Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (124)

Kapor: Ubice sa šahovnicama

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: i461.photobucket.com

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 6. septembra 1992. godine

Intervju američkog državnog sekretara TV mreži CNN - IGLBERGER: OČI SVETA UPRTE U SRBE (Vašington, 5. septembra)
Sjedinjene Američke Države će nastaviti da dostavljaju humanitarnu pomoć u Bosnu i Hercegovinu i spremne su da upotrebe silu da bi ta pomoć stigla na odredište, izjavio je danas vršilac dužnosti američkog državnog sekretara za spoljne poslove Lorens Iglberger. U intervjuu za američku kablovsku televiziju CNN, Iglberger je, međutim, naglasio da postoji jasna razlika između "dostavljanja" humanitarne pomoći i angažovanja u uspostavljanju mira među zaraćenim stranama.

Aktuelni šef Stejt departmenta upitan je da li bi moglo doći do povećanja američkih vojnih snaga koje se nalaze u oblasti posgotovo posle incidenta sa italijanskim transportnim avionom i otvaranja vatre na američke helikoptere u blizini mesta udesa. Iglbergerov odgovor bio je da Amerikanci imaju tamo već dovoljne snage ukoliko bi bilo potrebno da intervenišu za zaštitu humanitarne pomoći, ali da, po njegovom mišljenju, nema, bar u ovom momentu, nikakvog razmišljanja o njihovoj upotrebi.

Na pitanje šta trenutno američka administracija preduzima i zna u pogledu incidenta sa italijanskim avionom, Iglberger je rekao da se trenutno malo zna, ali je dodao svoje mišljenje da je na američke helikoptere otvarana "neprijateljska vatra" i da se usuđuje da hazardira i kaže kako će istraga zasigurno pokazati da je italijanski aparat bio oboren sa zemlje. Nije, međutim, želeo da odgovori na pitanje ko je oborio avion. "To je oblast nad kojom niko nema čvrstu kontrolu. Avion je mogao da obori svako i biće teško konačno ustanoviti ko je pucao... Međutim, tamo ima mnogo snaga koje su van kontrole". Iglberger je, takođe, upitan da li su Srbi "konačno primili poruku" koju su Amerikanci pokušavali stalno da im dostave, i da li su malo ublažili svoje protivljenje dostavljanju humanitarne pomoći. U odgovoru šef američke diplomatije je izrazio "želju" da je to tako. Po njemu, Londonska konferencija "na kojoj su Srbi osuđeni, ali ne samo Srbi, pruža okvir u kome se može tražiti rešenje na osnovu pregovora".

Photo: EPA/SERGEI CHIRIKOV
"Postoji, ako ništa, izvesna nada da ćemo u dogledno vreme uspeti da okončamo taj sukob", rekao je Iglberger i podvukao da je Srbima "najverovatnije jasno, posebno Srbima u Bosni, u najmanju ruku u ovom momentu, da su oči celog sveta uprte prema njima i da su oni, sledstveno, malo promenili stav. Koliko dugo će to trajati ne bih želeo da predviđam u ovom trenutku", naglasio je Iglberger.

***

Završena skupština Saveza novinara Jugoslavije: O MEDIJSKOM RATU (Bar, 5. septembra)
U ponoćnim časovima protekle noći završena je u Baru Skupština novinara Jugoslavije. U toku višečasovnog rada dominirala je tema - novinarstvo i medijski rat. Bez okolišanja novinari su ukazali da im je medijski rat nametnut, ne ustežući se da priznaju sopstveno nesnalaženje, ali i želje svetskih moćnika da u svet prodru informacije koje njima odgovaraju.

Na Skupštini u Baru nije bilo varnica, ali se u mnogim izlaganjima osećalo da u jugoslovenskom novinarstvu ima još trzavica. No, Skupština je, ipak, bila mnogo jedinstvenija nego što su to neki očekivali. Razlog bojazni su međustranačka prepucavanja u Srbiji i Crnoj Gori, čemu nisu odoleli ni neki novinari. Nije se manifestovalo ni trvenje koje pritiska neke kolektive, pa su zbog toga, mnogi, kako učesnici, tako i gosti, ovaj skup ocenili uspešnim.

Photo: www.zamirzine.net
Zanimljiva rasprava bila je o Statutu, čija je osnovna karakteristika interesi profesije. Sve nekadašnje ideološko-političke primese su odstranjene. Statutom je predviđena saradnja sa svim novinarskim organizacijama, kako sa područja nekadašnje Jugoslavije, tako i sveta. Na sednici je prihvaćen predlog Društva novinara Hrvatske, onih koji su izbegli u Jugoslaviju, njih više od osamdeset, da se pridruže u SNJ. Po statutu njima pripada jedno mesto u upravnom odboru i pet delegatskih mesta u Skupštini SNJ. Sličan odnos biće i prema novinarima iz Srpske Republike i Krajine, naravno, ukoliko oni izraze želju za pridruženje SNJ.

Na ovoj Skupštini nije usvojen kodeks. Na njegov sadržaj upućeno je dosta primedbi. U toku rasprave, koja će u aktivima i udruženjima trajati tokom ovog i narednog meseca, biće otklonjena i idealizacija novinarskog poziva, koja je bila karakteristična za raniji kodeks. Novi kodeks biće u skladu sa promenama u društvu.

Izabrano je i rukovodstvo SNJ. Upravni odbor čine po šest članova iz Srbije i Crne Gore. Za predsednika SNJ, u drugom krugu, između više kandidata, tajnim glasanjem izabran je Dušan Čukić, novinar Televizije Beograd. (B. Milošević)

***

Rat u Bosni i Hercegovini: ŽESTOKE BORBE NA SUTJESCI
Na svim delovima fronta, od Mostara do Trebinja, prekjuče posle podne i preksinoć, bilo je samo povremenih minobacačkih duela.

Na nekoliko pravaca su, prema saopštenju informativne službe Hercegovačkog korpusa Vojske Srpske Republike, zabeležena i provokativna dejstva protivničke strane iz pešadijskog naoružanja.

Za razliku od pomenutih pravaca, u širem rejonu Foče, Kalinovika, a posebno u dolini reke Sutjeske prekjuče je, kako saopštava komanda srpskih snaga u Bileći, bilo žestokih sukoba.

U današnjem saopštenju se ne navode precizniji podaci o tim borbama. Kaže se samo da su srpski borci razbili hrvatsko-muslimanske snage u rejonima Vučeva i Tjentišta i naneli im značajne gubitke.

U tim borbama poginula su tri srpska borca, dok su tri lakše, a jedan teže ranjen.

Posle povlačenja srpskih snaga koje su nekoliko meseci držale pod blokadom Goražde, Muslimani u tom gradu krenuli su da masovno pljačkaju i uništavaju imovinu Srba - javlja Junajted pres internešenel. Novinar te agencije, koji j eu Goražde dospeo sa konvojem humanitarne pomoći UN, piše da su se inostrani izveštači suočili sa nizom primera osvete goraždanskih Muslimana komšijama Srbima.

Četvrti u kojima žive Srbi bukvalno su opustošene u naletu koji je imao obeležje bezobzirne osvete, piše UPI, pominjući pljačkanja i paljevine kuća i imovine goraždanskih Srba.

Photo: Stock
Gradonačelnik Goražda Hadžo Efendić je, kako navodi agencija, negirao da je bilo osvete, pri čemu je optuživao Srbe da su sami palili svoje kuće i klali stoku.

Inače, muslimansko-hrvatske snage su juče pokušale da zaposednu desnu obalu Drine oko Goražda, ali su ih srpski branioci odbili.

Srbi na desnoj obali Drine ističu da ne žele da ponove grešku srpskih boraca s leve obale, koji su, povlačeći se s artiljerijom upali u zasedu i pretrpeli velike gubitke.

Prekjuče je u Tesliću dogodio težak incident sa tragičnim posledicama, koji su prozrokovale muslimanske snage. Prilikom sahrane jednog srpskog borca na pogrebnu povorku je sa muslimanske strane ispaljeno nekoliko minibacačkih granata.

Tom prilikom poginulo je 5 lica, a više njih je teže ili lakše ranjeno.

Konačno oslobođenje celokupne srpske opštine Bosanski Brod može se očekivati već za nekoliko dana, rečeno je na sastanku članova ratnog predsedništva srpske opštine Bosanski Brod sa predsednicima skupštine i izvršnog odbora srpske opštine Doboj.

Sa ovog sastanka je poručeno sa je neophodno da se svi vojni obveznici iz opštine Bosanski Brod i lica sposobna za borbu odmah priključe srpskoj vojsci.

Neophodno je takođe da se sve radno sposobno stanovništvo s bosanskobrodskog područja najkasnije do 8. septembra javi na raspolaganje komandi brdskog bataljona u Doboju.

Povratak izbeglog stanovništva sa tih prostora na svoja ognjišta organizovaće se kada prestanu ratna dejstva i stvore se osnovni uslovi za život i koordinaciju ratnih predsedništva srpskih opština Doboj i Bosanski Brod, zaključeno je na ovom skupu.

U samom centru Bihaća registrovan je veliki broj leševa po ulicama, potvrdio je danas u Bihaću predstavnik međunarodnog Crvenog krsta gospodina Andreas iz Švajcarske.

Švajcarac je izjavio da na teritoriji Bihaća ima u zatvorima na stotine zatvorenih Srba. Na pitanje novinara zašto su Srbi zatvoreni, on je odgovorio da ga interesuju samo uslovi života zatvorenika.

***

Ni rat ni mir u Pljevljima: KO MINIRA RADNJE (Pljevlja, septembra)
Podmukle noćne kanonade potresaju povremeno Pljevlja iz temelja. Pljevljaci su nedavno zanemeli kad je u Ulici Ivana Milutinovića, posle eksplozije, izgorelo sedam muslimanskih radnji u jednom montažnom objektu. Tri časa su vatrogasci pokušavali da ugase plamen ali bezuspešno.

U crnu hroniku pljevaljskih igara upisano je na sličan način tridesetak miniranja i paljevina. Zajedničko im je samo to što su pripadali vlasnicima muslimanske nacionalnosti, ali i to što - nije otkriven ni jedan "dinamiteros". Možda baš zato, o mogućim minerima i piromanima odnosno o fizionomiji njihovoh nalogodavaca, šire se gradom neverovatne priče, ali ima i pokušaja rezonskog razmišljanja pa čak i koliko-toliko stručnih analiza.

Jednu od njih ovih dana citiraju mnogi Pljevljaci jer se radi o razmišljanju general-majora Radomira Damjanovića, načelnika štaba Druge vojne oblasti. Kao i mnogi drugi, i on je zastao kraj pomenutog požarišta u Ulici Ivana Milutinovića a zatim "kao inženjerac" (dakle kao čovek koji se razume u eksplozive i miniranja), zaključio da bi trebalo porazgovarati sa gazdama izgorelih radnji zbog opravdane sumnje o samoorganizovanju "da bi podvalili drugoj strani". Doista, laicima (u koje spadaju i potpisnici ovog teksta) izgleda čudno da je požar uništio sve ali ne i devet butan-boca, dve veće boce i nekoliko manjih sa kiseonikom.

Photomontage: Zlica
General Damjanović javno izriče sumnju da je reč o režiji, dakle o podmetnutom požaru u kojem, srećom, nisu eksplodirale i boce... General je pomenuo i neke detonacije u kafićima, i to po podne, u vreme kad u njima ima gostiju, ali sve je do sada prošlo bez žrtava. Iz svega one je izvukao zaključak ("devedeset odsto sam ubijeđen") da je reč o pokušajima destabilizacije Crne Gore, odnosno o nastojanjima da se plamen rata prenese i u Crnu Goru.

Generalova izjava dočekana je sa opštim odobravanjem na jednoj ali i sa jasnim osudama na drugoj strani. Otkud inženjerac može da donosi zaključke koji, po struci, pripadaju kriminolozima? - pita se jedan od pljevaljskih Muslimana.

Ipak, ne može se poreći da je većina tih miniranja i paljevina prilično misteriozna. "Čudne stvari", kako ih naziva Vukota Šćekić, v. d. načelnika SUP Pljevlja, dešavale su se i na drugim stranama. U blizini kuće Naja Ajanovića prijavljena je eksplozija, navodno na krovu kuće. Odmah je izašla ekipa kriminologa ali je zatekla kućni krov u najboljem redu. Lažna uzbuna jedne od žrtava psihoze, smišljena provokacija, ili je mesto detonacije bilo dobro prikriveno? Na karaterističan način taj slučaj je prokomentarisao Milika Daćević Čeko, četnički major, da je reč o novoj ujdurmi muslimanskih ekstremista koji nastoje da odražavaju stalnu tenziju u ovoj višenacionalnoj sredini.

Sa muslimanske strane mu se, međutim, uzvraća javno da eksploziv seju upravo njegovi, Čekovi, ljudi, u sklopu akcije etničkog čišćenja.

- Mislim da to rade i jedni i drugi, izjavio nam je jedan viši oficir u komandi pljevaljskog garnizona. - Muslimanski ekstremistima odgovara rat kao ostvarenje strateškog koncepta ALije Izetbegovića a ovima drugima kao sredstvo borbe za vlast...

Izuzetno je važno objašnjenje novog ministra crnogorske policije Nikole Pejakovića, koji upozorava da miniranje, kao deo savremenog terorizma, nažalost nije samo pljevaljska specifičnost. Sličnih akcija, upozorava on, bilo je i u nekim drugim gradovima u ovoj republici. "To su dela za čije je pronalaženje krivaca put jako dug", naglašava on, uz posebno objašnjenje da su Pljevlja posebno na udaru i zato što su na samo pedesetak kilometara od ratne zone.

U nedostatku pravih, kriminalističkih dokaza, nude se ovim povodom interesantna politička objašnjenja. Dr Novica Stanić, prvak Narode stranke, pita se: "Ako je tačna teza, koja kruži Pljevljima, da Muslimani sami uništavaju svoje radnje, zar vlastima nije od izuzetno jakog interesa da se otkrije ko sve stoji iza toga?"

- Mislim da je ključ rešenja u rukama pravne države. Da je ona funkcionisala, sigurno se ne bi pojavile nikakve paravojne formacije. Sve me ovo podseća na onu narodnu pesmu: Hrani majka dva nejaka sina, kad odrastu - odbjegnu u šume... Tako je i vlast afirmisala one ljude koji sada prave probleme. Sve je to objašnjivo fenomenom tzv. dobrovoljnog vraćanja oružja. Paertijski čelnici se u Pljevljima time oduševljavaju, što je politički naivno. A jednostavno, nije ih trebalo naoružavati - kaže dr Stanić. (R. Kovačević / M. Radović)

***

Sarajevska nedelja: SANDŽIJA
Grad koji iščezava bez svetlosti još više je zatamnjen. Pominjani su, minulih dana, često Čengić-Vila i Ali-pašino polje. I tu su, opet iznebuha, pobijeni nedužni ljudi.

Hiljaditi avion je sleteo prošle nedelje u Sarajevo da donese pomoć, ali slaba je to nafaka bila. Sadaka je i dalje neophodna gradu čiji žitelji traže hranu i zbog toga ginu. Nastradali su, tragajući za njom na Čengić-Vili i na pijaci u Ali-pašinom polju.

Na Čengić-Vili su, nekda davno, bili letnjikovci ili konaci. U jednom dvorcu stolovao je, kažu, i potomak Mažuranovićevog epa "Smrt Smail-age Čengića".

U Ali-pašinom polju, naselje je, čim je počela gradnja dobilo naziv "Sadaka-siti", što se u socijalizmu zvalo "Naselje solidarnosti". Nikao je na tom mestu veliki betonski grad, izgrađen "sredstvima fonda solidarnosti".

Photo: Stock
A o tom Ali-paši, po kome je ovo mesto na putu za Ilidžu nazvano, malo se zna jer je bilo više paša s istim imenom, a u starim pričama tu se pominjao još jedan Alija Đerzelez. Pripoveda se da mu je sestra pogubljena bratovljevom sabljom, a ostalo jezpisano čak i da je ta sablja sačuvana.

Zapisano je i to da je (1480) Vuk Jajčanin popalio i porobio Sarajevo. Iz tog vremena je, kažu, ostao drvored, nazvan "Velika drveta".

Na hladovinu ispod "Velikih drveta" niko više ne pomišlja jer je grad pritisnut velikm nevoljama. Sputane ljude zasipa željezo, kao da na njih neko iz kabla prosipa one eksere iz fabrike s druge strane Miljacke.

Zlo prodire i nastavlja da hara duž korita te reke. Ali-paša je podigao most, drvenu ćupriju, pa se to mesto i prozvalo Ali-pašin most. Mostovi su rušeni i u senci. Sve je u znaku sablje.

Poput sandžije, i bez sablje, probadaju telo zbivanja minule nedelje u Sarajevu. Snova nema. Ako se san javi i on se pretvara u sandžiju, u bol. (Muharem Durić)

***

011: ŽUTI PAS
Četrnaeste nedelje Srbi su potpuno zaboravili blokadu i bacili se na igranje šaha.

Usled sveopšteg svetskog okruženja, otpočeo je šahovski meš stoleća: Fišer - Spaski. Ni manje zemlje, ni više velemajstora i majstora šaha!

Šah je za Srbe mnogo više od igre... Crno-bela tabla je, u stvari, bojno polje puno rizika, hrabrosti, strategije, lukavosti i blefiranja; mogućnost za sitne krađe.

Poslednjih pola veka jedino je u šahu bilo nekažnjeno pominjati kralja i kraljicu.

Čak je i sam Drug Tito voleo da igra šah. U muzeju na Brdu bile su izložene šahovske garniture od zlata, slonove kosti i sedefa, koje je dobijao na poklon od afričkih careva i azijskih kraljeva. Postoji i veoma počna knjiga "Drug Tito i šah". Poznato je da je Drug Tito, više od otvaranja, voleo zatvaranja.

Srbi, inače, toliko vole šah da čak i u zatvorima prave figure od ižvakanog, skamenjenog hleba, samo da bi mogli da igraju.

Kalemegdanska tvrđava pretvorila se u poprište velikog penzionerskog šahovskog turnira.

Penzioneri igraju na starim, sirotinjskim tablama. Njihov furnir je potklobučen jer su na njega padale mnoge beogradske kiše, a kocke su mu izbledele od letnjeg sunca, savskih vetrova i prejakog, temperamentnog udaranja figurama...

Oko svake table skuplja se krug kibicera. Još na Kalemegdanu nisam video šah kome ne bi nedostajala poneka figura. Obično fali konj ili laufer, dok su kraljicama, od nervoze, otkinute glave.

Umesto figure koja nedostaje, penzioneri obično stavljaju šibicu, kamičak ili upaljač. I gledaoce i, naravno, igrače, najviše nervira taj strani predmet na ploči, pa se trude da ga se što pre reše.

Bez obzira na vrstu otvaranja, već posle nekoliko poteza, svi naokolo savetuju u viču: "Pojedi mu, bre, tu šibicu! Šta čekaš?" i igrač ih, po pravilu, uvek posluša.

To je najčudnije i najređe šahovsko otvaranje na svetu i zbog toga sam ga pre desetak godina patentirao i registrovao u Međunarodnoj šahovskoj organizaciji, kao kalemegdansko otvaranje!

Photo: Dragan Kujundžić
I tako, dok Srbi ubijaju vreme igrajući šah, hrvatska šahovnica ubija njih!

Na manje od stotinak kilometara od šahovske table Fišera i Spaskog, odmah iza plavičastih brda koja poput bedema okružuju Crnogorsko primorje, ubice sa šahovskim poljima na grudima, rukavima, kapama i zastavama, seju smrt po plemenitoj hercegovačkoj zemlji.

Šah - ta večna crnobela igra života i smrti... Pucajući po naređenju na sve što se kreće, dva vojnika tačno u podne na prašnjavom drumu sretoše seosku vračaru.

Sa obe strane puta dogorevalo je spaljeno selo kroz koje tek što je prošla oklopna jedinica.

Posle nje su naišle palikuće i pljačkaši, a za njima psihopate, robijaši i ludaci, sveže pušteni za ovu priliku iz zatvora i ludnica.

Sva u crnim ritama, starica je ličila na sprženu svraku. Jedno oko joj je bilo potpuno prazno i belo i iz njega je kuljala mlečna svetlost.

Uz nju se vukao olinjao i krastav žuti pas. Bila je najčuvenija vračara u čitavom tom kraju.

Umela je da namešta slomljene kosti, spravljala je ljubavne napitke, bacala čini, bajala nerotkinjama da dobiju decu i salivala stravu bacajući u kazan hladne vode vrele istopljene kuršume od olova, koji su se cvrčeći pretvarali u tajanstvene figurice iz kojih je mogla da čita budućnost i predviša smrt.

Prvi vojnik podiže automat da je pokosi ali starica zaustavi pokretom koštunjave ruke, na kojoj kao da nije bilo ni grama mesa. Samo kost i pergamentirana koža stare kornjače.

"Stara sam žena... - reče napuklim glasom. - Devedeset mi je. Htjela bih da proživim još godinu, dvije!" Prvi vojnik podiže cev koju je na trenutak oborio prema cesti.

"Slupajte, djeco! - uperila je na njih štap. - Onaj ko me ubije, neće živjeti duže od šest sahata!"

"Nosi se, stara!", procedi prvi vojnik preko cigare i preseče je kratkim rafalom koji prođe kao kroz perje. Pala je na drum nečujno poput senke...

Drugi vojnik pripuca na žutog psa ali mu on izmače u šiblje.

Krstarili su pet sati selom i zaseocima, ubijajući živinu, ovce, decu i starce, ali su i pili šta su našli, kada se na krivini ceste ponovo pojavi žuti pas.

Zapucaše prema njemu ali on im je neprestano izmicao i tako ih dovede do žute kuće koja je nekim čudom ostala čitava, zaklonjena šumarkom. Kuća je očigledno bila vlasništvo nekog povratnika iz zapadnog sveta.

Šest belih stubova nosilo je pompezni trem, a na travnjaku su stajali gipsani patuljci i lampe u obliku pečuraka. Prvi vojnik zaobiđe kuću i provali kroz stražnji ulaz u kuhinju.

Drugi se kroz prozor ubacio u trpezariju. Sve je bilo u savršenom redu.

Na kuhinjskom astalu stajala je cedulja, a pokraj nje deset novčanica od po sto dolara. Ne pročitavši poruku, prvi vojnik pokupi dolare i strpa ih u džep maskirne bluze.

Drugi vojnik koji je ušao nešto kasnije, pročita cedulju: "Ova kuća je sve što imam. Radio sam za nju čitavog života. Uzmite hiljadu dolara, samo je ne palite."

Shvatio je da mu je njegov drug uzeo novac. Ovaj je upravo otvarao pivo u osvetljenom frižideru. Isticalo je šest sati otkako su na drumu susreli vračaru.

Presekao ga je s leđa rafalom iz automata i pronašao mu u džepu hiljadu dolara. Kada je hteo da mu za ruke skine sat na kome mu je dugo zavideo, utvrdi da je razbijen.

Kazaljke su stale na pet minuta do šest. Bacio je bombu u kuću koja odleti u vazduh i ode drumom.

Da je poginuo niko ne bi mogao da ispriča ovu priču. Žuti pas je na travnjaku lizao ranjenu šapu. (Momo Kapor)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 7. septembra 1992. godine

Hladni dani donose nove brige: KAKO PREZIMITI UZ SANKCIJE
Embargo na uvoz nafte i gaasa može nam doneti jednu od najtežih zima.

Oslanjanje na domaće resurse, pre svega na ugalj za ternmoelektrane, može da ublaži nevolje, ali prema vestima koje stižu iz zemlje stanje nije ohrabrujuće. U svim gradovima, bez obzira da li imaju toplane ili ne, građani razmišljaju o grejanju na struju.

U "Elektroprivredi Srbije" planiraju da proizvedu dovoljno struje. Očekuje se da će pad potrošnje u industriji (30 odsto) omogućiti da se pokrije rast potrošnje u domaćinstvima (20 odsto). Ipak, distribucije upozoravaju da će opterećenja, mreže, koja se najavljuju, instalacije teško izdržati.

Photo: Branka Kurz
Čak i da bude struje, pitanje je kako se ogrejati uz TA peći. "Magnohrom" će proizvoditi, za razliku od "Elinda", ali su cene astronomske. One koštaju, u zavisnosti od snage, od 84.000 do 200.000 dinara.

Ako neko pomisli da je ugalj jevtiniji, prevariće se. Grejanje uz šporet skuplje, tona uglja je i do 25.000 dinara, ali ni tog energenta nema dovoljno. U mnogim gradovima Srbije najviše nedostaje baš ugalj.

Sve se svodi na bolje snabdevanje derivatima nafte i gasom. Čak i ako se ublaže sankcije, pitanje je da li će biti dovoljno dinara za kupovinu deviza i uvoz benzina, dizela, mazuta, gsa, uglja... (M. C.)

***

Robert Voring posetio Zrenjanin: "ISLAM OPASAN PO EVROPU" (Zrenjanin, 6. septembra)
Opasna je činjenica da su u današnjoj vladi Bosne i Hercegovine ne samo Muslimani. Islam je najveća opasnost za Evropu i on se mora zaustaviti. Islamski fundamentalizam je revolucionaran i zato Alija Izetbegović mora sesti za pregovarački sto. Ovo je danas izjavio gospodin Robert Voring, član spoljnopolitičkog odbora Parlamenta Velike Britanije i član britansko-jugoslovenske parlamentarne grupe, za vreme posete Zrenjaninu.
(Đ. B.)

***

U selu Šašići kod Goražda: OKO 50 SRBA U POTPUNOM OKRUŽENJU (Mali Zvornik, 6. septembra)
Posle povlačenja srpske vojske u selu šašići kod Goražda, ostalo je u potpunom okruženju još najmanje 50 Srba, uglavnom žena, dece i starih, kojima, praktično, preti likvidacija.

Njima je neophodna pomoć svake vrste, a pre svega spas života. Prema kazivanju izbeglih iz Šašića, koji su stigli u Mali Zvornik, u ovom trenutku najviše bi mogli da pomognu Međunarodni crveni krst, UNPROFOR i vlasti Srpske Republike.

U organizaciji malozvorničkog privatnog preduzeća "Koptrans" prikuplja se pomoć u hrani za Srbe, zatočene u Šašićima.

***

Dan žalosti u Kninu: SAHRANA MILJEVAČKIH ŽRTAVA (Knin, 6. septembra)
Više hiljada građana Knina i okolnih mesta danas se oprostilo od palih Krajišnika na Miljevačkom platou. Uz vojne počasti i crkveni obred, u zajedničku grobnicu na kninskom Novom groblju spušteno je 16 kovčega s posmrtnim ostacima deset pripadnika Krajiške vojske i šest civilnih žrtava rata, koje su pripadnici Hrvatske vojske bacili u jamu za vreme napada na Miljevački plato 21. juna ove godine.

Photo: photocroatia.com
Povodom sahrane miljevačkih žrtava, danas pre podne u Crkvi Bogorodični pokrov u Kninu sveštenici Dalmatinske eparhije Srpske pravoslavne crkve služili su parastos palim borcima Krajine. Istovremeno je održan četrdesetodnevni pomen akademiku Jovanu Raškoviću.

Opštinska vlada u Kninu je danas proglasila dan žalosti.

***

Odluka dr Radovana Karadžića: ABOLICIJA ZA 69 VOJNIKA
Predsednik Predsedništva Srpske Republike dr Radovan Karadžić potpisao je juče aboliciju za 69 ratnih zarobljenika, koji se trenutno nalaze u banjalučkoj bolnici, a koji bi trebalo da budu prebačeni na dalje lečenje u Veliku Britaniju, javila je sinoć novoosnovana srpska informativna agencija "SIA".

Očekuje se da će ekipe međunarodnog Crvenog krsta preuzeti puštene zarobljenike u sredu, 9. septembra.

*Nastavak u sredu 5. oktobra

star
Oceni
3.85
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi