Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (37)

Milošević: Hoću topove iznad Đakovice!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Ispunjeno Miloševićevo proročanstvo: Prizor iz Drenice, Kosovo, 1999. godine
Ispunjeno Miloševićevo proročanstvo: Prizor iz Drenice, Kosovo, 1999. godine
Photo: Ron Haviv

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Sarajevo u plamenu: Rat pod patronatom Beograda
Photo: Corbis
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 35. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 13. 04. 1995. GODINE

Sednica je počela s radom u 13,30 sati. Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik Savezne Republike Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Momir Bulatović, predsednik Republike Crne Gore - članovi Vrhovnog saveta odbrane; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane; general-pukovnik Momčilo Perišić, načelni Generalštaba Vojske Jugoslavije; i general-major Slavoljub Šušić, načelnik Vojnog kabineta Predseđnika SR Jugoslavije. Predsedavao je Zoran Lilić, predsednik Vrhovnog saveta odbrane.

ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo s radom. Da li se slažete s predloženim dnevnim redom? (Odobravanje). 1. Razmatranje plana materijalnog obezbeđenja Vojske Jugoslavije za prva tri meseca rata 2. Analiza utroška sredstava budžeta u prvom tromesečju 1995. godine - više radi vašeg informisanja. Tu bih pridružio materijal koji je dostavio ministar Pavle Bulatović. 3. Tekuća pitanja (...) Pre prelaska na razmatranje dnevnog reda, dogovorili smo se da nas general Perišić ukratko informiše o aktuelnoj vojnoj situaciji. Dajem reč generalu Perišiću!

MOMČILO PERIŠIĆ: Muslimani su oko 20. marta preduzeli ofanzivu užih razmera, sa sledećim ciljevima. Prvo, da skrenu pažnju međunarodne zajednice na bosanski problem i da svu odgovornost za to prebace na Srbe zato što nisu prihvatili Plan Kontakt grupe. To bi im bio, tako da kažem, neki politički cilj. Drugo, vojnički ciljevi bili su da zauzmu radio-relejna čvorišta na Stolicama, na Vlašiću i, uz pomoć Hrvata, na Plješevici, kako bi dezorganizovali sistem komandovanja i veze. Dalje, cilj im je da provere borbenu gotovost snaga. Krajnji cilj im je da zauzmu određeni prostor i time stvore uslove za ofanzivu širih razmera. Te ciljeve oni nisu postigli. Konkretno su ostvarili sledeće.

Horor sa Ilidže: Četnička razglednica, 1992. godine
Photo: Corbis

Na Stolicama su izvršili napad iz dva pravca. Ovde su Stolice (pokazuje na mapi), hteli su da odseku ove enklave; napad su izvršili i od ovog pravca. U početku su to delimično i uspeli, jer su Srbi napustili položaj - ne zna se zbog čega, ali je verovatno da je to bilo zbog njihovih neslaganja. Ali, posle sređjivanja srpskih snaga, one su uspele da povrate Stolice; čak su na ovom prostoru (pokazuje na mapi) zauzeli dva značajna objekta, čime se stvara mogućnost da prostor Teočaka i time da sa duže vreme obezbede stabilnost. Dakle, tu oni ništa nisu uspeli, a Srbi su u kontraofanzivi osvojili ova dva objekta. Na Vlašiću su, takođe, izvršili napad. Međutim, Srbi su na vreme - pošto je Vlašić bio u izuzetno teškoj situaciji - evakuisali svu opremu. Tu su muslimani imali određenog uspeha - ovo što je žuto, to je prostor koji su zauzeli (pokazuje na mapi). Sada su Srbi u kontraofanzivi i ima mogućnosti da se povrati ovaj relej. Ali, može se reći da ništa značajno nije palo u ruke muslimanima, što bi dezorganizovalo sistem veze i komandovanja.

U Zapadnoj Bosni snage Fikreta Abdića i dalje idu uspešno u napad. Ali, Peti korpus je, koristeći nebudnost Srba, uspeo da osvoji deo prostora na severozapadnim padinama Plješevice - u pravcu releja na Plješevici. Iz Livanjskog polja, koristeći slabo branjen prostor, na padinama Dinare, Hrvati su uspeli na spoju između Republike Srpske i Republike Srpske Krajine prodru na jugozapadne padine Dinare i osvoje ovaj prostor koji je žuto obeležen (pokazuje na mapi). Najverovatnije je da muslimani žele posle isteka primirja da pređu u ofanzivu širih razmera, i to na sledećim pravcima i već sada vrše određene pritiske: na pravcu Gradačac prema Orašju, a u istovremeno Hrvati im sadejstvuju iz Mostobrana kod Orašja, sa ciljem da preseku koridor. Takođe, zapažene su neke aktivnosti oko Sarajeva, gde je koncentracija većih snaga; pokušavaju da se spoje sa snagama iz enklave kod Goražda. U tom smislu, vrše koncentraciju snaga na Bjelašnici. Međutim, zbog nevremena i nedostatka snaga i opreme, a i zbog diplomatskih aktivnosti, na ovu ofanzivu se nisu odlučili, a i zbog toga što nisu ostvaril dosadašnje ciljeve.

Operacija Bljesak, iznenađenje za Perišića: To Hrvati samo vežbaju
Photo: Stock

Hrvati izvode vežbu šireg značaja na prostoru Nabrđe - Đakovo u Istočnoj Slavoniji; negde oko 8.000 ljudi učestvuje u toj vežbi. Pozvali su posmatrače Evropske zajednice na tu vežbu. Vežba je juče završena. Interesantno je da je to prva vežba koju su izveli uz učešće stranih posmatrača, u veoma velikoj tišini, bez ikakve medijske ili bilo koje druge propagande. Ta vežba je sigurno imala za cilj da se obuče njihovi vojnici i starešine; drugo, da izvrše određenu presiju; i treće, da posle te vežbe te snage upotrebe prema razvoju situacije - malo verovatno prema Istočnoj Slavoniji, a više verovatno prema Mostobranu kod Orašja. Dakle, juče je završena vežba. Indikativno je da su deci zabranili da idu u vrtiće i škole što je moguće iz dva razloga: ili misle da izvode neke aktivnosti ili zbog Uskrsa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kada je katolički Uskrs?

MOMČILO PERIŠIĆ: Upravo u ovo vreme. Moguće je da je to zbog toga. Uz ovo treba još dodati da su smenili komandanta, inače Rusa, za Grupu Istok. Pravi uzrok smenjivanja jeste da je on kao tolerisao dovoženje naoružanja i opreme iz SR Jugoslavije u Istočnu Slavoniju, a nije njima prijavio - iako oni o tome nemaju dovoljno podataka. Najavili su da će 20 oficira NATO da dođu u Komandu Grupe Istok. To je malo diskutabilno - sa kojim ciljevima oni dolaze: da li da izvrše neku inspekciju, da li da nešto planiraju; ili u narednom periodu žele da izvrše snažniji pritisak na Istočnu Slavoniju; oni bi mogli sa snagama UN u okviru Istočne Slavonije da komanduju i da učestvuju u nekim aktivnostima koje bi pomogle hrvatskim snagama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kolike su snage UN u Istočnoj Slavoniji?

MOMČILO PERIŠIĆ: Imaju jedan ruski bataljon, imaju jedan belgijski. Ruski bataljon sigurno ne bi stupio na njihovu stranu. Belgijski bataljon je veoma dobro opremljen i naoružan, koji znači mnogo više iznutra nego spolja. Ali, to je mala verovatnoća - to su samo razmišljanja. Ali, vrlo je indikativno da se pojavljuju oficiri NATO na takvom jednom zadatku. Normalno, komandant Lončar nije ih primio, a rekao je i da ih neće primiti.

Trijumfalna operacija Bljesak: Sve procene Momčila Perišića - pogrešne
Photo: Stock

Sledeće, što je indikativno, a što rade Hrvati, to je da su u reonu Ogulina koncentrisali jače snage, sa ciljem da se spoje sa snagama Petog korpusa, a u isto vreme da lansiraju snage iz Livanjskog polja da se spoje sa Petim korpusom, ili da stvore uslove za presecanje Republike Srpske Krajine na dva dela, što je veoma malo verovatno. Glavni indikatori koji govore da je to malo verovatno su sledeći. Oni su najavili otpuštanje 30.000 mobilisanih vojnika. Ali, odmah su zakazali i novu mobilizaciju i novo pozivanje za 20. april - verovatno ove prve otpuštaju da se odmore. Sledeća indikativna stvar koja ima direktan odraz na bezbednost SR Jugoslavije, jeste što je u dva navrata ustanovljeno da su zaposedali položaje na Prevlaci sa protivoklopnim raketama. Ovo je prvo ustanovljenje da oni povređuju taj prostor.

Drugo, nepoznata podmornica, verovatno iz sastava snaga Šeste flote, pod plaštom obezbeđenja brodova u južnom Jadranu, pojavljivala se na obodu teritorijalnih voda - onih spornih voda. To se desilo u toku dva dana - prekjuče i juče, i to sa izranjanjem jedan sat i tonjenjem, verovatno sa ciljem da provocira našu Ratnu mornaricu da preduzme neku akciju, koju bi iskoristili verovatno za pooštrenje ili za sprečavanje skidanja sankcija SRJ.

UN, nemi posmatrač: Bosanski rat u čeljustima međunarodne politike
Photo: Paul Love

Ima još jedna indikativna stvar. Posmatrači sa Aerodromu Surčin, u dva navrata u toku marta i u toku ovog meseca, optužili su nas da smo prihvatili na naš prostor 20 helikoptera iz Republike Srpske, jer je "to njima prikazano na radaru". Naš zaključak je: ili je to čista insinuacija, pošto imaju zapise a određenim kartama; verovatno se radi o muslimanskim helikopterima koji sa prostora Tuzle i Senice idu i snabdevaju muslimansko stanovništvo i muslimansku vojsku u Srebrenici, Žepi i Goraždu. Pošto su srpske i istočnobosanske planine takve da helikopteri moraju leteti visoko, pa se odjednom, baš na granici, gube iza zapadnosrpskih planina i idu za Srebrenicu, Žepu ili Goražde, to ima takav odraz kao da su ušli na našu teritoriju, a dokaza i zapisa nemaju. Oni to znalački koriste da prezentiraju svetu kako mi kršimo i dalje zabranu letenja. To je verovatno u funkciji donošenja nove rezolucije o pooštrenju kontrole granice, ali u vazdušnom prostoru. Mi smo ove podatke poslali Đokiću; čuli smo da je to već iskoristio za demanti u Americi. Za sada nema ništa indikativno po bezbednost SR Jugoslavije. Predlažem da dosadašnje preduzete mere borbene gotovosti ostanu. Zamolio bih vas da onu jedinicu koju imamo na Jabuci povučemo, da se ljudi odmore, a prema razvoju situacije da je tamo ponovo pošaljemo. Toliko.

ZORAN LILIĆ: Ima li kakvih pitanja? General Perišić traži naš stav oko podmornice. Mislim da je najlogičnije da se upozore da to više ne čine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znači, oni ne ulaze u naše teritorijalne vode, nego su na obodu teritorijalnih voda?

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni su na obodu. Ako ih pustimo da i dalje budu tu, postoji mogućnost dolaženja i drugih. Mislim da bi bilo najbolje da ih upozorimo da odu, ili da je gađamo, za to imamo lako mogućnosti?

Tri jahača apokalipse: Akaši, Milošević, Karadžić - od zla oca i gore majke
Photo: EPA
MOMIR BULATOVIĆ: Mi smo juče prvi put javno dobili pomirujuću izjavu sa hrvatske strane. Kačić je rekao da je Hrvatska spremna da ide na međunarodnu arbitražu oko Prevlake. To tumačim kao pripremanje njihove javnosti. Posle Akašijeve posete prvi put smo dobili jednu odlučniju reakciju nenaoružanih posmatrača, koji su dvojicu njihovih specijalaca razoružali i odveli ih u Dubrovnik. Mislim da sada ne bi trebalo učiniti nešto nesmotreno. Inače, 21. treba da bude taj sastanak. Akaši će lično doći u Dubrovnik. Mislim da bi bilo dobro da mi zahtevamo od Akašija da se ta podmornica udalji. Ona se nalazi u tom spornom trouglu. Po hrvatskoj verziji, to su hrvatske teritorijalne vode, a po našoj verziji su naše teritorijalne vode. Ali, ulazimo u zonu rizika ako preduzmemo bilo kakvu akciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To znači da ona nije definitivno u našim teritorijalnim vodama?

MOMIR BULATOVIĆ: U spornim vodama - mi tumačimo da su naše, a Hrvati da su njihove teritorijalne vode.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čim je to sporno, ne treba da ih gađamo i potapamo.

RADOJE KONTIĆ: Momo kaže da bi to mogla biti i ruska podmornica?

MOMČILO PERIŠIĆ: Moguće je, ali je to malo verovatno, obzirom na takav režim pojavljivanja.

MOMIR BULATOVIĆ: То bi trebalo pukovnik Vukšić da javi.

Spremni za totalni rat: Pripadnici VJ na položaju u Bosni
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Dobro, zadužujemo generala Perišića da to reši, a on zna šta treba učiniti. Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda: 1.  Razmatranje plana materijalnog obezbeđenja Vojske Jugoslavije za prva tri meseca rata. Reč ima general PeriŠić.

MOMČILO PERIŠIĆ: Finansiranje u ratu, do proglašenja novog Ustava, bilo je regulisano sa niz akata, a od proglašenja novog Ustava do sada nije to regulisano nijednim aktom. Na primer, ako bi došlo do rata, mi nemamo nikakav plan za naredna tri meseca rata. To ću prikazati na projektoru. Ovo je Plan materijalnog obezbeđenja Vojske Jugoslavije za prva tri meseca rata. Plan obezbeđenja sredstava naoružanja i vojne opreme - to je ovo što bi nam trebalo. Plan obezbeđenja materijalnih i drugih potreba, osim naoružanja i vojne opreme. Plan rashoda za finansiranje samih potreba Vojske Jugoslavije (...) Ovo je Pregled rasporeda prema vrstama rashoda za finansiranje Vojske Jugoslavije za prva tri meseca rata. Tu su lični rashodi, plate starešina, i svih koji učestvuju u ratu i svim drugim licima itd. vojne penzije, materijalni rashodi itd. To je ukupno 3.125.000.000.    Pošto mi znamo da to društvo ne može podneti, mi smo uzeli 10 odsto planiranog društvenog proizvoda, što je oko 2.147.600.000 dinara. Naš je predlog da se toliko sredstava izdvoji (...)  

PAVLE BULATOVIĆ: Ovaj Predlog plana ratnog budžeta za tri mjeseca razmatralo je Savezno ministrastvo za finansije. Njihov stav je da je moguće u ovoj situaciji uzeti prosječan iznos mirnodopskog budžeta, uvećan za 50 odsto, što znači 604.000.000 dinara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se mi razumemo oko jedne stvari. Mi imamo kompletno naoružanje i vojnu opremu zа ratnu armiju?

MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste.

Okrutni udarac za Vrhovni savet odbrane: Mesec dana nakon 35, sednice, hrvatska vojska okončala operaciju Bljesak
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Prema tome, pitanje je da li bismo mi odmah u prva tri meseca rata ušli u proizvodnju pušaka 7,62 mm, puškomitraljeza itd. svega ovoga što je ovde nabrojano - ako imamo kompletno naoružanje ratne armije sa odgovarajućom rezervom.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, sve što je potrebno za ratnu armiju od ratnog naoružanja imamo. Ali, nemamo goriva - imamo ga za dva dana rata; municije i hiljade drugih stvari nemamo. To je sve ono što preračunavamo kao dnevni gubitak. U slučaju nekog rata, sve to što imamo svakim danom je sve manje i manje. Ovo je sve sa ciljem da zakonski regulišemo i obezbedimo sredstva.

MOMIR BULATOVIĆ: Ovo je dokument koji mi treba da usvojimo u skladu sa Zakonom, ali ne stupa na snagu dok se ne dođe u takvu situaciju?

ZORAN LILIĆ: Stupa na snagu danom proglašenja ratnog stanja.

(...)

MOMIR BULATOVIĆ: Da li mi treba da donosimo dokument u ovom trenutku počinjanja ratnih dejstava - nadamo se da do toga neće doći - što znači osam puta veći budžet za Vojsku nego što je u mirnodopskim uslovima? Za prva tri mjeseca, što je četvrtina godine, traži se 2.147.000.000 dinara - to je više nego što je sadašnji budžet? Ali, treba da se vidi koliko objektivno Armija u mirnodopskon sastavu, kada dođe na ratni sastav, mora da poveća svoje potencijale? Mislim da ni Republika Srpska nije osam puta povećavala budžet u takvim situacijama?

General koji razmišlja o totalnom ratu: Momčilo Perišić, amater
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Ona ga i nema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi realno moramo da gledamo na stvari. Prvo, ceo naš društveni proizvod to ne može da pokrije! Ne možemo da budemo neozbiljni da donosimo odluku o tome da ćemo potrošiti više sredstava nego što je ceo društveni proizvod Jugoslavije. Kompletni budžeti, uključujući i fondove penzijske, zdravstvene, školske i druge, federalni, i dve republike iznose blizu 14 milijardi dinara, a društveni proizvod se računa oko 20 milijardi. U taj prostor, fizički i računski, ne može da stane ovaj budžet. Mi možemo, iz birokratskih razloga, da kažemo da smo prema zakonskoj obavezi napravili plan, potpuno neodgovorni i svesni činjenice da smo napravili plan koji je čista iluzija, jer tu ima jednostavan razlog: društveni proizvod je manji od potreba koje taj plan zahteva. Mi bismo, naravno, voleli da je društveni proizvod veći; nadamo se da će on da se povećava - u ovom trenutku on je takav. U ovoj godini ako se poveća desetak posto, to će biti veliki uspeh, kojem ćemo svi da se radujemo, ali i tako povećan on ne može da pokrije ovaj budžet.

Ako hoćemo da imamo ozbiljan plan za rat, moramo napraviti situaciju koja je više verovatna. U situaciji kada dođe do rata, nema više nekih drugih proizvodnji, nema plata i penzija; ima kolektivna ishrana, bonovi i racionisanje životnih namirnica; nema izdvajanja za lične dohotke! Kakve plate starešina!? Pa, tada neće biti ni plata za radnike, lekare, za bilo koga neće biti plate - svi će da idu na racionisanu proizvodnju, podelu brašna, krompira itd. Kakve plate - to su čiste nebuloze! Jer, mi na jednoj strani ne možemo imati mirnodopski život, sa primanjima, maltene tržišnom ekonomijom, a na drugoj strani da imamo rat i finansiranje ratnih dejstava! U tom trenutku sve se prekida, nema tržišne ekonomije, nema novčanih transakcija, prelazi se na ratnu privredu, na racionisanje životnih namirnica, na snabdevanje građana, na korišćenje rezervi kojim raspolažu privreda, država. Ovo je zamisao bez ikakvog razmišljanja o realnosti.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja razmišljam i govorim kao vojnik. Ja ovo potenciram zbog toga, ukoliko dođe do rata - nadamo se da neće - da tada ne rešavamo ovo pitanje. Molim vas, donošenjem Ustava SRJ nijedan zakon ili podzakonski akt nije regulisao ovu materiju, a pročitaću vam kako je do tog vremena bilo (čita propise o Vojsci prethodne SFRJ).

Rat nije mirodopska ekonomija: Prizor sa Grbavice, 1995. godine
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, ne znam da li si me shvatio? Mislim da je dobro što smo ovo stavili na dnevni red. Mi moramo to da regulišemo kao ozbiljni i odgovorni ljudi, a ne kao birokrate koje će ovaj plan da stave u fioke, svesni da je taj plan besmislica, ne zato što tih para nema, nego zato što je taj plan koncepcijski pogrešan. Taj plan polazi od pretpostavke, ukoliko počne rat, da će se nastaviti mirnodopska ekonomija, plus ratna ekonomija!? Ukoliko počne rat, mirnodopske ekonomije nema; robnonovčanih transakcija nema. Postoji ratna proizvodnja. Ako hoćemo da budemo odgovorni prema svom poslu, mi moramo da napravimo plan ratne ekonomije koja podrazumeva da je sve podređeno ratnim dejstvima i da je svo snabdevanje podređeno snabdevanju Vojske i stanovništva.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ali treba da obavežemo nekog ko će to da napravi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Potrebe su druga stvar. Ja, čak, mislim da ovde potrebe nisu dobro ni iskazane. Mi bismo morali u miru polako da pripremamo plan kako da nam se ratne rezerve povećaju na tri meseca, da dođemo do ratnih rezervi za tromesečno vođenje rata. Dalje, u slučaju rata, šta se dešava sa našom ekonomijom, našom privredom i ostalim? Ako počne rat, neće da rade holding kompanije i tržište novca, berza itd. prodavnice i butici. Tada se sve racioniše, sve se daje po glavi, jer narod treba da živi i da je sve podređeno vođenju ratnih dejstava. Mi, dakle, treba da napravimo plan ratne ekonomije u slučaju rata, ali ovo nije plan ratne ekonomije, ovo je plan mirnodopske ekonomije koja iskazuje neke cifre za slučaj rata, kao da se rat vodi u nekoj trećoj zemlji! Ako ovde počne rat, nema ništa od tekućeg mirnodopskog života i proizvodnje.

Opomena: Sarajevski znak upozorenja, 1995. godine
Photo: Corbis
MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da se vi ne razumijete, ali isto mislite. Ovde je najveća stavka u iznosu od 2.147.000.000 lični rashodi. Ja sam shvatio da predsednik Milošević ne spori da mi treba da pripremamo materijalne ratne rezerve, ne možda u ovim ciframa nego u realnim ciframa. Niko u tom slučaju od nas neće primati platu, neće raditi tržište itd. Onda nećemo pomagati ni RSK ni RS, idemo na ratnu privredu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas, mi se uopšte ne razumemo. Momo, ja ću odmah sada da glasam da se ovaj plan usvoji. Ali, znaš li šta možeš da uradiš s tim planom? Jedino da ga baciš na đubre! Koja je njegova upotrebna vrednost?

MOMČILO PERIŠIĆ: Kao predsednici, morate sutra u slučaju rata reći ko će šta da proizvodi, šta će ko da radi. Jer, radne organizacije moraju biti spremne za rad, a da li će biti plata ili ne - biće onoliko koliko imamo. Ali, mi smo prikazali jedno normalno stanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema rata u normalno stanje - normalno stanje u ratu je nenormalno stanje. Ja govorim da mi nemamo koncepciju ratne ekonomije u ovoj zemlji. Ovo je mirnodopska koncepcija, samo preračunata za uslove rata, troškovno preračunata - a to ne može tako!

MOMČILO PERIŠIĆ: Zovite vi to kako hoćete, meni to nije bitno. Bitno je da obezbedimo da naš vojnik sutra ima sa čime da se bori protiv neprijatelja i posle istrošenih rezervi koje sada imamo. Da ne dođemo u situaciju da tada gledamo gde ćemo da nabavimo gorivo i ostale potrebe, koje nemaju radne organizacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi ovo možemo da usvojimo, ali smo svesni da je ovo neozbiljno. Ako hoćemo da budemo ozbiljni na nivou svoje odgovornosti, moramo da napravimo ozbiljno sve to, sa tim ciljem o kojem ti govoriš: da imamo ratne rezerve i da smo u stanju da se bijemo. Ovim mi ništa nemamo, nego ćemo u kasi da imamo plan koji ne proizvodi nikakvo dejstvo.

Udri, mlati, zapali, uništi: Vojska Jugoslavije u akciji
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Ko treba da napravi plan ratne ekonomije?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba da napravi jedan tim iz Vojske i Vlade - ne mislim samo na Ministarstvo odbrane, nego mislim i na Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede. Momo, mi sada imamo tržišnu, robnonorčanu ekonomiju. U slučaju rata to postaje naturalna ekonomija. Tada nije bitno da li metak košta toliko i toliko nego se gleda koliko se komada proizvodi. Kada je rat, ti ne gledaš da li je cena na tržištu mesinga za čaure tolika, nego koliko ćeš i odakle da nađeš mesinga da bi mogao da napraviš toliko čaura, koliko ćeš moći da vratiš sa fronta da bi se ponovo prerađivalo itd. Dakle, ideš na naturalnu ekonomiju u ratu. Onda imaš trebovanja u naturalnom smislu. Onda se gleda koliko imamo žita i koliko ćemo imati brašna za stanovništvo, a ne kolika će biti cena kilograma brašna u samousluzi. U slučaju rata, svaka samousluga prestaje da trguje na osnovu slobodnog tržišta, već isključivo dobija racionalisane karte za svakog stanovnika. Prema tome, ako hoćemo da se uživimo u ono što bi se desilo da je rat, moramo da napraivmo sistem ratne ekonomije.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine pređseđniče, bitno je samo da se donese odluka da to treba uraditi, a za to postoje subjekti: Savezna vlada, raznorazna ministarstva, to su svi po dubini. Generalštab će dati svoje potrebe na osnovu iskustava. Ja samo to iniciram.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Generalštab treba svoj posao da završi na tome šta on ceni potrebnim za prva tri meseca rata.

MOMČILO PERIŠIĆ: I on je to dao.

Kafica za zločinca: Ratko Mladić, opušteno krvoločno
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ministarstvo privrede mora da vidi zadatke namenske proizvodnje, njihovog maksimalnog kapaciteta i za te zadatke da ih obezbedi odgovarajućim sirovinama za početak, a ima u vidu sirovine kojima se raspolaže u državnim rezervama ili kod radnih organizacija. To se ne bi kupovalo, to bi se uzelo i šta bi bilo: čelik iz Smedereva ne može da se uzme, jer nisi dao peti virmana", pa da ne ide za proizvodnju u "Prvi partizan". To odmah ide, tovari se na kamione i ide! Niko te tu ne pita da li si otvorio akreditiv ili si platio. Ako ima 10.000 automobilskih guma u "Miloju Zakiću", onda ih tovariš na kamione i nosiš u jedinice gde treba! Dakle, mi moramo da imamo koncepciju - ratne ekonomije, a ne da mislimo da će biti mir i istovremeno - rat! Mirnodopska ekonomija u ratu neće funkcionisati.

ZORAN LILIĆ: Da li možemo ovo zaključivati? Pavle ima reč.

PAVLE BULATOVIĆ: Mislim da treba prihvatiti ovaj koncept izrade tog plana o kojem govori predsednik Milošević, s tim da se to svede na neke realne mogućnosti. Mi ne možemo da računamo kao država, u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti, da ćemo imati prihode od carina, prihod od poreza na promet itd.

RADOJE KONTIĆ: Da, to se prekida, to je ratna ekonomija.

PAVLE BULATOVIĆ: Savezna vlada je donela Uredbu o proglašavanju preduzeća od posebnog značaja za odbranu. Sa njima se sklapaju ugovori i planira proizvodnja, odnosno usluge koje treba da obezbijede sve potrebe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ratna organizacija Ministarstva privrede - sećate se kako je Šper radio u Nemačkoj, a bio je najefikasniji ministar privrede, pola sveta su zauzeli - u odnosu na potrebe, na primer, Vojske više ne ulazi ni u kakve tržišne odnose i novčane vrednosti. Ona mora da bude sledeća: Šainović koji je ministar privrede mora da ima plan, pa da kaže: referent koji drži proizvodnju municije dužan je da obezbedi toliko mesinga, toliko ovih i onih sirovina, toliko olova, toliko bakra itd. i to je dnevna, nedeljna, mesečna potreba za funkcionisanje te fabrike. On onda zna šta mu daje Bor, kojom dinamikom, šta mu daju "Kablovi", kojom dinamikom; šta mu daje čeličana, kojom dinamikom itd. On pravi naturalni pregled. Tu prestaje računanje koliko šta košta, jer tu ekonomije nema. Rat nije ekonomija, a istovremeno jeste najveća - ekonomija, jer mora sve da se racionališe. Taj plan mora da obuhvati tačnu strukturu, organizaciju i dužnosti Ministarstva privrede; mora da obuhvati i radne zadatke namenske industrije; tačnu strukturu i organizaciju i cele logistike i snabdevanja i pozadinskog dela Vojske Jugoslavije.

Merna jedinica zločina. Ubijanje Sarajeva, srpski hobi
Photo: Corbis
MOMČILO PERIŠIĆ: Znam, ali to ne može Vojska da uradi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, ti imaš jednu karakteristiku da dovodiš u pitanje svaku stvar. To može da bude dobro. Ti ovde ne shvataš da je ovo jedini put da se to reši, bez obzira što izgleda mnogo teže. Jer, ovo što je predloženo nije put da se to reši, ovo je put da se to ne reši, nego da u kasi imaš - hartiju koj ne može da funkcioniše!

Dalje, tu je Ministarstvo saobraćaja. Ti moraš da rekviriraš kamione, transportna sredstva. Tu nema više "šta ko liko košta"! Dalje, treba pretpostaviti ministarstvo za snabdevanje, ne ministarstvo trgovine, koje raspolaže robnim rezervama. Zna se tačno koji regioni koliko treba da dobiju brašna, koliko kukuruza, mesa, ulja itd; zatim, kako se to transportuje, kako se deli itd.

MOMČILO PERIŠIĆ: To sada ništa nije zakonski regulisano. Ovo što ja govorim govorim iz želje da se to počne rešavati kako je Ustavom predviđeno. A kako će to biti, gospodine predsedniče, možda će biti upravo tako kako Vi kažete! Ja to nisam mogao da rešim. Da sam mogao rešiti, ja bih sve rešio i vama predložio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, nisi ti ovde na dnevnom redu.

Ekonomija je opijum za VSO: Koliko kopšta jedna granata za Sarajevo?
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja samo želim da ovaj organ da nalog onome ko ima zakonska ovlašćenja da ovo razradi, upravo ovako kako Vi kažete, ništa drugo! Mi sada u miru treba da imamo rešenje i reći: "u slučaju toga i toga, dobija sredstva od toga i toga, moraš imati rezerve takve i takve, isporučuješ to i to, tu i tu". Ako mi sačekamo rat, ako to ne uradimo, onda je kasno!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas, u Americi pred Drugi svetski rat i u Drugom svetskom ratu, kada je bila najveća ekonomska sila, žene su skidale burme, venčano prstenje i davale kao priloge da se skupi zlato da su mogle da se uvezu i kupe sirovine za nešto. Tu više nema tržišne ekonomije - sva mašinerija je krenula u ratnu proizvodnju; nema više čelika na berzi - sve što je proizvodio "Stejt-stil" išlo je u ratnu proizvodnju. Pitanje je bilo kako da se nabavi dovoljno koksa, dovoljno gvozdene rude, a ne da se pravi budžet koliko će kome da budu plate!? Nema plata, nema ništa! Ima da se obezbedi da ljudi prežive, da jedu, da se obuku i medicinski zbrinuti, i sve ima da bude okrenuto proizvodnji za rat! Više onda nema privatnih automobila, nema privatnog goriva, nema trgovine, nego samo snabdevanja. Onda se život svodi na tri-četiri vrlo jednostavne stvari: da se obezbede hrana, odeća, elementarni ogrev i sve drugo da se gurne u proizvodnju za ratne potrebe za Vojsku i za front. Znači, mora da se napravi plan kako izgleda naša ratna ekonomija. Naša ratna ekonomija mora da izgleda mnogo jasnije napravljena nego što je neki vojni budžet za tri meseca.

ZORAN LILIĆ: Dobro, pokušao bih, na osnovu svega što je rečeno, da predložim zaključke. Vrhovni savet odbrane zadužuje Ministarstvo odbrane. Ministarstvo privrede. Ministarstvo finansija i Generalštab Vojske Jugoslavije da urade plan ratne ekonomije da se na osnovu tog plana uradi plan materijalnog obezbeđenja Vojske Jugoslavije za prva tri meseca rata. Mislim da bi za to realan rok mogao da bude 30 dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: S tim da se napravi jedna međuresorska radna grupa koja bi, pod strogom kontrolom jer je to najvažnija državna tajna, pripremila kompletan plan. Onda bismo mi o njemu diskutovali. Tu bismo uključili nekoliko naših najbližih saradnika: moramo da uključimo predsednike vlada, ministre privrede, ministre poljoprivrede.

ZORAN LILIĆ: Mislim da možemo tako da zaključimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Moraju da se naprave materijalni bilansi, tačno da vidimo koliko imamo na zalihama i koliko možemo da proizvedemo glavnih sirovina: bakra, čelika, hemije koja je potrebna za eksplozive, za barut i drugo. Nešto moramo da uvezemo da bismo imali na rezervama.

Omiljeni kosovski grad Slobodana Miloševića: Đakovica, nekad davno, usred mira
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Mora tu biti i pitanje snabdevanja stanovništva...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba da bude tako napravljeno da se vidi kako zemlja funkcioniše u ratu!

ZORAN LILIĆ: Jasno je. Mislim da je 30 dana dovoljno da se to napravi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ukidaju se sve plate, sve penzije; po članu domaćinstva se utvrđuju neophodne potrebe; kakvo će biti racionisano snabdevanje zaposlenih - sve tu mora da bude. Zatim, tu mora biti ishrana, nužna odeća, lekovi! Više nema kupovina, prodaja, trgovina; crnoberzijanci se hapse i streljaju! Ovde kažeš "prvih 15 dana terorističkih..." i dejstvuješ sa 130.000. Ne dejstvuješ sa 130.000, imaš još 100.000 policijskih snaga koje dejstvuju kada su u pitanju terorističke i druge stvari, posebne jedinice milicije, specijalne jedinice milicije - to sve sadejstvuje sa Vojskom.

MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, mislio sam da nisam zadužen da ja sve to predlažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, razumem ja to. Ali, sve to mora da bude uvezano. Evo, na primer, najlepši grad koji postoji na Kosovu, u koji su šiptarski separatisti najviše para ulagali - tamo je bila Đakovička grupa, to je Đakovica. Nema lepšeg, bogatijeg i uređenijeg grada na Kosovu od Đakovice. Na najlepšem mestu, malo uzbrdo ima bivša kasarna koja je sada napuštena. Tamo treba da bude prebazirana neka oklopno motorizovana jedinica, da znaju da će da mlati po tom bogatstvu sutra, ako se tamo počne dešavati nešto što ne sme i ne treba; oni treba da znaju da ta vojska tu postoji.

MOMČILO PERIŠIĆ: Pa, gospodine predsedniče, imamo tamo kasarnu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tamo nemaš ništa!

Krvavi tragovi zločina: Drenica nakon masakra nad Albancima, 1999. godine
Photo: Ron Haviv
MOMČILO PERIŠIĆ: Imam tamo bataljon.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemaš, nemaš, imaš praznu kasarnu!

MOMČILO PERIŠIĆ: Kakav bih ja načelnik Generalštaba bio kada to ne bih znao? Gospodine predsedniče, imam bataljon u Đakovici, i to na izlazu prema Đapa prušicu, s leve strane. Ja sam tamo bio tri puta od kako sam postao načelnik Generalštaba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta je sa onom kasarnom više Đakovice, zašto je prazna?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ona je davno napuštena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Je ne mislim da si je ti napustio, nego govorim da je prazna.

MOMČILO PERIŠIĆ: Neko je to napustio, ja ne znam zašto, tada sam bio u Hrvatskoj. Svaki grad na Kosovu ima kasarnu i vojsku. Ali, ja nemam dovoljno vojnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Najbezbednije nam je Kosovo! Poslali smo tamo 9.000 studenata na Prištinski univerzitet; devojke jedinice iz Srbije same mogu da šetaju u sred noći Prištinom! Shvatili su da to ne valja, videli su kako to izgleda u Bosni! Ali, dobro je da to tamo bude, da imaš, da to može da funkcioniše, jer se zna da "strah kuću čuva".

* Nastavak feljtona u ponedeljak 7. novembra

star
Oceni
4.10
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi