Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (17)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (34)

Milošević: Krajišnik budala, Amfilohije đubre!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Amfilohije ne leti Jatom: Objašnjenje - ne vrijedi nijedan avionski let kapi krvi bolničarke na Igmanu
Amfilohije ne leti Jatom: Objašnjenje - ne vrijedi nijedan avionski let kapi krvi bolničarke na Igmanu
Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Rat je uvek bolji: Ratko Mladić u predahu između dva genocida
Photo: Stock
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 28. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE - ODRŽANE 2. NOVEMBRA 1994. GODINE (NASTAVAK)

ZORAN LILIĆ: Da li ima još nešto oko ovog pitanja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi ovo pitanje nismo ni takli, osim pitanja budžeta! Ova stvar da je tamo izuzetno loša situacija, nažalost, najtvrđi je argument o potpunoj katastrofalnoj grešci napravljenoj zbog odbijanja Mirovnog plana; to je direktna posledica. One večeri kada smo poslednji put s njima razgovarali u Dobanovcima - tu je Momir, tu je Momčilo - mi smo vrlo precizno ukazali na takvu tendenciju i nacrtali šta će da se dešava. Oni dokazuju da ne treba da se prihvati Mirovni plan. Na žalost, ti dokazi sada koštaju - kakvi 3.000, to nije tačno - mnogo više! Ništa od Goražda nije trebalo da pogine, ni na Goraždu, ni na koridoru, ni na Nišićkoj visoravni, ni na Grabežu i dolini Une, na Kupresu itd. Ali, ako je cena da se dokazuje da je ispravna odluka rukovodstva na Palama da odbije Mirovni plan, da toliki ljudi izginu, sa nažalost rezultatom gubitka teritorije, a ne dobitka teritorije, onda ja uopšte ne znam šta je logika, šta je pravda, šta je pametno!?

U političkim odlukama stvari se mere po rezultatima, a ne po idejama. Rezultat je gubitak teritorije i gubitak ljudskih života za bezizgledan cilj: da se natera međunarodna zajednica da, u korist srpske strane, popravi plan koji je srpskoj strani dao pola Bosne i Hercegovine - da da više! Potpuno je jasno da se stvari kreću u suprotnom pravcu. Mirovni plan je još uvek na stolu, na svu sreću! Ako se izraženim borbenim dejstvima muslimansko-hrvatske koalicije karta promeni, taj plan više oni neće prihvatiti! Slažem se da Ministarstvo spoljnih poslova treba da pripremi jedan demarš u ovom smislu, ali vi ćete čuti odgovor; odgovor će biti: "Gospodo, srpska strana je odbila mir, a ne muslimanska, koja ga je prihvatila! Odbili ste mir, ali protestujete što strana koja je prihvatila mir, zbog vašeg odbijanja mira, nastavlja da vodi rat! Izvinite, da li tu ima neke elementarne logike? Vi ste odbili mir, a tražite da drugi koji su prihvatili mir poštuju mir, a vi ste ga odbili!?"

MOMIR BULATOVIĆ: S obzirom da će sasvim izvesna reakcija biti takva kako opisuje Slobodan Milošević, meni se postavlja pitanje oportunosti da li uopšte da to pravimo? Taj demarš može da bude za nas veoma štetan, zbog što sa unutrašnjo-političkih prilika može da izgleda kao neka naknadna griza savesti, kao neka želja. U stvari, mi sada uradimo nešto što samo lijepo zvuči, a ništa ne mijenja na suštini.

Rat, pustoš, užas: Prizor iz Mostara 1994. godine
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To ne menja ništa u smislu da će Ujedinjene nacije da se "rasplaču", ili Amerikanci koji su aktivno dali podršku Muslimanima da kažu: "dobro nas obavesti jugoslovenska Vlada da su Muslimani u ofanzivi". Međutim, neka diplomatska aktivnost mora da se preduzima. Mislim da u našim kontaktima koje vodimo - juče sam o tome govorio novom ruskom izaslaniku - treba da kažemo da to ugrožava mirovni proces; mirovni proces nije ugašen, on traje i eskalacija ratnih dejstava nesumnjivo ugrožava mirovni proces. Mislim da Jovanović prekosutra u Zagrebu treba da skrene pažnju hrvatskoj Vladi da se oni udaljavaju od normalizacije odnosa s nama uključivanjem u aktivna dejstva na bosansko-hercegovačkom ratištu jedinica HVO, jer to nije Herceg-Bosna, to su regularne jedinice HVO-a! Tako to treba i postaviti u razgovoru s njima.

Mislim da to pitanje treba otvoriti. Inače, mislim da svako od nas, ako ima kakvu sugestiju, da je da Jovanoviću. Sutra sam planirao da s njim razgovaram i da mu dam svoje sugestije. Mislim da mu je i Moma dao određene sugestije. On će imati sastanak i sa Ovenom i Stoltenbergom, koje takođe treba upozoriti i tražiti od njih angažovanje, uz argumentaciju da ovo dalje komplikuje mirovni proces da se protiv toga pobune, naročito da naglase ovu činjenicu da se ofanziva vodi iz zona bezbednosti UN, što je apsolutno suprotno karakteru tih zona, a drugo da im objasni da to ide na štetu posla za koji oni primaju platu. U posebnim razgovorima sa Granićem treba da ukaže na tu opasnost, jer će time odlagati normalizaciju odnosa s nama - to je sigurno. Oni s nama teško mogu da normalizuju odnose u bilo kojoj meri dok sa Srbima ratuju, pogotovo ako nisu napadnuti!

Krik srpskog naroda: Podrška za Radovana, Slobu, Momira
Photo: EPA

U tom smislu, mislim da je neka diplomatska aktivnost neophodna. Mislim da je ova plodotvornija direktna, nego objavljivanje po novinama pisama Butrosu Galiju itd. Mi smo dobili informaciju da je u Rumuniji Butros Gali obavešten od rumunske strane da se vrši prelet aviona preko rumunske teritorije za snabdevanjem oružjem muslimansko-hrvatske strane - tri aviona u prošlom mesecu, jedan je najavljen za 5. novembar itd. Na to im treba ukazati, kao i Ovenu i Stoltenbergu: da je za nas zabrinjavajuće da se najviša instanca UN u licu generalnog sekretara upozorava na direktna, drastična kršenja embarga UN na dotur oružja i da se na to gleda blagonaklono. Oni na to moraju dati neki odgovor. Treba ih dovesti u neprijatnu situaciju, da bar nešto preduzmu. Mada, ja mislim da je vajda mala, jer sada svima postaje jasno ono što je nama bilo jasno. Mi smo, na žalost, tačno i realno procenili situaciju.

Onda je sve zbunilo Karadžićevo samouverenje kako imaju svega, kako mogu beskrajno, kako neće odstupiti ni od čega, a ne shvataju jednu stvar: najveća naša prednost je da su teritorije koje Mirovni plan predlaže za Republiku Srpsku u srpskim rukama, tako da ne mora niko da im se skloni sa teritorije. Ako se promeni situacija na terenu, pa deo teritorija koje su predviđene za Republiku Srpsku postanu teritorije u rukama muslimansko-hrvatskih snaga, nema te svetske sile koja će Muslimanima i Hrvatima narediti da se povuku sa tih teritorija. Onda će Mirovni plan pasti u vodu, ali ne na korist politike Pala, nego na neprocenjivu štetu politike Pala. Ispašće ono što je citirao Lilić u svom intervjuu da je najkraći, najsigurniji i najtačniji komentar bio onog seljaka na pijaci što je prevrtao papriku kada su ga pitali šta misli o Mirovnom planu, a on kaže: "Sve će da upropaste ako ne potpišu"! Oni su na najboljem putu da sve upropaste, na žalost!

Međutim, mi nismo u mogućnosti da ih u to uverimo, ali ja mislim da tu postoji jedna druga pozadina. Podsetio bih vas na reakciju Karadžića i Krajišnika kada smo im predočili razvoj situacije da će biti naterani. Oni su tada rekli: "I bolje je da budemo naterani, samo da ne prihvatimo!" Onda smo im rekli: "da budete naterani, znači mnogo mrtvih", kažu: "za žrtve se ne pita!" Prema tome, da bi svoju sujetu sačuvali, da nisu oni ti koji su prihvatili mirovni plan, zato što im je malo pola Bosne i Hercegovine, oni će da dozvole da mnogo ljudi izgine! Pozadina je ovo: oni će za to da optuže Vojsku Republike Srpske. Oni će ceo teret svoje zločinačke greške da prebace na one koji su najviše učinili da se sačuva taj narod, a to je Vojska! Na kraju će politički Vojska tamo da plati ceh, a ne političko rukovodstvo! Nadam se da to neće da uspe, ali je to naciljano apsolutno u tom pravcu. Ja znam kako oni razmišljaju - mi smo od njih pravili političare. Njihova politička pamet je vrlo jednoznačna. Oni su našli da krivac bude Vojska! I Vojska će da plati, na žalost, ceh! To nije jasno Mladiću i njegovom štabu, jer da mu je bilo jasno, on ne bi pustio da ga tako manipulišu. Na žalost, to je tako!

Za žrtve se ne pita: Karadžićev savet Martiću
Photo: Stock
MOMIR BULATOVIĆ: Možda bismo mogli ovaj predlog da modifikujemo, da ne pravimo neki apel međunarodnoj zajednici, nego da se obratimo Kontakt grupi sa našom zabrinutošću zbog toga što Kontakt grupa ne reaguje na činjenicu da muslimanska strana koja je opredeljena za mir nastavlja ratna dejstva; i da sugerišemo da se što skorije sastanu, naprave te modifikacije u planu kao što su obećali itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neće oni ništa da menjaju dok ovi ne prihvate Plan. To je stav Kontakt grupe koji su objavili posle ministarskog sastanka u Njujorku.

ZORAN LILIĆ: Koja je, u principu, korist od jednog takvog demarša ili protestne note, osim što možemo imati štete da se ponovo uključujemo u sukob?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Diplomatsku aktivnost moramo imati, da im objasnimo da to dovodi mirovni proces u opasnost. Međutim, o čemu se radi? Očigledno je da neki faktori žele da se izbegne uspeh Mirovnog procesa. Na žalost, ti faktori u ovom trenutku presudno utiču na poziciju rukovodstva na Palama. Oni su im podigrali više puta svoju varijantu i oni su uvek kao som progutali tu udicu! Pitanje je ko tu radi svesno, a ko radi kao budala!? Poznajući ih dobro, ja sam siguran da onaj Krajišnik radi kao budala - pošto on to ne bi želeo, a za neke druge nisam siguran da li rade svesno!?

Zagrljaj: Sarajevo, 1994. godine
Photo: Jean-Claude Coutausse
MOMIR BULATOVIĆ: Da li je proverena ona informacija da je Buda Košutić bio u Nemačkoj i kontaktirao sa njihovim MIP-om?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je lako proveriti, ja na to nisam obraćao pažnju. Buda Košutić je činovnik našeg Ministarstva spoljnih poslova i ne bi on mogao time da se bavi bez znanja ministra.

MOMIR BULATOVIĆ (obraća se Perišiću): Da li vi imate ikakve kontakte sa Ratkom Mladićem?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako da nema - da nema, ne bi znao sve ovo!

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja onda ovo ne bih znao.

MOMIR BULATOVIĆ: Kakve su njegove procjene?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam vam rekao još pre - Ratko je, po pitanju mnogo čega, otišao u sferu irealnosti; on je u procjepu.

ZORAN LILIĆ: Oni su svi u sferi irealnosti.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam nekoliko puta, uz znanje gospode predsednika jednog i drugog išao da ih naknadno ubeđujem, u smislu surovih vojničkih činjenica, ali to ništa nije vredelo. Koliko ja zaključujem, on ima osećaj da će se nešto popraviti na međunarodnom planu u njihovu korist, što je proizvod dezinformacija koja ih gura u smrt! Jer, oni ne veruju matici zemlji koja im je dala sve do sada, nego veruju nekim belosvetskim mangupima i upravo se tako i ponašaju. On je izmanipulisan od strane svoje politike i tako se i ponaša.

MOMIR BULATOVIĆ: Kako doživljava ove poraze?

MOMČILO PERIŠIĆ: Užasno teško! Međutim, ljudi koji su četiri godine u ratu, kao on, oni su na takve gubitke oguglali, njima je to daleko drugačije nego nama. Njihova osnovna pretpostavka je da oni moraju ili pobediti ili - nestati!?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Samo je pitanje - zašto!?

ZORAN LILIĆ: Ako nemamo više oko ovog pitanja nešto posebno da kažemo, mislim da su ove sugestije koje su date logičan zaključak da se u direktnim kontaktima, u situaciji u kojoj svi jesmo, utiče što je moguće više da se informišu svi koji mogu da utiču da prestane taj sukob. Očigledno je da je jedini način da prestane - da oni koji to nisu uradili prihvate Plan. To njima, zaista, ne pada na pamet. Biće strašno ako ih na to natera situacija u kojoj jesu!

Bosanski užas: Evakuacija bošnjačkih izbeglica
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni su sada u goroj klopci - Karadžić sada ne sme da prihvati plan, jer bi ga pitali: što ga nisi prihvatio pre nego što pogiboše ovi silni ljudi!? To je logika kockara koji gubi, a misli da će da se izvadi, i na kraju izgubi sve! On i jeste kockar - to vam je poznato, ali ne bi smeo sa državom da se kocka!

MOMIR BULATOVIĆ: Ono što mene stalno muči, to je pitanje: da li ima neke mogućnosti da se Radovanu ponudi od strane međunarodne zajednice neki privid makar časnog izlaza? Kada me je juče direktno Nikiforov pitao šta o tome mislim, rekao sam: "Radovan Karadžić jeste takav kakav jeste, ali je par ekselans politički činilac u Republici Srpskoj. Mislim da ga ne treba gurati prema sramnom porazu, jer on ne može sramni poraz da preživi; taj narod tamo neće prihvatiti poraz, imate li šanse da mu ponudite nešto što je privid uspjeha, a ne mijenja bitno Plan?" On mene pita: "Šta?" Ja sam rekao: "Vi ste bolje diplomate, vi ćete smisliti nešto bolje". Mene to stalno proganja; možda o tome naivno razmišljam?

Opsada Sarajeva: Pod udarom srpskih granata
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, to nije naivno, tvoje razmišljanje je potpuno logično. Ja sam gajio nadu da će, na primer, kada mi potvrdimo u susretu s Kontaktom grupom - imao sam kontakt sa celom Grupom - da su jednaka prava i da je njihovo pravo na konfederaciju u redu, da će kazati: "Sada je ovo nova činjenica, da onda to preispitamo". Uvek im baciš neki izlaz, ali u ovim suženim manevarskim okolnostima, gde je potpuno kategoričan stav celog sveta, pet velikih sila, da može dalje da se razgovara ako se prihati Plan. Oni ne shvataju da je to sužen manevarski prostor i da je to što je moglo najviše da se učini. Oni su "legli na rudu" i rekli: "U redu, potpuno je jasno, Srbi imaju isto pravo na konfederaciju s Jugoslavijom!" Ljudi, to je onda jedna država. Pitanje je, dakle - da li je malo pola teritorije; satreće ovaj narod, pa će se postaviti pitanje: da li na tih pola teritorije ima, uopšte, ko da živi!? To je strašno! Mi smo tamo "čuda" poslali! Poslednji podatak je - insistirao sam da ti to pošalju za ekspoze - 14.500 tona hrane i lekova smo im poslali od kada je zatvorena granica.

RADOJE KONTIĆ: Ima i stočne hrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Naravno, ima i stočne hrane. To su osnovne stvari koje njima trebaju. Ne šaljemo im krompir, pa da kažemo poslali smo im 14.000 tona krompira, jer oni krompira imaju za izvoz.

ZORAN LILIĆ: Da li je moguće organizovati još jedan sastanak sa Kontakt grupom ovde, na koji bi možda došli Ratko ili neko od tih ljudi koji može da tamo bude razuman?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ratko ne može da preuzme odgovornost da donese bilo kakvu odluku - neka to Momčilo kaže.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne može, u pravu ste!

Poređenje sa Skadrom: Momčilo Krajišnik, poremećeni
Photo: EPA/Drago Vejnović
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni rade po onoj logici: "Selo gori, a baba se češlja!" To je makedonska narodna poslovica, koja je vrlo upotrebljiva za ovu priliku. Ovde više nije pitanje da li oni mogu da ostvare taj cilj; mi smo im na vreme rekli da je taj cilj koji oni hoće nemoguć cilj i da je politika veština mogućeg, a ne nemogućeg. Jednostavne, nije moguće da pristane međunarodna zajednica da dve trećine stanovništva koje čine Muslimani i Hrvati, po međunarodnoj zajednici, dobiju manje od polovine teritorije! Verujte, ja nisam očekivao da nam daju polovinu teritorije - smatrao sam da će dati manje. Jedna trećina dobija polovinu, a dve trećine dobijaju drugu polovinu!? Oni tvrde da treba da bude obratno!? Najgore je kada se upotrebljava jedan loš primer. Skadar je dobar primer, koji Krajišnik upotrebljava na loš način. On objašnjava da "ne treba da napravimo grešku kao što je pola Crne Gore poginulo pod Skadrom, pa da se vrati!" Naprotiv, to pokazuje, čak i u onoj podeli snaga u svetu: "Džaba ti je što je poginulo pola Crne Gore, ako nijedna velika sila neće da ti prizna - ima da vratiš!"

MOMIR BULATOVIĆ: On potpuno pogrešno kaže: "Ne smemo više nikada dozvoliti da nam se ponovi Skadar!" Oni hoće da isprave nepravdu od kosovskog mita na ovamo, kao da su oni bogom dani da isprave sve nevolje, umesto da sačuvaju narod i svoju državu!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I to posle toliko muka! Izdržali smo sve, prošli kroz sve sankcije i došli dotle da cela međunarodna zajednica kaže: "Evo, niste agresori, pola Bosne i Hercegovine je vaše. Imate i pravo da se udružite sa Srbijom i Crnom Gorom". Oni kažu "ne, i silom ćemo uzeti više, produžićemo rat!?" To je apsolutno ludilo!

MOMIR BULATOVIĆ: Već su izgubili 850 kvadratnih kilometara teritorije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je već 1,5 odsto.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, možda je Vaša ideja dobra - da se još jednom pozovu oni s kojima se može razgovarati, pa pokušati još jednom da ih urazumimo, da kažemo da se to odvija upravo onako kako smo im mi rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, najbolji član Kontakt grupe, sa našeg stanovišta, je Rusija. Eno ti ga ruski politički direktor juče - šta je pitao Kontića i šta mu je odgovorio: "Ne dolazi u obzir dok ne prihvate Plan!" I to kaže Rusija!

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja govorim da mi pozovemo ove naše iz Bosne i da pokušamo da ih ubedimo da prihvate Plan.

Šumska Apokalipsa: Krajišnik, Karadžić, Mladić
Photo: www.pogledi.rs
MOMIR BULATOVIĆ: Ja sam vas upoznao da sam bio spreman da razgovaram s Radovanom. Radovan je izrazio spremnost da dođe, da obiđe majku, sve smo to organizovali, pa nije došao. Nije došao zbog toga jer su to tamo neozbiljni ljudi. To je trebalo prošlog petka da bude.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja predlažem da pokušamo ako još nešto možemo uraditi da ih ubedimo. Inače, stvarno će doživeti totalnu smrt! I ne samo što će oni doživeti, nego će takvo stanje imati neverovatno nesagledive posledice po srpski i crnogorski narod.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nisu oni razumeli osnovnu stvar. U biti je srpske svesti: ne trpi poraz! U tome i jeste stvar - Mirovni plan je ponuđen u trenutku kada su Srbi pobedili! Dakle, oni su pobedili i kažu: "U interesu mira i svega, prihvatamo podelu fifti-fifti, kao pobednici" i završavaju ceo posao! Ovako će biti naterani da kapituliraju i da upropaste sve, što reče onaj seljak. Jer, nije više reč o tome da li će to postići - neće postići, to je sigurno; neće međunarodna zajednica dati više od pola Bosne, nego je pitanje da li će i koliko još dana na stolu biti ovaj Mirovni plan, kada će se reći da se Srbima neće više nuditi taj Mirovni plan, nego neki - gori! A, gori će biti: "Nema konfederacije sa Jugoslavijom, nema Republike Srpske, pravi se unitarna država, Srbi će imati autonomiju na svojim teritorijama". Oni će do toga da dovedu!

MOMIR BULATOVIĆ: To je jasno iz američkog stava. Na žalost, Amerikanci imaju puno pravo sada da odbiju da NATO bombarduje muslimanske aktivnosti, zbog toga što Muslimani imaju legalno izabranu vladu. Oni ne mogu da naprave presedan, da gađaju jedinice predstavnika UN na njihovoj teritoriji.

Detinjstvo užasa: Prizor iz Sarajeva, 1994.
Photo: EPA
MOMČILO PERIŠIĆ: Još su Muslimani prihvatili Plan!

MOMIR BULATOVIĆ: Sada se Srbi svode na pobunjeničku grupu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni su sebe sveli na to i doveli sebe u tu situaciju.

ZORAN LILIĆ: Jasno je da se ostvaruju, nažalost, sva ona upozorenja koja su im damo i koja oni nisu prihvatili. Ali, ne znam da li zbog dvojice-trojice ljudi treba da se sve ovo dešava sto se dešava i što će se desiti sigurno prema svim ovim projekcijama!? Ja mislim da bismo morali nešto da preduzmemo.

MOMIR BULATOVIĆ: Kada su se izjednačili po broju artiljerijskih oruđa, a s druge strane znamo kakva je realna moć i popunjenost Vojske Republike Srpske minsko-eksplozivnim sredstvima, a koliko toga neograničeno imaju Muslimani - jasno je da će izgubiti!

MOMČILO PERIŠIĆ: To je suština.

ZORAN LILIĆ: Upropastiće sve ono što je stvoreno za poslednje tri godine.

MOMČILO PERIŠIĆ: Bilo bi dobro kada bi bilo koji faktor mogao da se uključi i da se pokušaju urazumiti, onaj faktor koji ima nekog uticaja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, tu jedino Vojska ima uticaja, a ti najbolje znaš da tamo ne možeš ništa da uradiš.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da bar njih pozovemo, gospodine predsedniče, pa da na ovakvom auditoriju ubedimo te ljude! Ja vas molim za to iz višestrukih razloga!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pozovi Mladića, možemo mi da ponovo da porazgovaramo.

MOMIR BULATOVIĆ: Ima sada i ovaj skup popova u Banjaluci. Slobodane, šta misliš da se još jednom sa patrijarhom i ovom ekipom razgovara?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Razgovarao sam pre tri dana!

MOMIR BULATOVIĆ: Šta kažu?

Prijatelji i saradnici: Radovan Karadžić i patrijarh Pavle
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On je "za mir, on je za sve!" On je došao kod mene sa Amfilohijem Radovićem i Irinejom Bulovićem. Ja sam rekao da neću da primim Radovića; mislio sam da će oni svi da se okrenu i da odu! Ne, oni su "mrtvi hladni" došli bez Radovića - patrijarh i Irinej! Meni patrijarh objašnjava da je za mir, da će se zalagati za mir, a Irinej "tercira", pa kaže: "Znate, gospodine predsedniče, patrijarh strogo poštuje princip sabornosti, on ne može vladikama da naredi; imamo mi tih vladika koje svašta govore" itd. Ja kažem: "To je vaš problem, ja ne mogu da rešavam to sa vladikama. Vi ste imali šanse da, u interesu srpskog naroda, u koji se kunete, pomognete mir - vi ste pomogli rat, jer ste im pomogli u gajenju iluzija da je to što rade dobro. Na žalost, vi nosite deo odgovornosti za to što se dešava!"

MOMČILO PERIŠIĆ: Patrijarh je izjavio da je "upravo izlaz u pregovorima i miru" - to je izjavio tamo.

MOMIR BULATOVIĆ: To je toliko neodređeno, da i sam Bog to ne zna!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ama, ljudi, ne poštuju oni patrijarha kao "crvljivi sir" - više ga ja poštujem nego oni! Oni se samo služe patrijarhom; ljube ga u ruku i krste se, a u stvari koliko im treba da ga nešto ubede za to se služe. Briga njih za patrijarha!

MOMIR BULATOVIĆ: Crkva jeste uticajan faktor tamo i za mene najsnažniji alibi. Pošto je u Republici Srpskoj sve iracionalno, Karadžić bi kao alibi mogao da uzme to da ga je patrijarh zamolio da to prihvati!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, sećaš li se kada smo ih ubeđivali, pa nam kažu "ne možemo", a mi kažemo: "Evo, nas optužite, kažite da ne smatrate da je dobar Plan, ali Jugoslavija, Srbija, Crna Gora insistira da to prihvatimo". Sve smo im dali, dali smo im sve što imamo do "košulje s leđa" i ponudili smo im da budemo mi krivci za takvu odluku o miru - ni to nisu hteii da prihvate!

MOMIR BULATOVIĆ: Sve je tačno, samo to su onda razmatrali sa pozicija sile.

Smrt u Sarajevu: Groblja na sve strane, 1994. godine
Photo: Martin Sugarman
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Rekli smo im da nisu sila, niti će biti sila!

MOMIR BULATOVIĆ: Da makar upoznamo Bulovića ili nekog drugog o tome koliko je poginulo i ranjeno?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sve sam ih upoznao, ali nisam rekao koliko je poginulo, jer nisam ni imao te podatke.

MOMČILO PERIŠIĆ: Od 1. septembra je toliko poginulo, i to pod pretpostavkom da su podaci tačni. Ja mogu da pretpostavim da je i više nego što je prikazano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Manje nije - to ti je sigurno!

MOMIR BULATOVIĆ: Da pokušamo sa popovima, mada je sa njima teško racionalno razgovarati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Može se sa ovima vrlo racionalno razgovarati.

MOMIR BULATOVIĆ: Da im kažemo: "Sjećate se šta smo vam predložili; evo dva mjeseca posle toga šta se desilo - manje 850 kilometara teritorije, manje 500 mladih života!"

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, kojih 500 ljudi kada ima hiljadu i ne znam koliko ranjenih, 200 i nešto nestalih!? To je oko tri hiljade ljudi!?

Veza sa Mladićem: Momčilo Perišić
Photo: Stock
MOMIR BULATOVIĆ: Igrao bih i na to da kažemo da tim ljudima makar pokušamo da otvorimo oči. Oni moraju da znaju da Turci - kako ih oni zovu - imaju topova sada više nego srpska strana; imaju i municije više!

MOMČILO PERIŠIĆ: A ovi skoro ništa nemaju!

MOMIR BULATOVIĆ: Neka Amfilohije ide tamo u prve redove, pa neka tamo proklinje!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Narod ih već psuje na tim pomenima kada sahranjuju; psuju popove: "gde su vam sinovi". Nema nijednog funkcionera SDS, niti funkcionera Vlade i Skupštine kojima je sin na prvoj liniji! Oni stalno govore kako je dobra situacija. I ova naša opozicija, koja ih pomaže - sada su se i ućutali, jer vide da je besmisleno tako da govore - kažu: "Politička situacija u Republici Srpskoj je izvanredna, a vojna - još bolja!?" Oni guraju te ljude u propast! Jer, kao "mi ne znamo šta su srpski interesi, pa će oni da nas nauče šta su srpski interesi!"

MOMIR BULATOVIĆ: Mi nemamo drugog sagovornika iz Republike Srpske osim Radovana i njegovih ljudi i osim tih popova. Jer, u Republici Srpskoj, pošto je sada rat i ovakvo okruženje, nema govora ni o kakvoj opoziciji. Ja sam vam ispričao onaj podatak: čoveka su ubili na pravdi boga u Čajniču, samo zato što je rekao da se ne sme tako napadati po Srbiji i Crnoj Gori i da treba potpisati mir. On je nestao za 24 sata! Dakle, tamo teško možemo tražiti nekog partnera za razumni dijalog. Mislim da bi trebalo sa ovim popovima još nešto videti, i to bez ikakve griže savesti saopštiti im ove podatke?

MOMČILO PERIŠIĆ: Mogu se pozvati popovi, vojnici i neki razumniji političar, ako ga ima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema ko. Koljević je sve vreme insistirao da se potpiše plan, a oni ga "poklope", ništa ga ne pitaju! On je preda mnom govorio, ne u četiri oka, nego u prisustvu Karadžića i Krajišnika, da treba plan potpisati. On je tu nemoćan, niti se šta pita.

MOMIR BULATOVIĆ: Da li kaže Ratko ko im to daje nadu iz inostranstva da će doći do nekog preokreta u njihovu korist?

MOMČILO PERIŠIĆ: To su svi oni koji, upravo, žele propast srpskog naroda; oni ih podigravaju i oni žive u lažnim ubeđenjima! Ja sam čak jedno vreme razmišljao, to sam predsedniku Miloševiću i rekao - da li ima neko ko ozbiljno to govori, čak jedno vreme sam mislio da iza toga stoji Amerika? Ma, kakvi - to su sve dezinformacije, a oni budale to primili kao pravu informaciju!? Oni ne veruju matici koja im je pomagala od početka do kraja, veruju belosvetskim političarima!

Borac do poslednje kapi tuđe krvi: Ratko Mladić
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Poslednji događaji - ovoliki broj poginulih, izgubljena teritorija - apsolutno demantuju svaku takvu nadu! Prema tome, morali bi drugačije da razmišljaju.

MOMIR BULATOVIĆ: Na žalost, "sat otkucava" u onom pravu kako kaže Slobodan - ovaj plan se miče sa stola i da će ga zamijenili još lošiji po njih!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sada Alija može da kaže: "Dovoljno smo čekali - taj plan smo mi prihvatili, nismo krivi, meseci su prošli; gospodo, nemojte nas terati da se držimo plana koji druga strana nije prihvatila!" On je time završio posao; ako traži novi plan, dobiće novi plan! I to smo im rekli: "Sledeći plan može biti samo gori, jer ovaj plan je napravljen na vrhuncu dostignuća srpske strane i sa stanjem pobede; sa stanjem poraza ti neće davati takav plan!" Pogledajte šta pišu engleska, nemačka štampa: čak se čude kako Srbi brzo gube teritorije!

MOMIR BULATOVIĆ: Precijenili su stanje borbene gotovosti.

ZORAN LILIĆ: To je zato što je Radovan izlazio sa podacima da može da ratuje godinu dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je bila čista "bežanija"!

MOMČILO PERIŠIĆ: To je bilo napuštanje položaja, tu nije bilo borbi. Ako to uhvati šire razmere, ako preraste u pojavu, onda je to katastrofa!

MOMIR BULATOVIĆ: Tamo je politički rascjep - ne znaju zašto se bore i zašto bi on sada ginuo?

ZORAN LILIĆ: Ne znam šta bismo mogli da zaključimo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, mi sve to radimo što bi mogli da zaključimo. Nema kontakta u kojem ne pokušavamo da pomognemo. Mi smo im strašno ublažili situaciju činjenicom da smo otvorili mirovnu opciju, jer oni bi već davno bili bombardovani.

RADOJE KONTIĆ: Apsolutno!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I ne samo oni, nego i naša radarska postrojenja i sve drugo - to bi bilo u haosu!

RADOJE KONTIĆ: Rekao sam im tako: mi smo ih spasili prihvatajući plan.

Radovan je gori od Pol Pota: Milošević o Karadžiću
Photo: Dragan Kujundžić
MOMČILO PERIŠIĆ: Tu preti jedna velika opasnost. Ima sve više optužbi, kako vi kažete manipulacije Vojskom, koje se upućuju regularnim oficirima: "Oni su izdali, oni su komunjare, oni su ovo, ono" itd. i sve više teže da prebace na njih odgovornost. Ako se oni budu osipali, onda je debakl izuzetno ubrzan i stvaraju se još teži uslovi. Tamo ljudi ne mogu da egzistiraju. Ovaj im je obećao: "Daću vam po hektar šume!"

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je bilo na televiziji - Radovan Karadžić objašnjava "koncepciju". Znate li šta je za njega Pol Pot - on je za njega Galbrajt; ni on nije zamislio privredu kao što je on zamišlja, kaže: "Svi će da dobiju po hektar šume, pa će onda 10 da se udruži i da ima pilanu, a 100 da se udruži i da ima fabriku nameštaja, i imaju svi da budu bogati!" (Smeh).

ZORAN LILIĆ: Ili da se udruže i da prave mrtvačke sanduke!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, po toj varijanti, Crna Gora ne bi znala šta će s parama! (Smeh).

MOMČILO PERIŠIĆ: Vreme odmiče, i onda dolazi do izražaja čista jednopartijska vojska SDS, koju možemo čitati "četnička" i koja u neko dogledno vreme može nam zadati zla! To bismo sve morali imati u vidu.

MOMIR BULATOVIĆ: Pošto svi razmišljamo na ovu temu i, što kaže Slobodan, radimo kako ko može iz svog ugla, mislim da kako vrijeme prolazi, sve više se smanjuje ta opasnost od radikalnog odgovora iz Republike Srpske. Objektivno, oni tamo nemaju političke snage, niti su uspeli da taj narod okrenu protiv nas, nego su se tamo zabavili u svom jadu. Ja se uvek iznova iznenadim ko vodi te ljude u onim konkretnim stvarima - recimo, taj Božo Vučurović, koji je u krajnjem poverenju pokušavo da aranžira susret između Radovana Karadžića i mene, napije se i pola Trebinja zna - naravno, do susreta nije došlo - da je on tu bio!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je kafanska politika! Ne može kafanski političar da vodi pravu politiku. Ti možeš da ga staviš da bude političar, on ostaje kafanski političar!

MOMIR BULATOVIĆ: Rekao sam ti ono preko telefona. On uporno insistira da to bude prije petka, subote i nedelje! Ja mislim, udariće NATO pakt, ili će neko čudo tamo da bude!? Šta je u pitanju bilo: u petak, subotu i nedelju u Novom Sadu ima festival epske poezije, pa bi on tamo da dodje kao član žirija, a morao bi da bude prisutan na ovom sastanku!? To je da ne vjeruješ! Izgiboše ljudi, čudo se dešava, a on ide na festival u Novi Sad!?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je ono: "Selo gori, baba se češlja!"

MOMIR BULATOVIĆ: Milo mi je što nisi Amfilohija primio. Ono je najružnija izjava koju je dao kada se vratio iz Rusije i kada je rekao da nije namjerno došao avionom JAT-a, "jer ne vrijedi nijedan avionski let kapi krvi bolničarke na Igmanu".

Srpsko kurčenje: Četnolika kreatura u akciji
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, pusti ga, đubre! Mada sam ja mislio da onda i ona dvojica neće da dođu. Međutim, oni "mrtvi hladni" dođoše bez njega. Čak ga nisu ni pomenuli.

ZORAN LILIĆ: Mislim da je Vojska tamo jedini činilac koji može nešto da uradi. Možda bi trebalo još jednom pozvati Mladića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka Moma pozove Mladića da porazgovaramo još jednom s njim; mi smo spremni na to, sešćemo i razgovarati.

MOMČILO PERIŠIĆ: Hoćemo li pozvati samo Mladića?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, samo Mladića! Koga da zoveš, s kim ti vredi uopšte razgovarati?

ZORAN LILIĆ: Predlažem da pređemo na kadrovska pitanja. Imamo predlog koji je dat od Generalštaba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da pređemo samo hitne stvari, a da ostale ostavimo za iduću sednicu, jer izgubili smo već dva sata.

* Nastavak feljtona u utorak, 18. oktobra

 

star
Oceni
4.39
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi