Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (32)

Mladić preti napadom na Srbiju

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Sećanja na sednice VSO: Momčilo Perišić u Hagu
Photo: ICTY Media Office
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 27. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 27. 9. 1994. GODINE (NASTAVAK)

ZORAN LILIĆ: Šta imamo još?

MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo plate za pripadnike VJ u Republici  Srpskoj. U dve kategorije, tamo ukupno ima 4.614 ljudi. Do kraja godine trebalo bi da damo 5 miliona i 622 hiljade dinara kao neku vrstu pomoći. To prosečno mesečno iznosi nešto više od milion dinara.

RADOJE KONTIĆ: Ali, to je za porodice?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne, ovo je ukupno sve što dobijaju, ono što bi dobijali da normalno dobijaju kao i do sada. Pošto samo tražili modalitete, ja predlažem, ako je moguće,  iz okvira dosadašnjeg budžeta, da im dajemo do kraja godine,  ali ne kao plate, već kao neku vrstu pomoći porodicama. Ja i Ministarstvo se obavezni da u skladu sa vašom odlukom,  nađemo načina kako da to realizujemo. Ovo je neto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da je ovo ideja da se umanje socijalni problemi porodica?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ovdje ima oko 15 hiljada ljudi kao njihove porodice; da ne bismo stvarali tenzije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne "da ne stvaramo tenzije" - oni mogu da stvaraju tenzije, jer mi ne možemo da prihvatimo da je to sve mimo odluka, nego je isključivo humani razlog - treba da se pomogne. Ako je reč o socijalnoj pomoći, to ne spada u posao Vojske Jugoslavije - to nije ni pitanje bojeve gotovosti, obuke ili bilo šta drugo. Što se tiče te socijalne pomoći, mislim da treba da prebacimo Ministarstvu za socijalna i boračka pitanja i da im omogućimo da se da određena pomoć porodicama, po nekim modalitetima koje bi oni napravili. Zašto bi to Vojska radila?

MOMIR BULATOVIĆ: Nemamo u budžetu para!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Imamo ove pare u budžetu - te pare se isknjižavaju u njihovom budžetu namenjene za 30.  kadrovski centar. Ali, to je stvar koja spada u boračku zaštitu i socijalnu zaštitu, a ne u redovne aktivnosti Vojske.

Stalni članovi Vrhovnog saveta odbrane: Momir Bulatović i Zoran Lilić
Photo: EPA
RADOJE KONTIĆ: Mi septembar, takođe, nijesmo isplatili.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo je ukupno što nije isplaćeno od sada do Nove godine, uključujući i septembar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Bilo je reči da je to oko pet miliona mesečno.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne, ja sam bio pogrešio - to je oko milion mesečno. Evo, po kategorijama: ima 2.634 oficira, vojnika po ugovoru 292 i civilnih lica 1.688 - ukupno 4.614 lica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je 200 dinara prosečno po glavi. To nije bilo tako!?

PAVLE  BULATOVIĆ: Za avgust je isplaćeno tri miliona 88 hiljada za 30. kadrovski centar, a za 40. centar 768.384 dinara, bruto. Ako ovde idemo na socijalnu pomoć, onda se ljudima prekida radni odnos! Ako nema uplaćivanja doprinosa i poreza, onda se prekida radni odnos.

RADOJE KONTIĆ: To je onda 15 miliona do kraja godine, ako se računa kako Pavle kaže, jer smo mi podigli u septembru 10 odsto, znači, nije više tri miliona 88 hiljada nego tri miliona i 300 hiljada.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ovo je bez povećanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ljudi, ovo je za period od 1. 1.  do 31.  8.  To nešto nije u redu? Imamo ovaj Pregled.

MOMČlLO PERIŠIĆ: Da, ovo je do kraja godine, a to je do 31. 8. - ukupno to je isplaćeno. Ukupno je isplaćeno devet miliona i 567 hiljada, a do kraja godine treba pet i nešto miliona.

Niko ne pita odakle Arkanu pare: Željko Ražnatović u muškom društvu
Photo: Stock
RADOJE KONTIĆ: Neverovatno je koliko se razlikuju podaci!

MOMIR BULATOVIĆ: Svaki put imam različite podatke!?

PAVLE BULATOVIĆ: Vi raspolažete neto podacima.

RADOJE KONTIĆ: Ja govorim o neto podacima, ali ne može da bude ni bruto ni neto: osam mjeseci - osam miliona?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam razmišljao o modalitetu koji je Momir prošli put izneo - da porodicama damo neku pomoć u iznosu od prosečne plate ovde. Ne znam kolika je prosečna piata u Jugoslaviji?

RADOJE KONTIĆ: Za avgust je 203 dinara, a ako je prosjek čitave godine - to je 122 dinara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, da kažemo 200 dinara, toliko ćemo dati porodicama kao socijalnu pomoć, ali da to uradimo preko Ministarstva za boračka i socijalna pitanja.

MOMIR BULATOVIĆ: Ta ideja je dobra. Samo, da bi se realizovala, mora se uraditi niz drugih stvari: prvo, moramo da ukinemo 30. kadrovski centar, a posle toga moramo da nađemo osnov po kome će Ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku to da isplati. Onda, definitivno, gube ljudi prava iz radnog odnosa? Ono što je za mene bitno, to je bilo i onda postavljeno: koliko mi vremena to možemo da tolerišemo - mjesec, dva, tri? Aко se ja dobro sjećam, suština ondašnjih prijedloga je bila, recimo: Stav jedan - ukida se 30. kadrovski centar. Stav dva - starešine iz 30. kadrovskog centra primaju se, pa ćemo odrediti rok od dva, tri mjeseca ili mjesec dana, da se jave na novu dužnost u Vojsku Jugoslavije. Stav tri - oni i njihove porodice imaju pravo na toliko i toliko posto ličnog dohotka. S obzirom da nisu velike pare u pitanju, mogli bismo da idemo i više od jednog prosječnog ličnog dohotka recimo, da kažemo "80 odsto od prethodnog ličnog dohodka". Za mene je bitan vremenski period u kojem to radimo. Jer, ako dobro pratim našu logiku, to su oficiri koji su tamo otišli po našoj odluci; po našoj odluci oni odatle treba i da se vrate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Vrlo je malo otišlo po našoj odluci, ovo što je Momo slao.

ZORAN LILIĆ: Kroz Centar je malo otišlo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ali ukupno gledano, svi ovi su ostali po nekoj odluci - otpočetka, da se formira SRJ, ljudi rođeni na tom prostoru ostaju tamo, sa statusom oficira, kao i svi drugi, a posle toga što je išlo - uklapalo se u to.

Bezočnost bez granica: Mladić u Beogradu 2001. godine, na vojnoj paradi
Photo: EPA
RADOJE  KONTIĆ: Prošli put smo ovde govorili o nekim dodacima, dnevnicama itd. i to je bilo po pojedincu hiljadu dinara. Sada je predloženo 200 dinara!? Podaci su tako različiti!

MOMIR BULATOVIĆ: Za mene je ovo logično: ako se on, u roku za koji se dogovorimo, ne javi ovde, to znači da mu se prekida radni odnos.

ZORAN  LILIĆ: I sva prava iz radnog odnosa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nama to nisu mirnodopska pitanja. Ovde se postavlja pitanje - hoćemo li da im finansiramo pogibiju? To je osnovno pitanje.

MOMIR BULATOVIĆ: Oni će izokrenuti logiku u to da smo mi, u stvari, omogućili njihovu pogibiju, jer napustiće komandant bataljona bateriju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako ti kažeš da napravimo odluku da treba da se jave ovamo, oni će da kažu: "evo, dobili smo da se javimo i napuštamo!" Svi su oni odatle. Ratko ti kaže da je nemoćan, da nema nikakav uticaj na političko rukovodstvo, a u stvari, cela stvar je u skladu sa tom politikom - nema druge politike.

MOMIR BULATOVIĆ: Priznajem da nisam pametan. Samo, tvoj predlog je mnogo bolji, ali u njegovoj realizaciji će se pojaviti hiljadu i jedan problem, jer onda mora da on izvrši prebilansiranje stavki u budžetu, mora da nađe neki zakonski osnov da ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku odredi socijalnu pomoć koja će biti mnogostruko veća od one koju primaju socijalno ugroženi ljudi.

ZORAN LILIĆ: Da li to može da da Crveni krst?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne, imamo mi pravo da dajemo socijalnu pomoć - to nama niko ne može da zabrani.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, da idemo da se za ovaj mesec realizuje ovako, a da se u toku mesec dana i narednih to reši.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, već tri meseca se realizuje tako. Ti si sto puta tamo putovao, razgovarao. Ja ne znam, zaista, do koje mere možemo da tolerišemo takvu stvar za koju smo svi zajedno ocenili da je pogibija?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja se samo plašim naglog preokreta, što bi moglo da izazove ratne posledice po bezbednost. Kada se uzme ono: ne možemo dati sredstva jer nemamo odakle, ne damo im ni ovo, onda će se ubrzati proces dezintegracije Vojske, gubljenje teritorije. To se višestruko bitno odražava na bezbednost SRJ. Zato sam predložio, pošto je uhodan sistem, da ovako ide za ovaj mesec, a da za sledeću platu Ministarstvo vidi sa Ministarstvom za socijalno osiguranje modalitet - da nas ovlastite da tako i uradimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ti si imao obavezu sa našeg prošlog sastanka da pripremiš za ovaj sastanak modalitete!?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam pripremio da to (ide) tamo ovako, a da se u stvari saopšti da je to neka vrsta socijalne pomoći.  Ja nemam mogućnost da u okviru Vojske predložim neki drugi modalitet, sem da se suštinski da kako se daje, a da se kaže da je pod plaštom nečeg drugog.

Život pod srpskim granatama: Sarajevo, 1994. godine
Photo: Jean-Claude Coutausse
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ti podaci, uopšte, nisu tačni - njihove plate nisu 200 dinara.

RADOJE KONTIĆ: Verovatno je to samo plata dodataka?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo je plata bez dodataka.

ZORAN LILIĆ: To je sigurno hiljadu dinara bruto.

RADOJE KONTIĆ: Prošli put je bilo toliko, a sada 200 dinara?

ZORAN LILIĆ: Nemoguće je da je 200 dinara?

MOMČILO PERIŠIĆ: Moguće je, jer vojnici po ugovoru imaju ispod 200 dinara, a najviše ih ima.

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ: Nešto tu ne  štima.

MOMČILO PERIŠIĆ: To je prosečna plata.

ZORAN  LILIĆ: To je sigurno prosečna plata. Ima četiri hiljade ljudi, puta prosečna plata, to je 200 dinara. Nemoguće da  je devet miliona za osam meseci. To nisu nikakve pare.

RADOJE KONTIĆ: Samo je avgust pet miliona.

ZORAN LILIĆ: Mi smo računali da su njihove bruto plate otprilike 20. platnog fonda Vojske Jugoslavije. Ali, mnogo je važniji princip - kako to uraditi?

Lepljenje Momira Bulatovića: Izborna akcija u Crnoj Gori
Photo: EPA
MOMIR BULATOVIĆ: Princip je jednostavan: ukida se 30. kadrovski centar. Mi smo ga onda formirali da bismo pomogli borbu srpskog naroda u bivšoj  Bosni i Hercegovini. Sada kada politički cijenimo da ta borba ne može da doprinese nego samo da šteti ostvarivanju političkih ciljeva, mi ne možemo uraditi drugo nego da ukinemo 30.  kadrovski centar. To ukidanje proizvodi posljedice. Ne analiziramo sada ove posledice na vojnom planu, nego na socijalnom planu i planu materijalno-finansijskih izdataka. Mi možemo da kažemo: da se iznađe mogućnost da se obezbjedi socijalna sigurnost i  stabilnost tim porodicama.

ZORAN LILIĆ: Momo, tom logikom bi oni koji su otišli kroz 30. kadrovski centar trebalo da ostanu bez ovih prinadležnosti, a to nije ni stotinak hiljada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je bilo formirano kao naznaka za sva ova materijalna, socijalna i druga primanja. To je zbog finansiranja ljudi, da  imaju svoju platu i da imaju svoje socijalno osiguranje, penzijski staž itd.  - da ne budu oštećeni zbog toga što su tamo. Drugo bi bilo da smo mi odavde slali oficire tamo.

MOMIR BULATOVIĆ: Da, ali smo sve te ljude podveli pod 30. kadrovski centar.

Kiša protiv generala: Dragoljub Ojdanić i Vlajko Stojiljković u obilasku terena
Photo: EPA
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jesmo podveli, jer nemaš drugi način da platiš. Prema tome, to treba da se vodi kao obezbeđenje socijalne pomoći - samo da vidimo u kom iznosu, i svima isto. Socijalno ćemo da im pomažemo po istom kriterijumu - svi su ljudi, nije bitno ko je vojnik, ko je general, svi imaju neki egzistencijalni minimum i imaju porodicu; da im pomognemo koliko možemo. Najveća je moralna tragedija - tri godine svih ovih 11 miliona ljudi u SRJ skinulo je "košulju s leđa". Nema, zaista, u svetu primera da je neki narod toliku solidarnost pokazao sa svojim delom izvan granica! Posle svega toga, ispade da smo mi njima nešto dužni!?

MOMIR BULATOVIĆ: I još - da nas napadnu!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Još ti je Mladić rekao "da ti otme ako ne daš!?" Nemojte, ljudi, više o tome da razgovaramo - na šta to liči? Dužan si mu što nisi prihvatio da ovu zemlju uvučeš u rat, zbog toga što je njima "malo pola Bosne i Hercegovine, jer treba da dobiju više od pola Bosne i Hercegovine"!? To je moralno do te mere izvitopereno, da ja, zaista, ne znam gde su granice? Prvo su tražili da uđemo u rat, a onda su odbili da nam pomognu da skinemo sankcije, nego da nam zavedu i treće sankcije - da uđemo u rat, zbog toga što im je malo pola Bosne i Hercegovine, i što računaju da će da dobiju možda još jedan posto teritorije!? Takvu bezobzirnost, takvu bezobzirnu sebičnost, ja ni kod koga nisam video! Posle toliko laganja i svega toga, ja se čudim stvarno da na oči neko može da ti izađe. Ispada kao da su oni nas pomagali tri godine, a ne mi njih!

MOMIR BULATOVIĆ: Stalno pričaju da ratuju umjesto nas! Mi očigledno ne možemo da dodjelimo sredstva porodicama, za to nema nikakvog osnova; čak se ne zna da li neko ima porodicu ili nema porodicu? Prvo, penzije nismo ukinuli, jer su one stečena prava. Tražim formalni modalitet: znači, ukida se 30. centar. Svi koji su do sada bili u 30. kadrovskom centru, do eventualnog rasporeda na novu dužnost, primaju prosječni lični dohodak iz prethodnog mjeseca. To može da bude naša odluka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Primaju socijalnu pomoć u iznosu našeg prosečnog ličnog dohotka. Primaju pomoć radi zaštite egzistencije porodica i njihove egzistencije, u iznosu od prosečnog ličnog dohotka - to je tih 200 dinara?

Karadžič i Mladić nastavljaju rat: Prizor iz Sarajeva, 1994. godine
Photo: Jean-Claude Coutausse
ZORAN LILIĆ: To je 203 dinara.

RADOJE KONTIĆ: Ko će dati socijalnu pomoć? Ne može pravno-formalno da tako zoveš. Može ovako kako Momo kaže - dajemo 200 dinara, ali da se ne zove socijalna pomoć, jer onda se može isplatiti. Ni Vojska ni mi ne isplaćujemo bilo kakvu socijalnu pomoć.

PAVLE BULATOVIĆ: Ako je plata, znači, onda se njemu ne prekida radni odnos, nego idu doprinosi i porezi i sve što se plaća.

RADOJE KONTIĆ: Ti doprinosi idu našim fondovima, to ostaje kod nas. Nije jednostavna odluka - tih pet hiljada ljudi drži tu vojsku. Kada ostane bez ičega - nije čudo što smo svi suviše frustrirani tom odlukom. Kada izgube teritorije, videće onda, ali biće kasno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Najgora je stvar što posle ovaj neće hteti više ni da pregovara s njima, neće da kaže: daj pola-pola, nego ono što uzme neće nikad da vrati, niti će iko iz sveta da kaže: "vrati", neće se niko ni osvrnuti na to.

MOMIR BULATOVIĆ: Sami su afirmisali princip sile i to će im se vratiti kao bumerang.

RADOJE KONTIĆ: Ja imam utisak da oni misle da se mi šalimo!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znaju da se ne šalimo. Ovo što obmanjuju građane da je neki dogovor, to je još veća krivica, da se tako građanima govori.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, da li bi sada bili novi značajni argumenti za te političare. Oni su sada to sagledali, videli šta znači.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, argumentovao si Mladiću!

MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, njemu, ali i ovima. Politička izolacija su videli šta znači. Drugo, vide sada šta znači materijalna, jer oni se do sada time nisu ni bavili, to i ne znaju.

Zločinačko nasleđe: Srpski fašisti sa Mladićevim slikama
Photo: EPA
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znaju, ali znamo mi!

MOMČILO PERIŠIĆ: Možda će oni biti srećni da dovedu oficire SDS, neke konobare itd. Moraju se urazumiti. Surove činjenice njih moraju malo otrezniti. Oni su do sada živeli u iluzijama, nisu ništa brinuli, sve su dobijali i - bogatili se. Da vide sada šta će, jer ovako ćemo ih, plašim se, gurnuti u "zagrljaj" nekoga ko nam ne misli dobro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Prvo - ne misle nam oni dobro!

MOMČILO PERIŠIĆ: To ja znam, ali sada će još i da dobiju neko opravdanje za to. Ako može ikako, ja vas molim, ako vi ne možete, da gospodin predseđnik Bulatović i još neko, da porazgovaramo i da vidimo šta se još može učiniti? Znam surovu logiku rata. Svet je "zaigrao" na njih, u smislu da ih iskoristi za ostvarenje svojih ciljeva. Vidite da nisu daleko od toga da ih i angažuju za to. Ako ih angažuju, mi ćemo imati neverovatne komplikacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Misliš da će nas napasti?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne mislim da će nas napadnu. Mislim sledeće: ako budu gubili teritorije, ako budu došli svi u očajničke položaje, doći će neko u prostor, primera radi, Sandžaka, ili bilo koji prostor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Do toga ne sme da dođe!

MOMČILO  PERIŠIĆ: Ne sme, gospodine predsedniče, ali onda mi moramo...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Za to smo odgovorni mi, Momo, a ti prvi! Ti si čak povukao onaj bataljon iz specijalnog korpusa?

Nezasit u teritorijalnim zahtevima: Radovan Karadžić, kartograf
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Nisam ga povukao, upravo zbog razvoja događaja. Šta se može desiti: doći će neka budala, masakriraće ili ubiti desetak Muslimana - eto vam problema; naelektrisana će biti situacija. Drugo, moram da vam kažem - vi znate da smo na zadnjoj  sednici doneli odluku da povećamo mere borbene gotovosti - ja trošim onih 35 miliona kojih nemam. Sada bi trebalo da idem još na povećanje borbene gotovosti, po merama razvoja situacije. Znači, automatski, trošim nešto što nemam. Gospodin ministar Bulatović će izneti stanje finansiranja Vojske - dolazimo u izuzetno tešku situaciju. S jedne strane, treba da povećamo borbenu gotovost, prema razvoju događaja, a para nema. Onda imamo disproporciju potreba i mogućnosti.

Ako njima Muslimani dođu na Kalinovačku visoravan a oni mogu da dođu, sjure se u Foču i eto ih kod Goražda. Onda planiraju ofanzivu prema Čajniču. Dođu li u Čajniče, nema teorije da Muslimani u Sandžaku ne dignu glavu! Gospodin predsednik zna, kada je onaj Kornjača ušao sa par njih, i Dačo, u Pljevlja kakvi su bili problemi: napravili su "dar-mar",  digli su narod i samo zahvaljujući brzoj političkoj aktivnosti  to je smireno. Ako ih svet tako gura, a može da ih zloupotrebi, eto ratne opasnosti za ovaj prostor! Zato vas molim da nešto preduzmemo s ciljem da to sprečimo. Jer, ta surova logika    rata je takva; na žalost, to sam doživeo već tri puta!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Na žalost, vidim da nas Mladić nije shvatio ozbiljno, čim je on nastavio sa ponavljanjem potpuno istih rečenica i zahteva.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, on nije preduzeo ništa da promeni stanje. Muslimani napadaju; ako se povuče, stanovništvo ostaje nezaštićeno, a ako se brani - nema s čim da se brani; onda je ta surova logika rata takva!  Oni nisu našli nikakvu zamenu, niti obezbedili sredstva da pomognu tu Vojsku; egzistiraju tako što su se zabili u jazbine i ko zna šta čekaju?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jeste, obmanjuju narod da imaju da ratuju još pet godina, da nema nikakvih problema!  Nikom tamo nisu rekli istinu, kao što smo mi njima rekli!

MOMIR BULATOVIĆ: Oni ne mogu da prebace artiljerijsko naoružanje s tačke na tačku, jer nemaju goriva.

MOMČILO PERIŠIĆ: I to će pasti Muslimanima u ruke i onda Muslimani s tim na "krilima" idu dalje, i evo ih na - granici! Ja se toga plašim, zato i govorim ovako.

ZORAN LILIĆ: To pokazuje svu besmisao njihovog ponašanja. Oni su izgubili svaku mogućnost da racionalno misle, a mi pokušavamo da nađemo rešenje kako da ih dalje pomažemo da ne misle!

Rat nema kraja: Kadar iz Sarajeva, 1994. godine
Photo: Jean-Claude Coutausse
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja nisam za to da mi ponavljamo ono sto smo sto puta raspravljali - i na onom Vojnom savetu u Generalštabu, i u Dobanovcima s njima i stotinu puta. Ako ćemo istu priču da okrećemo, pravo da vam kažem - ja nisam za to!

MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, onda, gospodine predsedniče, moramo biti spremni na nešto što je surova realnost i jedna od mogućnosti. Bio bih pun sreće, kao i vi, da se ne desi ništa. Ali, na žalost, to se približava i to višestruko multiplicira inače složenu situaciju.

MOMIR BULATOVIĆ: Nama juče 210 radnika željezare "Nikšić" nije htjelo da uđe u pogone, zbog one šestorice Muslimana koji su vraćeni na posao odlukom generalnog direktora. 210 Crnogoraca i Srba misli da će ih ugroziti šest Muslimana! To je ludilo!

Pominju ga na sednici VSO: Čeko Dačević, crnogorski četnik bez brade
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je onda rasizam!

MOMIR BULATOVIĆ: Rasizam! Smirili smo to, razgovarali smo - šta, ako su sada na redu Muslimani, sutra će biti Pivljani, prekosutra ćelavi ljudi!? Ludilo je ušlo u ljude!

ZORAN LILIĆ: Momo, sada sam bio u Novom Pazaru. Oni rade zajedno. Muslimani traže da mi odavde intervenišemo da se suzbije ona trgovina tamo koja ne ide kroz kanale države.

MOMIR BULATOVIĆ: Pazi, to su Muslimani koji su rođeni tu, stipendisti Željezare, očevi im radili u Željezari - oni nemaju veze ni sa kakvim Muslimanima. Sada je došao đavo - neće da ih prime tamo! Kolo vode radikali i narodnjaci,  koji pričaju da će im ovi poklati djecu. Sutra neka iz Čajniča ili Goražda pređe 500 žena, djece i staraca u Pljevlja i da krenu u muslimanske kuće i da ih istjeruju odatle - koja će to naša policija rešiti?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Boga mi, to neće moći! Mi to ne smemo da dozvolimo - mi nismo fašisti!

MOMIR BULATOVIĆ: Naravno da neće moći, nego će nas oni gurnuti u sukob; to je najveća opasnost. Ja se slažem da to treba držati za sebe, ali treba da vidimo da li je išta od ovoga svega ušlo u glavu tih ljudi?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije očigledno!

MOMČILO PERIŠIĆ: Najgori su ti domaći - kako njih obuzdati. Vi ste pričali o Sandžaku: Srbi došli i traže - ono što ste rekli - da se ne uzme ovo, ono, svako ostaje tu itd. Oni sada traže neku zaštitu. Nadvladalo je jedno kolektivno ludilo kod pojedinaca,  koje može da se izrodi u svašta!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zato - mora da stane rat! Sve su to argumenti da stane rat, a ne da se rat pomaže!

MOMČILO PERIŠIĆ: Da mi odlučujemo, gospodine predsedniče, da stane rat - mi bismo rat zaustavili. Pošto ne odlučujemo, oni su sada subjekat na koji nemamo uticaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sav naš uticaj mora da bude da rat stane! Slanje municije nije uticaj da rat stane.

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni mogu biti generatori po meri gubljenja prostora, da ovaj faktor ovde koji ne misli kao mi potencira nemir. Ja se toga plašim!

Rat u Hrvatskoj: Ravnica bez zaklona, 1991. godine
Photo: Jean-Claude Coutausse
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka potencira - pa ćemo se suočiti s tim. A nećemo podsticati rat! Nećemo podsticati rat,  zbog mira ovde! Mi hoćemo mir i tamo i ovde!

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni se vade na to da neće Muslimani mir.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koji Muslimani neće mir - zar Muslimani nisu prihvatili Mirovni plan!?

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni su prihvatili, ali vi ste dobro rekli: oni će svakako ratovati, a sve prihvatati! Šteta je što Srbi nisu prihvatili takvu logiku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta im možemo, kada smo im sve to objasnili? Da su Srbi prvi prihvatili Plan, nikad ga Muslimani ne bi prihvatili! Sada bismo imali skinute sankcije, jer su Srbi prihvatili Plan, ne bi bilo blokade, ne bi bilo izolacije, i sve bi bilo u redu! Neće, jer smatraju da oni imaju svu pamet pod ovom "kapom nebeskom" i imaju pravo da odluče o celokupnom srpskom narodu koji predstavlja njihove taoce! To pravo nemaju! Ovih 11 miliona stanovnika ovde mora da se zaštiti od tih suludih zločinaca! Neka su sto puta Srbi! Ja stvarno ne znam da li mi treba da vodimo ovakve rasprave? Ja sam smatrao da smo mi neku politiku utvrdili, neke odluke doneli. Hoćemo li na svakom Savetu da čujemo pitanje od generala Perišića: "Koliko ćemo da im pošaljemo, hoćemo li nešto da im pošaljemo?" Dajte da jednom to raščistimo. Ako Vojska misli da treba da se podstiče rat u Bosni, dajte da to raščistimo!?

MOMIR  BULATOVIĆ: Ja se izvinjavam što sam vas ja možda opteretio nekim suvišnim temama i dilemama. Ovo što je sada iznio Slobodan jedina je logika. Na žalost, cijenu ćemo da platimo.

ZORAN LILIĆ: Oni imaju rešenje, mi nemamo!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, imamo mi rešenje. Jer, ako mi budemo čvrsto na poziciji da mora da bude mir, ovde će da bude mir - mi smo odlučujući faktor! O tome se radi - mi smo centralni odlučujući faktor na ovim prostorima! Ako se odavde ne podstiče rat, neće biti rata! Ja pristajem da se izložim svim rizicima da se bijemo za mir! A, smatram da je rat apsolutna katastrofa za ovaj narod! To nije laka konfrontacija. Nije laka ni na srcu, što se kaže. Ali, molim vas, imamo li pravo da zbog nekih suludih ambicija ugrožavamo milione dece - da li će pola ili jedan posto još da dobiju!? Ceo svet je priznao Republiku Srpsku na pola teritorije, na prostoru gde nikad nije bila srpska država u istoriji! To je dve Crne Gore! Kažu: "Malo je, svih vas 11 miliona treba da krenete da ginete, treće sankcije da vam uvedu i sve drugo, jer mi cenimo da je malo, treba nam još 1,5 odsto!" I to posle tri godine krvavih odricanja! Nama bolesnici u bolnicama jedu hleb i šerbe! U čije ime mi to treba da donesemo odluke  - u ime tih bolesnika što jedu hleb i šerbe!? Zato što ima tri luda generala i tri luda političara koji misle da se sve rešava granatama!?

Čekajući srpski napad: Hrvatski vojnik u Osijeku, 1991.
Photo: Jean-Claude Coutausse
ZORAN LILIĆ: Mislim da smo ovu temu zaključili prošli put u Dobanovcima i prošli put na Vrhovnom savetu, odlukama Savezne vlade i odlukama svih nas. Ja nemam razloga da menjam svoje mišljenje, niti njima može da se pomogne na ovaj način. Idemo sada na finansiranje Vojske Jugoslavije. Moram da kažem da podaci koje ste dali pre pet dana i ovi od pre dva dana nisu isti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja vam se izvinjavam, ja sam obećao da primim ruskog ambasadora najdalje do 7 sati, a sada je pola devet. Da li mogu da mu kažem da dođe tu, neka tamo sedi, pa da kada dođe sa njim razgovaram? (Odobravanje).

PAVLE BULATOVIĆ: Ja ne znam koja je odluka za plate?

MOMIR BULATOVIĆ: Ukida se 30. kadrovski centar. Svi koji su primali plate po tom osnovu, primaju nadoknadu u iznosu od prosječnog ličnog dohotka.

ZORAN LILIĆ: To je predlog još od prošlog Vrhovnog saveta. To je ovo što Moma kaže. Prošli put smo rekli na Savetu ovo što Moma sad kaže - nismo ga stenografiali  i pisali - da se daje mogućnost da general Perišić razgovara tamo, a ako ne - sledi ovakav zaključak. Zato sam i rekao da nema svrhe da više raspravljamo. Znači, da se ovako isplati.

MOMIR BULATOVIĆ: Da pokušamo još malo da razmislimo. Ja sam sklon da potražimo ovakvo rešenje: 1. Ukida se 30. kadrovski centar. Onima koji su ostvarivali svoja prava kroz 30. kadrovski centar određuje se nadoknada u iznosu prosečnog ličnog dohotka.

ZORAN  LILIĆ: Da li možemo ovako da zaključimo: Ukida se 30. kadrovski centar, bez ikakvog poziva vraćanja, a da svim pripadnicima tog 30. centra pripada nadoknada u iznosu od prosečnog ličnog dohotka?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam mislio da zbog pomoći porodicama, zbog obezbeđenja egzistencije, bude obezbeđena pomoć u iznosu od prosečne plate u SRJ.

MOMIR BULATOVIĆ: Ukida se firma, ali ne ostajem ja bez posla. Dok mi se ne nađe pravi posao - primam nadoknadu.

ZORAN LILIĆ: Da li možemo da završimo sa ovim definitivno? Pavle, izvoli oko finansiranja Vojske!

PAVLE BULATOVIĆ: Do današnjeg dana, od odobrenog budžeta za Vojsku za tekuću godinu, do sada je realizovano 856,5 miliona - to je 67,7 odsto, a do kraja godine, od planiranih sredstava ostalo je 407,5 miliona. Pojavljuje se određeni problem u nivou i odnosima plata. Upoređivanjem plata, pretpostavimo, visoke spreme - što znači, oficira u Vojsci Jugoslavije i visoke spreme u saveznoj administraciji, za jul mjesec ili avgust, kada su bili zamrznuti lični dohoci, prosječna plata - ali govorim o osnovnoj plati, bez vojnog dodatka i bez minulog rada - u Vojsci Jugoslavije bila je 227 dinara, a visoke spreme u saveznoj administraciji 285 dinara.

Sarajevske žrtve srpske agresije: Ubistvo sa dozvolom Beograda
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koja je visoka sprema u Vojsci?

PAVLE BULATOVIĆ: Oficiri.

RADOJE KONTIĆ: To nijesu dobra upoređivanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pusti sve to, šta ti hoćeš da nam predložiš?

PAVLE BULATOVIĆ: (...) Generalštab je ponudio jednu varijantu koja je dosta radikalna, u smislu ispravljanja ovog pada ispod zakonskog minimuma i praćenja ovog povećanja koje je odobrila Savezna vlada - povećanje osnovice na 90 dinara. U toj varijanti, desilo bi se sledeće: da je neophodno 48 dodatnih miliona za plate i penzije, plus postojećih 44 miliona. Generalštab predlaže da se onih 36 miliona, koje ste naložili da se isplate iz budžeta, iskoristi za podmirenje tog nivoa plata i zarada i da se dodatnih 12 miliona obezbjedi previrmanisanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim te, koliko bi se povećale plate u Vojsci?

PAVLE BULATOVIĆ: Na ovaj način plate bi se povećale za nekih 33 odsto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To ne dolazi u obzir - odmah možeš da udariš "krst" na Ekonomski program. Odakle, uopšte, ideja - kada smo rekli da se 10 odsto povećavaju plate - da se traži 33 odsto. Na bazi čega se traži?

RADOJE KONTIĆ: Pavle, ne razumem ovo što ste napisali ovdje: potpukovnik ima platu koliko i savezni ministar za septembar. "Potpukovnik 446 dinara", kao i savezni ministar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je potpuno pogrešan prilaz - "koeficijent usklađenosti" - šta to, ljudi, govorite!? Ne razumem da mi možemo na taj način da razgovaramo!? Ljudi, politički je neodrživo povećanje od 10 odsto, pa da imaš ne znam koliko para! Neću, uopšte, da gledam iznose. Ne verujem nijednoj cifri - nijednom nisam bio na sastanku da nisam dobio druge cifre!?

PAVLE BULATOVIĆ: Generalštab insistira na tome da je loš standard oficira i da se boji da to ima posledica po borbenu gotovost jedinica, da je tokom 1993. i 1994. godine Vojsku Jugoslavije napustilo blizu 3.500 ljudi - od toga samo 49 pilota! Objašnjenje je da su niske plate i nemogućnost rešavanja stambenog pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Gospodo ili drugovi - ne znam ko je ovde gospodin, a ko drug, ali to nije bitno - plate su u odnosu na primanja građana Jugoslavije, a ne u odnosu na primanja građana - Nemačke! Pre dve nedelje sam bio u Vranju. Jedno od najboljih preduzeća u Jugoslaviji je "Simpo", Vranje. Prosečna plata u "Simpu" je niža od plate u Vojsci Jugoslavije. Oni su imali ove godine izvoz od 110 miliona dolara!

RADOJE KONTIĆ: Apsolutno, ne smijemo dozvoliti dalje povaćanje zarada! Inače, biće krah Programa!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi u Srbiji nećemo povećati. Mi nemamo pare da povećamo plate državnim službenicima.

RADOJE KONTIĆ: To je 30 posto neto zarade, a imaju primanja: regresi, topli obrok, markice, to je još jedna trećina.  To je 60 posto društvenog proizvoda koji ide na ličnu potrošnju! To je toliko da se ruši Program! Ako bude išlo povećanje po 10 posto narednih nekoliko meseci, kunem vam se da ćemo krajem godine imati ponovo hiperinflaciju!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je potpuno jasno! Ne razumem, uopšte? Mi smo se dogovorili kada smo bili zajedno da se, ipak, Vojsci povećaju plate, da napravimo izuzetak, 10 odsto. Koliko potpukovnik ima platu?

ZORAN LILIĆ: Sa 10 odsto povećanja ima 410,03 dinara!

RADOJE KONTIĆ: Tačno koliko i moj ministar - 450.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko ima pukovnik?

RADOJE KONTIĆ: Pukovnik ima 520 dinara.

Ljut zbog vojničkih plata: Slobodan Milošević, štediša
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pukovnik ima platu kao i ja što imam! Ali, "to je malo i treba da ima više!?" Ja imam 560 dinara platu. Predlažem da je priložim u budžet, ali ne mogu da prihvatim povećanje plate!

PAVLE  BULATOVIĆ: Sada je plata pukovnika, po osnovici od 90 dinara, 485,04 dinara.

ZORAN LILIĆ: Oni traže 587,9 dinara!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, da utvrdimo da svaki pukovnik u Vojsci ima platu kao predsednik Republike, da to bude pravilo i da to objavimo! Nemam ništa protiv - ja se slažem. Najpametnija odluka koju smo doneli pre nekoliko meseci je - zamrzavanje plata! Inače, bio bi haos.

ZORAN LILIĆ: To sada treba ponovo da uradimo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Radi upoređenja, u MUP-u Srbije, osnovna plata sa visokom stručnom spremom - da to poredimo sa pukovnikom - jeste 420 dinara, plus jedna trećina na opasnost po život, znači, 570 dinara mu je plata! Plata više školske spreme je 435, srednje 345. To su najsvežiji podaci.

RADOJE KONTIĆ: A, zašto to ne porediš, na primer, sa predsjednikom Vlade SRJ?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja se upoređujem sa sličnim strukturama.

RADOJE KONTIĆ: Ja nisam "slična struktura".

ZORAN LILIĆ: Po onome što oni predlažu, mi bismo bili u činu pukovnika - Raja i ja!? Ministar bi bio u rangu - majora!

MOMČILO PERIŠIĆ: To što mi predlažemo je manje nego što je stanje u MUP-u Srbije. Meni ljudi konstantno idu u MUP.

Sarajevo na dlanu: Pogled sa četničkih položaja
Photo: Stock
RADOJE KONTIĆ: Ali, postoji zaključak: plate se moraju smanjivati, a ne povećavati! Cijene su u jednoj sedmici porasle za 1,2 posto! To je već velika inflacija, a ako se tako nastavi, to je mesečno 10 posto. To bi bila katastrofa!  Ovde nije pitanje ravnati se prema višem nivou, nego kako viši nivo spustiti da to bude prema mogućnostima? Mislim da smo mi sa zaradama tu malo preterali. Ja moram da priznam - zarade su zaista niske, ali naš društveni proizvod od 10 milijardi ne dozvoljava veće zarade od ovih!

MOMČILO PERIŠIĆ: Evo, ja imam podatke: direktor u "Prvom partizanu" ima platu 1.400 dinara platu, zamenik direktora 1.000 dinara?

RADOJE KONTIĆ: Ako ih je zaradio - sretno mu bilo! Ali, mi koji radimo van privrede, mi to ne možemo - mi delimo što oni zarade.

SLAVKO KRIVOŠIJA: Mi bi trebalo jedino da vidimo ovaj vojni dodatak - da li  je on za uporedbu sa ostalim primanjima, odnosno da li i on ulazi u ukupnu uporedbu?

ZORAN LILIĆ: Onda meni i Raji treba da date dodatak, jer i mi radimo po ceo dan; to isto treba i za Momira i za mnoge druge!

Šumski oblik srpstva: Četolika kreatura sa šubarom, diskretni koljački detalj
Photo: EPA
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja Vrhovnom savjetu moram da odgovaram za stanje u Vojsci. Kako ću ja da odgovaram za stanje u Vojsci na ovakav način?

ZORAN LILIĆ: Pavle, kolika je bila osnovica u januaru?

PAVLE BULATOVIĆ: 24 dinara.

ZORAN LILIĆ: Sada je 90 dinara - to je četiri puta više, a troškovi nisu porasli ni za jedan put. Prema tome, tu nema razgovora.

RADOJE KONTIĆ: Za prvih osam mjeseci ove godine mi nijesmo dostigli nivo društvenog proizvoda za prvih osam mjeseci prošle godine. Znači, manje imamo da dijelimo u prvih osam mjeseci ove godine, nego u istom periodu prošle godine - još uvek za 0,5 posto.

MOMČILO PERIŠIĆ: Molim vas da realno sagledamo stanje. Ja nemam moguć nost da pravim pare! U takvoj situaciji smo da mi je odliv ljudi sve veći, a borbena gotovost treba da bude sve veća, a sredstva su sve manja!?

ZORAN LILIĆ: Molim vas,  trebalo bi da zaključimo. Predlažem da zaključimo ovako. Usvaja se povećanje plata za 10 odsto za septembar, jer su to realne ekonomske mogućnosti u sadašnjoj etapi ostvarivanja Programa ekonomskog oporavka. Informaciju i sve druge predloge o platama u Vojsci Jugoslavije dati Saveznoj vladi na razmatranje, koja će za sledeću sednicu Vrhovnog saveta odbrane pripremiti mišljenje i predlog. Da li se sa ovakvim zaključkom slažete? (Odobravanje) Zaključujem sednicu Vrhovnog saveta odbrane. (Sednica završena u 21,15 sati).

* Nastavak feljtona u ponedeljak 10. oktobra

star
Oceni
4.08
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi