Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (25)

Budžet: Mala bara, mnogo krokodila

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Nezasiti u finansijskim zahtevima: Radovan Karadžić i Ratko Mladić
Nezasiti u finansijskim zahtevima: Radovan Karadžić i Ratko Mladić
Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Svi traže pare: Momir Bulatović, zabrinut
Photo: Stock
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 22. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE U DOBANOVCIMA, 11.  JULA 1994. GODINE (PRVI DEO)

Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik Savezne Republike Jugoslavije – predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Momir Bulatović, predsednik Republike Crne Gore – članovi Vrhovnog  saveta odbrane: dr Radoje Kontić, predsednik Savezne vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane; general-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog  kabineta predsednika SRJ.

ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo sa radom. Pre prelaska na dnevni red, pitam da li ima primedbi na zapisnik sa 21. sednice VSO? (Nema). Zapisnik je, po mom mišljenju, sasvim korektan. Znači, usvojili smo zapisnik sa 21. sednice. Za današnju sednicu dobili ste predlog sledećeg Dnevnog reda: 1. Finansiranje vojske Jugoslavije 2. Tekuća pitanja. Pod tekućim pitanjima ima nekoliko stvari o  kojima ćemo se, po mom mišljenju, vrlo  brzo dogovoriti: pravilnik o vojnoj disciplini;  saradnja sa Narodnom Republikom Kinom; potencijalna nabavka oružja iz Rusije. Za kraj bih ostavio jedno pitanje: da nas general Perišić, koliko je to moguće, informiše o doslednosti podatka da su naše jedinice bile na teritoriji bivše Republike Makedonije – da li je to tačno i da li postoji adekvatna naredba sa naše strane. Da li ima još predloga za tekuća pitanja?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ovde imam neka kadrovska pitanja koja su vezana za Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu.

ZORAN LILIĆ: Ja predlažem da to ostavimo za kraj, jer taj materijal nemaju predsednici Milošević i Bulatović. To će izneti general Perišić. Tu su i postavljanja vojnih izaslanika; ni taj materijal nisu dobili ni predsednik Milošević ni Bulatović, ali to će izneti general Perišić. Dobro, prelazimo na prvu tačku dnevnog reda. Reč ima ministar za odbranu Pavle Bulatović.

PAVLE BULATOVIĆ: Gospodo predsednici, general Perišić je na prošloj sjednici VSO izložio probleme finansiranja Vojske Jugoslavije u drugom polugodištu ove godine i stanje zaliha po osnovnim sredstvima naoružanja i vojne opreme. U međuvremenu, konstantovano je da nedostaje 436 miliona dinara, da bi se, po procjeni Generalštaba, minimum funkcija Vojske Jugoslavije obezbjedio do kraja godine. U tom deficitu od 436 miliona, deficit plata i penzija iznosio je 189 miliona, računajući osnovicu od 50 dinara (...) Shodno usklađivanju plata i penzija u državnoj upravi u SRJ, došlo je do povećanja osnovice sa 50 na 81 dinar. To je značilo povećanje deficita na stavci plata i penzija za dodatnih 46 miliona dinara. To znači da je ukupan deficit po toj stavci 235 miliona dinara. Održano je nekoliko razgovora, susreta između Ministarstva i Generalštaba da se taj deficit pokrije. Jedino što je bilo moguće, to je da dođe do preraspodele već odobrenih sredstava. Ovdje je dat predlog za pokrivanje tog deficita smanjenjem pojedinih stavki u već planiranom i odobrenom budžetu. Naravno, to sada ima posljedice po borbenu gotovost jedinica, odnosno Vojske Jugoslavije (...) General Perišić će sigurno govoriti o posledicama toga. Sada se postavilo pitanje kako je moguće ublažiti te posledice? Mi smo pokušali da formulišemo neke predloge i ja se usuđujem reći da  su moguća samo, po mom uvjerenju, dva realna predloga: da Savezna vlada donese odluku da sopstveni prihodi koje Vojska Jugoslavije ostvari iznad budžetom planirane stavke koja je za  1994. godinu planirana na 10 miliona dinara, budu stavljeni na raspolaganje Vojsci Jugoslavije, iako mislim da ta suma ne može značajno niti značajnije uticati na poboljšanje određenih pozicija u smislu finansiranja; drugo, moguće je da se sredstva koja su naknadnom kontrolom kod SDPR-a pronađena do sada, u iznosu od 22,5 miliona dolara, odnosno 37 miliona dinara, ukoliko budu efektivno raspoloživa, upotrebe za ovu namenu...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko ima aktivnih vojnih lica i penzionera?

RADOJE KONTIĆ: Ima oko 120 hiljada.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, planirano je, kada se završi transformacija, da bude u Vojsci Jugoslavije 125.600 ljudi ukupno, od čega u Vojsci Jugoslavije: oficira 12.000 i u Ministarstvu 691; podoficira 8.000 u Vojsci Jugoslavije, plus 53 u Ministarstvu; civilnih lica 17.000 u Vojsci, plus 2.000 u Ministarstvu. To je planirano. Momentalno, u obe strukture ima: 97.470 ljudi – što je daleko manje od projektovanog brojnog stanja, od čega oficira treba da bude 15 hiljada u Vojsci, a ima 12 hiljada; podoficira bi trebalo da bude 11 hiljada, a ima osam; građanskih lica treba da bude 18.886, a ima 17.642; vojnika na  služenju vojnog roka treba da bude 65 hiljada, ali kada se zatvori ciklus, a ima momentalno 40 hiljada; vojnika po ugovoru treba da bude 24 hiljade, a momentalno ima 11 hiljada. U rezervnom sastavu svakog meseca treba da imamo 20.600 ljudi, a mi imamo  šest hiljada, jer smo racionalizacijom u početku smanjili za 15 hiljada. Znači, ukupno treba da imamo 89.000 ljudi, a mi imamo 57 hiljada ljudi od vojničkog sastava.

Prvi dani rata: Tenkovi JNA na putu ka Sloveniji
Photo: Stock

Što se tiče smanjenja broja ljudi u odnosu na projektovani broj, nema ništa. Ovome treba dodati da, pored ovih, izdržavamo: 4.173 plaćena lica  u Republici Srpskoj, od  čega 1.358 oficira, podoficira 863, građanskih lica 1.652, i vojnika po ugovoru 300. U Republici Srpskoj Krajini izdržavamo 1.474 lica, od čega 275 oficira, 242 podoficira i 253 civilna lica i četiri vojnika po ugovoru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko ima penzionera?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ima ih oko 55 hiljada.

RADOJE KONTIĆ: To je ukupno 120 hiljada. Pavle, velika je cifra koju si rekao za lični dohodak mjesečno. To, uopšte, ne štima! To nikako ne može biti 46 miliona!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I ja se to pitam! To ne može biti 46 miliona.

PAVLE BULATOVIĆ: Tu su plate, penzije i sva lična primanja!

RADOJE KONTIĆ: Pa neka su – opet nije to tačno! 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je oko 400 dinara mesečno po čoveku?

RADOJE KONTIĆ: To je sigurno greška!

PAVLE BULATOVIĆ: Ne, ne može biti greška!

RADOJE KONTIĆ: Ima sigurno greške za 20-30 posto!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko je bruto u odnosu na neto?

RADOJE KONTIĆ: To je jedan prema jedan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je jedna trećina više.

Rat nije jevtin: Vojska Jugoslavije u Bosni
Photo: Stock
RADOJE KONTIĆ: Mislim da ste vi pogrešno računali sa osnovicom od 81 dinara, jer osnovica za saveznu upravu nije 81, nego smo mi smanjili koeficijente za 30 do 40 odsto. Naša osnovica u Saveznoj vladi je 50 dinara. Dakle, mi smo smanjili koeficijete za 30 do 40 odsto, a onda smo išli na osnovicu od 81 dinar. Vi ste to trebali da računate sa osnovicom od 50 dinara, jer vi koeficijete niste dirali.

PAVLE BULATOVIĆ: Kako nismo dirali koeficijete?

RADOJE KONTIĆ: Kada ste smanjili koeficijete?

PAVLE BULATOVIĆ: Uredbom su smenjeni sa pet na četiri.

RADOJE KONTIĆ: Ne, to je drugo što je smanjeno Uredbom!

PAVLE BULATOVIĆ: I sada su smanjeni, nakon, sa četiri na tri.

RADOJE KONTIĆ: To ne znam, ko ih je smanjio?

PAVLE BULATOVIĆ: Smanjili smo ih mi.

RADOJE KONTIĆ: Ko – Vojska sama smanjila? To Vlada nije smanjila.

PAVLE BULATOVIĆ: Mi smo smanjili sa četiri na tri, da bi se uklopili u ovaj deficit.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovde je više od jedne trećine sredstava. Jer, ako je prosek 150, puta dva, to je 300 – znači, to je 30 miliona, umesto 46! Tu nešto nije tačno!

PAVLE BULATOVIĆ: Za mjesec maj kada je osnovica bila 50 dinara, to je 12,5 miliona dato za neto plate, 6,18 miliona za ostala lična primanja: rezervni sastav, novčana primanja vojnika i naknade materijalnih troškova, 16,2 miliona za poreze i doprinose. To ukupno iznosi 34,88 miliona.

RADOJE KONTIĆ: To je tačno – tolike su plate majske, tako je i u junu. U Vladi nema povećanja plata u junu u odnosu na maj, samo smo promenili koeficijente. To sam rekao i prošli put, mi nemamo mogućnost za dalje povećanje plata.

PAVLE BULATOVIĆ: Vojna penzija je 10,7 miliona. Toliko je bilo u maju. To je ukupno 44,95 miliona – plate i penzije.

RADOJE KONTIĆ: Tu, ipak, nešto ne štima! To vam je osnovica 81 dinar, a ne 50 dinara. Pa, podijelite to sa brojem zaposlenih, pa ćete dobiti prosek. Kada se to izračuna, onda je prosek u Vojsci preko 200 dinara!

Srpski trofej: Uništi, zapali, demoliraj
Photo: Stock
PAVLE BULATOVIĆ: Prosjek je oko 260 dinara.

RADOJE KONTIĆ: Onda je to drugo, ali ne znam odakle toliki prosjek. To je duplo više nego u privredi Jugoslavije.

PAVLE BULATOVIĆ: Prosečna penzija je isto visoka – oko  240 dinara.

RADOJE KONTIĆ: To je nemoguće, u Srbiji je to bilo 133 dinara! Momo, kolika je tvoja plata bila u maju?

MOMČILO PERIŠIĆ: Oko 400 i nešto dinara.

RADOJE KONTIĆ: Pavle, šta onda pričaš – odakle toliki prosjek? Ministarska plata u Saveznoj vladi bez radnog staža je 420 dinara. Onda prosjek u Vojsci 240 dinara. Mi smo sve zamrzli na niou maja.

PAVLE BULATOVIĆ: 30.06.1994. godine prosječna penzija je 264,5 dinara!

RADOJE KONTIĆ: To je nemoguće – tu nešto ne štima!

PAVLE BULATOVIĆ: Ja sam ove podatke danas tražio i dobio od Zavoda za socijalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne, to ne može da bude. Bavimo se finansijama poslednjih 30 godina. Broj ljudi podeljeno sa 50 miliona daje viši iznos nego što je moguće da bude prosečna plata i penzija. Raja i ja smo cenili da je to otišlo za jednu trećinu, iako o tome nismo razgovarali. To ne može biti! Nisu vam tačni podaci! Bili bi tačni kada bi prosečna neto plata i penzija u vojsci bili 250 dinara, a takva ne može biti, jer u privredi i neprivredi, zdravstvu, školstvu, svuda ona nije tolika. Kao što vidimo, plata načelnika Generalštaba to potvrđuje. Jer, ako bi tako bilo, on bi morao da ima platu hiljadu dinara. Prema tome, neki je tu feler u računu. Pitam se – dokle ćemo da imamo ove račune nejasne? Ja ne razumem, kako mi ne možemo da dobijemo tačne podatke? Ove globalne cifre ništa ne znače, ako nemamo tačne popdatke.

RADOJE KONTIĆ: Za naše današnje zaključivanje nema potrebe da se previše iscrpljujemo o tome koliki je prosjek. Mi imamo masu. Mi smo se dogovorili da masa sredstava ne može da bude mimo mjeseca maja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Time se ne kvari ništa, u junu su cene išle minus 1,4. Kolika je bila majska isplata?

PAVLE BULATOVIĆ: To je 34,8 miliona.

Matematičari: Momir Bulatović i Slobodan Milošević
Photo: Dragan Kujundžić
RADOJE KONTIĆ: Kakve materijalne troškove računaš u plate?

PAVLE BULATOVIĆ: Pa, imaš odvojen život.

RADOJE KONTIĆ: To nisu materijalni troškovi.

PAVLE BULATOVIĆ: Nema karakter plate, ali ima karakter lične isplate.

RADOJE KONTIĆ: To je 35 miliona. Koliko imate vojnika koji primaju plate?

ZORAN LILIĆ: Ima ih oko 57 hiljada.

MOMČILO PERIŠIĆ: Nema toliko, to je zajedno sa Krajinama oko 55 hiljada.

RADOJE KONTIĆ. 60 u 35 je 600 dinara bruto plata po jednom. Nemojte ljudi, to nešto nije u redu, to je plata od neto 300 dinara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Podaci su nelogični, jednostavno rečeno. Kada podeliš prosečnu platu sa brojem zaposlenih, onda ne dobiješ te cifre. Po ovoj cifri ispalo bi da je neto plata 360 dinara, što ne može biti. Pavle, ti podaci ne mogu biti tačni!

ZORAN LILIĆ: Ja stvarno više ne znam kako da tražimo podatke. Rekli smo da se napravi zajednička informacija Uprave za finansije i budžet Ministarstva i Uprave Generalštaba. To je napravljeno i ovo je zajednička informacija.

RADOJE KONTIĆ: Ostavimo sada prosjek. Bitno je da vidimo da li ostajemo pri onom opredeljenju da masa sredstava isplaćena u junu jeste de facto zamrznuta masa sredstava. To je najbitnije. Tako je u julu, avgustu, septembru.

ZORAN LILIĆ: Znači, iznos koji je isplaćen za maj ostaje i za juni, a vi unutrašnjom preraspodelom to možete menjati.

RADOJE KONTIĆ: Tih 180 miliona koliko treba unutrašnjom preraspodelom da nađemo, ne možemo tražiti povećanjem rashodne strane, niti rebalans budžeta, nego da to nađemo preko drugih stavki. Treći problem je deficit budžeta od 100 miliona dinara za drugo polugođe. To su tri problema koje treba da razrešavamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas, 100 miliona deficita nije problem zbog kojeg ovde treba da “razbijamo glavu”. Taj problem mora da se reši. To nije problem!

RADOJE KONTIĆ: Imam jedan predlog u odnosu na sve ovo. Ne treba zaboaviti da mi od Rusa imamo potraživanje od milijardu i 500 miliona dolara, čiji su monetarni efekti potpuno eliminisani. Vi ste u onoj informaciji napisali: “Tražićemo da platimo naša preduzeća”. Nema šta, naša preduzeća su plaćena. Jedino se radi o tome da deobnim bilansom to nije razrešeno. To je prihod Federacije. Sva naša preduzeća koja su izvezla za SSSR primila su ta sredstva od milijardu i 500 miliona dolara i to je čist prihod Federacije. Možemo, ako Rusi nešto hoće da nam daju za ta sredstva, da otpišemo, da kažemo: nije to ni budžet, ni van budžeta, nego imamo 20 miliona, imamo 30 miliona, uvezemo to i to i kažemo: “Baćuške, ovo vam je na našem saldu za 30 miliona”, mi to otpišemo. Ili, druga je varijanta da zadužimo Vojsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne treba zadužiti Vojsku.

RADOJE KONTIĆ: Dobro, ali ovo je varijanta o kojoj možemo ozbiljno da razmišljamo – ako Rusi hoće to da nam daju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Valjda će nam nešto dati!

RADOJE KONTIĆ: Kada bi nam nešto dali, to je čista dobit. Ja sam iz onog pisma shvatio da bi Rusi bili spremni za to. To je jedino rešenje. Što se tiče akciza, mislim da se akcize Vojsci ne naplaćuju. Prema tome, neka Vojska bez akciza uvozi naftu za svoje potrebe.

Dok se vodi krvav rat, VSO raspravlja o akcizama za Vojsku: Prizor iz Bosne 1994.
Photo: Corbis
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba da im odobrimo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Bilo bi dobro da se oslobodi i porez.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koji porez?

MOMČILO PERIŠIĆ: Na sve usluge i robu!

RADOJE KONTIĆ: To je malo teže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Poreza se ne može osloboditi.

RADOJE KONTIĆ: Prihod je prihod republika.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodin ministar je ovo dobro izneo u smislu odakle to nadoknaditi. Ali, to znači da za opremu i naoružanje više ne može ništa da se izdvoji, ne možemo ništa da kupimo. To znači da nam proizvodnja staje; ljudi su poslati na godišnje odmore i dat im je minimalac. Znači, oni troše, a ne rade ništa. Što ne bi za taj novac koji im se, inače, daje, proizvodili za Vojsku? Drugo, ratne materijalne rezerve su na minimumu. Pešadijskog naoružanja imamo 110 odsto, za protivoklopnu artiljeriju imamo svega 60 odsto, za podršku imamo 46 posto, za borbena vozila 45 odsto, za sisteme raketne PVO imamo 107 posto, jer nismo nijedan utrošili, ne damo onima tamo, a i opasnost iz vazduha je velika, ali za cevne sisteme je 49 posto. Kod goriva – benzin 44 odsto, D-2 svega 21 posto, to je ogroman problem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko je cifra D-2 koji je nama predviđen?

MOMČILO PERIŠIĆ: Oko 100.000 tona, a mi imamo oko 30.000 tona i nešto. Dalje, mlaznog goriva imamo svega osam odsto, pogonska sredstva 46 odsto; hrana – u trpnim rezervama imamo 100 posto, a na armijskom nivou 80 posto; Vrhovna komanda – nula odsto.

ZORAN LILIĆ: Znači, kod hrane, odeće i obuće imamo rast u odnosu na prošli mesec, znači malo poboljšanje rezervi?

Prizor iz Bosne: Smrt kao svakodnevica
Photo: EPA
MOMČILO PERIŠIĆ: Da. Ne bih vas zamarao sa pojedinostima. Problem je sledeći: ako je stepen ratne opasnosti ogroman, a materijalne rezerve su na minimumu, na to bismo morali dati težište. Ovo znači da više nema ni proizvodnje za potrebe Vojske, a ni za zanavljanje rezervi, što se izuzetno odražava na borbenu gotovost. Što se tiče plata, njih treba zamrznuti kao i u društvu – tu ne bi trebalo da ima bilo kakve razlike. Ako je prosek u društvu dinar, toliko će biti i u Vojsci! Što se tiče deficita, kada bi on do kraja godine bio samo 100 miliona, ja bih bio pun sreće, ali po našoj računici, do kraja godine deficit će biti oko 200 miliona, pod uslovom da se plate vrate na majski nivo.

RADOJE KONTIĆ: Generale, šta podrazumevate pod deficitom?

MOMČILO PERIŠIĆ: To što smo utrošili, a nemamo odakle da platimo!

RADOJE KONTIĆ: To nije deficit – to znači da je rashodna strana veća za toliko. Deficit je mnogo veći! Ovde se mešaju stvari. Ni rashodna ni prihodna strana se ne mogu mijenjati, već samo odlukom Skupštine!

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, mi smo išli sa osnovicom od 35 dinara, a dogurali smo do 81 dinara. Kako nema rashoda?

RADOJE KONTIĆ: Nijesmo dogurali do 81 dinar, nego smo došli do 50 dinara.

MOMČILO PERIŠIĆ: Dalje, nisu uopšte uračunate akcize, porez na promet što Vojska nije plaćala, a sada plaća.

ZORAN LILIĆ: Da li postoji računica šta dobijate ako se ukine porez na promet i akcize?

RADOJE KONTIĆ: Gospodine predsedniče, mi o nekim stvarima diskutujemo na pogrešan način. Nema povećanja izlazne strane, nema povećanja ulazne strane bez odluke Skupštine – može samo da bude manja ulazna strana. Nema, definitivno nema! Prema tome, mi za Vojsku ove godine imamo milijardu i 260 miliona i – tačka! Ne može to biti milijardu i 270 miliona – tih 10 miliona ne može da bude bez Skupštine. Mi smo za prvo polugodište smanjili za 20 odsto i sa time uštedjeli nekih 110 miliona dinara. Ako to produžimo za drugo polugođe sa tih 20 posto, deficit smo eliminisali. Ako nemamo tih 20 posto, onda 110 miliona moramo odnekle obezbjediti i  - tačka! Što se tiče povećanja plata, samo može biti preraspodjele unutar ove kvote – s jedne stavke manje, više na drugu stavku, ništa drugo!

Plata od 400 dinara: Momčilo Perišić
Photo: Stock
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja o tome i pričam. Mi smo nadomestili što je do sada potrošeno. Gledajte, 78 miliona skidamo sa nabavke naoružanja i vojne opreme, skidamo sa ratnih materijalnih rezervi 40 miliona i sve ukupno kada se sabere to je 235 miliona. Ja govorim o sledećem: ako mi ovo uradimo, naša borbena gotovost će biti na izuzetno niskom nivou.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko je potrošeno za pet meseci?

PAVLE BULATOVIĆ: Potrošeno je ukupno oko 415 miliona dinara.

RADOJE KONTIĆ: Imam podatke za sedam mjeseci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molimo vas, 415 miliona  za pet meseci; translatorno, to je 500 miliona za šest meseci, puta dva, to je milijarda, a oni imaju budžet od milijardu i 260 miliona!?

MOMČILO PERIŠIĆ: Problem je u sledećem: gro obaveza koje su stvorene nisu izmirene, jer za materijalne rezerve ne plaćamo sve što ovi proizvedu u šestom mesecu, nego plaćamo do kraja godine. Tu imam tačno koliko je utrošeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, ako ti je trošak pola milijarde za prvo polugođe, treba da bude još pola milijarde za drugo polugođe i još imaš 200 miliona da pokriješ to što govoriš.

MOMČILO PERIŠIĆ: To znači da ne može ništa da se proizvodi i ništa da se nabavlja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije tačno – imaš 200 miliona!

MOMČILO PERIŠIĆ: Danas momentalno  dugujemo 65 miliona.

ZORAN LILIĆ: Preneli smo i iz prošle godine 50 miliona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kada gledam “keš” pare, to je potpuno jasno šta je. Ako je 415 miliona pet meseci, petina od toga je 80 miliona, to je 496 miliona za pola godine. Za godinu dana to je 992 miliona. Oni imaju milijardu i 266 miliona iznad toga. Znači, da se održi potpuno normalno finansiranje Vojske kakvo je bilo u prvom polugođu, ima 266 miliona kojima se 60 miliona pokriva trenutno njihovo dugovanje i ostaje 20 miliona za pokrivanje ostalih potreba.

MOMČILO PERIŠIĆ: To znači da više nema nabavke ničega!

Da li će pare stići: Ljiljana Bulatović i Ratko Mladić, maskirno zabrinuti
Photo: Stock
RADOJE KONTIĆ: To sve pod uslovom da obezbedimo 100 miliona dinara deficita; znači 110 miliona nemamo na prihodnoj strani, to je rashodna strana. Ovo je treća varijanta o kojoj govorim. Ako i pored toga VSO smatra da treba nešto raditi, onda je to moguće raditi na dva načina: ovo što nam Rusija duguje, pošto je to prihod Federacije, da se nešto od toga kupi za Vojsku i da se otpiše – znači nema budžet, nema Skupština, nema ništa, nego jednostavno se otpiše; i drugo, preko SDPR-a da se nadoknadi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I jedno i drugo!

RADOJE KONTIĆ: Da, i jedno i drugo. To su jedini načini, drugih i trećih načina nema, izuzev da idemo na Skupštinu. Ja tvrdim da na Skupštini neće proći, o tome nemojte ni da razmišljamo! Treće, da se skinu Vojsci akcize.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko su do sada plaćali akcize?

RADOJE KONTIĆ:  Akcize su 100  odsto. Zbog toga su prestali da uvoze.

ZORAN LILIĆ: Mislim da nije sporno da se ukinu akcize.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treba im dozvoliti da uvezu gorivo, ne treba im uzimati akcize.

ZORAN LILIĆ: Drugo, da se uradi ovo prema Rusiji, takođe i vezano za SDPR. Ja bih kandidovao i ovo što je rekao ministar Bulatović, da se pokrene inicijativa za izmenu Zakona o finansiranju SRJ, tako da prihodi koje ostvari Vojska Jugoslavije ostanu njima.

RADOJE KONTIĆ: Nema svrhe za to.

ZORAN LILIĆ: Meni su govorili na VMA da pripremaju operaciju koja košta 10 hiljada maraka; naplate je 50 hiljada maraka, i tih 50 hiljada mu uzmeš; znači, uzmete im i trošak koji su ostvarili za pripreme operacije.

RADOJE KONTIĆ: Pa, ne može drugačije!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On ide svojom logikom da ih on finansira iz budžeta i sav njihov prihod je prihod iz budžeta.

RADOJE KONTIĆ: Sav njihov prihod je - moj prihod; ne možemo ništa drugo učiniti.

ZORAN LILIĆ: On je demotivisan za rad.

RADOJE KONTIĆ: To je stvar motivacije, jer će on onda da troši moje pare, a da zarađuje za sebe; plate će mu otići, troškovi će otići, a ja ću morati da dajem iz budžeta. To ne smemo prihvatiti.

* Nastavak feljtona u sredu 24. avgusta

 

star
Oceni
4.33
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi