili nismo. Što pre počnemo razgovore sa našim novim susedima (bivšim jugoslovenskim republikama) i što pre budemo pronašli razumna rešenja, to ćemo pre sebe stabilizovati, a time će i povratak u Ujedinjene nacije biti olakšan", smatra Ilija Đukić.

Po mišljenju Đukića, ukazivanje na istoriju, šta je bila Jugoslavija, kakvu je ulogu igrala, danas nam ne pomaže mnogo. "Moramo gledati u budućnost i činiti sve stabilizujemo Jugoslaviju i čitav prostor u kome se ona nalazi."

Na pitanje kako komentariše raskorak između verbalnih podrški koje premijer Panić dobija svakodnevno u svetu i, nasuprot tome, sve većih pritisaka na SR Jugoslaviju, ali isto tako i o jednom paradoksu. U svakom slučaju, izvesno je da se prave neki kompromisi, nažalost, na naš račun. Jugoslovenska kriza je odavno postala međunarodni problem. Dogodilo se ono što nije smelo da se dogodi - jugoslovensku krizu rešavaju drugi, a ne mi sami. Zbog toga jugoslovenska vlada preduzima inicijativu da svetu dokaže da smo ozbiljna zemlja i da smo spremni da se sporazumemo sa našim susedima."

Ponovo se osvćući na verbalna priznanja iz sveta, Ilija Đukić kaže da se, ipak, ne radi samo o verbalnoj podršci. "Počeo je u poslednje vreme da se menja imidž Jugoslavije u svetu. Probija se istina o Srbiji i Crnoj Gori, svetska štampa piše objektivnije komentare o jugoslovenskoj krizi."

"To jeste skroman rezultat, ali veoma važan. Mi ćemo imati još muka na svetskoj sceni, to je van svake sumnje", upozorio je Đukić.

I pored svih sadašnjih i nadolazećih teškoća, šef jugoslovenske diplomatije smatra da se sve to uz razumnu politiku može prevazići. "Mi apsolutno ne smemo zanemariti naše nove susede i one stare. Pokušaćemo da izgradimo nove odnose sa svima, posebno sa onima sa kojima smo do juče zajedno živeli", rekao je Đukić.

U novoostvarenim okolnostima izuzetno je važno imati potpuno spremnu diplomatiju. Tim povodom, Ilija Đukić ističe da je nama potrebno efikasno i vrhunski profesionalno ministarstvo inostranih poslova. "Biće bolnih rezova. Nama ne treba tako veliko ministarstvo, ono je po fizičkom obimu odavno prevaziđeno, a u nekim stvarima prevaziđeno je i po koncepciji političkih prioriteta. Uspostavićemo vrlo jasne i rigorozne kriterijume i onaj ko se ne može uklopiti u njih moraće da ode. Osnovni kriterijum biće - profesionalnost. Učinićemo sve da ključeve kao kriterijum odstranimo. Ključevi su doneli mnoge nepravde i proizveli su mnogo grešaka", rekao je šef jugoslovenske diplomatije u izjavi Radio Beograda u Tanjugu.

***

Bitef internacionala: Ljubiša Ristić, Gorica Gajević, Momir Bulatović
Photo: EPA

Susreti sa stvaraocima: Ljubiša Ristić - FESTIVAL UMETNIKA A NE DRŽAVA

Oko stotinu izvođača, članova ansambla Narodnog pozorišta iz Subotice, preksinoć je pred oko hiljadu ljudi odigralo "Boj na Kosovu", u režiji Ljubiše Ristića i time otvorilo 26. beogradski internacionalni teatarski festival. Uz muziku Gabora Lenđela, baklje i konje, publika je videla Ristićevu viziju epa. "To je najlepša poezija napisana na mom jeziku", kaže Ristić i dodaje: "Što se bitke tiče, ona se odigrala baš tamo gde sam se rodio, ali se ne sećam, bio sam mali. To ne znači da i poezija i bitka pripadaju samo društvu za stolom u ćošku koje trese nacionalna groznica i čija se nacionalna erekcija pretvorila u bolnu permanenciju opisanu u medicinskim knjigama kao jedan od izvora impotencije. Taj boj na Kosovu dobićemo ipak mi, prljavi kosmopoliti, odavno sumnjivi zbog svojih neprihvatljivih ideoloških opredeljenja. Mirno i uporno", kaže Ristić baš u ovo vreme kada smo sa ovim istorijskim nasleđem u saglasnosti ili polemici.

"BITEF pod embargom" počeo je i u znaku je predstava koje je kao reditelj i umetnički direktor potpisao Ristić. Ovo je njegov povratak na BITEF, kako mnogi kažu, jer ga sedam godina na ovom festivalu nije bilo. On tvrdi da nikada i nije odlazio od BITEF-a, da bi morao da mu se vraća, a mi dodajemo, da je kroz svoje režije i u svom Narodnom pozorištu u Subotici, negovao najbolja iskustva ovog festivala. Njegova prva predstava na BITEF-u bila je "Igrajte tumor u glavi i zagađenje vazduha" Dušana Jovanovića, koja je nastala davne 1976. godine u Celju. Dve godine kasnije, iz Zagreba je stiglo "Oslobođenje Skoplja", (opet Dušana Jovanovića), a potom tri BITEF-a zaredom i predstave iz Splita "1918 - Miroslavu Krleži" i "Hamlet" i iz Ljubljane "Misa in a-minor", koja je nagrađena Velikom nagradom BITEF-a.

- BITEF je bio i ostao najvažniji svetski pozorišni festival, kaže Ljubiša Ristić. - Ostali su festvali učili od BITEF-a i sa promenljivom srećom nastajali i nestajali. U poslednjih petnaest godina moje predstave odigrane su preko tri stotine puta na raznim scenama svuda u svetu, uglavnom na različitim festivalima, i ako kažem da je u toj porodici BITEF uvek bio prvi među nejednakima, jedini čija je klasa nepromenljiva, to znači da sam bio i znam. Ovde nisu to uvek znali, ali dobro je da konačno znaju. Trebaće za ubuduće.

Photo: wordpress.com

Zbog embarga i izolacije, što Ristić naziva početkom Velike Pljačke, vreme kada bi "hteli da i nama i drugima, ukinu pa otmu, i BITEF je na listi, uz ostalo". BITEF će, kaže Ristić, i bez njih biti bolji od manje-više većine svetskih festivala ove godine, "zahvaljujući embargu kao izvinjenju što ne mora da prikaže onu polovinu netalentovanih i sterilnih predstava iz obe Nemačke, Belgije, Holandije, Mađarske i sličnih danas nepozorišnih savremenih kultura, kojima se u prošlosti nepotrebno opterećivao, jer su sami plaćali za BITEF-ov pečat overe", kaže Ristić. "Međutim", dodaje on, "šteta je što neće biti oduvek najboljih u Evropi: Rumuna, Slovenaca s našim sjajnim šegrtima ili velikih umetnika iz Azije ili Afrike, koje je tokom godine ova evropska umetnička beda novcem ili arogancijom gurnula u drugi plan BITEF-a, ali i to će doći na svoje mesto.

Ovogodišnji BITEF, Ljubiša Ristić vidi "kao 26. po redu, dakle, u kontinuitetu, četvrt veka najvažnijeg svetskog pozorišnog festivala".

- To što je BITEF, kao i svi mi, pod embargom, deo je borbe za i protiv uništenja naše zemlje. Oni koji bi hteli da u ovoj zemlji prestane svaki život, dobiće od nas u svakoj oblasti života odgovor koji upravo dobijaju BITEF-om: o tome da li smo živi i da li postojimo, odlučićemo mi sami! BITEF je i ove godine internacionalni festival, jer je jugoslovenski, a Jugoslavija je zemlja u kojoj žive mnogi narodi različitih jezika, kultura i veroispovesti. Dok je tako, Jugoslavija ima svoj razlog i niko joj ne može ništa. BITEF je festival umetnika, a ne država! U predstavi kojom je otvoren, "Boj na Kosovu", među stotinama učesnika, ima Srba, Hrvata, Mađara, Šiptara, Makedonaca, Meksikanaca, Roma, Slovaka, Nemaca... Njihov je jezik najpre umetnost, pa onda neki drugi. To je ono što mi u balkanskoj mediteranskoj kolevci civilizacije smatramo evropskim i mondijalističkim stavom. Okolni fašizmi uključeni u Veliku Pljačku, koja se odigrala od Rostova do Vladivostoka, "samoopredeljenju" naroda i razaraju svako mesto na kojem su oni živeli zajedno, uspostavljajući više oblika društvenih zajednica zamišljene da pomire različitosti i učine ravnopravnim osobenosti, kaže Ljubiša Ristić.

Tako govori Ljubiša Risitić. O sedam predstava, uglavnom zasnovanih na obradi klasične literature, (zašto klasika?) Ristić kaže: "Zato, jer je klasična literatura samo zbirka gnusnih aluzija na račun moje zemlje."

Večeras u 23 sata, u Donjem gradu Kalemegdana, publiku očekuje Šekspirov "Ričard Treći", u Ristićevoj režiji. Uzbudljivi Šekspir, muzika Gabora Lenđela, scenografija Ljubiše Ristića i kostimi Bojane Ristić, sa glumcima Aleksandrom Krstajićem, Sanjom Moravčić, Filipom Lenđelom, Borisom Isakovićem, Tihomirom Vujičićem i mnogim drugima, u predstavi koja traje stotinu metara, jer je toliko dugačka scena! (Svetlana Đokić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 19. septembra 1992. godine

Predstavnici Srpske Republike u Ženevi - KARADŽIĆ: KONCESIJE IMAJU GRANICE (Ženeva, 18. septembra)

Predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić izjavio je danas u Ženevi, gde su otpočeli indirektni pregovori tri strane u bosanskohercegovačkom sukobu, da je srpska strana spremna da učini sve što do nje stoji da se postigne mir u Bosni i Hercegovini.

U koncesijama, međutim, srpska strana ne može ići preko određene granice, rekao je Karadžić. Time bi se, naglasio je on, ugrozili odbrambeni potencijali srpskog naroda u sukobu sa muslimansko-hrvatskom koalicijom, koja je nadmoćnija u pešadiji.

Predstavljajući delegaciju Republike Srpske na konferenciji za štampu u palati nacija (dr Nikolu Koljevića, dr Momčila Krajišnika i dr Aleksu Buhu), dr Radovan Karadžić je rekao:

Photo: EPA

"Došli smo ovde na najvišem nivou i spremni smo da učinimo sve što do nas stoji da se odmah i bezuslovno uspostavi mir u Bosni i Hercegovini. Smatramo da sve strane u sukobu treba odmah da prekinu vatru i obustave borbu. One bi morale da se zadrže na pozicijama na kojima se sada nalaze čekajući na političko rešenje čitavog sukoba."

U traganju za rešenjem, po oceni Karadžića, mora se početi od onoga što je zaključeno u pregovorima tri strane u Lisabonu pod pokroviteljstvom Evropske zajednice. On nije ulazio u detalje "lisabonskog paipra", ali je poznato da je jedna od ključnih tačaka tog dokumenta dogovor o otpočinjanju pregovora o kantonizaciji Bosne i Hercegovine.

Pred više od dve stotine novinara, među kojima i specijalnih izveštača sa svih strana sveta, dr Karadžić je rekao da je sledeći prioritet u sadašnjim ženevskim pregovorima humanitarni kompleks pitanja.

"Sve strane u sukobu, rekao je on, treba da se slože o humanitarnim merama bez postavljanja preduslova. I to ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i na čitavom prostoru bivše Jugoslavije, gde god ima izbeglica i gde ljudi pate zbog posledica razbijanja Jugoslavije."

Dr Karadžić je upozorio na "potpunu angažovanost Republike Hrvatske u ratu u Bosni i Hercegovini" i učešće oko 60.000 hrvatskih vojnika u borbama na njenom tlu. On se založio za primenu sankcija protiv Hrvatske i naglasio da "u tom pogledu sve strane moraju biti ravnopravno tretirane, jer bez toga nema mira".

U tom kontekstu, predsednik Republike Srpske je ukazao da Bosna i Hercegovina "ulazi u novu etapu ratnog sukoba kada on dobija karakteristike pravog verskog rata i poprima međukontinentalne dimenzije" zbog umešanosti mnogih islamskih zemalja.

Hrvatska i muslimanska Bosna krše embargo na uvoz oružja, koje dobijaju ne samo od Nemačke nego i od islamskih zemalja, rekao je Karadžić.

Karadžić je novinarima pokazao primerke lakog naoružanja koje se u Bosnu ubacuje iz muslimanskih i zemalja Severnoatlanskog saveza, od oružja domaće izrade prikazan je primitivni nož za klanje i vađenje očiju žrtava, kakav je svojevremeno korišćen i u nacističkoj Hrvatskoj za istrebljenje Srba.

Članovi delegacije Republike Srpske upozorili su na postojanje ne samo "etničkih izbeglica" nego i "etničkih zatočenika".

"Verujete mi, rekao je Karadžić, bolje je biti etnički izbeglica, nego etnički zatvorenik. Etnički zatvorenici su ljudi kojima je zabranjeno da napuštaju određena područja. To je gaženje ženevskih konvencija. Sarajevo je najveći koncentracioni logor za Srbe. Oko 70.000 Srba živi u faktičkom zatočeništvu u tom gradu.

Photo: Jim Marshall

***

Rat u Bosni i Hercegovini: KO ZASIPA SARAJEVO GRANATAMA

Iako su juče ujutro neki radio-amateri konačno uspeli da uspostave vezu sa Sarajevom, ipak se nisu čuli sa onima koje su pozvali. Prva pomisao u takvim prilikama je da li su ljudi živi, da li su odvedeni u logor, da li... Kao uteha prima se vest da je od ranog jutra u Sarajevu na snazi znak "opšte opasnosti", dakle i mogućnost da su svi u podrumima i da nema ko da odgovori na poziv.

Juče rano, borbe u Sarajevu su obnovljene - javio je Tanjug, a Džini Piterson, visoki oficir UNPROFOR-a, izjavila je da su prošle noći u Sarajevu pojačani artiljerijski sukobi. Ona ne zna ko zasipa Sarajevo granatama, ni ko je započeo najnoviji sukob.

Ne zna se ni koja je strana pogodila sedište mirovnih snaga. Zgrada PTT inženjeringa, u kojoj je sedište UNPROFOR-a, prošle noći oko 23 sata i 30 minuta dva puta je direktno pogođena.

Prema informacijama koje prispevaju, žestoke borbe vode se na zapadnom delu sarajevskog ratišta. Kao mesta sukoba pominju se Ilidža, Novi grad i, posebno, "Stupska petlja".

Reporter Radio-Beograda javio je da su "studentski domovi u plamenu". Studentski domovi nalaze se u naselju Nedžarići, poprištu stalnih sukobljavanja.

Vogošća se pominje u ratnim izveštajima i juče. Sarajevski radio tvrdi da su srpske snage tokom prepodneva započele opšti artiljerijski napad na Vogošću, severno od Sarajeva. Srpski izvori tokom jučerašnjeg prepodneva, međutim, nisu ništa saopštili o sukobima u Vogošći. Agencija SRNA javlja da je na području Ilijaša, koji se nalazi između Sarajeva i Vogošće, relativno mirno.

Ista agencija javlja da su muslimanske snage napale položaje srpskih snaga na području Lukavice, a prema vestima Radio-Bosne i Hercegovine na području opštine Novi grad odjekuju eksplozije granata. Radio tvrdi i da je na grad prošle noći otvarana artiljerijska vatra.

Borbe na drinskom ratištu, kako javlja dopisnik Tanjuga, nastavljene su. Dopisnik ceni da su muslimanske snage "po svemu sudeći" uspele da ovladaju celim područjem opštine Goražde. U izveštaju na talasima Radio Beograda to je bez ograde potvrđeno.

Tanjug javlja da su se srpske jedinice, koje su držale u okruženju grad punih 137 dana, povukle posle londonske konferencije. Dodaje se u izveštaju da su muslimanske snage to iskoristile i pojačale pritisak u pravcu Višegrada, Rudog i Čajniča.

U poslednje vreme bilo je više informacija u kojima se opet pominje Fikret Abdić. I jučerašnje vesti o "babi" su protivurečne i nepotpune.

Zarobljenici sa područja Cazinske krajine optužuju Abdića da ih je terao u "sveti rat" i da ih je posećivao u centrima za vojnu obuku u Hrvatskoj gde su se pripremali za diverzantske akcije. To je u suprotnosti sa Abdićevom izjavom Radiju Velike Kladuše po kojima je njegov glavni cilj prikupljanje pomoći po Zapadnoj Evropi za narod Cazinske krajine i oživljavanje "Agrokomerca".

Iz zaraćene Bosne oči se upiru i pema Ženevi. (M. D.)

***

Iz rukopisa: SRPSKA SUDBINA

Otac sa ašovom u levoj ruci

izlazi iz podruma, kao iz rake,

Majka sa kotaricom oraha

silazi sa kućnog tavana.

U avliji volovska kola

upregnuta, sa slepom stokom u jarmu.

O nerodni orah razapeta jagnjeća koža

probodenih slabina mesečinastim sečivima.

Zle komšije i dušmani urokljivih očiju

kletvama i psovkama kapije nam kite,

slavske goste rasteruju.

Na plotu šareni guber.

U predvečerje na astalu posna proja

umešana majčinom suzom

za mrtvim detetom.

Rđavo vreme

i nepogode nad imanjem

složno piju ukućani

iz prastarog bardaka.

(Milisav Milenković)

 

* Nastavak feljtona objavljujemo u petak 1. februara

star
Oceni
4.27
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi