Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (26)

Usvaja se: Šverc nafte preko vojnih karaula

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Čuvari šverca: Srpski borci u ratno-naftnim dejstvima 1994. godine
Čuvari šverca: Srpski borci u ratno-naftnim dejstvima 1994. godine
Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Sarajevska ratna realnost: Bez vode, bez struje
Photo: EPA
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 22. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE U DOBANOVCIMA, 11.  JULA 1994. GODINE (NASTAVAK)

ZORAN LILIĆ: Prelazimo na drugu tačku: tekuća pitanja. Dopuna informacije o saradnji sa Narodnom Republikom Kinom o razvoju i proizvodnji modularno pogonske grupe od 1.200 konjskih snaga; to je za naš tenk Т-84, odnosno ovaj novi "Vihor". Pavle, izvoli!

PAVLE BULATOVIĆ: Radi se o zahtevu kineske firme da se isporuče dva motora od 1.200 konjskih snaga, čija je vrednost oko 3,5 miliona dolara, što bi dalo šansu da se završi rad na tom projektu. Neke pretpostavke su da bi oni kupili oko 300 tih motora, pošto je Kina sa Pakistanom u nekoj kooperaciji za razvijanje tenka. Dok je general Panić bio načelnik Generalštaba mislim da je potpisan neki protokol o saradnji i da je ovo rezultat tih razgovora. Postoji opasnost da se to uzme, a da se dalje od posla ništa ne uradi - da oni jednostavno osvoje svoju proizvodnju. Oni već imaju naš motor od 1.000 konjskih snaga. Kažu da je opasnost da inženjeri to preslikaju i osvoje proizvodnju, pa da se onda prekine dalja saradnja.

MOMIR BULATOVIĆ: Da li se ugovorom mogu zaštititi ta rešenja?

ZORAN LILIĆ: To može Ministarstvo da zaštiti prilikom sklapanja ugovora - da zaštiti tehnička rešenja. Mislim da s Kinezima treba ući u taj posao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tu postoje instrumenti zaštite, standardi itd. Neće oni to da rade, to je prljava stvar, tim pre što idu s nama u ugovor. Kada ne bi išli s nama u ugovor tim bi pre imali "odrešenih ruku". Mislim da Kinezi neće to da rade. Treba ići u taj posao.

ZORAN LILIĆ: To je i moje mišljenje, uz ovo što je Momir rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treba ih samo ograničiti da ne mogu da rade s Pakistancima dok traju ratna dejstva, jer Pakistan aktivno pomaže muslimansku stranu; ne bi smeli ni na kakav način podatke o tome da čine dostupnim njima. Oni će to prihvatiti oni znaju da trguju sa svima. Neće oni to prekoračiti!

ZORAN LILIĆ: Ali, da se sve to uradi kada postavimo novog direktora SDPR, pošto i ovaj posao ide preko njih. Znači, prihvatamo predlog Ministarstva odbrane, uz napomenu da se ugovorom zaštite naši interesi i da se Pakistanu ne daju podaci. Ja sam imao još par informacija, mislim da bi trebalo posebno da ih prokomentarišemo. Mnogo važnija je zabeleška sa sastanka ministra odbrane Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i našeg saveznog ministra za odbranu.

PAVLE BULATOVIĆ: To je razgovor koji je organizovan po zaključku Vrhovnog saveta odbrane. Razgovaralo se oko pitanja šta je moguće iz SRJ pomoći Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Oni su u zahtevima bili precizni i decidni da, ako im se ne pomogne, ova država snosi odgovornost za njihovu sudbinu. U zabilješci nismo baš tako napisali, ali otprilike to je u razgovoru provejavalo.

RADOJE KONTIĆ: Ima takvog duha u zabelješci dosta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovde se kaže da je linija fronta preko 4.000 kilometara. Da li je vojni standard da se sve udvostručava?

Gladni para: Radovan Karadžić, Miroslav Toholj, Ratko Mladić - traže novac od izvoza SFRJ
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: U obe republike jeste 4.000 kilometara. U Republici Srpskoj je linija fronta dve i nešto hiljade i u Republici Srpskoj Krajini 1.300 kilometara - ukupno 4.000 kilometara. Tu se računaju i enklave oko Sarajeva,  Žepe, Goražda, Teslića itd.

MOMIR BULATOVIĆ: Kaže se: "Cilj je da popuna sa naoružanjem i vojnom opremom bude pod kontrolom države!?"

PAVLE BULATOVIĆ: Oni priznaju da sada to nije slučaj. Ovde ima predlog da Republika Srpska i Republika Srpska Krajina mogu ulaziti u ugovore sa proizvođačima iz namjenske proizvodnje na našoj teritoriji, uz saglasnost Saveznog ministarstva odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne mogu! Mogu samo kod Saveznog ministarstva i kod Generalštaba. Oni nemaju nikakve poslovne odnose sa proizvođačima naoružanja i vojne opreme, niti se to može isporučivati direktno - može da se samo isporučuje pod kontrolom Ministarstva i preko Vojske Jugoslavije. To nijedna zemlja ne dozvoljava. Ovaj Kovačević je ministar odbrane u Republici Srpskoj? (Da). Pazite šta predlaže: "Kovačević je ponovio da je stanje kritično za RS i RSK" - ne znam šta oni imaju sa RSK. Predlaže da se "prvo, još jednom preispitaju cene i nađu rezerve kod proizvođača!? Drugo, da se organizuje sistem zajedničkog uvoza naoružanja i vojne opreme - Savezna vlada, Vojska Jugoslavije, MUP, kako bi se uvozilo ono što je najpotrebnije i da se ovo reši na nivou Savezne vlade. Treće, način da se naplati dug preko SDPR i Narodne banke Jugoslavije!? Četvrto, još jednom pitanje povratka vojnih obveznika!?" On predlaže stvari koje nemaju veze s njegovim poslom. Ni sa jednim od ovih pitanja on nema veze! Ja predlažem da Rusi daju Japanu Kurilska ostrva! (Smeh).

Pesnička mladost: Radovan Karadžić, studentski dani
Photo: Stock
PAVLE BULATOVIĆ: Ali, on tvrdi da se im se duguje 200 miliona?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kome se duguje 200 miliona?

PAVLE BULATOVIĆ: Ovima u Republici Srpskoj preko SDPR.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Misliš, Bosna i Hercegovina je nešto izvezla u vreme SFRJ?

RADOJE KONTIĆ: Jeste!            

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja ne razumem da ozbiljni ljudi mogu da vode ovakve razgovore.

MOMČILO PERIŠIĆ: Isti je slučaj i sa Republikom Srpskom Krajinom - Mikelić isto traži...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znate šta, na Avali ima jedna ustanova u kojoj mnogi šta tvrde (smeh). Ja više neću da slušam razna bulažnjenja koja nemaju veze ni sa životom, niti sa bilo čim drugim. Na Kalenića pijaci se seljaci dogovaraju mnogo razboritije o tome koliko će da bude cena šargarepe, pa ne mogu da odrede koliko hoće, nego onoliko koliko će neko da plati! Ja ovo stvarno ne razumem!?

MOMČILO PERIŠIĆ: Vi ste insistirali da se napravi zajednički bilans.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovo nije bilans; ovo nije ništa! Oni su došli da trebuju nešto kod vas po staroj šemi za koju nema sredstava.

ZORAN LILIĆ: Takav zaključak imamo i nema potrebe da ga ponavljamo.

PAVLE BULATOVIĆ: Bilans je: 33 milona za RS i četiri za RSK.

ZORAN LILIĆ: A ono što traži Srpska Krajina je milijardu i 500 miliona dolara!

PAVLE BULATOVIĆ: Što se tiče cijena, mislim da zaslužuje pažnju da sa našeg aspekta ispitamo nivo cijena naših proizvođača, mada je to teško razgraničiti; ali, prevaljuje se na proizvode za Vojsku veliki dio rezervi.

RADOJE KONTIĆ: Treba, Pavle, napraviti kalkulaciju. Za svaki dio se pravi kalkulacija; postoje naši inženjeri, postoje njihovi.

Skroman zahtev od milijardu i po dolara za tzv. RSK: Borislav Mikelić, biznismen
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja se zalažem da mi kao ozbiljni ljudi razmatramo stvari! Ovo je neozbiljno! Ako on treba da dođe sa Pala da predloži zaključak da Jugoslavija naplati dug od Rusije i ako niko o tome do sada nije mislio, to je neozbiljno u celoj toj tragediji tamo.

MOMIR BULATOVIĆ: Oni su apsolutno svesni kakvo je stanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Najveća je tragedija što oni tu kažu da je potrebno 30 miliona da se popune neke rezerve. Ako oni sa 30 miliona mogu da reše pitanje snabdevanja naoružanjem i vojnom opremom, predlažem da se poveća cena hleba ako treba i da im damo tih 30 miliona. Ali, to je toliko nebulozno i beslovesno tvrditi tako nešto, od strane onih koji su potrošili milijardu dolara prošle godine. O tome je, uopšte, besmisleno razgovarati.

ZORAN LILIĆ: Zahtev Republike Srpske Krajine je milijardu i po dolara.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, oni traže bataljon T-55, koji košta preko 100 miliona dolara.

ZORAN LILIĆ: Predložio bih da general Perišić iznese ove stvari oko kadrovskih pitanja.

MOMČILO PERIŠIĆ: Meni je stvarno neprijatno, ali do sada je bio takav sled. Ja molim ili da se to ispoštuje, ili da promenimo. Republika Srpska je unapredila na sednici Vrhovnog saveta u čin general-potpukovnika Milovanović Manojla, do sada načelnika  njihovog Glavnog štaba; Gvera Milana u general-potpukovnika i Đukić Đorđa, pozadinca, u general-potpukovnika, unapredila je u general-majore pukovnike: Grubor Miću, Tolimir Zdravka, Vlaisavljević Miću, Grubor Budimira, Skočajić Milutina, Milošević Dragomira, Novak Božu, Marić Jovana i Tomić Stevana. Ujedno je i predložila da se penzionišu neki od ovih unapređenih: Grubor Mića, Spremo Vlado, Galić Stanislav, Lisica Slavko, Skočajić Milutin i Vlaisavljević Nikola. Sa aspekta mogućnosti unapređenja, obzirom na broj vojnika, u komparativnom odnosu prema našim armijama, to je u redu; sa aspekta kvaliteta, ovi koji idu u penziju, oni i nisu zaslužili da postanu generali, jer ih oni odjednom predlažu za unapređenje i penzionisanje. Lisica Slavko je već general i njega predlažu da ide u penziju. Ja o svakom od njih mogu da vam kažem svoje mišljenje i stav. Mislim da ovo možemo prihvatiti, jer mislim da time ništa niti gubimo niti dobijamo u smislu bilo kakvih izdataka. Ali, radi politike treba da se opredelimo, pošto smo rešili da ih ne snabdevamo dalje.

Unapredila ga Šumska, SRJ samo potvrđuje: Zdravko Tolimir u svojim zločinačkim danima; danas u Hagu, uskoro na robiji
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Momo, nismo rešili da ih snabdevamo, nego ne možemo da ih snabdevamo, jer nemamo odakle!

MOMČILO PERIŠIĆ: Upravo tako, ja ne govorim o razlozima. Vezano za ovo, pojavljuju se još dva bitna pitanja: dalje plaćanje ljudi koji u međuvremenu postaju kod njih oficiri i podoficiri. Ima 155 podoficira, budućih oficira - to je mala razlika, to može; i ima ukupno 194, plus 36, znači, oko 130 njih novoproizvedenih, što bi trebalo dodati onom spisku od četiri hiljade i nešto, koliko izdržavamo iz našeg budžeta. Njihova motivacija je potpuno jasna - da ih izdržavamo. Do sada smo izdržavali sve druge. Dobro bi bilo, kada bismo imali para, jer su to ljudi koji su vaspitavani i obrazovani kod nas, tamo se postavljaju na određene dužnosti. Ako njih ne postavimo, oni će stavljati verovatno neke koji su ispod tog nivoa. A preti i opasnost, obzirom na različita ideološka strujanja, da neko od njih dovede ljude koji su druge orijentacije. Bilo bi dobro da se ovde izjasnimo da li ovo prihvatamo ili ne?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja znam da je general Lisica jedan od najboljih boraca u celoj toj vojsci, a oni ga šalju u penziju. Koliko on ima godina?

MOMČILO PERIŠIĆ: Lisica je izuzetan borac, izuzetan patriota, inteligentan, ali je veliki pijanica. Mogu vam reći, u poslednje vreme bar tako mi Ratko kaže, naginje na Karadžićevu opciju; i da je to suštinski razlog što ga penzioniše; ne samo njega, nego sve ove druge; ali, Ratko se izborio da Lisicu penzionišu, upravo, zbog toga. On ima 39 godina staža, ima 54 godine života, ima sve uslove za penzionisanje, a i njihov predlog je takav.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da bismo to malo trebalo da razmotrimo pre nego što donesemo odluku; treba da vidimo šta je to?

MOMIR BULATOVIĆ: Mi, u stvari, verifikujemo zapisnik Vrhovnog saveta odbrane Republike Srpske!?

ZORAN LILIĆ: Ja sam, upravo, hteo to da kažem.

MOMČILO PERIŠIĆ: Do sada je takav redosled bio, da bismo mogli uticati na njihovu kadrovsku politiku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovim se ne vrši nikakav uticaj. Ovde se samo stavlja overa na ono što oni rešavaju.

MOMČILO PERIŠIĆ: Bio bi sasvim normalan redosled da oni samo predlože, a ne da unapređuju. Oni su to sve uradili, pa mi verifikujemo.

Borba za vlast: Ratko Mladić, kadrovik
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Redosled bi bio normalan - kao što unapređujemo naše generale u Vojsci Jugoslavije - da to ovde dostave, da to razmotrimo i da se, eventualno, unaprede. Mi smo doneli odluku da se unapredi general Mladić. Nije prihvaćen ukaz koji smo mi doneli, ali je prihvaćen ukaz sa 10 ili 15 dana kasnije koji je potpisao Karadžić. Sada treba da verifikujemo to isto što smo već uradili i što je objavljeno u štampi! Da ne govorimo šta se sve dešavalo u Bileći, Bijeljini kada su objavljivana ta imena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta se dešavalo u Bileći i Bijeljini?

ZORAN LILIĆ: Pa, aplauzi Karadžiću, čuda; to je sve pompezno bilo; bio je direktan prenos na radiju i televiziji.

MOMČILO PERIŠIĆ: Novine su to sve objavile.

ZORAN LILIĆ: Ratko je, isto, govorio veoma vatreno. Mislim da i on mora više da se uklapa u ono što se radi kod nas u Vojsci Jugoslavije. Momo, bez tvoje saglasnosti i odluka, takve odluke ne mogu da donose! To je moje mišljenje.

MOMIR BULATOVIĆ: Mi imamo obavezu ono što proističe iz naših odluka, a to je da pukovnika smatramo kao pukovnika. Ako oni smatraju da je veća počast da bude general-major, neka ga oni tako tretiraju; mi imamo obavezu prema pukovnicima. Poseban je problem to proizvođenje podoficira. To su momci koji su s tog područja bili u ratu i odjednom dobijete podoficirski čin i dođete na budžet SRJ. Tu nije čak u pitanju ni finansijski izdatak.

ZORAN LILIĆ: Оndа su objasnili kako su stvorili svoju vojsku, sve su sami uradili, ništa nisu dobili. To je tamo, Momo, zvanično rečeno?

MOMČILO PERIŠIĆ: Plus, mi školujemo te ljude; sada završavaju akademiju kod nas; mi ih upućujemo; treba predsednik da potpiše ukaz o proizvođenju.

ZORAN LILIĆ: Tu odluku o besplatnom školovanju smo doneli, ali ne da i kasnije plaćamo.

Kako je goloruki narod stvorio vojsku: Otrovne strele iz Beograda prema Mladiću i Karadžiću
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Po tom automatizmu, mi bismo trebali da ih finansiramo. Treba sada da se odlučimo šta ćemo: da li da njima prepustimo da školuju kadrove, da finansiraju to, ili ne?

MOMIR BULATOVIĆ: Stvar je u tome da oni svaku priliku iskoriste da kažu da su sve sami napravili - "nenaoružan, goloruki narod je stvorio vojsku", a dobijamo dopise: "Ako nam ne platite podoficire, oni će svi napustiti front".

ZORAN LILIĆ: Oni su "čuda sami" napravili!

SLAVKO KRIVOŠIJA: Ima dve kategorije: one koje mi školujemo i one koje oni školuju.

ZORAN LILIĆ: Mi smo ovde konstatovali da je jedino moguće da odluke donose u saglasnosti sa Generalštabom Vojske Jugoslavije. Oni, očigledno, to ne poštuju. Moraju da se nauče da je to jedini mogući put. Evo, predlažu nova formacijska mesta, čuda su tu napisali - za neka verska i druga pitanja; i to treba mi da verifikujemo!? Ratko i ovaj drugi, ne znam kako se zove, pre nego što predlože moraju s tobom da se dogovore (obraća se generalu Perišiću).

MOMČILO PERIŠIĆ: Znači, verifikacija ne dolazi u obzir i unapređenje ovih koji su školovani kod nas?

ZORAN LILIĆ: Ima odluka Vrhovnog saveta da se školovanje prihvati. To je onaj trošak od dva miliona koji smo prihvatili. Iznad toga - ništa!

MOMČILO PERIŠIĆ: Sada bi trebalo da Vi potpišete njihov ukaz o unapređenju u čin. Treba da vidimo hoćemo li te ljude da plaćamo ili nećemo? To je jako bitno. Njihov je predlog da se plaćaju. Oni nisu ušli u budžetsku kvotu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da to odložimo, pa da pogledamo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ima još jedno kadrovsko pitanje u Vojsci Jugoslavije. Mi smo prošli put penzionisali Jovanović Zorana, komandanta Dunavske divizije. Sada predlažemo da umesto njega postavimo Stevanović Jagoša, komandanta Divizije koji je završio najviše vojne škole; bio je na više dužnosti; učesnik je rata. Radi se o izuzetno sposobnom čoveku koji bi mogao obavljati tu dužnost. Njega treba da postavimo ukazom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da nema razloga da ne prihvatimo Tvoj predlog - to ste predložili na Kolegijumu.

Podržava sve odluke VSO: Srbin, 1994. godine
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Da,  to je prošlo sve instance. Imamo još izbor vojnih izaslanika. Prošli put ste rekli da se to odloži za narednu sednicu. Radi se o četiri zemlje: Rusija, Egipat, Indija, Italija. Imamo svuda po dva ili tri kandidata. Za Moskvu ima tri kandidata, a mi predlažemo pod rednom broju dva, pukovnik Petrović Božidara Mihailo, rođen 10.  4. 1950. godine, kod Požege; Srbin, sada je načelnik Odseka za elektronsko izviđanje; penzijskog staža ima 28 godina i osam meseci; završio je sve vojne škole. Bio je na više vojnih dužnosti. Govori ruski i engleski. Zadnje dvije ocene su: naročito se ističe. Obavljao je dužnost načelnika Tehničke službe na aerodromu i referenta obaveštajno-izviđačkih poslova RVO i PVO. On je najbolji od tri kandidata. Inače, još je predložen Grbić Uroš. Za njega imamo nekih neproverenih podataka, a ima i 39 godina staža. Treći je pukovnik Topalović.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi ga ne poznajemo. Pretpostavljamo da ste vi to dobro procenili. Za Kairo predlažete Slobodana Dimitrijevića?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, Slobodana Dimitrijevića. Iako Kairo ima negativan stav prema Jugoslaviji, međutim, pošto je to centar zbivanja za afrički kontinent, mislim da je dobro da tamo imamo čoveka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je on sposoban to da radi?

MOMČILO PERIŠIĆ: Sposoban je, gospodine predsedniče!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja nemam ništa protiv. Za Nju Delhi niste predložili kandidata?

MOMČILO PERIŠIĆ: Za Nju Delhi smo predložili kandidata pod c) - kapetan fregate Janičić Novaka Janko; rođen 1952. godine, iz Nikšića, Crnogorac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koga predlažete da ide u Rim?

MOMČILO PERIŠIĆ: Za Rim predlažemo pukovnika Jovanović Milisava Josifa, kandidat pod a). Momentalno, u Italiji nemamo baš dobro stanje, zato i povlačimo onog vojnog izaslanika. U Nju Delhiju je jako važan zbog niza stvari, a posebno zbog razvojnih programa. Iz Rusije smo povukli dosadašnjeg izaslanika, pa treba drugog da postavimo. Inače, ja se sa ljudima iz Ministarstva inostranih poslova konsultujem. Imamo veoma dobru saradnju u smislu obostranog izbora i pomoći jednih drugima u smislu razmene podataka i u smislu kriterija za slanje.

ZORAN LILIĆ: Znači, možemo da zaključimo: za Moskvu pukovnik Mihailo Petrović; za Kairo Dimitrijević Slobodan, pukovnik; za Nju Delhi Janičić Janko, kapetan fregate; i za Rim Jovanović Josif, pukovnik. Momo, da li imaš još nešto?

Photo: STAFF
MOMČILO PERIŠIĆ: Imam. Iz Vojske Jugoslavije, po raznoraznim osnovama, na lične zahteve, otišlo je prošle i ove godine: podoficira 248, oficira 297, svega 545. Među njima gro je ljudi koji nisu dobri, ali u zadnje vreme se sve više za odlazak javljaju stručnjaci: lekari, pravnici i drugi. Dobar deo odlazi u MUP iz Radio-prislušne službe. Zamolio bih da se o tome porazgovara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema preuzimanja bez dogovora.

MOMČILO PERIŠIĆ: Molio bih da ne bude preuzimanja bez dogovora. Na kraju, želeo bih da vas informišem u vezi sa incidentima na granici prema Makedoniji. Mi ničim nismo povredili prostor teritorije Makedonije. Vi znate da оn nije definisan, da postoji administrativna granica koja je rukom povučena, i katastarska; to znači da deo imanja naših opština prelazi u Republiku Makedoniju i obrnuto. Karakterističan primer je Dragaš i Gostivar. Nigde nije bilo spora, sem na Čupinom brdu. Čupino brdo je karakteristično, tako da pripada i nama i Makedoniji. Tu se desilo sledeće: naši ljudi su stali tamo gde je sasvim logično, radi osmatranja i stacionirali se. To su uradili i Makedonci, to je uradio i UNPROFOR. Onda smo odjednom imali na izuzetno malom prostoru - na udaljenju od 500 do 1.000 metara - tri naoružane grupacije koje su među sobom mogle izazvati konflikt. Mi smo uz pomoć UNPROFOR-a to tako rešili da smo sve snage sa tog prostora povukli sa Čupinog brda. Gdegod se pojavi takav incident, to ćemo mi rešavati. Pokušao sam da razgovaram sa načelnikom Generalštaba Makedonije, ne da rešimo pitanje granice,  nego pitanje rasporeda vojske, da ne bi došlo do incidenata, kao i dogovor o razmeni stanova, jer ima starešina koji imaju stanove tamo, a njihovi ovamo. Međutim, oni su odbili i to neće da prihvate. U međuvremenu su formirali državnu komisiju za određivanje granice i to traže i od nas. Ja ću poslati vladi za to, jer ja na to nemam pravo.

Bosanski prizor: Predah od rata, 1994.
Photo: Nigel Dickinson
RADOJE KONTIĆ: Vlada je to već odbila.

MOMČILO PERIŠIĆ: U stvari, njihova je želja, siguran sam, da nas što prije, pod zaštitom UNPROFOR-a, izazovu da odredimo granicu, čime automatski priznajemo Makedoniju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije to smetnja, to ne znači automatsko priznavanje. Dobro bi bilo da imamo definisanu granicu; ne valja nam nedefinisana granica. Granica je administrativna granica. Ne bih da s Makedoncima ulazimo u bilo kakve konflikte zbog nedefinisane granice. Zašto je ona samo problematična na tom mestu, a nije i nа drugom mestu?

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni će sada, pod zaštitom UNPROFOR-a, ići na sledeće mesto koje je njima jako bitno, pa će opet to izazvati neprilike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li postoji granica po karti?

MOMČILO PERlŠIĆ: Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je tačna ta granica?

MOMČILO PERIŠIĆ: Tačna je!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, šta je onda problem?

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni uopšte nemaju topografske karte.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako nemaju, bili smo u istoj državi?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ali mi smo gro toga odneli. Nama se sada pojavljuju sve secesionističke republike i mole nas da im damo karte, jer mi imamo zа sve njih topografske karte.

ZORAN LILIĆ: Da li je tačna informacija da su naši vojnici bili 1000 metara na njihovoj teritoriji?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nisu bili, gospodine predsedniče. Oni nemaju prave karte. Ja garantujem da ću sprečiti incidente na granici, ali ja nemam pravo da učestujem u određivanju granice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto, uopšte, neko treba da određuje granicu ako ona na karti postoji?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ali ako nastane spor?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ko govori da je sporno?

MOMČILO PERIŠIĆ: Vi tvrdite da je ovde, a ja da je tu granica!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, ima karta.

Vreme kad se još nije govorilo o topografskim kartama: Bulatović, Kučan, Tuđman, Gligorov, Izetbegović, Milošević, 1990.
Photo: Stock
RADOJE KONTIĆ: Makedonci ne priznaju te karte.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne priznaju karte. Mislim da je ovo više u funkciji njihove politike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li su na bilo kojem drugom delu doveli u pitanje prisustvo naše vojske na našoj granici, ili samo na tom delu?

MOMČILO PERIŠIĆ: Jesu postavili pitanje i kod Đeneral Jankovića, gde nema nikakvog spora. Oni govore da gomilamo tamo snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Gomilanje snaga na našoj teritoriji se njih ne tiče, nego je pitanje da li je granica sporna?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nigde nije bila direktno vojska bila blizu jedne druge. Mi ćemo izbeći svaki mogući incident, ali treba voditi računa da oni to iskoriste kao njihovu inicijativu i da nas optuže kao državu da hoće da definišu granicu, a mi nećemo. Ja vas informišem da samo to imamo u vidu. Mi kao Vojska ćemo obezbediti da ne dođe do incidenata, a vas molim da se zauzme stav oko toga da li formirati državnu komisiju i ići na određivanje granične linije i to potpisati, ili ne?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To nije utvrđivanje granične linije, nego pošto je granica utvrđena na mapama koje su postojale, da neka komisije tačno odredi, odnosno da komisijski konstatuje stanje da bi se postavili granični kamenovi, a ne da se utvrđuje granična linija, jer je ona utvrđena na mapi.

MOMČILO PERIŠIĆ: Tu će sigurno dolaziti do sporova zbog razlike administrativne i katastarske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tako je u svim zemljama - neko ima njivu s druge strane granice i obrađjuje je! To nema veze, on će i dalje da ima njivu na susednoj teritoriji, a ovaj će da ima njivu na našoj teritoriji.

MOMČILO PERIŠIĆ: Imam još jednu informaciju. Bilo bi dobro da se Vrhovni savet odredi u smislu ideje za pravljenje plana za korišćenje luke Valdanos za potrebe Ratne mornarice. Mi imamo neki idejni projekat vezano za Vladanos; sada bi trebalo da idemo u izradu studije i da dostavimo Vladi Crne Gore da se izjasni da li to prihvata ili ne. Sada momentalno nemamo para i mogućnosti da uđemo u to, ali mogli bismo, ako se slažete, da nešto izvodimo u sopstvenoj režiji i da radimo tehničku studiju o pretvaranju odmarališta Valdanos u luku za baziranje samo jedne grupe brodova. Ja sam razgovarao sa predstavnicima iz Ulcinja. Oni su izuzetno zainteresovani za to iz više razloga, a između ostalog, i struktura stanovništva bi se znatno menjala u korist crnogorsko-srpskog naroda, pošto je još uvek tendencija odlaska Crnogoraca i Srba odatle. Tamo je preko 90 posto albanskog stanovništva.

Generalski razgovori: Momčilo Perišić i Vuk Obradović
Photo: EPA
MOMIR BULATOVIĆ: To je jedna od najznačajnijih investicija koju bismo trebali da napravimo.     

MOMČILO PERIŠIĆ: Globalni projekt, da bi se sve to napravilo, košta oko 300 miliona dolara. Mi bismo išli sa ovim sredstvima u sopstvenoj režiji, što možemo, da brodove povremeno tamo baziramo.

(...)

ZORAN LILIĆ: Dobro, da li ima još kakvih pitanja?

RADOJE KONTIĆ: Ja sam htio da vi kratko verifikujete nešto sto je postala praksa, a sa čime general Perišić indirektno pritiska na Vladu. To je prebacivanje naftinih derivata iz inostranstva preko vojnih karaula, odnosno preko prelaza gde vojska čuva granicu.

ZORAN LILIĆ: O tome smo se ovde dogovorili!

RADOJE  KONTIĆ: Nijesmo to iznosili na Vrhovni savet, možda sam ja to tebi govorio?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam to tražio više puta.

RADOJE KONTIĆ: Predlažem da to verifikujemo. Mislim da nije dobro da to izlazi na Vladu, da Vlada zasijeda, jer onda se to zna i neki to znaju prije nego što mi to objavimo. Mislim da ne bi dobro bilo na Vladu; znate da je to kršenje sankcije,  da je to otvaranje prolaza samo noću. Tu je nas šestoro i predlažem da se s tim saglasimo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodin predsednik zna, mi smo to ovako rešili: otvara se prolaz, MUP nastupa, prihvata određeni kontigent, prođe i to zatvori. Pošto ja nemam pravo da otvorim granicu predložio sam da to uradi Vlada. Pošto to ne može Vlada da uradi, jer će to otići u javnost, da vi odlučite.

RADOJE KONTIĆ: Pošto MUP nije naš, nego republički - i kod jednih i kod drugih - onda ne može odlučiti savezna vlada. Prema tome, možemo mi da se saglasimo i da to ne udaramo na "velika zvona", a MUP kontroliše, zbog toga da bi naplatio porez na promet, akcize.

ZORAN LILIĆ: Šta sada Vrhovni savet odbrane treba da zaključi?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da dovedemo Momu u situaciju da ne krši Pravilo službe; samo je to u pitanju.

RADOJE KONTIĆ: Da, ništa drugo. Da ne kažemo: on je to samostalno odlučio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi smo u situaciji u kojoj je svaki uvoz za zemlju koristan i njega treba ovlastiti da može da odobri da može preko granice da pređe. Naravno, ne može ništa da izlazi iz zemlje!

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam o tome razgovarao sa gospodinom predsednikom, pa bi bilo dobro da to i ovde rešimo: da u to i to vreme granica se otvara, da jedan i drugi MUP kontrolišu dok uđe određeni kontigent, i zatvara granicu.

ZORAN LILIĆ: Dobio si sagiasnost!

Šverc vaskrse, vaistinu vaskrse: Kriminalci iz Šumske oko verskog kolača
Photo: www.smedia.rs
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, vi to da potpišete!

RADOJE KONTIĆ: Šta da potpišem, ja da potpisujem ništa neću!? Ja ne mogu ništa da potpisujem u ime Vrhovnog saveta odbrane.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, neko to mora potpisati. Vi znate da može da neko pogine!

ZORAN LILIĆ: Ja mogu da potpišem saglasnost da general Perišić to radi, a ne mogu da potpišem gde će da otvori granicu itd.

MOMIR BULATOVIĆ: Tu se stalno vrtimo u krug. Ja sam prije prihvatio onu sugestiju, pa smo dostavili saveznoj vladi tačno spisak mjesta i sve ostalo.

ZORAN  LILIĆ: To treba Savezna vlada da potpiše.

MOMIR BULATOVIĆ: Savezna vlada to ne može da potpiše, da to legalizuje kao granični prelaz. Mi treba kao Vrhovni savet odbrane načelno da ovlastimo generala Perišića da može sa ministarstvima unutrašnjih poslova promptno da to uradi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To smo rekli, to je čisto.

RADOJE KONTIĆ: Čisto je, ne treba ništa odlučivati, to će biti u zapisniku.

ZORAN LILIĆ: Dobro, sa ovim bih završio sednicu Vrhovnog saveta odbrane. (Sednica zaključena u 18,30 sati).

* Nastavak feljtona u sredu 31. avgusta

star
Oceni
4.16
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak