Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (31)

Momirov merak: da potopimo hrvatske čamce

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Najsigurniji u prisustvu uniformisanih lica: Momir Bulatović, željan obračuna sa Hrvatima
Najsigurniji u prisustvu uniformisanih lica: Momir Bulatović, željan obračuna sa Hrvatima
Photo: EPA

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Muke sa Vojskom Jugoslavije: Maratonske sednice VSO
Photo: Yves Debay
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 27. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 27. 9. 1994. GODINE (NASTAVAK)

ZORAN LILIĆ: Pomoćnik načelnika za pozadinu - sada je general-major Milovanović. Tu je sledeće pitanje aktuelno: da li to mesto zamenika ministra popunjavati aktivnim vojnim licima, odnosno generalom? Ako tako popunjavamo, to je jedno, a ako ne, onda Milovanović ostaje gde jeste. Znači, ključna odluka je - da li popunjavati mesto zamenika sa generalom Vojske Jugoslavije?

MOMIR BULATOVIĆ: Ako se ja dobro sjećam, sve ono što je u najvećoj mjeri opterećivalo rad i odlučivanje Vrhovnog savjeta odbrane bili su sporovi na ovoj "revolucionarnoj" relaciji: kako da podjelimo nadležnost između Ministarstva odbrane, koje de facto po novom Ustavu treba da bude civilna spona državne kontrole nad Vojskom i stare koncepcije Generalštaba? Slobodane, sjećaš se koliko smo puta po raznim sferama to pitanje raspravljali? Mislim da je tu najmerodavnije mišljenje ministra odbrane i predsjednika Vlade. Čini mi se da je još uvjek Ministarstvo odbrane opterećeno nizom problema, upravo na toj relaciji. Mislim da je krajnje zabrinjavajuća činjenica po koncepciju i po ustavno opredeljenje Vlade i Ministarstva odbrane da je gotovo tri četvrtine zaposlenih u Ministarstvu odbrane aktivnih vojnih lica, koji  su objektivno razapeti  između činjenice da im se  naređuje po liniji komandovanja i rukovođenja i da moraju da sprovode državnu politiku koju kreira i formira Vlada SRJ.

Mislim da bi bilo jako dobro da na mjesto zamenika ministra dođe civilno lice i da radimo što više na tome da u mjeri mogućeg, od Ministarstva odbrane pravimo civilni organ državne administracije, čime bismo smanjili ove nesporazume koji sada postoje, a koji nepotrebno opterećuju ukupno stanje u Vojsci Jugoslavije.

RADOJE KONTIĆ: U svim konsultacijama oko ministra i zamenika ministra za odbranu, sa predsednicima vlada, sa predstavnicima Savezne vlade i ministrima, svi su jednodušni u tome da zamenik ministra odbrane treba da bude civilno lice.

PAVLE BULATOVIĆ: Pitanje je politike, kako hoćemo da izgrađujemo i koncipiramo Savezno ministarstvo za odbranu, jer po sadašnjem faktičkom stanju, 75 odsto zaposlenih u Ministarstvu su aktivna vojna lica, a 25 odsto su civilna lica. Mislim da kao resor u Saveznoj vladi Savezno ministarstvo teško može biti u striktnom smislu riječi organ uprave nadzora i kontrole, ukoliko je dominantna struktura Vojske. Ništa ne znači to što je ministar civil, jer se onda postavlja pitanje zastupanja Saveznog ministarstva pred Vladom, pred Saveznom skupštinom itd.

Made in Krajina: Brzohodni kamion u mestu sa Martićevim topom
Photo: Yves Debay
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ima jedan racionalan prilaz, što Perišić nije rekao, a možda misli na to - bar ja sam ga tako shvatio. Uvedena je nova praksa - civilni ministar. To je krupna odluka. Međutim između nove i stare prakse treba neki "most". Ja od sveg srca podržavam praksu civilnog ministra i mislim da treba da bude civilni ministar odbrane, što je u većini zemalja demokratski sistema slučaj. Mislim da ne smeta ako bismo u jednom prelaznom periodu imali zamenika ministra generala, koji čini "most" između Generalštaba i Ministarstva odbrane u smislu boljeg koordiniranja rada itd. To principijelno ne bih isključivao kao mogućnost. Ali, to je praktično pitanje koje zajednički treba da procenimo, da vidimo. To ima svoje prednosti. Ti, Pavle, nemaš zamenika. Zamenik može biti general koji je baš na mestu pomoćnika načelnika Generalštaba za pozadinu. To je general koji se bavi najvećim delom posla koji je, inače, po prirodi stvari deo posla Ministarstva odbrane: budžet, zakoni, pravna pitanja, personalna pitanja itd. Ne bavi se pitanjem komandovanja i osposobljavanja Vojske.

MOMIR BULATOVIĆ: Da, ali ostaje ti otvoreno pitanje subordinacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: U kom smislu?

MOMIR BULATOVIĆ: Ukoliko dođe do razlike u gledanjima između Generalštaba i Ministarstva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema subordinacije - on odgovara ministru, ne može da odgovara načelniku Generalštaba, on je zamenik ministra.

PAVLE BULATOVIĆ: Odgovara načelniku Generalštaba kao vojno lice - prima naređenja, izvršava naređenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi kao Vrhovni savet odbrane smo Vrhovna komanda. Prema tome, načelnik Generalštaba je načelnik Štaba Vrhovne komande. Mi možemo da kažemo da se odobrava da se imenuje zamenik ministra, jer mi smo komandant Vojske, i da će za vreme vršenja te funkcije isključivo odgovarati ministru odbrane i predsednika Vlade, jer je on zamenik ministra u administraciji itd.

MOMIR BULATOVIĆ: Time nisi dobio ništa, jer izvučeš čovjeka iz Generalštaba, potčiniš ga ministru.

Srbija-majka nam mora pomoći: Vojnička molitva iz tzv. Krajine
Photo: Yves Debay
RADOJE KONTIĆ: Bulatović je ministar. Kada njema njega, zamenik je ministar, a on je vojnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zato sam i rekao da odgovara ministru odbrane i predsedniku Vlade, jer u funkciji zamenika ministra odgovara ministru.

RADOJE KONTIĆ: On nema ništa sa Generalštabom. Zašto onda treba da bude vojnik?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zbog kompetentnosti!

MOMČILO PERIŠIĆ: On razume suštinu problema.

RADOJE KONTIĆ: Izvinjavam se, on bi mogao da bude, eventualno, sekretar koji razmatra opšta pitanja, ali zamenik ne bi mogao da bude. Sekretar ministarstva je treće lice koje se bavi opštom koordinacijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je možda dobro rešenje. Jer, zamenik ministra je - alternativni ministar.

MOMIR BULATOVIĆ: Za sekretara se može poslati neki stručan pukovnik.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ministarstvo još konačnu fizionomiju nema. Do sada je to kompletno bilo vojno, sada treba da bude pretežno civilno. Koji su to civili i koja je to škola koja je te ljude ospospbila da pripreme društvo za rat, počev od nastave u školama, a zaključno sa namenskom proizvodnjom itd. Ovde želim da gospodinu ministru pomognemo što više do nekog narednog perioda, a nikako da protežiram da Generalštab utiče na rad Ministarstva. Taj čovek je bio direktor "Đure Đaković". On poznaje dobro problematiku i mogao bi da pomogne gospodinu ministru.

RADOJE  KONTIĆ: Ja govorim o funkciji, ne o čovjeku. On je ministar u odsutnosti ministra. Vojno lice bi, eventualno, moglo da bude sekretar Ministarstva. Zamjenik ministra mislim da ne može biti aktivno vojno lice!

MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, možemo to da odložimo?

RADOJE KONTIĆ: Nema potrebe da odlažemo, nego da odlučimo, jer imamo rok 15. oktobar.

ZORAN LILIĆ: Znači, danas mora da se odluči da li će zamenik biti civilno ili vojno lice?

PAVLE BULATOVIĆ: Predsjedniče, mislim da je principijelno pitanje: ako je opredjeljenje da ministar odbrane bude civil, onda njegov zamjenik koji ga menja u odsustvu mora biti civil. Jer, funkcija ministra kao civilnog lica je sa 50 odsto.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, Pavle ti imaš užasnih problema. Za civilnu zaštitu nemate čoveka, ne možete da ga nađete.

Promocija inteligencije: General Ojdanić, IQ master
Photo: Stock
RADOJE KONTIĆ: Generale, ali sekretar je treća ličnost u Ministarstvu i on to može raditi.

MOMČILO PERIŠIĆ: Generala Milovanovića ne mogu sa ovog mesta staviti na tako nisko mesto. To je degradacija čoveka.

RADOJE KONTIĆ: Nije to nisko mjesto.

ZORAN LILIĆ: Dobro, da zaključimo: ministar i zamenik ministra odbrane su civili, a sekretar može da bude, po potrebi, vojno lice.

MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da Milovanović treba da ostane u Generalštabu, a da mesto sekretara treba da obavlja neki perspektivan pukovnik koji bi to mogao da radi.

MOMČILO PERIŠIĆ: Imaš Kovača - najbolje je da ti on ostane, da ne dajemo drugog. Milovanović će ostati u Generalštabu.

ZORAN LILIĆ: Znači, Milovanović ostaje.

MOMIR BULATOVIĆ: Šta ćemo sa Pantelićem?

MOMČILO PERIŠIĆ: Pantelić ima svoje mesto, ostaje na svom mestu.

RADOJE KONTIĆ: Da li bi on mogao doći u SDPR, jer je dobar stručnjak. U SDPR-u se okreće 500 miliona dolara.

ZORAN LILIĆ: Dobro, idemo dalje. Ćopića smo već prebacili.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da. Ojdanić ostaje na svom mestu i vrši dužnost komandanta dok ne nađemo komandanta.

ZORAN LILIĆ: Kovačević Savo preuzima ulogu Ćopićevu?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da. Potpara Milić je na svojem mestu gde je predložen. Čečević isto tako. Cokić ide u penziju, a umesto njega dolazi Ojdanić, ali u svojstvu vršioca dužnosti. Ostaje Pantelić. Ćurčin ostaje tu gde jeste. Terzić ostaje načelnik Štaba. Dišović ostaje, isto, na svom mestu. Radošević Miljko vraća se iz statusa lečenja na mesto načelnika Štaba. Bojović Slobodan ide za načelnika Operativnog.

Ratne slike iz Bosne: Omiljeni prizor s početka rata
Photo: Somogyi Tamás
ZORAN LILIĆ: Marjanović ostaje u Užičkom korpusu?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da. Treba da nađemo rešenje za Rakić Dušana. I Ratomir ne ide tamo, ostaje gde jeste.

ZORAN LILIĆ: Dobro, znači, to smo završili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što ne date Rakića u SDPR?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne može on to da radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto ne može? Prima generalsku platu. On je čovek stručan za tehiku, razuman je čovek. Može da radi na obaveštajnim poslovima.

MOMČILO PERIŠIĆ: Hoćete li vi meni da dozvolite da malo porazgovaram s njim, pa da vam predložim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne mora biti direktor SDPR-a, neka bude jedan od direktorа.

MOMČILO PERIŠIĆ: On je admiral i sada ga stavljamo za običnog direktora - mislim da to nije u redu. Da je glavni direktor, u redu, ali ovako, nema smlisla. On će radije ići u penziju.

ZORAN LILIĆ: Dobro, idemo na tekuća pitanja. Predlog Ministarstva odbrane da se da saglasnost na Osnove plana i programa obučavanja za odbranu zemlje i osposobljavanje za odbranu zemlje. Ovo je sve usaglašeno sa nadležnim republičkim i saveznim ministarstvima, kao i sa Generalštabom Vojske Jugoslavije - piše u dopisu ministra Pavla Bulatovića.

MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo mnogo opravdanih primedbi. Ovo dolazi u obzir ako naredba o obuci studentske i srednjoškolske omladine ostane kakva jeste. Primedbe na Uredbu su sledeće: da studenti i srednjoškolci po završenom razredu u letnjem periodu treba da se pozivaju na obuku. Za to trebaju posebna finansijska sredstva, za to treba posebno angažovanje ljudi. Veoma je teško tako ljude obučavati. Odziv će biti jako mali, a sankcija za neodazivanje će biti, takođe, mala. Mnogi predlažu da u programu srednje škole i fakulteta bude predmet, kao što je to bilo do sada. Time bi bilo tri puta jeftinije školovanje, odgovornost daleko veća, kvalitet veći i postojeća materijalna baza - ima oko 500 kabineta - mogla bi da se iskoristi. Ako idemo na to da menjamo Uredbu, onda ovaj predlog ne bi mogao da prođe. Ako mislite da se ostane pri sadašnjem rešenju Uredbe, na ovaj Program nemam primedbi.

PAVLE  BULATOVIĆ: Mislim da smo se oko tih pitanja raspravili onda kada smo razgovarali o izradi Zakona o odbrani.  Bio je decidan stav da predmet Odbrana i zaštita ne može da bude institucionalizovan u školskom sistemu. Uredba o obučavanju i osposobljavanju građana koju je Savezna vlada usvojila, donesena je na bazi takvog zakonskog rješenja,  kao i ove osnove planova za obučavanje.

Ni Mira ne zna ništa o predvojničkoj obuci: Slobodan sa suprugom, srećni par
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ima li u školi Predvojnička obuka?

PAVLE BULATOVIĆ: Nema, to je izbačeno Zakonom o odbrani. Koliko se sjećam, o tome je razgovarano i na Vrhovnom savjetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne sećam se da je o tome bilo reči, bar što se tiče predvojničke obuke.

RADOJE KONTIĆ: Ne vredi, tu je Zakon donjet. Bilo je dosta razgovora na tu temu.

ZORAN LILIĆ: Da prihvatimo ovo što je predložilo Ministarstvo.

MOMIR BULATOVIĆ: Ovaj materijal koji je dalo Ministarstvo odbrane je u skladu sa Zakonom o odbrani. Međutim, ovo što je sada rečeno objektivno proizvodi niz problema: to je stvaranje kampova zbog kojih su nas, u suštini, opozicione partije izvrgle ruglu, jer nije u duhu sa osnovnom idejom koju smo imali. Mislim da bismo mogli formalno da usvojimo ovo, a da sugerišemo Saveznoj vladi da pokuša da iznađe mogućnosti da ovaj Program realizuje, ali kroz neke forme dopunskog angažovanja u sistemu obrazovanja, ovo što je sada rečeno. Jer, mi objektivno nemamo finansijskih mogućnosti da taj trošak uzmemo na sebe.

MOMČILO PERIŠIĆ: Sve zemlje sveta imaju kroz redovne programe obuku građana za odbranu zemlje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Onda to ne treba tako rešiti. Ako Zakonom u redovnom sistemu obrazovanja - u redu. Ali,  da se uz redovni sistem obrazovanja planira odgovarajuća obuka, pa da se kaže: ne dobija ocenu koja mu ide u svedočanstvo, nema nastavu oko toga, ne odnosi se na devojke, a i one su imale predvojničku obuku, nego samo na buduće vojne obveznike i ima, na primer, aktivnost koja je planirana i po Zakonu obavezna Uredbom uz srednju školu odgovarajuću obuku.

MOMIR BULATOVIĆ: Nama je mnogo jeftinije da dođe pukovnik u srednju školu, nego da srednja škola dođe kod njega.

PAVLE BULATOVIĆ: Taj dio nije sporan - vjerovatno niste imali prilike da vidite Uredbu. Tamo je planirano 84 nastavna časa van redovnog školskog sistema, ali da se koriste postojeći kabineti u školama itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što piše "odnosno 14 dana"? To asocira odmah da ćeš 14 dana da ih teraš u kamp.

Nećemo da plašimo decu sa 14 dana u vojnom kampu: Milošević opominje Bulatovića
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Izbaci to "14 dana".

PAVLE BULATOVIĆ: Dobro, to je samo preveden broj časova u dane.

ZORAN LILIĆ: Mislim da su ovo dobre sugestije i da ih prihvatimo. Da se ovo sve sprovede paralelno sa sistemom redovnog školovanja u srednjoj školi. To je obavezna nastava, bez ocenjivanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovde imam predlog stručnjaka. Znači, da se izmeni Uredba u sledećem: "Osposobljavanje srednjoškolske i studentske omladine  za odbranu ostvaruje se u okviru redovnog nastavnog procesa u izučavanju posebnog predmeta koji čini sastavni deo nasta programa..."

RADOJE KONTIĆ: To je Zakon.

MOMČILO PERIŠIĆ: "Nastava se sprovodi u srednjoj  školi u završnoj  godini, a na fakultetu u prvoj ili eventualno u drugoj godini".

MOMIR BULATOVIĆ: Vojni obveznik je dužan da izvršava svoje obaveze iz Zakona o odbrani. On ne mora da ide u srednju školu,  ali mora da prođe obuku za osposobljavanje za odbranu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zato treba da se kaže: "Za vojne obveznike koji se nalaze na redovnom školovanju u srednjim školama, uz nastavni proces u srednjim školama organizovaće se odgovarajuća obuka. Za vojne obveznike koji se ne nalaze u tome, organizovaće se u okviru mesnih zajendica" itd. To je, uglavnom, seoska omladina. On je završio osnovnu školu, neće da ide u srednju, ore njivu na selu, ali ga okupiš u mesnoj zajednici, pa imaš neku obuku, organizuješ gađanje, na primer, za tri sela itd.

PAVLE BULATOVIĆ: To, upravo, ovde piše: "Cilj obučavanja (...) srednjih škola, studenti, građani koji ne pohađaju srednju školu i građani koji nisu raspoređeni u jedinicama civilne zaštite, u službi osmatranja i obaveštavanja i jedinicama (...) državnih organa, steknu znanja neophodna za odbranu zemlje i da se obuče za praktičnu primenu mera i postupaka..."

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali ovo umekšaj u ovom smislu - izbaci to "14 dana".

ZORAN LILIĆ: Znači, dajemo saglasnost na Osnove planova i programa za odbranu zemlje i osposobljavanje za rad na poslovima odbrane zemlje, uz korišćenje svih mogućih raspoloživih kapaciteta u školama i uz izbacivanje ovih 14 dana, što podseća na moguće kampove. Sledeće je: Razmatranje dodele brodova za Srpsku vojsku Krajine.

Vlasnik rečne vojne flote: Milan Martić, mornar
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Republika Srpska Krajina ima reka, a nema nijedan brod za kontrolu stanja na svojoj obali, a mi u Rečnoj ratnoj flotili imamo viška brodova, predlažem da im se dodele četiri broda, da bi formirali svoju rečnu ratnu flotilu.

ZORAN LILIĆ: To su dva minolovca i dva desantna čamca koji će ploviti Dunavom.

MOMČILO PERIŠIĆ: Pošto je to van moje kompetencije, molim vas da to odobrite.

ZORAN LILIĆ: Da li se s tim slažete? (Odobravanje).

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Samo, da se ne povlači da ih sada naoružavamo, da ne ide po novinama.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne, to će sve biti tajno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neće tajno moći da plovi Dunavom, nego neka se zna da imaju svoje brodove.

PAVLE BULATOVIĆ: Ali, Savezna vlada treba da donese takvu odluku, se radi o saveznoj  imovini.

RADOJE KONTIĆ: Ako odlučuje o tome Savezna vlada, to ne može nikako biti tajno.

ZORAN LILIĆ: Evo, donela je Savezna vlada odluku, tu je Raja!

MOMIR BULATOVIĆ: Mi sada to da damo, a ti ćeš u stabilnijim prilikama da doneseš osluku (obraća se Radoju Kontiću).

RADOJE KONTIĆ: Slažem se.

ZORAN LILIĆ: Mi smo doneli jednu odluku da ti to, Rajo, možeš da radiš. Idemo dalje: preporuka za ustupanje dela objekta u Vrnjačkoj Banji Vojsci Jugoslavije. Reč ima general Perišić.

Uništi hrvatsko: Prizor iz Posavine 1992. godine
Photo: Somogyi Tamás
MOMČILO PERIŠIĆ: Nama u sistemu protivvazdušne odbrane treba (...) OC PVO koji prati kompletnu situaciju. Pokrili smo celu Jugoslaviju, a na tom prostoru oko Vrnjačke Banje nismo. Imamo opremu izvučenu iz Slovenije i Hrvatske - kompletnu koju nemamo gde da ugradimo, jer nemamo pogodan objekat pošto nemamo para, a ima ovaj objekat u Vrnjačkoj Banji, pa ako se slažete deo objekta bismo uzeli. Inače, objekat je prazan. Time bismo pokrili kompletno naše nebo u smislu PVO.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zar nemamo pokriveno nebo, bez toga?

MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo, ali pokretni, a ovo bi bio stacionarni, koji bi mogao da radi tokom cele godine u svim meteo-uslovima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Gde je taj objekat - u samoj Banji?

MOMČILO PERIŠIĆ: Na izlazu iz Vrnjačke Banje.

ZORAN LILIĆ: To je nekad koristila teritorijalna odbrana - podzemni i nadzemni objekti. Sada se jedan deo koristi za potrebe civilne zaštite, a ostalo je prazno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čiji je taj objekat?

MOMČILO PERIŠIĆ: Bivše TO, a sada Vlade Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Moramo to videti s Vladom. Ona ima komisiju za to. Nema nikakvih smetnji za to, samo to mora videti  sa Vladom.

ZORAN LILIĆ: Ja sam mislio da naša sugestija bude prema Vladi da zajedno sa Momom to vide.

PAVLE BULATOVIĆ: Ja sam poslao dopis Vladi.

ZORAN LILIĆ: Da, mi sugerišemo da se tome izađe u susret zbog ukupnog podizanja bojeve gotovosti. Da li možemo tako da zaključimo? (Odobravanje). Dalje, poslednje što imamo na dnevnom redu je: pregled novčanih primanja u Vojsci Jugoslavije. Moma ima predloge.

Neprijatelji SRJ: Vojnici UN na Prevlaci
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Ako dozvolite, pre toga bih da definišemo Prevlaku. Republika Hrvatska je jednostrano donela odluku i proglasila "plavu zonu" svojim teritorijalnim vodama. Ja sam razgovarao sa predsednikom Bulatovićem. Mi smo mišljenja da bi bilo dobro da mi sa našom Mornaricom štitimo "plavu zonu", a ja sa Prelom imam sutra razgovor. Ja bih njemu rekao: "Pošto je zabranjeno da u plavu zonu ulaze bilo koje snage - i naše i hrvatske, a hrvatske već ulaze; čak i u "žutoj zoni" da se ništa ne radi;  a Hrvati već rade, pa predlažem da se Ratna mornarica stavi u zaštitu teritorijalnih voda u "plavoj zoni", tako što će da spreči hapšenja od strane organa Hrvatske naših građana, tako što će da spreči ulazak njihovih glisera itd. i da zapreti, ako bilo šta uđe, da će upotrebiti čak i vatru, jer tako ćemo mnogo lakše to zaštiti, jer Hrvati obzirom da imaju kopnenu vezu i pomorsku, malo po malo uzurpiraju stvari i sutra može doći do situacije da to moramo vraćati ratom; pa, da ne bismo vraćali ratom, da mi njima malo pokažemo "zube"!

MOMIR BULATOVIĆ: Moja su razmišljanja na tu temu sljedeća: Izjava Hrvoja Kačića, koji, u suštini, nije zvanična ličnost uslijedila je tri ili četiri dana posle veoma povoljne povoljne ocene koju je za našu stvar u Ženevi dao lord Oven oko Prevlake. Izjava Kačića je digla našu opoziciju. Mi smo to smirili tako da je to sasvim sada u redu. Ali, mislim da bi bilo dobro da general Perišić upozori generala De la Prela da smo mi do sada ulagalili mnogo protesta, a ništa od toga nije riješeno. Mislim da bi bilo dobro da prvi hrvatski policijski čamac koji uđe u "plavu zonu" potopimo, da se izvinemo i da kažemo da je nesporazum. Jer, dok mi njima stalno popuštamo, oni nama stalno tamo zveckaju oružjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja vas molim - čekajte da nam skinu ove sankcije; nemojte u narednih nedelju dana da potapate ništa.

MOMIR BULATOVIĆ: Mi bismo se izvinili zbog incidenta!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemojte da napravimo cirkus, da posle zaseda Savet bezbednosti!

MOMIR BULATOVIĆ: Pohapsili su nam tamo ljude, svakom uzimaju pare itd. Nesigurnost je u Herceg Novom velika. Dobro, da malo sačekamo, ali da general Perišić upozori De la Prela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Razgovor sa De la Prelom može odmah da bude, ali nemoj, molim te, da nešto potapaš i da pucaš dok se ne skinu sankcije.

ZORAN LILIĆ: Ti mu, Momo, reci da ćemo to uraditi!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ali, De la Prel mora da preuzme odgovornost. Ti, Momo, njega pitaj: "Generale, hoću li ja ili Vi da preuzmem odgovornost za to?"

MOMIR BULATOVIĆ: Hrvati osporavaju da Tuđman nije potpisao Sporazum. Kako nije potpisao, gledali smo to!

Milošević naređuje: Ne potapajte ništa sledećih sedam dana, nemojte da pravite cirkus na Prevlaci, ima da zaseda Savet bezbednosti 
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Oni su ubeđeni da nije potpisao.

MOMIR BULATOVIĆ: Rezolucija Savjeta bezbednosti 797 je to potvrdila i pozdravila mirovni sporazum. Prema tome,  oni moraju da štite taj dio. Dobro, da ih još ne potapamo, ali bi mi bio merak da im potopimo jedan čamac! (Smeh). Onaj tekst u "Pobjedi" koji je objavio moj spoljnopolitički savjetnik, koji sam ja faktički objavio, uzmite i dajte im ga.

ZORAN LILIĆ: Momo, šta imamo još?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ima još dve stvari. Jedna stvar su preduzeća namenske proizvodnje. Da se ona ne bi otuđila u smislu kupovine od strane privatnika, da se proglase javnim preduzećima, jer ona su od posebnog interesa za odbranu zemlje. Plašim se da to ne ode u privatne ruke. Još jedna stvar: Ratko Mladić je juče bio kod Vas (obraća se Momiru Bulatoviću). On je tražio neka sredstva. Mi imamo ta sredstva van formacije, to je za brdske topove 76 mm i ZIS-ove 76 mm. Traže municiju! Ja tražim vaš stav po tome, da li da mu ne dajemo ništa, ili da mu to što imamo damo? To je van formacije; to su sredstva koja su kod nas izbačena iz upotrebe, a municiju imamo!

MOMIR BULATOVIĆ: Mi smo danas na tu temu dosta razgovarali kod Slobodana. Ja sam Slobodanu par rečenica rekao. Mislim da tu odluku teško možemo donijeti, bez malo opširnije analize. Da li je sada vrijeme za to - ne znam?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Morali bismo da ukinemo Odluku Savezne vlade, ili da odlučimo da radimo mimo Odluke Savezne vlade.

MOMIR BULATOVIĆ: Na žalost, obistinjuje se ono što smo mi od ranije znali, a to je da je taj narod tamo izložen pogibiji i tragediji velikoj! Na žalost, još uvjek ni u vojnom vrhu, a u državnom odavno, nema saznanja o težini sadašnje situacije. Ja sam juče razgovarao sa Ratkom Mladićem. Ponovljena je, od riječi do riječi, naša priča iz Karađorđeva, s tim da je sada još veći emocionalni naboj, zbog toga što je situacija na terenu teža nego ranije. Oni uporno insistiraju da se mora obezbjediti gorivo i municija - i gorivo kojeg nema i municija, koje nema! Onda su se ponovile i one priče da se ne može mirno stajati "skrštenih ruku", te "da će se otimati to što ima ovdje"! Mislim da, apsolutno, vojničkog rješenja tamo nema - postoji samo jedno: političko rešenje! Kako i na koji način do toga da dođemo, to je pitanje kojim se već mjesecima bavimo? Ratko Mladić je od mene tražio "da ja zajedno sa komandantom Druge armije, pronađem neke tajne puteve snabdijevanja da proturimo to što je njemu neophodno". Ja sam ga zamolio da prihvati da ja nikakvog prava nemam,  nikakvu namjeru da uradim bilo šta što je suprotno od onoga što smo se dogovorili ovdje na nivou države, a s druge strane, stvarno uvažavam probleme u kojima se on nalazi, ali ne mislim da je rješenje u opštoj pogibiji koju su oni tamo spremili i proširenju ratnih sukoba!

Mladićeva poruka Srbiji: Otećemo vam oružje, pobićemo se među sobom
Photo: www.pogledi.rs
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni potpuno pogrešno vide opasnost. Očito najveća opasnost preti od rukovodstva sopstvenog, koje radi na tezi da je "Srbima malo pola Bosne i Hercegovine, da dve trećine stanovništva koje čine Hrvati i Muslimani nemaju pravo na mesto pod suncem i da to pripada njima"!  Jer tako hoće da eskaliraju rat, koji je apsolutno suluda stvar, a mi, ni na kakav način, ne možemo to da prihvatimo! On je nama i onda rekao da imaju par stotina poginulih za poslednja dva meseca; to su sve uludo izgubljeni životi. Ko zna koliko će još tako uludo izgubljenih života da bude zato što oni nemaju "petlju" da raščiste svoja pitanja i da pogledaju istini u oči. Mi smo njima lepo ponudili: "Evo, neka mi budemo odgovorni za prihvatanje Plana, ako vi nemate ’petlju’ za to" - ni to nisu hteli da prihvate. Mi smo im ponudili da sami mi snosimo odgovornost, politički teret toga, da im pomognemo u svemu! Ne možemo više od toga - ne možemo da damo ono što nemamo! Oni to ne razumeju ili neće da razumeju! Ono što smo razgovarali oko mogućih političkih uticaja naših ljudi u Vojsci RS, mislim da je ta mogućnost sada definitivno otpala; ona više ne postoji.

MOMIR BULATOVIĆ: Ratko Mladić je, takav kakav je, još uvjek najrazumnija opcija i varijanta u Republici Srpskoj.  Objektivno, Ratko Mladić više ne postoji u vojničkom smislu, čim nije u situaciji da pomaže i štiti taj narod. Ono što mene brine, to je da je svaka njegova opcija, opcija koja završava sa pogibijom: "Ili mi dajte gorivo i municiju, kojih nemate, ili ću vam ja oteti, pa ćemo se pobiti između sebe u ’interesu’ srpskog jedinstva, ili ću ja izaći na front i poginuti od turske ruke, kao junak srpskog naroda".  Ni u jednoj varijanti nema rješenja za opstanak Srba u Republici Srpskoj.  Kako me juče informisao, on se nije čuo sa Radovanom Karadžićem od onog našeg susreta i razgovora, ni video s njim - do sinoć.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pre toga se nije čuo jedno mesec dana.

MOMIR BULATOVIĆ: On je doslovno, kako kaže, obilazio položaje helikopterom da bi se ljudi uverili da je živ!?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Danas je SRNA objavila da se Karadžić sreo sa Jeljcinom u Njujorku. Pitali su Ovena da li je to tačno, a ovaj je rekao: "To je dobra šala!" Oni imaju neke svoje potpuno "otkačene" ideje. Ja mislim da je to, zaista, prešlo granicu zdravog razuma.

MOMIR BULATOVIĆ: Mladić uporno insistira na tom političkom kontaktu i susretu, jer ne može da riješi vojničke probleme nikako - ne može bez politike. Evo, ja sam vas informisao, ja sam se ponudio, ako vi procenjujete, da sjednemo i da popričamo. Ja sam unapred svjestan ishoda i svrsishodnosti takvog susreta, pa čak i mogućih špekulacija od svega toga. Ideja je da pokušamo još jednom da vidimo - da li se ovaj razvoj događaja koji je, očigledno, nepovoljan po srpsku stranu u bivšoj Bosni i Hercegovini, odrazio i na samog Radovana Karadžića. Mislim da ove garancije i dopunska uvjeravanja koja je Slobodan Milošević uspio da doslovno "izboksuje" u diplomatskim susretima, makar zaslužuju da istestiramo to: da li ima ikakve reakcije kod njih?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Odgovor ti je negativan - odmah ću da ti ga dam!

MOMIR BULATOVIĆ: Onda, u suštini, mi ćemo se sukobiti sami između sebe - za mjesec, dva,  tri! To je nerazumno. Ja gledam: oni ne mogu da odbrane Trebinje, a neće da potpišu mape ako nisu do Neretve! Nemaju naroda da odbrane ni tu teritoriju!  Sada ponovo da ginu Nevesinjci, Gačani!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Vi se dobro sećate našeg poslednjeg sastanka u Dobanovcima. Mi smo sve to vrlo detaljno analizirali. Izašli sa zajedničkim ocenama, izašli sa zajedničkim zaključcima, ali oni su to jednostavno "izbacili kroz prozor"...

Blood, sweat and tears: Generali Šumske u društvu drugarice Plavšić Biljane
Photo: EPA
MOMIR BULATOVIĆ: Jedno je kada čovjek pretpostavi šta će se desiti, a drugo je kada stvarno počne da se dešava. Molim vas, da samo pojasnim svoju poziciju: ni na kraj pameti mi nije da promjenimo našu Odluku, ali pokušavam za sebe da pronađem da li imamo neki međukorak, nešto da pokušamo da njih privedemo razumu? Apsolutno smatram da ne smemo popustiti ni za "jotu". Juče sam Ratka Mladića doživeo kao očajnika, koji je helikopterom odletio sa položaja, gdje je ostao ZIS sa dvije granate, a s druge strane mu dolazi desetine hiljada Muslimana!?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja bih nešto rekao u prilog Vaše teze. Kada oni ne bi bili izolovani, to ne bi imalo refleksa na nas - doneli su takvu odluku, i neka bude tako! Ali, pošto su oni izolovani, razvoj događaja kod njih je takav, a oni će biti istrajni u tome, onda će početi prostor po prostor da gube! To će onda dovesti i do ugrožavanja naše bezbednosti. U tim očajničkim pokušajima postoji velika mogućnost da se to prenese na naš teren, na raznorazne načine. Bilo bi dobro da se nađe bilo kakav međukorak da se to spreči; da se pozove Karadžić i ovi - možda su oni i promenili mišljenje. Ja imam mišljenje da je ne samo Mladić u očajničkom položaju, nego da su i oni u očajničkom položaju. To neminovno vodi u ugrožavanje bezbednosti SRJ sa njihove strane. Molim da se, radi zaštite bezbednosti bilo šta smisli.

MOMIR BULATOVIĆ: Ratko mi je još prenio da gdjegod je došao da su ga pitali: "Da li je moguće da su stvarno Srbija i Crna Gora donijeli ovakvu odluku", a on nije imao hrabrosti da kaže da je to stvarno tako. Taj narod još uvjek živi u zabludi da je neka politička "igra", da je neki sukob!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To oni sami "podgrevaju". Karadžić mu je rekao da je s nama u kontaktu!?

MOMIR BULATOVIĆ: Sjećate se kako je reagovao Ratko Mladić kada smo mu onda decidno rekli naš stav: "Ne daj bože da zidovi ovo čuju!" Sada će početi ljudi masovno da ginu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Njemu je to Moma Perišić objasnio kada je bio tamo, vojničkim argumentima. Na žalost, nisu vojnički argumenti bili dovoljni.

Nema municije, nema goriva: Rezolutni Slobodan Milošević, ne vidi nove momente
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Ove im granate sigurno neće pomoći da spasu narod tamo, a nama će napraviti mnogo novih problema. Znači, jedino moguća varijanta jeste da prihvate ono što nisu prihvatili. Oni su ponovo doneli odluku kakvu su doneli, protivno dogovorima.

MOMIR BULATOVIĆ: Čak i da damo to čega nema, samo bismo ušli u opciju pojačavanja rata, u kome Vojska RS izvjesno gubi. Pitam Ratka: "Šta ako ti i damo?" - kaže: "Izdržao bih dva mjeseca pa bih onda ušao u zimu, oni ne bi imali pokrete." itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta bi onda bilo!?

MOMIR BULATOVIĆ: Ništa - još veća pogibija i uništenje! On svoje vojnike tamo ostavlja, doslovno, sa po dva-tri metka. Ja mislim da treba da razmislimo, da vidimo da li postoji neki međukorak, da li ima, makar i s naše strane pokušaj da uradimo, neki politički kontakt - ne da miijenjamo odluke, jer nemamo nijednog razloga za to. Ja sam mu obećao da ću to što on priča prenijeti ovdje i rekao sam da će moje mišljenje biti apsolutno identično onome koje je čuo u Karađorđevu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, bili smo tamo svi zajedno. Ne vidim da imamo šta da promenimo u odnosu na svoj stav - ne vidim nove momente.

* Nastavak feljtona u petak, 30. septembra

 

star
Oceni
4.40
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi