Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (33)

Perišić u panici: Bosanski Srbi pred porazom?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Na dnevnom redu: Rat u Bosni, Sarajevo kao srpska meta
Photo: Jean-Claude Coutausse
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 28. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE - ODRŽANE 2. NOVEMBRA 1994. GODINE

ZORAN LILIĆ: Predlaže da počnemo s radom.

MOMIR BULATOVIĆ: Pre nego što pređemo na dnevni red, a konto ovih jučerašnjih razgovora (sa ruskim izaslanikom - prim. redakcije). Stalno je govorio o pozitivnom planu akcije. Mislim da bismo mogli zadužiti naše Ministarstvo inostranih poslova da ono sačini jedan dokument, čisto da podsjeti i nas i međunarodnu javnost na ovo što je do sada urađeno. Sve ovo što je do sada urađeno treba staviti u jednu cjelinu, počev od Slovenije, preko Makedonije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On ima taj načelan prilaz da je bolje imati jedan pozitivan pristup, nego imati poziciju da se nešto odbija ono što se nudi od međunarodne zajednice.

MOMIR BULATOVIĆ: To bi i njemu strašno mnogo koristilo. Mislim da to možemo da uradimo, počevši od našeg odnosa prema Sloveniji, pa njenog odbijanja, pa kontinuitet odnosa prema Vensovom planu, pa stav prema mirovnim procesima u Bosni itd. Onda bi on imao "municiju" da može u Kontakt grupi i kod ovih drugih ljudi da to kaže. Kada se kaže, recimo: "nećemo da izvršimo priznanje", posle toga te više niko ne sluša. Treba da kažeš: "da, priznajemo samo pod uslovima koji su takvi i takvi". To je u suštini isto, samo što si ti uvek insistirao da idemo na pozitivni pristup.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Imaš potpuno pravo da se oni mnogo ne razumeju u sve to - vidite koliko je njih promenjeno: kod Amerikanaca je bio Bartolomju, pa Redman, sada je Tomas. Francuz se isto menjao, sada se Rus menja.

ZORAN LILIĆ: Momin predlog je dobar predlog.

MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da bismo mogli da zadužimo Savezno ministarstvo da napravi to i da svi imamo i da nam to koristi u kontaktima, da ne izmišljamo.

RADOJE KONTIĆ: Mi, inače, pripremamo jedno obraćanje Savetu bezbjednosti, odnosno UN za potpuno ukidanje sankcija. Imamo nameru da damo obrazloženje za to, tačku po tačku.

Samo da se rat nastavi: Ratko Mladić, zločinac iz Šumske
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Dobro, predlažem da počnemo 28. sednicu Vrhovnog saveta odbrane. Da li ima primedbi na zapisnik sa 27. sednice? (Nema). Konstatujem da je zapisnik usvojen. Za današnju seđnicu sam predložio sledeći Dnevni red: 1. kadrovska pitanja, 2. tekuća pitanja. Pod tekućim pitanjima bismo razmotrili situaciju oko Prevlake, eventualnu saradnju sa Pakistanom i Izraelom oko proizvodnje naoružanja i vojne opreme i probleme koji su se pojavili oko isplate nadoknade pripadnicima 30. kadrovskog centra, koji smo mi svojom odlukom prošloj sednici, praktično, ukinuli. Molio bih da uvažimo zahtev Saveza udruženja ratnika oslodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1920. godine, koji se odnosi na pružanje njima simbolične pomoći. Njih ima 33 živa ratnika. Mislim da to možemo da odvojimo - to je otprilike 3 .000 dinara mesečno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Slažem se.

MOMIR BULATOVIĆ: To se u Crnoj Gori isplaćuje.

ZORAN LILIĆ: Ono što je posebno teško, to je kada neko od njih umre, oni to skupljaju između sebe. Mislim da ukupnu brigu za to može da preuzme Savezno ministarstvo odbrane. To nisu nikakva sredstva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zaista, nisu nikakva sredstva.

ZORAN LILIĆ: Dobro, to prihvatamo.

RADOJE KONTIĆ: Ja bih molio da se da informacija o stanju u Bosni i Hercegovini.

ZORAN LILIĆ: Karta je tu, to ćemo prvo razmatrati. Reč ima general Perišić.

Portret manijaka: Radovan Karadžić, studentski dani
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodo predsednici, ja bih vas u najkraćim crtama upoznao sa situacijom u Bosni. Muslimansko-hrvatske snage su prešle u opštu ofanzivu, sa ciljem da preseku zapadni deo Republike Srpske na pravcu Bihać prema Bugojnu. Na tom prostoru ostvarile su određene uspehe. Vidite da se ovi njihovi klinovi, što je predviđanje njihovih namera, poklapaju otprilike sa prostorom - ova crna crta je ono što je Kontakt grupa dala da pripadne hrvatsko-muslimanskoj koaliciji. Znači, oni su tu prešli u ofanzivu, prešli su u ofanzivu na pravcu Bjelašnica prema Goraždu i iz Goražda prema Bjelašnici, sa ciljem da se spoje i da naprave put u ovoj enklavi.

Takođe, imaju izražena dejstva prema koridoru. Do sada su, od 1. septembra uspeli da osvoje 843 kvadratna kilometra prostora. Sa tog prostora Srbi su morali da povuku ukupno oko 15.750 stanovnika. Dosadašnji ukupni gubici: poginulo je 536 pripadnika, teže ranjeno 673, lakše ranjeno 1.842, nestalo ili zarobljeno 235. To znači da su za dva meseca borbe izgubili oko 3.000 ljudi ili prosečno oko 1.500. Međutim, pošto je intenzitet borbenih dejstava bio daleko manje, taj broj se kreće oko 1.000 u septembru, a u oktobru negde oko 2.000 ljudi. Gubici u materijalnim sredstvima jesu: 15 tenkova, oko 30-ak raznoraznih artiljerijskih oruđa i protivavionskih i druga sitnija sredstva.

MOMIR BULATOVIĆ: Da li su tenkovi zarobljeni ili uništeni?

MOMČILO PERIŠIĆ: Tenkovi su zarobljeni, jer je došlo do naglog povlačenja Srba sa ovog prostora. Postignuto je iznenađenje od strane Muslimana. Imamo indicija da je tamo još i rađeno nešto na uticaju o povlačenju boraca sa prve linije fronta. Nismo uspeli da dokučimo da li su to lokalni organi vlasti, ili je to možda čak neko uradio po nalogu Republike Srpske, sa ciljem da svoj politički poraz, na neki način, opravdaju vojničkim porazom. Ti ljudi su, u prvom redu, psihološki iznuravani, govoreći im da je to prodato, šta oni brane itd. Drugo, postignuto je sinhronizovano veliko iznenađenje od strane muslimanskih snaga, a mi mislimo i drugih. Sva ova sredstva su ostala zbog nemogućnosti pokretanja. Nešto su uspeli da uništa, ali gro nije uništen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je slična situacija sa onom u Zapadnoj Slavoniji, kada su odatle otišli bez ikakvih razloga.

Detinjstvo u ratu: Mostar, 1994. godine
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste. Novi momenat jeste da je pored intenzivnih dejstava Petog korpusa, intenzivirana su i dejstva Sedmog korpusa muslimanskih snaga. Juče su se uključile i snage Herceg-Bosne na pravcu od Tomislavgrada ili Duvna, prema Malovanu, verovatno sa ciljem da preseku kompletan ovaj prostor i da na taj način dovedu u težu poziciju Republiku Srpsku, a posebno Republiku Srpsku Krajinu. Sva ova događanja treba posmatrati u kontekstu, da se stvori što povoljnija situacija za Muslimane i Hrvate u Bosni, ali i Hrvate pred diplomatske pregovore, jer pogoršanje stanja ovde stvara uslove za neku prednost Hrvata u odnosu na RSK. Ako bi se to dalje nastavilo i oni prešli u opštu ofanzivu, obzirom na položaj Srba, mi predviđamo sledeće. Srbi će polako, kao i do sada, gubiti prostor i dalje, do određenog stepena, a potom će nastati veliki pad morala i doći će do masovnijeg napuštanja Republike Srpske, u prvom redu od strane civila, a u nekoj kasnijoj fazi i vojnika.

Zašto je došlo do ovoga - lako je videti iz odnosa snaga. Do sada je prednost Srba bila isključivo materijalno-tehnički faktor; bili su inferiorni i u broju ljudi i u svemu, prostor i vreme nisu radili za njih, ali sada je izbalansiran materijalno-tehnički faktor i prelazi na stranu Muslimana, a materijalno-tehnički faktor utiče negativno i na moral; vreme radi za Muslimane. Dvadeset odsto Srba sa kompletnog tog prostora od ukupnog stanovništva drži 70 i nešto odsto prostora, što je neodrživo. Vi znate da su velike vojskovođe u osvajanju prostora, da bi išli na novi, napuštali stari, bez obzira što su osvojili, ali ovi teže po svaku cenu da ga zadrže i to će u ovakvim uslovima biti nemoguće. Neminovno je da, i bez udara avijacije, postepeno gube prostor. Ako dođe do udara avijacije, selektivno ili masovnije, proces gubljenja prostora biće još izraženiji. Odnos snaga, na primer u artiljeriji, je skoro jedan prema jedan, i čak su superiorniji.

Želeo bih da napomenem kako ova situacija može uticati na bezbednost SRJ. Prvo, stanje u Vojsci SRJ. Vi znate da smo preduzeli određene mere borbene gotovosti. Prema razvoju situacije, momentalno nema potrebe za višim stepenom borbene gotovosti, ali obzirom na stanje Vojske, morali bismo nešto preduzeti u narednom periodu, a posebno po pitanju materijalnog faktora.

Popunjenost ubojnim sredstvima: pešadijska municija za podršku u pešadiji je 37 odsto, što je malo. Artiljerijska municija za protivoklopnu borbu je 46 odsto. PA municija cevna je 47 odsto. Kritična ubojna sredstva ukupno u naoružanju našem je - mina 120 mm imamo samo 16 odsto, raketa 64 itd. Pogonska sredstva: benzina imamo 46 odsto, dizel goriva 21, mlaznog goriva osam odsto, intendantska sredstva 20 odsto i odeće 25 odsto. To je u materijalnim rezervama Vojske Jugoslavije.

Bosanska tragedija: Izbeglički pozdrav
Photo: Jean-Claude Coutausse

Stanje je sledeće. Ukupna popunjenost Vojske Jugoslavije, prema mirnodopskoj formaciji, odnosno po onom usvojenom broji 126.000. Mi smo momentalno popunjeni sa 74 odsto, a ovo se pre svega odnosi na to što u ovom periodu moramo, na neki način, da premostimo nedostatak mladića, jer se prešlo sa sistem sa 18 na 21 godinu, a radi štednje ne pozivamo adekvatan broj vojnih obveznika da ih zameni, tako da je to 74 odsto. To ovde imate po kategorijama. Izražen je odliv kadra, zbog ukupne situacije, a pre svega zbog nerešenih stambenih pitanja, zbog relativno niskih primanja i nuđenja većih primanja u drugim strukturama. Otišlo je, mimo penzionisanja, od 1. 1. do 30. 9. 1994. godine, iz vojske podoficira 391 i oficira 413 - ukupno 804 čoveka. To znači da je otišlo ljudi onoliko koliko iškolujemo za godinu dana, što je veoma indikativno i složeno, o čemu ubuduće moramo voditi računa (…) Nešto bih rekao o našem predlogu mera.

Prvo, predlažemo da Vlada SRJ odmah uputi najstrožiju protestnu notu OUN, stalnim članicama Saveta bezbednosti, predstavnicima Kontakt grupe i UNPROFOR-u, sa zahtevima da se odmah obustavi - na diplomatskom planu - muslimanska ofanziva, a posebno ofanziva iz zaštićenih zona. Nisam napomenuo da je zona oko Sarajeva zaštićena, a oni je koriste za agresivne namere, koriste i onu iz Bihaća itd. Mi smo blokadu prema Republici Srpskoj uveli sa ciljem da se stvore uslovi za mirno rešavanje krize, a nikako da se kriza reši putem rata. Međutim, Muslimani su ohrabreni čak i javnom podrškom SAD. Ako se to tako nastavi, onda će Srbi tamo zaista doći u bezizlazni položaj.

Ističe se na sednicama VSO: Momir Bulatović
Photo: EPA

Drugo, molim da se dodele finansijska sredstva koja su već odobrena - onih 36 miliona, što smo do sada već potrošili na povećane mere borbene gotovosti i što ćemo potrošiti. Ako ne bude ništa uz tih 36 miliona, imamo "na glavu" da se postavimo i izdržaćemo do kraja godine. Dalje, ako je moguće, da se preko Savezne vlade odobre, pored tih 36 miliona, dodatna sredstva od 7,5 miliona dinara za utrošak za lečenje ranjenika iz Vojske Republike Srpske i bolesnika iz RSK. VMA nam je u izuzetno teškoj situaciji. Vi znate da za sanitetsko obezbeđenje Vojske Jugoslavije nije predviđen ni dinar u startu - za zbrinjavanje ranjenika, nego samo za Vojsku Jugoslavije, a mi ih primamo non-stop. To VMA i druge institucije dovodi u veoma tešku poziciju, tim prije što oni od tih odobrenih sredstava moraju da utroše postojeća, a svi prihodi idu u Saveznu vladu.

Ovde imamo preduzete mere (pokazuje na karti). Jedinice na terenu su obeležene zeleno, koje su u sklopu redovnih aktivnosti, sa napomenom da na Kosovu i na prostoru Raške oblasti konstantno održavamo jedinicu koja je spremna momentalno za upotrebu, zavisno od razvoja situacije. Tu ukupno imamo oko 1.027 ljudi angažovano. Jedinice u prostoru su prvenstveno ove na Kosovu, koje pored izvođenja obuke imaju zadatak da u slučaju indikatora oružane pobune što prije preseku mogućnost prelivanja nemira iz jednog prostora u drugi. Takvih je negde oko 900 vojnika angažovano. Jedinice obezbeđenje pruge - vi znate da obezbeđujemo prugu, ali sa našeg prostora, u slučaju da neka nekontrolisana grupa, zajedno sa MUP-om prugu Beograd-Bar koja ulazi u Republiku Srpsku, tu je angažovana jedna četa. Imamo jedinice na obezbeđenju državne granice, ukupno oko 3.000 ljudi, od čega na pojačanom obezbeđenju 2.848, a dubinskom oko 78 ljudi, a pojačano obezbeđenje je na granici prema Republici Srpskoj, prema Hrvatskoj i prema Albaniji. Imamo jedinice po direktivi o posebnim merama stalne BG, koje su u gotovosti u kasarnama, do tri časa - od datog signala, za tri sata se mogu upotrebiti; to je oko 15.299 ljudi. Znači, ukupno jedinice, bez ovih jedinica na terenu, koje su u funkciji borbene gotovosti, to je 18.225, a sa jedinicama na terenu je oko 20.309 ljudi.

Lično, mislim da sada, obzirom na stanje, ne mora ništa da se pojačava, ali čim bude pretila opasnost, primera radi, da se spoji enklava Goražde sa Bjelašnicom, čime se omogućuje dovođenje snaga iz dubine, odmah preti opasnost proširivanja prema Čajniču, a to ugrožava prostor Raške oblasti i morali bismo na ovom prostoru imati jače snage, kao ispoljavanje Tuzlanskog korpusa i njegovih aktivnih dejstva prema Zvorniku, jer je to svega 10 kilometara - njihova najistočnija granica - od Zvornika. Inače, smatramo da u ovoj situaciji opasnost od spoljnog neprijatelja ne preti. Toliko najkraće.

Neće valjda Milošević da nas ostavi na cedilu: Martićev borac, negde u Krajini 1994. godine 
Photo: Stock
ZORAN LIILĆ: Čuli smo generala Perišića. Videli smo kakvo je trenutno stanje u Republici Srpskoj i kakav je nivo borbene gotovosti kod nas, kao i predlog generala Perišića kako da se zadrži taj nivo, odnosno kako da se obezbedi sve ono što je neophodno da bi mogli dobro da rade, a ova sredstva su već i ranije odobrena na Vrhovnom savetu odbrane. Savezna vlada je imala zadatak da ispoštuje tu odluku. Reč ima Radoje Kontić.

RADOJE KONTIĆ: Prvo, oko apela, odnosno zahtjeva za prekid borbe u eks Bosni i Hercegovini, za to bi trebala politička odluka vas trojice predsjednika. Što se tiče ovih drugih stvari oko budžeta i ovih pregovora koje je general Perišić dao, mislim da nema potrebe da se zavaravamo. Možemo mi da se saglasimo da sva ova sredstva koja su prihod budžeta ne idu u budžet, nego da se daju direktno, ali od toga nema efekta; to je samo zavaravanje; nismo rešili problem. Uzmimo, recimo, da 10 miliona ostvari VMA - kad to oprihodujemo, istog trenutka 75 odsto se prebacuje Vojsci, a za vojne penzije ostane devet odsto, znači, 84 odsto. Ako bismo iz budžeta izvukli 10 miliona, on bi imao 8,5 miliona manje iz budžeta. Prema tome, efekat je milion do milion i po od 10 miliona.

MOMČILO PERIŠIĆ: Nismo se tu razumeli. Troškovi lečenja do sada, od 1. 1. 1994. godine su 7,5 miliona, a ni dinara za to nismo dobili.

RADOJE KONTIĆ: Odlično smo se razumeli. Te stavke u budžetu nema. Prema tome, ja mogu da dam Vojsci samo ono što je stavka u budžetu. Možemo se mi zavaravati. Drugo, oko akciza, Srbija je odbila da skine akcize - dobio sam pismo od njih, gde piše da je upoznat i predsednik Vlade. Prema tome, to je ostalo kao mogućnost. Treće, oko 36 miliona - to je trebalo da podijele republike i federacija, ali do saglasnosti nije došlo.

Ono što ja predlažem da se sada uradi, to je: mi smo za 9 mjeseci imali izuzetno restriktivan odnos prema kompletnom budžetu kao cjelini - i prema Vojsci i prema nama. Nama je za četvrti kvartal ostalo 550 miliona dinara. Znači, za ovaj kvartal ostalo nam je znatno više sredstva, nego što je bilo u prethodnim kvartalima. Osnovni zadatak bi sada bio da vidimo da li možemo namaknuti ovoliko prihoda koliko nam preostaje sa budžetskim stavkama do kraja godine, a ako to možemo, onda bi Vojska za ova tri mjeseca mogla dobiti blizu 400 miliona dinara, a to je za tri mjeseca više nego za prethodna četiri mjeseca. To je jedina mogućnost. Nemojte da se gubimo oko toga hoćemo li milion dinara dati za ovo ili ono. Ovo je sada ključ - da vidimo kako i na koji način da obezbedimo prihodnu stranu budžeta SRJ u iznosu od 550 miliona i da Vojsci od toga za ova tri mjeseca damo 400 miliona. Ona sa tim može da zadovolji svoje najosnovnije potrebe. Za iduću godinu ćemo razgovarati već iduće nedelje.

Stalne muke s novcem: Perišićevi radnici u pauzi između dva rušenja
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ne tražim nešto čega nema. Ali, pogledajte sve ove "krompiriće" koji predstavljaju sredstva i ljude. Sve su to povećani troškovi zbog novonastale situacije, za što u budžetu u startu nismo računali, jer nismo mogli računati. Deo toga je već potrošen.

RADOJE KONTIĆ: Vi u ovom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal možete dobiti 100 miliona više, ali ne u odnosu na budžet. Jer, budžet se može promjeniti samo rebalansom, a o tome nema govora, jer neće proći.

MOMČILO PERIŠIĆ: Mnoge obaveze dospevaju tek sada, a vi smatrate da je to povećanje - to nije povećanje. Ja tražim povećanje zbog ovoga, a ako nije moguće - da vidimo šta da radimo? Ja onda ne mogu da izvršim zadatak, ljude ne mogu da pošaljem na granicu, jer nemam čime da pokrijem taj zadatak. Računao sam na tih 36 miliona što je obećano.

ZORAN LILIĆ: Mi smo od dve mogućnosti za povećanje borbene gotovosti - jedna je bila milijardu i nešto, a druga je bila 36 miliona - izabrali ovu od 36 miliona. Tu je bio prisutan i potpredsednik Zebić. Sredstva su utrošena i održava se taj nivo borbene gotovosti.

RADOJE KONTIĆ: Predsjedniče, ja mogu da "igram igru", mogu da kažem da se izdvoji toliko miliona iz ovog budžeta, ali nemam onda da dam za drugu svrhu. Mogu da kažem: uzmite 36 miliona, izdvojite toliko, ali moraćemo odmah smanjiti na drugim stavkama. To je samo papirno i formalno igranje. Nema onda bez rebalansa budžeta ništa.

ZORAN LILIĆ: Da li ne treba da primamo ranjenike na VMA? Da li je moguće da se izdvaja iz nečega čega nema?

Diplomatski, a prosrpski razgovori: Biljana Plavšić i Slobodan Milošević
Photo: EPA
RADOJE KONTIĆ: Ukupna savezna administracija ima 110 miliona dinara!

ZORAN LILIĆ: Izvršili smo kompletnu preraspodelu sredstava iz budžeta Vojske za plate - po osnovu ratnih materijalnih rezervi, povećanja rezervi koje su utrošene nismo ništa uradili, sve je otišlo za plate.

RADOJE KONTIĆ: Onda ima dve mogućnosti: jedna je da idemo sa rebalansom u Skupštinu, koji neće proći; druga mogućnost je da se za ova dva meseca primi to što je u budžetu.

ZORAN LILIĆ: Mislim da ako odluke koje ovde donosimo nisu u mogućnsoti da se realizuju, onda to odmah treba reći, a ne kada se one prihvate, onda nema mogućnosti da se to ostvari.

RADOJE KONTIĆ: Kada je doneta odluka za tih 36 miliona, ja nisam bio tu, tu je bio Zebić, dva predsjednika vlada i oni su to prihvatili. Nijedna ni druga republika ne reaguju, posle moja tri pismena zahtjeva. Ali, kažem - mi možemo izdvojiti iz saveznog budžeta 36 miliona, ali to znači da onda imaju manje na ovoj drugoj stavci. Mi možemo da se igramo, ali to ne rešava problem. Ali, povećati obim u odnosu na sadašnje troškove, makar i imali sredstava, to možemo samo rebalansom u Skupštini. Ali, ako to ode u Skupštinu, imaćemo hiljadu problema. Ja tvrdim da Vojska neće potrošiti ni ovih 400 miliona!

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja svakodnevno dugujem od 60 do 70 miliona.

RADOJE KONTIĆ: Nisam se za to raspitao, ali mislim da u ovom trenutku nema za to razloga, jer smo sve pare budžeta koje su u depozitu - nisu u kreditima, nego po zahtjevu Avramovića u mirovanju - prema tome, možemo platiti preduzećima.

Ništa od mirovnog sporazuma: Bosna, 1994.
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Mislim da ovako možemo da zaključimo: Da vidimo koji je nivo sredstava potreban Vojsci da održi ovaj stepen borbene gotovosti i ovaj nivo standarda koji ima i da li se to uklapa u ovih 400 miliona, o kojima priča predsednik Kontić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Meni nije logično da se sve potrebe Vojske ne mogu pokriti u četvrtom kvartalu sa 400 miliona - to je povećanje od 100 miliona. To je preko milion dnevno povećanje u odnosu na ono što su trošili u prethodnom kvartalu. Treba gledati koliko se realno troši.

MOMČILO PERIŠIĆ: Mi smo ovog momenta 72 miliona u minusu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Vama nije cilj da u 1995. godinu uđete bez ijednog dinara duga?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ali mi smo prošle godine ušli sa 200 i nešto miliona duga, i to nas i muči.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: A ove godine ćete ući sa 50 miliona duga?

ZORAN LILIĆ: Mislim da je ovo najlogičniji zaključak: da vidimo šta se se to uklapa u 400 miliona?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da vidimo šta Vojsci treba od direktnih troškova do kraja godine, uključujući i pokrivanje ovog duga sada, ali nastaće novi dug.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, mi nismo obezbjedili zimnicu, nismo obezbjedili gorivo i ostale stvari za grejanje - jer smo stalno u deficitu. Što se tiče isporuke nafte, "Jugopetrol" kaže da više neće da isporučuje naftu. Ukupno od početka godine, isporuke jesu: motornog benzina 57 odsto od potreba, 48 odsto raznoraznih destilacija i D-2, mazut 39 odsto i GM -1 75 odsto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Realno je da mi, sa stanovišta priliva i odliva sredstava posmatramo potrebe Vojske u ovom poslednjem kvartalu. U tome treba realno predvideti: ako je to 400 miliona, na teret toga će biti delimično smanjen negativni minusni saldo, ali isto tako je realno da će s presekom 31. 12. istekom budžetske godine Vojska, takođe, ostati u nekom dugu prema dobavljačima po osnovu novih nabavki učinjenih u decembru mesecu, koje će se platiti u januaru.

Ožiljci rata: Mostar 1994. godine
Photo: Stock

Bitno je da ćemo mi konstatovati sa 31. 12. mnogo manji negativan saldo kod Vojske, nego što smo konstatovali 31. 12. prošle godine, čime ćemo ustanoviti da je popravljeno finansiranje Vojske, da je njen dug 31. 12. 1993. godine bio 230 miliona, da je njen dug 31. 12. 1994. godine, na primer, 50 miliona znači, pet puta smanjiš taj negativan saldo, koji uvek postoji u odnosu na dugovanja prema dobavljačima, a da to znači efektivno, da bi se taj saldo popravio za još jednu trećinu, to praktično znači da je negde oko 375 miliona, smanjujući ovaj saldo koji stalno "pliva", jer se jedan dug plaća, a drugi nastaje, što bi moglo da bude efektivno utrošeno za izdržavanje Vojske u četvrtom kvartalu.

MOMČILO PERIŠIĆ: To znači da će sve rezerve padati i ukupno borbena gotovost Vojske se smanjuje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Na što će se potrošiti ovih 375 miliona?

MOMČILO PERIŠIĆ: Potrošiće se za obuku pilota, za gorivo, itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko iznose vaše plate mesečno?

MOMČILO PERIŠIĆ: 46 miliona, plus penzije 12 miliona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je 58 miliona mesečno. 125 miliona mesečno može da se potroši. Ako je ovo 58, to znači da 70 miliona mesečno mimo plata i penzija, ostaje za materijalno obezbeđenje Vojske. To je preko dva miliona dinara dnevno!? Nemoguće je da je to samo tekući trošak koji čak smanjuje rezerve!?

Muke s matematikom: Momčilo Perišić, vojni šef
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Oprostite, nemojte da me shvatite pogrešno, ali ja idem sasvim drugom logikom. To što smo planirali da obavljamo još neke dodatne aktivnosti, a da za to ne damo ni dinara - to ne možemo. Znači, ili da idemo na uštrb borbene gotovosti, pa da je održimo kako znamo i umemo, ali ova situacija nam govori da će stanje biti sve gore. To je disproporcija koju moramo da rešimo. Oprostite što ja ovo govorim - ovo sve treba da govori gospodin ministar, koji sada nije tu; sada i njega zamenjujem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Imamo li mi pregled materijalnih troškova Vojske mesečno, bez ličnih dohodaka i penzija?

MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko je to mesečno?

MOMČILO PERIŠIĆ: Mogu sada narediti da se to donese!?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jednostavno, to mi nije logično. Po brojnom stanju, to bi trebalo da bude 90 hiljada, s tim što od toga na izdržavanje više od jedne trećine ne može da se računa, jer su to starešine i civilna lica koja normalno primaju plate - znači, materijalni troškovi 50 hiljada ljudi?

MOMČILO PERIŠIĆ: Plus ovome treba dodati ono što penzije idu iz budžeta odobrenog, a što ovde nije prikazano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tih 46 hiljada koji su na materijalnim troškovima Vojske treba da potroši 70 miliona mesečno!? Nemoguće je da se onda ide na teret rezervi?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nama do kraja godine treba 210 miliona za plate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da je potrebno napraviti jedar, interni četvrti kvartal.

RADOJE KONTIĆ: Napravljen je. U krajnjoj liniji, pošto general toliko insistira, možemo da idemo da tih 36 miliona prenesemo u budžet za iduću godinu.

Hoće li biti municije za Veliku Srbiju: Srpski borac, zagledan u Beograd
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko je neutrošenih sredstava, koja može da dobije Vojska?

ZORAN LILIĆ: Oko 400 miliona.

RADOJE KONTIĆ: Ukupno imamo 550 miliona, a od toga ide Vojsci 75 odsto - to je 400 miliona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako postoji mini budžet Vojske za četvrti kvartal, ako je to oko 400 miliona, i ako imamo tih 400 miliona - u čemu je problem!? Da li je taj mini budžet obuhvatio sve redovne aktivnosti, a ne da se troše rezerve?

RADOJE KONTIĆ: Taman posla da se troše rezerve. Za to nema ni logike.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne možemo da obezbedimo tempo nabavke, na primer, derivata, jer ne plaćamo. Meni je non-stop stanje goriva sve manje i manje. Neću da vas lažem - ja svakodnevno gubim u tempu u smislu održavanja borbene gotovosti. Mi možemo da se odreknemo svih mogućih nabavki. Borim se da to bude na sadašnjem nivou i za to vas molim.

ZORAN LILIĆ: Za ovih mesec dana imamo blagi porast rezervi kada je u pitanju sitna municija, pešadijska, artiljerijska itd. To goriva je zadržan nivo koji je bio, uz mali pad; popuna hranom je poboljšana itd. Momir Bulatović je tražio reč.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja moram da priznam da ovo, uopšte, ne razumijem. Stalno se ponavlja da na Vrhovnom savjetu odbrane nemamo dobre i prave podatke. Mi smo dobili devet verzija plata, troškova itd. Sada se stavljamo u poziciju da biramo između toga da li ćemo direktno biti odgovorni za smanjenje borbene gotovosti, što mislim da ne treba nikako da se dopusti i taj teret ne treba prevaliti Vrhovnom savjetu odbrane i, drugo, između toga da li ćemo mi na svojevrstan način prekršiti postojeći program koji smo mi kreirali. Mislim da je ta dilema nama nametnuta i da mi sa njom ne treba, uopšte, da se nosimo. Postoji 400 miliona, postoji neka obaveza koju Savezna vlada, zajedno sa Ministarstvom odbrane, treba pred nas da izvede.

ZORAN LILIĆ: I neka to uradi!

MOMIR BULATOVIĆ: Neka to stvarno uradi. Ja ne mislim da je neka velika cifra 36 miliona, jer ona ovdje jedino jeste sporna. Ovo je kraj godine - možemo da napravimo da ne treba da idemo na rebalans budžeta. Ali, preuzeli smo obavezu da ćemo izdvojiti ovih 36 miliona i mislim da treba da izdvojimo ovih 36 miliona, makar i računovodstvenom "gimnastikom" da prebacimo za narednu godinu. Vrhovni savjet odbrane treba da bude oslobođen tih dilema, te finansijske "gimnastike". Nemojte zamjeriti - mi dvije trećine našeg posla radimo oko toga da se ubjeđujemo da li imamo dobre podatke ili ne? Neka to urade Ministarstvo odbrane i Generalštab u prvoj varijanti i da konačno dobijemo podatke i neka onda Savezna vlada odgovorno kaže šta može da uradi. Mislim da se problem može premostiti sa ovih 400 miliona u ovom trenutku.

Fali nam para da porušimo novonastale države: Vinkovci, 1991.
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: 400 miliona za jedan kvartal, to je kao da je vojni budžet milijardu i 600 miliona za godinu dana. Prema tome, to ne može da bude ispod potreba Vojske, s obzirom da joj je budžet bio milijardu i 200 miliona.

MOMIR BULATOVIĆ: Mi se sada primičemo novom budžetu. Mi treba stvarno da imamo cjelovitu informaciju šta možemo u ovoj godini da uradimo, koje obaveze da prenesemo za narednu godinu i kako na bazi tih obaveza da kompenziramo kroz novi budžet. Opet ćemo se susresti sa nekom licitacijom cifri od dve milijardi i nešto do nekih milijardu i 400 miliona. Ovaj problem moramo cjelovito razmotriti. Ja u svojoj dokumentaciji imam sve moguće varijante različitih brojčanih veličina. Mislim da je krajnje vrijeme da Savezna vlada, kroz Savezno ministarstvo odbrane i Generalštab dostavi jednu odgovornu projekciju iza koje će da stane i da vidimo kako se taj problem može riješiti. Danas ne vidim da možemo nešto konkretno da odlučimo. Drugo, Slobodane, ne vidim razloga zašto Vlada Srbije ne ukine akcize?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To mi nije poznato, videću šta je to. Meni te stvari nikako ne idu u "glavu". Celog života sam se bavio finansijama i nešto sam mislio, i ja i drugi ljudi, da se u to razumem. Ali, ovde ne pomaže ništa! Hajde da kažemo da imamo 100 hiljada pripadnika Vojske; za četvrti kvartal imamo 125 miliona mesečno; to je preko četiri miliona dnevno. Podeli četiri miliona sa 100 hiljada, to je dnevna potrošnja po glavi 400 dinara prosečno po pripadniku Vojske! Od toga ni 10 odsto ne može da bude lični dohodak, jer kada se on ponderiše mnogo je manji. Znači, sve ostalo su materijalni troškovi, održavanje sredstava, popunjavanje rezervi itd. Kako je to moguće da ne može to da pokrije potrebe, s obzirom da u tom budžetu nema nabavke nove opreme, naročito neke skupe, aviona itd.

Najveće žrtve: Bošnjakinje u ratnom vihoru
Photo: EPA
MOMIR BULATOVIĆ: Mi moramo da dobijemo prave podatke da bismo ih razumjeli. Pokušavao sam se baviti ekonomijom oko ovoga, ali iskreno da kažem - ovdje ništa ne razumijem!? Mislim da je elementarno pitanje da omogućimo VMA normalan rad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je sigurno - to moramo!

MOMIR BULATOVIĆ: Imao bih još nekoliko pitanja: kakav je odziv regruta u septembarskoj klasi?

MOMČILO PERIŠIĆ: 107 odsto od broja pozvanih - sedam odsto je dobrovoljaca. To su ovi koji hoće ranije da služe. Odziv sa Kosova je jako mali - govorim o Srbima i Crnogorcima. Ove druge i ne računamo, nego su to oni na dobrovoljnoj bazi - i njih sedam odsto ima u tome.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja raspolažem potpuno provjerenom informacijom, pa vas molim za komentar. Nikad nije bilo lošije stanje obezbeđenja granice prema Albaniji - pojas odgovornosti Ratne mornarice, od Ulcinja do Skadarskog jezera. Mi sada u karaulama imamo samo onoliko vojnika koliko je neophodno za čuvanje karaula - oni uopšte više ne izlaze u obilazak granice.

MOMČILO PERIŠIĆ: Na odsluženju vojnog roka popunjenost od predviđenog broja je 73 odsto. To bismo morali do 100 odsto da kompenziramo pozivanjem rezerve. Ako pozovemo rezervu, troškovi su još veći. Vojnika po ugovoru imamo 37 odsto, zbog niskih primanja i niz drugih faktora.

Smrt i destrukcija: Srbi na ratnoj stazi
Photo: Stock
MOMIR BULATOVIĆ: Ako je normalni broj 30 vojnika na jednoj karauli, 60 odsto od 30 je 16. Kako objašnjavate da na karauli ima pet vojnika? Molim da se ovo što sam rekao provjeri i da se preduzmu neke mjere. Da onda znamo da imamo samo fiktivno vojsku koja čuva karaule; a da pored nje može da prođe sa albanske strane ko god hoće.

MOMČILO PERIŠIĆ: To ćemo provjeriti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Rajo, molio bih da nam dostavite mini budžet za vojsku za ova tri meseca, tačno koji su troškovi predviđeni, a da naš zaključak bude da se obezbede sredstva koja neće ugroziti borbenu gotovost, koja neće ugroziti rezerve, nego naprotiv koja će obezbediti određen dalji pozitivan trend, rast rezervi i borbenih sredstava, intendantske opreme i toga što je potrebno za Vojsku.

ZORAN LILIĆ: Ja bih dodao tu i VMA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To se podrazumeva. Treba da vidimo koliko stvarno taj račun iznosi - da se ne bavimo procentima od budžeta. Da vidimo šta je potrebno da se uradi.

ZORAN LILIĆ: Možemo tako da završimo, pri čemu se ja apsolutno slažem sa Momirovom sugestijom oko odnosa Savezne vlade, Ministarstva, Generalštaba i Vrhovnog saveta odbrane - da svako radi svoj deo posla i da zaista dobijemo informacije koje mogu biti relevantne za odlučivanje. Po ovom pitanju koje je Momir izneo, mislim da možemo da se složimo oko zaključka da se izvrši inspekcija svih graničnih jedinica i karaula, da se napravi jedan izveštaj koji bi bio celovit, da vidimo šta je sa popunom tih kritičnih mesta na granici i šta je razlog da nisu popunjeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Na kraju, moguće je da određene jedinice i u ovom redovnom izvođenju svoje obuke pokrivaju granični prostor. To se može pametnom kombinacijom postići. Ispada da je najmanje brojno stanje popunjenosti na granici gde je najpotrebnije efektivno!

* Nastavak feljtona u četvrtak 13. oktobra

star
Oceni
4.33
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi