Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (127)

Karadžić: Moramo da dobijemo srpsko more

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO: Stock

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 19 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Proverena lokacija: SPS miting na Ušću, 1989.godine
Photo: arhiva
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 9. septembra 1992. godine

Pravila demonstriranja danas pred Skupštinom Beograda: VISOKE KAUCIJE ILI - UŠĆE

Ukoliko beogradske vlasti prihvate predloženi dokument o javnom okupljanju u glavnom gradu - njegovim žiteljima će već od sutra biti propisano kako i gde mogu da mitinguju, demonstriraju i na bilo koji drugi način izražavaju javno svoje mišljenje. Beogradska vlada pripremila je za današnje zasedanje Skupštine grada Predlog rešenja o određivanju prostora za okupljanje građana. Uz ocenu da su obavljeni i konačni razgovori sa predstavnicima političkih stranaka i sindikata gradskih radnika, po mišljenju članova vlade vreme je da mitinzi dobiju pravila igre.

Iz radionice novih gradskih otaca, za okupljanje Beograđana je određeno četrnaest mesta. Među njima su "odabrana" mesta koja će se naplaćivati: uz obrazloženje da je reč o saobraćajnicama, donete su odredbe o naplaćivanju kaucije na Trgu Republike, Studentskom trgu, platou ispred Savezne skupštine i na Terazijama. Demonstranti bi, po njima, održavanje skupova plaćali po ceni "izmene režima u saobraćaju i vanrednih komunalnih usluga". "Predujam" za demonstracije utvrđivao bi se na dan prijavljivanja skupa, a konačni obračun kada komunalci Sekretarijatu za saobraćaj dostave računicu o svojim troškovima. Naplatioci (nadležni iz Sekretarijata za saobraćaj) neće mimoići ni "besplatna" mesta ukoliko se mitingaši na njima okupe u broju većem od propisanog (reč je o ciframa od 10.000 do 400 hiljada građana) aili ako "prekorače" prostor propisan odredbama o kvadraturi iz ovog rešenja. Kazneni cenovnici predviđeni su i za kretanje povorki preko mostova, kroz tunele, podvožnjake i preko nadvožnjaka.

A koliko pravila mitingovanja o kojima se sutra odlučuje odgovaraju Beograđanima? Dok se u gradu govorka o cifri od nekoliko stotina hiljada maraka za demonstriranje na "elitnim" mestima, komunalci već pripremaju računice. Pri tom, oni nepoverljivo ističu da se nadaju da će računi koje su oni za sve skupove i do sada slali organizatorima konačno dobiti i adresu. Propisi su uvrstili pažljivo troškove Gradskog zelenila, Čistoće, Vodovoda (obezbeđivanje cisterni), Hitne pomoći i Gradskog saobraćajnog preduzeća. - U civilizovanom svetu se okupuljanja utvrđuju propisima. U susret njima mi smo osposobili za mitinge prostor na Ušću, ali tamo niko neće da demonstrira. Zato smo morali da napravimo računicu za sve troškove koje komunalne službe i GSB imaju zbog održavanja skupova na prometnim mestima u gradu, kaže Miša Ivanović, pomoćnik gradskog sekretara za komunalne poslove.

Borbeni SPS duh: Ušće kliče Slobodanu Miloševiću 1989. godine
Photo: arhiva

U Gradskom sekretarijatu za saobraćaj saznajemo da će se svaka zamena trolejbusa i autobusa na sat vremena naplaćivati po 5.000 dinara, ali tamo predloženim rešenjem nisu sasvim zadovoljni. - U principu smo protiv svakog održavanja manifestacija koje remete saobraćaj. Pošto ni na izbor lokacija nismo mogli da utičemo, nastojaćemo bar da nadoknadimo troškove poremećaja saobraćajnog režima na ključnim gradskim saobraćajnica, kaže Dragana Stefanović, gradski sekretar za saobraćaj.

U želji da se ponuđena pravila igre konačno donesu i besprekorno poštuju, kategorični su i predstavnici SPS. Iz redova vladajuće stranke stigle su i sugestije da bi u Beogradu trebalo naplatiti svaki kvadratni metar iskorišćen za mitingovanje. Sa namerom da se dogovore o što oštrijim pravilima "lepog ponašanja" u gradu, Mladi socijalisti su juče pozvali na razgovor o ovoj temi predstavnike podmladaka svih vodećih političkih stranaka. Sastanku su, osim njih, prisustvovali mladi predstvanici SPO, DS, Omladinskig saveta i Patriotskog saveza Beograda.

- U želji da sprečimo uništavanje i ruženje najlepših delova grada, hteli smo da se sa predstavnicima svih stranaka dogovorimo o striktnom poštovanju propisa o okupljanju. To, međutim, nije moguće jer podmladak SPO kategorično tvrdi da ovakvo rešenje neće poštovati. Nasuprot njima, mi rešenju jedino zameramo nedostatak propisa o visokim kaznama: naplate kazni, recimo, iznose 50.000 dinara na sat, a to je smešno s obzirom da sat mitingovanja na Trgu Republike košta 1.200.000 dinara. Naša stranka je vlastima predložila i da precizira propis da se povorke mitingaša kreću isključivo trotoarima - kaže Miroslav Đukić, presednik Mladih socijalista.

Dve decenije od Ušća: Isto ludilo, ista lica
Photo: Stock

Objašnjavajući stav SPO, profesor Jovan Marjanović ističe da je reč o napadu na pravo demonstriranja koje je opozicija izborila: -Pravo zbora je jedno od osnovnih političkih prava. U procesu demokratizacije u Srbiji uspeli smo da se izborimo za javno iskazivanje mišljenja i stava, i to pravo nam više niko ne može potirati. Propisi o kauciji su sami po sebi kompromitujući, jer depozit na eventualnu štetu polažu sumnjivi. A u pitanju su slobodni ljudi i legalne stranke. Inicijatori ovih propisa sami nisu spremni da izvršavaju svoje obaveze: počinioci šteta 9. marta prošle godine nisu još poimence poznati, što nagoveštava da su novi propisi pokriće za moguća divljanja provokatora i svih koji žele da devalviraju vrednost nekog skupa, i time ugled stranke koja ga organizuje - tvrdi profesor Jovan Marjanović, potpredsednik SPO. Mirko Vujčić, zamenik generalnog sekretara SRS, podseća da se njegova stranka zalaže za pravno društvo, što znači i za unapred dogovoreno i locirano javno okupljanje, vremenski određenog trajanja, kako ne bi ometalo celokupan život grada. Ipak, kaucija bi trebalo da se plaća za eventualne štete, što bi organizatorima trebal vratiti ukoliko ih ne počine, a gradski komunalci su plaćeni da rade svoj posao - smatra Vujčić.

Predstavnici Demokratske stranke su u načelu za kontrolu javnih okupljanja, ali smatraju da pitanje zahteva ozbiljnu raspravu a da je vlast predloženim propisima preuzela na sebe teško ostvarivu obavezu. - Koliko vlast može da kontroliše i zabrani okupljanje videlo se 9. marta prošle godine. Pitanje kaucije je pitanje moguće zloupotrebe propisa, pre svega u cilju slabljenja finansijske moći stranaka. Reč je o astronomskim ciframa, a ne o naplaćivanju gaženja travnatih površina - kaže Aleksandar Ražnatović, član Glavnog odbora Demokratske stranke. (Mirjana Nikić)

***

Užasi rata: Sarajlije, četnička meta
Photo: Jean-Claude Coutausse
DIPLOMATSKE ČARKE U RATNIM PAUZAMA (Knin, 8. septembra)

Borbeni okršaji manjeg inteziteta, diverzantski upadi hrvatskih formacija i miniranje kuća i crkvenih objekata i dalje usporavaju mirovnu operaciju u tzv. ružičastim zonama koje se prostiru duž granice SAO Krajina i Republike Hrvatske. U zvaničnom političkom i medijskom tretiranju ovih spornih područja nedovoljno se ističe činjenica da je krajinsko-hrvatski rat izbio zbog ovog "ružičastog" područja. Poslednja Rezolucija Saveta bezbednosti UN, koja sugeriše da ružičaste zone postepeno mirovnim koracima pređu pod hrvatsku upravu, navodi dovoljno rigorozne uslove za primopredaju vlasti da je očito kako je namera Ujedinjenih nacija održavanje statusa kvo, odnosno pacifikacija borbenih dejstava. Ružičaste zone tako postaju tampon-zone i instrument za hlađenje oružja.

U pauzama oružanih incidenata održavaju se sastanci zajedničke komisije za ružičaste zone kojima predsedava Sedrik Tornbern, šef civilne uprave UNPROFOR-a. Treća sednica, održana juče u Maslenici kod Obrovca, po običaju nije rezultirala sporazumima. Dogovoreno je jedino da počnu s radom potkomisije za ekonomska pitanja, pravne poslove i nadgledanje primirja. Međutim, hrvatska strana je iznela svoje zahteve koji se uglavnom tiču statusa ekonomski strateških objekata.

Tako hrvatski pregovarači (predvođeni ministrom bez portfelja Zvonimirom Baletićem) traže propuštanje vode kroz branu HE "Peruća", koju drže krajinske snage, kako bi četiri nizvodne hidrocentrale na Cetini (pod hrvatskom kontrolom) napunile akumulacije. Stav krajinske delegacije je da se prethodno HE "Peruća" osposobi proizvodnju, pa da se proizvedena struja na neki način podeli. U međuvrmenu, hrvatska vojska neprestano zasipa odbranu "Peruće" artiljerijskim granatama i ovaj sektor ostaje najkritičnija tačka u ružičastim zonama. Zbog ovog spora danas će na lice mesta izići specijalna ekipa stručnjaka Ujedinjenih nacija za "Peruću".

Suprotstavljene strane i inače najviše dobre volje pokazuju oko problema hidroelektrana zbog nedostatka i drastičnih restrikcija električne energije i u Krajini i u Hrvatskoj. tako Hrvati izražavaju spremnost da pod određenim uslovima vrate rezervne delove jednog od dva generatora za reverzibilnu HE "Obrovac" (zadržanih pred rat na remontu u zagrebačkom "Rade Končaru"). Snaga RHE "Obrovac" izražene u megavatima iznosi polovinu potencijala nuklearne elektrane "Krško".

Ratna pauza: Hrvatski vojnici
Photo: Jean-Claude Coutausse

Dalje, hrvatska strana traži puštanje u saobraćaj aerodroma "Zemunik", na šta krajinski pregovarači pristaju pod uslovom da aerodrom kontrolišu UNPROFOR i krajinska policija. Ministar Baletić traži i uslove za ponovnu gradnju Masleničkog mosta, iako je jasno da za ovaj građevinski poduhvat treba najmanje nekoliko godina i da je cilj ovog zahteva vojna kontrola morskog kanala kod Maslenice, što bi Hrvatskoj omogućilo znatno skraćenje komunikacija između Hrvatskog primorja i Dalmacije, umesto trenutne obilaznice preko ostrva Pag. Kao ključni uslov za ispunjenje ili sam razgovor o ovim zahtevima krajinska strana traži obustavljanje hrvatskih oružanih napada na granična područja. Konstantnu upotrebu sile hrvatski pregovarači opravdavaju frazom o "jakim snagama pokrajinske krajinske milicije", a oficir za vezu Ministarstva za odbranu Krajine pukovnik Slavko Gužvić smatra da je stvarni razlog ataka održavanje borbenog morala hrvatskih trupa i izazivanje nekontrolisanih reakcija na krajinskoj strani.

Inače, ružičaste zone brane pogranične jedinice krajinske milicije, a UNPROFOR i Evropska zajednica stacionirale su na ovim područjima samo posmatrače, pa su opaske o "jakim snagama milicije Krajine" iluzorne. Zbog toga krajinska strana predlaže kao trajno rešenje uspostavljanje potpune vojne kontrole Ujedinjenih nacija na ovim područjima. Nagoveštena je i mogućnost otvaranja autoputa između Novske i Nove Gradiške za konvoje sa pratnjom. (M. Četnik)

Karadžić halucinira: Čitavo Sarajevo na srpskoj zemlji
Photo: wereldreis.net
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 10. septembra 1992. godine

Karadžić o mogućnostima prestanka rata u BiH: HOĆE LI IZETBEGOVIĆ POSLUŠATI GADAFIJA

Predsednik Predsedništva Srpske Republike dr Radovan Karadžić izjavio je juče da će sa kopredsednicima Konferencije o Jugoslaviji Sajrusom Vensom i lordom Ovenom danas u Sarajevu razgovarati o daljoj razradi mirovnog plana za BiH. Sa Sajrusom Vensom imamo izvanredno iskustvo i polažemo velike nade da će Konferenciju o Jugoslaviji voditi iskusnom diplomatskom rukom i nepristrasno, rekao je Karadžić novinarima u beogradskom hotelu "Interkontinental". Karadžić je Vensa okarakterisao kao čoveka "koji ume pažljivo da sluša i nikad naprečac ne donosi zaključke".

Juče u podne posmatrači UN trebalo je da budu raspoređeni na svim srpskim pozicijama oko Sarajeva, a u toku današnjeg prepodneva doći će i na položaje oko Bihaća i Jajca, rekao je Karadžić istakavši da je srpska strana dozvolila superviziju svoje artiljerije dva dana pre roka. On je objasnio da je zabunu izazvao termin "teško naoružanje", kojim su obuhvaćeni minobacači i topovi večeg kalibra, pa je usled toga srpska strana morala da zatraži pomeranje roka. "Ne radi se ni o kakvoj predaji teškog naoružanja, već o kontroli, s kojom smo se saglasili u Londonu, jer nam odgovara da posredstvom UN dokažemo da ne otvaramo vatru osim u situacijama kada smo prinuđeni da se branimo", precizirao je Karadžić.

U predstojećim razgovorima s kopredsednicima Konferencije o Jugoslaviji potvrdićemo spremnost na teritorijalne ustupke, ali samo pod uslovom da u Bih prestane rat, naglasio je Karadžić, dodajući da će se pregovarati o ustupanju od 1 do 20 odsto teritorija duž granične linije. Što se tiče samog Sarajeva, Karadžić je rekao da će deo grada pripasti Srbima, jer se ceo grad, objasnio je on, nalazi na zemlji u vlasništvu Srba. "Nastojaćemo da se u Sarajevu stvore dve celine. Stari deo Sarajeva pripao bi Muslimanima, a deo u kome žive Hrvati predstavljao bi eksteritorijalnu celinu", rekao je Karadžić. On je odbacio svaku mogućnost umešanosti srpske strane u obaranje italijanskog transportnog aviona 30 kilometara zapadno od Sarajeva jer na to teritoriji uopšte nema Srba. "Ako ih i ima, onda to mogu biti samo zarobljenici", rekao je lider bosanskih Srba. Karadžić je izrazio sumnju u eventualnu umešanost Hrvata primećujući "da im to, jednostavno, ne ide u prilog". On je rekao da je avion oboren raketom "stinger, kakvu poseduje muslimanska strana, koja sama priznaje da je nedavno dobila to oružje od islamskih zemalja".

Život pod srpskom opsadom: Sarajevo, ratna 1992. godina
Photo: Corbis

Za prekjučerašnju pogibiju dva francuska vojnika iz sastava UNPROFOR-a kod sarajevskog aerodroma Karadžić je optužio muslimansku stranu, za koju je rekao da je poznato da je "neprijateljski raspoložena prema predstavnicima UNPROFOR-a". On je dodao da je dosad dokazano da je na predstavnike UNPROFOR-a pucano iz oružja koje srpska strana ne poseduje. "Srpska strana poseduje traku na kojoj je zabeležen razgovor dva muslimanska oficira o tome da treba ubiti generala Mekenzija", dodao je Karadžić.

Međunarodna zajednica može brzo, ukoliko želi, da zaustavi rat u BiH, ocenio je Karadžić naglasivši da prethodno treba da "istera hrvatsku vojsku iz BiH, koja u Hercegovini ima oko 60.000 vojnika, pa je neshvatljivo da međunarodna zajednica treba da primeni sankcije i prema Hrvatskoj i da muslimansku BiH "pritisne" da pregovara. Konačno, i Hrvati i Muslimani moraju da budu kažnjeni zbog kršenja embarga na uvoz oružja, smatra Karadžić. On je rekao da Hrvati u Hercegovini imaju bar osam tenkova tipa "leopard" nemačke proizvodnje. Komentarišući razradu sporazuma HDZ-SDA, Karadžić je rekao da nema ništa protiv ako je reč o zajedničkoj državi izvan srpskih teritorija u BiH. Što se tiče sukoba između hrvatsko-muslimanske koalicije, na drugoj strani, Karadžić ne veruje da će ona potrajati pošto "nije prirodna već počiva na antisrpskoj kampanji". O inicijativi libijskog predsednika Gadafija o ujedinjenju BiH sa SR Jugoslavijom, Karadžić je rekao da je ona na liniji beogradske inicijative, koju je SDA svojevremeno odbacila. Karadžić je izrazio nevericu da će Izetbegović poslušati Gadafija. Karadžić je ponovio da u BiH ne treba razdvajati teritorije, već narode, koji treba da žive u etničkim kantonima, poput onih u Švajcarskoj.

Jedan od starih ciljeva Srba u BiH, od kojih neće odustati, je izlazak na more, naglasio je Karadžić dodajući da Neum pripada Hrvatima, a da južni deo obale, od aerodroma Ćilipi, treba da bude srpski.

***

Ćaskanje dva zločinca: Šešelj i Arkan
Photo: Stock
Sa sastanka odbora kosmetskih Srba: SVESRPSKI SABOR ZAKAZAN ZA 26. SEPTEMBAR (Prizren, 9. septembra)

Kasno sinoć u prostorijama Raško-prizrenske episkopije Odbor kosmetskih Srba je zbog, kako je rečeno, pasivnosti najviših republičkih i saveznih organa u rešavanju gorućih problema s kojima su suočeni ovdašnji Srbi i Crnogorci, odlučio da u subotu, 26. septembra, održi svesrpski sabor u porti manastira Gračanica. Na saboru će se, odlučeno je, javnost upoznati sa uzaludnim obećanjima oficijelnih vlasti Srbije za rešavanje srpskog pitanja na Kosovu i Metohiji. Naime, preovladalo je mišljenje u pomenutom odboru u kome su viđeniji Srbi iz ove Pokrajine, da je vladajuća stranka prilikom izbora u borbi za poverenje glasača ne samo na Kosmetu već i u čitavoj Republici, zaigrala na kosmetsku kartu. Međutim, ne samo da nije ništa učinila, već je u borbi za učvršćivanje vlasti doprinela da se nastavi iseljavanje ovdašnjih Srba sa pradedovskih ognjišta.

Pored utvrđivanja datuma i mesta na kome će izraziti svoj protest, Odbor je osudio prekjučerašnji nastup Vojislava Šešelja u kontakt emisiji Radio Prištine, u kojoj je lider SRS deo crkvenih velikodostojnika, posebno vladiku raško-prizrenskog gospodina dr Artemija i zahumsko-hercegovačkog gospodina dr Atanasija, proglasio za srpske izdajnike koji su, "u službi klerikalnog Vatikana". Zato je Odbor kosmetskih Srba u protestu upućenom Radio Prištini "ne zamerajući Šešelju, koji nema ličnog dostojanstva i ljudskih vrednosti", iskazao nezadovoljstvo uređivačkom politikom Radio Prištine koja mu je "ustupila svoje talase da bi blatio naše najveće umove, među kojima su, pored arhijereja Pravoslavne crkve, i akademici Matija Bećković kao i ostali književnici".

Pored gnušanja nad onim što se preko talasa prištinskog radija čulo, Odbor je apelovao na uredništvo informativnog programa pomenute redakcije "da prestane sa dosadašnjom praksom i preko svojih dežurnih satelita ne učestvuje u blaćenju viđenijih Srba", kaže se na kraju saopštenja. (M. Laketić)

***

Zagrljaj s narodom: Milan Panić, 1992.
Photo: EPA
Povodom lažnih vesti o koncentracionim logorima u SRJ: SUĐENJE PRED MEĐUNARODNIM SUDOM

U krugovima jugoslovenske vlade se saznaje da će SR Jugoslavija zatražiti da međunarodni sud organizuje suđenje ličnostima koje su lansirale u svet tvrdnje o postojanju koncentracionih logora u Jugoslaviji. U poslednje vreme sve su učestalije pojave stvaranja spiskova o koncentracionim logorima u Jugoslaviji, pri čemu se čak navodi i broj zatočenika. Savezni premijer Milan Panić bio je nedavno prinuđen da obiđe tri takva navodna logora, u kojima je prema autorima vesti, u njima trebalo da se nalazi polovina od ukupno navedenih zatočenih lica. Kao što je poznato i jugoslovenskoj i svetskoj javnosti Panić se uverio da su informacije o ta tri logora - lažne. Isto saznanje su stekle i misije KEBS-a koje su poslednjih nedelja borvile u SR Jugoslaviji. Ni one nisu naišle čak ni na tragove koncentracionih logora, mada su u Jugoslaviju došle sa "preciznim" spiskovima i logora i zatočenika.

Lansiranje informacija o koncentracionim logorima ocenjuje se u jugoslovenskoj javnosti i vladinim krugovima kao smišljena diverzija koja je nanela veliku štetu SR Jugoslaviji, što je, očigledno, i bio cilj tih dezinformatora.

Informacije o koncentracionim logorima u SR Jugoslaviji obišle su ceo svet, a samo ponegde diskretno su se pojavili demanti tih dezinformacija. U demantovanju tih lažnih infromacija, suprotno očekivanjima nisu se na adekvatan način angažovali ni šefovi misija i delegacija koje su dolazile u SR Jugoslaviju da bi pronašli koncentracione logore. To je - kako se u pomenutim izvorima navodi - i bio razlog za pokretanje inicijative o suđenju onih ličnosti koje su izmislile priču o koncentracionim logorima.

***

Predlog vlade Republike Srpske Krajine: IZBORI U KRAJINI DO KRAJA GODINE (Knin, 9. septembra)

Do kraja ove godine u Republici Srpskoj Krajini održaće se parlamentarni i predsednički izbori, uz preregistraciju postojećih i registrovanje novih stranaka, saopšteno je posle jučerašnje sednice krajinske vlade.

Miloševićeva igračka: Milan Martić, okružen uniformisanim obožavaocima
Photo: Stock

Vlada je utvrdila Predlog zakona o izborima za narodne poslanike krajinske Skupštine kojim se predviđa većinski izborni sistem i 90 izbornih jedinica, a uskoro počinje izrada biračkih spiskova i matičnih knjiga. Uslov za osnivanje stranke su potpisi najmanje 100 građana koji se tretiraju kao osnivači stranke i izrada stranačkog statuta. Stranke će se finansirati iz budžeta, a kriterijume će odrediti vlada posle izbora. Prema zakonskom predlogu, za predsednika Republike može biti izabran građanin sa prebivalištem u Krajini koga predloži najmanje 100 građana sa biračkim pravom, a isti broj potpisnika dovoljan je za pokretanje opoziva predsednika Republike. O ovim zakonskim predlozima raspravljaće Skupština RSK na sednici predviđenoj za poslednju dekadu septembra.

Vlada je imenovala u centralnom sudskom aparatu. Predsednik Vrhovnog suda je Miloš Vojnović iz Vukovara, a Milorad Trošić iz Trpinja je republički javni tužilac. Donesena je odluka da se deci poginulih krajinskih boraca koja pohađaju školu isplaćuje po 7.000 dinara. (M. Četnik)

***

Stradanja u ratnom haosu: DA LI JE GANIĆ PUCAO U ABDIĆA

U ratu je mnoge zadesila zla sudbina, ostali su bez igde ičega i ikoga, škole su popaljene, stanovi oduzeti, veliki broj ljudi je ubijen ili zarobljen. Sudbina mnogih je neizvesna, ne zna se šta je s njima. Misterija oko člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Fikreta Adbića nije razjašnjena. Da li je krenuo iz Sarajeva, ili je ostao zavezanih usta, ili je dospeo na pola puta do Cazinske krajine ili je među svojima ili, pak, negde u inostranstvu.

Dopisnik Politike ga proglasio mrtvim: Fikreta Abdića ubio Ejup Ganić, javlja čuveni Muharem Durić
Photo: 24ur.com

Mnoge ličnosti političkog života nestaju naglo, u prvi mah neprimetno sa scene. Za zvaničnog lidera Hrvata u BiH dr Miljenka Brkića malo se čulo, sve dok nije obelodanjen ankarski sporazum. O drugom lideru Hrvata, koji je još uvek zvanično član Predsedništva BiH Franji Borasu, odavno se ništa ne čuje. Muhamed Čengić, bivši potpredsednik SDA, zamukao je, s obzirom na njegovu poznatu pričljivost i u stvari se ne zna gde je. Tvrdi se da je u Ankari. Pojedinci se sami sklanjaju od očiju javnosti, poput, kažu, dr Nijaza Durakovića, koji se navodno utapa u piću.

Uz Aliju Izetbegovića, na sarajevskoj sceni i dalje su Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, dok iz Hercegovine, hrvatskim političkim gibanjima diriguje Mate Boban. Oglasio se, takođe kao jedan od potpisnika ankarskog sporazuma i bivši potpredsednik bosanskohercegovačkog parlamenta hadezeovac Mariofil Ljubić.

Vest o navodnom ubistvu Vladimira Srebrova nije potvrđena, a ni demantovana. I do sada, ovaj sarajevski pesnik, kome je Vladimir Srebrov, u stvari, pseudonim, a ime i prezime mu je Milan Nikolić, živeo je tragičnu sudbinu pisca i nesuđenog političkog vođe. Srebrov je, svojevremeno, bio jedan od najžešćih diskutanata na partijskim sastancima u podružnici sarajevskih književnika ili Udruženja pisaca BiH, gde su takođe njegove upadice bile neizbežne. Uočljiviji politički oreol Srebrov je počeo da dobija kada su oživele nacionalne političke stranke. Pre svega, on je i jedan od osnivača Srpske demokratske stranke BiH i njen prvi potpredsednik. Lično je odmah oformio i omladinsko krilo stranke, ogranak "Mlada Bosna", koja je zbog agresivnosti, u tada još mirnoj Bosni, ugušila svoje delovanje.

Srebrov se potom kretao na relaciji od SPO u BiH, gde nije uspeo da zauzme čelnu funkciju, do Paragine Hrvatske stranke prava u okviru koje je ostao negde pri poziciji nezvaničnog portparola. Neostvarena mu je ostala želja da uđe u Predsedništvo BiH. Njegov skorašnji prelazak na Ilidžu, o čemu je postojala štura informacija, propraćen je zabrinutim komentarima u kojima se čak najavljivala opasnost za Vladimira Srebrova, zbog lojalnosti sarajevskim vlastima i sučeljavanja politici SDS... Da li je trač ili istina da je Ejup Ganić pucao u Fikreta Abdića, ne zna se, kao što se pouzdano ne zna ni za sudbinu Vladimira Srebrova. Ekstremne snage u nacionalnim partijama BiH dovele su do haotičnog stanja u kojem upravo od ekstremista i dalje zavisi sudbina i opšta i pojedinačna. (Muharem Durić)

* Nastavak feljtona u četvrtak 10. novembra

star
Oceni
4.12
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi