Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (24)

Karadžiću nikad dosta para

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Život na visokoj nozi: Presrećni Radovan Karadžić sa suprugom Ljiljanom Zelen  u Ženevi
Život na visokoj nozi: Presrećni Radovan Karadžić sa suprugom Ljiljanom Zelen u Ženevi
Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Špijun u Briselu: Jovan Milanović, pukovnik
Photo: Stock

STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 21. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 7.  JUNA 1994. GODINE (NASTAVAK)

 

ZORAN LILIĆ: Prelazimo na pitanje Vojnih izaslanika.

MOMČILO PERIŠIĆ: Verovatno ste pročitali materijal. Tu su podaci o svakome.

MOMIR BULATOVIĆ: Da li je to hitno?

ZORAN LILIĆ: Ne!

MOMIR BULATOVIĆ: Ako nije hitno, možda odložimo za neki drugi put. Teško sam sve ovo pratio. Bio sam zadovoljan pročitavši sve ove karakteristike; znači, imamo sjajne ljude.

MOMČILO PERIŠIĆ: Hitno je jer imamo dvije stvari: prvo, da se odlučimo u Briselu, pošto se tamo sve rješava. Tamo nema vojnog izaslanika i mi bismo ugradili, u dogovoru sa Ministarstvom inostranih poslava, tamo našeg čoveka koji bi, u stvari, obavljao funkciju izaslanika, ali ne bi bio otkriven. Tamo se sve događa, a nemamo nikoga da nam daje podatke. Drugo, u Kini da postavimo čoveka,  jer je sada u izgledu privredna saradnja. Ne znam koliko ste upoznati s tim. Kinezi, po svom mentalitetu, nigde neće da uđu u poslovne aranžmane, ako nemaju neku vojnu garanciju. Sada Kinezi hoće da naruče projekte od "Avio-inženjeringa" za aerodrome, koji izuzetno mnogo koštaju, jer su se osvedočili na aerodromima koje smo pravili u Iraku. Svi drugi aerodromi su uništeni osim tih aerodroma; gdegod su pogođeni, nije bilo oštećenja. Oni su time impresionirani. Razgovarali su o tome sa Šainovićem, kao i sa mnom. Zbog toga bi nam to možda trebalo. Ali, ako planiramo u toku idućeg meseca - može.

RADOJE KONTIĆ: Moramo ovog mjeseca.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja se u ovome ne snalazim, pogledajte; Ruska federacija, Moskva - tri kandidata;  prvi kandidat, prioritet redoslijeda, jeste Milanović Jovan, pukovnik; to je prijedlog Generalštaba; sjedište NATO-pakta u Briselu, takođe Milanović Jovan. Da li su dva Milanović Jovana?

MOMČILO PERIŠIĆ: On je jedan od kandidata. Ako ne uđe ovde, mogao bi onda tamo.

MOMIR BULATOVIĆ: Jedan kandidat za dva mjesta.

MOMČILO PERIŠIĆ: To je isti čovjek. Takođe, imate i Dašić Strašimira na dva mjesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znam u čemu je problem da im to odobrimo? Ja ne poznajem nijednog kandidata.

MOMIR BULATOVIĆ: Po meni, osnovni problem je u ovome: predlog Generalštaba Vojske Jugoslavije treba da pođe od toga da će biti u cjelini prihvaćen. Predlog bi morao da bude tako postavljen.

Traže oružje i municiju, a neće da plate: Radovan Karadžić i Ratko Mladić
Photo: Stock

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne, mi smo stavljali tri kandidata, gospodine predsjedniče, da vama damo mogućnost izbora. Inače, ako ja dam jednog kandidata, vi ćete reći da se ne slažete i ja onda ne mogu ništa da uradim.

 

MOMIR BULATOVIĆ: Dobro, znam to. Ali, logično bi bilo da je predlog Generalštaba Vojske Jugoslavije imao sve ovo u cjelini, a ne da jednog kandidata stavimo i za Moskvu i za Brisel. Nema nikakvih problema da sada, ako hoćete, popunimo jedno ili dva mjesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da popunimo to sto on traži.

MOMIR BULATOVIĆ: Imamo ovdje kvalitetne ljude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Evo šta je u pitanju: niko od nas ovde ne zna nikoga. Prema tome, to što Moma predlaže nama je kriterijum.

ZORAN LILIĆ: Možemo da popunimo Peking i Brisel.

MOMIR BULATOVIĆ: Može!

MOMČILO PERIŠIĆ: Kako vi kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ko je sada u Moskvi?

MOMČILO PERlŠlĆ: Sada je Branko Krga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kakav je?

MOMČILO PERIŠIĆ: Taj je izuzetan. Međutim, nemam načelnika Obaveštajne uprave. Ona je "tanka".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Njega biste povukli?

MOMČILO PERIŠIĆ: Usvojili smo već da bude u Obaveštajnoj upravi, a neko da ide umesto njega. Sada vidite zašto je tu Milanović, jer Grgić Uroš sada zamenjuje načelnika. Međutim, pošto je on tamo završio školu, ne znamo da li on ima neke veze sa KGB-om. Nemamo nijedan indikator. Ali, obično je tako da kogod je tamo završio školu, taj je na neki način vrbovan; onda moramo biti sa jednom dozom opreza, i zato smo išli na Milanovića. Međutim, ako Milanović ne bi bio tu prihvaćen, onda bismo ga postavili za Brisel, jer je bolji od Petkovića. Po našim nekim parametrima - to je redosled kandidata: prvi, drugi, treći itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ti dovodiš u pitanje i ovog drugog.

MOMČILO PERIŠIĆ: Uroša? Ne, ne dovodim.

ZORAN LILIĆ: On ima četrdeset godina staža.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ga nisam stavio upravo zbog toga za načelnika Obaveštajne uprave, jer nije takav format.

Treba nam dobar špijun: Momčilo Perišić, kadrovik
Photo: Stock

ZORAN LILIĆ: Uroš je 1939. godište - znači, ima četrdeset godina staža. On treba da ide u penziju. Ima mlađih ljudi koji mogu tu da rade.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kakav je Milanović? Koje je godište?

ZORAN LILIĆ: Milanović je 1942, iz Kuršumlije. On je dobar.

MOMČILO PERIŠIĆ: Izuzetan je, iz Kuršumlije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da njega pošaljemo u Brisel, zato što je tebi hitno. Koga si predvideo za Kinu?

MOMČILO PERIŠIĆ: Tejić Slobodan.

ZORAN LILIĆ: Kapetan bojnog broda, 1946. godište, iz Novog Sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Hajde da se složimo da ide Milanović u Brisel i Tejić u Peking, a ostalo preispitajte. Momir ima pravo kada kaže da imate i mlađih ljudi, spretnih, pametnih, koji sigurno govore strane jezike.

MOMČILO PERIŠIĆ: Nama je bitno da u zemlje, u kojima se donose strategijske odluke, idu ljudi koji zaista mogu da prate strategijski nivo. Jer, mi bismo mogli poslati pogrešne; u sferi taktike koji nisu u stanju da prate ova zbivanja, ne mogu da "slažu pločice" itd.

ZORAN LILIĆ: Koliko je pukovnika i potpukovnika?            

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pukovnika je 1.800.

ZORAN LILIĆ: Onda neka traži još deset dobrih.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, gospodine Predsedniče, ali ako ne zna jezik, nije se bavio obaveštajnim radom, nije završio određene škole - to je isto kao kada običnog radnika, šefa neke prodavnice, stavite za direktora preduzeća.

MOMIR BULATOVIĆ: U okviru ovih ljudi možete napraviti drugačiji raspored.

ZORAN LILIĆ: Možemo da zaključimo ovako; za Peking prihvatamo Tejić Slobodana, kapetana bojnog broda; i za Brisel - Milanović Jovana, a da se ostalo još pogleda. Prelazimo na sledeće: tekuća pitanja.

MOMČILO PERIŠIĆ: Molim vas za sugestiju, jer sam u zaista nezgodnoj poziciji i ne mogu bez vas da odlučim. To je pitanje služenja vojnog roka nacionalnih manjina.

ZORAN LILIĆ: To je teško pitanje.

Sećanje na Slobu: Patriotsko srce za Miloševića
Photo: Stock

MOMČILO PERIŠIĆ: Godišnje imamo ukupno oko 19 hiljada Šiptara koji treba da služe vojni rok.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sve smo to pročitali.

MOMČILO PERIŠIĆ: Sada ne možemo ništa zakonski da izmislimo i da ih prisilimo da dolaze u vojsku. Mislim da je, u ovom periodu i ovakvoj stabilnosti, štetno da ih prisilimo. Ali, veoma je štetno i da na neki način ne nadoknade to što ne služe vojsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne vredi, ne možemo ništa da uvedemo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Konsultovao sam i Ratka Markovića i druge. Nemamo nijedan mogući modus da ih prisilimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sada nam čine uslugu time što se ne odazivaju. One koji se odazivaju moramo da držimo pod nekom kontrolom.

MOMIR BULATOVIĆ: Po ovom materijalu, za mene je prihvatljiva jedino ova treća varijanta - da se selektivno, uz punu bezbijednosnu provjeru, poziva 3-5 odsto u odnosu na ostale vojnike, u određene jedinice Vojske Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jeste!

MOMČILO PERIŠIĆ: Da ih imamo i da niko ne može da nam kaže da ih nemamo: ali, da im ne dijelimo oružje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ali, tvojim internim pravilima da to bude; komandanti da vode računa da ne dovedu u opasnost jedinicu time što idu na stražarsku službu itd.

ZORAN LILIĆ: To je moguće.

MOMČILO PERIŠIĆ: Tako isto da rešim i sa Muslimanima i sa Mađarima.

Perišićeva briga za Srbe preko Drine: Ako im SRJ ne pomogne - izgubiće teritorije
Photo: Nigel Dickinson

ZORAN LILIĆ: Sandžaklijama!

 

MOMČILO PERIŠIĆ: To da bude otprilike tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemamo drugi način.

MOMČILO PERIŠIĆ: Inače, da izvode obuku i da idu na gađanja pod strogom kontrolom, ali da ne mogu biti na straži, ne mogu imati dostupno naoružanje i municiju bez kontrole. Ja nemam drugog načina u ovoj situaciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da nemaju municiju. Ne znam da li su se promenila vremena u vojsci, ali znam da oružje stoji ispred spavaonice. Prema tome, svako ima pristup oružju. Ako kupi tri metka i stavi u džep, može da napuni koju god hoćeš pušku.

MOMČILO PERIŠIĆ: Mislim da možemo da nađemo način.

ZORAN LILIĆ: Šta još imamo?

MOMČILO PERIŠIĆ: Mi moramo zauzeti stav na ovom nivou; јеr, zaista ne mogu da se otresem raznih pritisaka. Ako dozvolite, dao bih jedno objašnjenje. Gospoda predsednici znaju, i jedan i drugi, oni (preko Drine) su u takvoj situaciji da bez naše pomoći oni ne mogu voditi dalje rat. Prinuđeni su da gube prostor. Jer, njihova dosadašnja superiornost je bila isključivo u tehničkom faktoru, a taj tehnički i materijalni faktor su, na neki način, uticali na kvalitet ljudskog faktora. Ako im sada i dalje ne pomažemo, u smislu školovanja, finansiranja školovanog kadra i materijalne pomoći za pojedine oružane borbe, oni će početi da gube teritorije. Ako gube teritorije, postepeno će opadati borbeni moral i neprijatelj će ostvariti ono što inače želi; a ako to ostvari, bespredmetno je što su do sada radili i uz to - mi ne možemo zaustaviti rat da se ne prebaci na ovaj prostor. Znači, moramo nekako da im pomognemo. Da im nešto damo u ovakvim budžetskim uslovima - mi nemamo. To bi se direktno odrazilo na smanjenje naših rezervi. Ako smanjujemo rezerve koje su na  minimumu, time dovodimo nas u opasnost ako dođe do bilo kakve eskalacije na prostoru južnih granica, prema Albaniji ili na samom Kosovu. Sebe dovodimo u poziciju da ne možemo izvršiti zadatak. Prema tome, pred ovim narodom i društvom, u tom slučaju, biću prvi "na tapetu" koji nije izvršio zadatak, a zajedno sa mnom i vi.

Između dva zla, prema tome, mi moramo birati,  da ne kažem, lakše i bolje. U tom smislu, ovde ću istaći osnovne probleme na kojima oni insistiraju, a vi se odlučite. U skladu s tim, ja ću da radim. Možda je najbolji sledeći izlaz: da se njihova politička rukovodstva i vlade prisile da oforme budžet i kažu koliko odvajaju za vojsku, a kolika treba pomoć. Oni do sada, verovali ili ne, nisu za vojsku odvajali skoro ništa, sem nešto površno; oni uopšte nemaju nikakvu zakonsku regulativu, nikakav zaokruženi budžet za vojsku itd; nego su se oslonili na nas. Pred nama se pojavljuju isključivo sa zahtevima, a kada treba nešto kreirati, pa čak i presudno uticati, često odlučuju kontraproduktivno. Ovo su problemi koje postavljaju Republika Srpska i Republika Srpska Krajina o kojima ja ne mogu odlučiti bez  vaše saglasnosti. Prvo, o čemu je reč su zahtevi za popunu hranom, odećom, obukom, municijom itd. Mi predlažemo sledeće: da sve to razreše njihove vlade, ali da im mi pomognemo samo ono što vi odredite - u rezervnim delovima i municiji; znači, u rezervnim delovima i sredstvima koja imamo van formacija, a u municiji samo što vi odobrite. To je iz razloga koji sam rekao: materijalne rezerve su iscrpljene i mi nemamo para za nabavku novog. S druge strane, mi ih ne smemo prepustiti same sebi. Drugi problem je plaćanje remontnih usluga. Gro te tehnike se mora remontovati; remontovanje se vrši kod nas, za to su potrebni ogromni troškovi, a za koje nemamo sredstava. Predlažemo da oni iznađu rešenja, mi da izvršimo remont, ali da nam oni nadoknade iznose u vidu kompenzacije ili nečega drugog.  Za 1993. godinu troškovi iznose 560 hiljada maraka. Od toga nisu ništa nadoknadili. Treće - ustupanje rezervnih delova za naoružavanje i vojnu opremu itd.

Laže i obećava: Radovan Karadžić, šahista
Photo: Stock

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To neće nikada ustupiti; i što im ne treba - neće ustupiti. Kada su prvi put uzeli Goražde, onda smo od Radovana tražili da se prebaci mašina u "Prvi partizan", koja je jedina u Jugoslaviji pravila kapisle za pešadijsku municiju. Nisu hteli, jer treba njima. Posle su je uzeli Muslimani. Oni nemaju fabriku pešadijske municije. Kod njih važi pravilo: šta je naše - to je i naše i njihovo; a šta je njihovo - to je njihovo. Možeš da se "obesiš", neće dati ništa. Sada tamo imaju rezervnih delova koje uopšte ne mogu da upotrebe.

 

MOMČILO PERIŠIĆ: Pa to mi tražimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, neće ti to dati! Nemoj da misliš da ćeš to dobiti.

MOMČILO PERlŠIĆ: Evo, na primer, Hadžići, "Kosmos", "Rudi Čajavec" i drugi - ne daju nam to što mogu. Ja vas molim da izvršite pritisak na njih da nam to daju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni će da kažu, kao za onu fabriku za kapisle: da će da daju, i neće dati.

MOMČILO PERIŠIĆ: Dalje, na primer, nadoknada goriva. Oni ovde dolaze, mi im dajemo gorivo i nemamo nikakvu nadoknadu. Zatim, lečenje boraca i ranjenih. Kada smo budžetirali zdravstveno osiguranje, nismo imali u vidu veći priliv ranjenika. Mi smo to mogli planirati; ali, u krajnjoj liniji, nismo ni imali sredstava. Sada je neverovatno veliki priliv ranjenika; ne samo njih, nego i drugih bolesnika koji se leče kod nas. Automatski, sve to ide na teret zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika, a posebno vojnika. Ako biste mogli to da rešite, kao i ovo što je vezano za kadrovsko pitanje - o čemu mi je potreban vaš stav. Oni su proizveli 155 podoficira u činove oficira, što je već 29 hiljada potrebnih za razliku u plati. To bismo mogli nekako i da nadoknadimo. Ali, imaju unapređenje 195 oficira i 158 podoficira u Republici Srpskoj, i 31 oficir, 125 podoficira u Republici Krajini. Za to je potreban kompletan milion. Mi nemamo drugog načina osim da smanjujemo plate da bismo ovo nadoknadili ili da se daju neka nova sredstva. Treće - kod nas je sada na školovanju, koje završavaju, ukupno 208 učenika i studenata, od čega 143 iz Republike Srpske i 65 iz Republike Srpske krajine; od kojih je: Srba i Crnogoraca 161, Jugoslovena 32;  dodatnom proverom smo ustanovili da su kod "Jugoslovena" - tri Muslimana,  jedan Hrvat i 28 Srba; Muslimana koji se tako deklarišu ima osam, Hrvata četiri, Makedonaca jedan, i ostalih - dva. Sada, prvo, ako ih unapredimo, što predsednik države samo ima pravo a oni ne, onda bi bilo logično da ih i plaćamo; za to mi nemamo sredstava. Drugo, posebno je bitno - ako ove Muslimane pošaljemo tamo, oni će ih ubiti. Ako ih ostavimo i rasporedimo kod nas, to će stvoriti averziju kod naših ljudi. Predlažem, što bi najbolje bilo, da ih ne proizvedemo u činove, a ove druge proizvedemo i pošaljemo sa napomenom da Republika Srpska i Republika Srpska Krajina obezbede njihovo finansiranje, jer mi za to nemamo mogućnosti. Inače, traže i za onaj sistem KUB, o kome smo bili doneli odluku, pa je stopirali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa neka traže.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja neću bez vašeg znanja i odobrenja ništa da uradim. Ali, molim vas da vi pozovete predsednike, nekako ih ubedite i stavite pred viši stepen odgovornosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Stanje rezervi Vojske Jugoslavije je na donjoj granici tolerancije. Mislim da bismo mi bili krajnje neodgovorni prema poslu koji radimo, ako bismo dozvolili da se ide ispod tih rezervi Vojske Jugoslavije.

MOMČILO PERIŠIĆ: Tačno!

Važno da je veselo: Momir Bulatović
Photo: Stock

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I nije prvi put da mi kažemo generalu Perišiću što je on njima objasnio; on ne sme da ide dalje i da te rezerve naruši. Njihovo obezbeđenje moramo da definišemo nekim sredstvima kojima ne bismo opteretiti Vojsku Jugoslavije i iscrpljivali dalje ovako iscrpljene rezerve. Ja mislim da ne možemo logički drukčije o tome da razmišljamo. Nije mi jasno da nema nikakvih sredstava odavde za vojne potrebe! Apsolutno nikakve!

 

PAVLE BULATOVIĆ: Predsjedniče, ako dozvolite, rekao bih da je prošle nedelje u Ministarstvu održan sastanak sa pomoćnicima ministara Republike Srpske i Republike Srpske Krajine o nabavci, odnosno proizvodnji neophodnih sredstava koja se mogu proizvoditi u našim fabrikama namjenske proizvodnje. Napravljen je jedan račun, koji Republiku Srpsku košta oko 33 miliona, a Republiku Srpsku Krajinu 3,5 miliona. Oni tvrde da će obezbijediti sredstva u tom iznosu. Iduće nedelje, imam namjeru da pozovem ministre odbrane i da prefektuiramo koje su to garancije i na koja sredstva računaju za taj  iznos. Oni su tvrdili da imaju obezbijeđena sredstva.

ZORAN LILIĆ: To su tvrdili i prošli put, pretprošli i svakog prethodnog. Mislim da oko toga stvarno više ne vredi raspravljati.

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni ne daju ništa.

MOMIR BULATOVIĆ: Tu postoji jednostavna logika, o kojoj govori Slobodan: nema čega nema.

ZORAN LILIĆ: Ne možeš dobiti ono čega nema.

MOMIR BULATOVIĆ: Mi smo sva ova pitanja, koja je sada spomenuo general Perišić, toga se sjećate, uvijek raspravljali i ona nam se uvijek vraćaju kao bumerang u nekim, konkretnim situacijama. Rajo će nam sigurno doskočiti sada sa ovim što je centralni problem. Mi ni ovaj nivo trošenja u Jugoslaviji ne možemo da obezbijedimo u skladu sa onim što je u ovoj državi proklamovano. Razriješili smo problem prohodnosti: pošto nijedan metak ne možemo da dobijemo džabe; znači, rekli smo - pod istim uslovima to treba da premostimo. Ministar Bulatović kaže da oni tvrde da imaju ta sredstva, ali mi znamo da ih oni neće skupiti. Ali, ne smemo biti zaista neobjektivni i neodgovorni - jer smo zajednički u istom poslu i istoj situaciji i ne možemo sada potrošiti to malo novca što ima na onu stranu tamo, a nikakve kontrole, saradnje i koordinacije nemamo. Sutra da se ovde nešto desi, nećemo imati mogućnosti sebe da obezbijedimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kazaće: iscrpili ste rezerve, znajući da ih više nema i čekali ste da vam se digne Kosovo, pa da nemate s čim ni da puknete; izdaja zemlje. Nego šta nego je izdaja zemlje, kada ostaviš vojsku bez rezerve i municije, šta će ti onda i vojska; onda da je raspustimo.

ZORAN LILIĆ: Mislim da je zaključak jasan. Po ovom pitanju smo već raspravljali i doneli zaključak koji je apsolutno identičan onome što kažu predsednik Milošević i predsednik Bulatović. Znači, nema onoga čega nema, ne može da se dobije. Ako ima sredstava za proizvodnju, tu je ministar odbrane.

O njegovim ekonomskim merama raspravlja VSO: Dragoslav Avramović, guverner Narodne banke
Photo: Stock

PAVLE BULATOVIĆ: Znači, ja mogu da odobrim jedino pod uslovom da oni finansiraju proizvodnju.

 

ZORAN LILIĆ: Apsolutno!

MOMIR BULATOVIĆ: Neka plate taj dio. Mi možemo da sačekamo petnaest ili mjesec dana.

PAVLE BULATOVIĆ: Ali, ne mogu dobiti ništa uz obećanje da će dati pare. Neka polože pare.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ali pitanje KUB sistema nije pitanje da li nešto dati, nego da li mi, kao Vrhovni savet odbrane, možemo da zaključimo da nam sa juga - jer je reč o sistemu koji je lociran na području Niša, ne preti nikakva opasnost iz vazduha; i to u okolnostima u kojima nas stalno povređuju američki avioni na granici prema Makedoniji?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ne može!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sada sa helikopterima povređuju, a kada počnu sutra sa avionima, čime ćeš da ih gađaš? Oni će dobro znaju da li imaš čime da ih gađaš. Mislim da sada ne povređuju granicu avionima, jer dobro znaju da imamo čime da ih skinemo. Sutra, ako nemaš čime da ih skineš, stalno će da ti defiluju i razbijaju prozore od probijanja zvučnog zida i tih udara, i da ti se smeju. Mislim da mi ne možemo da donesemo odluku: ne treba nam tamo prema jugu, izmestite ga!

ZORAN LILIĆ: To je jasno!

MOMČILO PERIŠIĆ: Verovatnoća je momentalno veća otud nego odozdo, ali nam i dole to treba. Treba samo da znate da u Republici Srpskoj izdržavamo i plaćamo - taj podatak nemate u materijalu - 4.173 lica, ili 7,42 odsto iz Vojske Jugoslavije; a u Republici Srpskoj Krajini 1.474 ili 2,62 odsto od Vojske Jugoslavije; znači, ukupno 5.647 ljudi. Godišnje za njih izdvajamo oko 14 miliona,  a za narednu godinu treba isto toliko;  to je samo za njihove plate. To im je ogromna pomoć.

RADOJE KONTIĆ: Taj broj se pojavljuje u onom vašem ukupnom broju?

MOMČILO PERIŠIĆ: Da!

ZORAN LILIĆ: To može da napravi pometnju u platama.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo je samo informacija da je znate. Sledeće, informacija oko finansiranja. Ukupno je odobreno 1.264 miliona za vojni budžet; od toga je realizovano, do 1. juna, 460 miliona ili 36,39 odsto. To su potrebe do kraja godine; znači, do kraja godine nam treba još 1.241 - razlog je taj što je rast plata bio kod nas sa osnovicom 35, a u organima uprave 50. Sada naše plate mogu da drastično stagniraju, što bi izazvalo socijalne nemire; ili, pak, ovako kako je išlo, probili smo za 50 odsto. To je prvo što smo probili. Drugo, nisu plaćene obaveze iz prošle godine. Treće, uvedene su akcize i mi plaćamo sve moguće poreze, a vojska do ove godine nije plaćala akcize na benzin i druge derivate, niti bilo kakve poreze na usluge. Prema tome, do kraja godine, pored ovoga što imamo, potrebno nam je još oko 437 miliona dinara na ukupan iznos. Znači, ne 1.264 miliona, nego preko 1.600.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tačno 1.700.

MOMČILO PERIŠIĆ: Prema tome, da bismo zaokružili proces to je toliko, s napomenom da bi se moglo ublažiti i svesti na manji nivo ako bismo bili oslobođeni svih dažbina i poreza na raznorazne nabavke, počev od poljoprivrednih proizvoda itd. Ali, to je sve isto, jer se radi o istom budžetu. Pošto ste se interesovali za neke druge stvari, rekao bih vam kolike su plate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pročitali smo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Za maj ne znamo. Najniža plata - podoficir, iznosi 169 dinara. Najviša - to je moja plata, iznosi 448. Vojnik po ugovoru ima daleko manje, vodnik - 150, vodnik I klase -157.

ZORAN LILIĆ: Rajo, izvoli, ti si hteo nešto povodom ove tačke da kažeš!

Rat košta, nema se para: Muke Slobodana Miloševića
Photo: EPA

RADOJE KONTIĆ: Da, hteo sam nešto oko ličnih dohodaka u Jugoslaviji i zarada za prošli mesec, odnosno za mesec maj.  Kretanje ličnih dohodaka u maju mjesecu i početkom juna mjeseca prete da sruše Program ekonomske stabilizacije. Ja ću izneti konkretan problem vezano za Vojsku Jugoslavije. Tu ima dva pitanja - jedno je vezano za ratne rezerve, jer ispod minimuma rezervi ni po koju cijenu ne bismo smjeli ići. S druge strane, opasnost po bezbednost zemlje nije uopšte u skladu sa raspoloživim nivoom. Ali, nadam se da ćemo o tome uskoro diskutovati. Sada je general Perišić izneo da su njihove potrebe veće od onoga što smo mi planirali za ovu godinu (400 miliona), i to milijardu i 700 miliona. Nadam se da ćemo to veoma brzo staviti na dnevni red, jer neka previrmanisanja u okviru budžetskih stavki ugroziće druge odluke, posebno će ugroziti pitanje zarada za Vojsku Jugoslavije. Konkretno, oko zarada. Savezna vlada usklađuje svoje zarade, a time i zarade Jugoslavije, sa onim što se odigrava u Srbiji. Mi idemo sa akontacijom, onda sačekamo da se u Republici Srbiji odredi osnovica za isplatu ličnih dohodaka za protekli mesec, pa onda mi nakon toga vršimo usklađivanje na nivou federacije, odnosno usklađivanje sa isplatama za Vojsku Jugoslavije. Pri tome, stoji kao činjenica to smo napravili mi zajedno, da smo za vojsku Jugoslavije ušli sa osnovicom od 35 dinara, jer u budžetu nije bilo dovoljno sredstava u okviru odobrenih 780 miliona dinara, pa smo te stavke smanjili za Vojsku Jugoslavije, dok je Savezna administracija obračunata sa 50 dinara, ali isplata u proteklih pet mjeseci uvek je vršena sa istom osnovicom. Kada bismo sada nastavili isplate iz mjeseca aprila do kraja godine, Vojska bi, otprilike, ostala sa devetim mjesecom bez sredstava za dalju isplatu u odnosu na ono što je planirano, dok bi savezna administracija imala isplate do 11. mjeseca (...) Drugo, za boračko-invalidsku zaštitu - verovatno će do vas doći protesti - trebalo je da im povećamo 42 odsto. Na žalost, tih sredstava u našem budžetu nemamo. Mi smo to povećali 18 odsto. Ovih 30 odsto koliko je povećanje u Srbiji, to je katastrofa od saveznog budžeta. Moram da priznam da sam u situaciji da ne znam šta da radim? Isplatiti koliko je Srbija isplatila, tih para nemamo!

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemoj da isplaćuješ pare koje nemaš!

RADOJE KONTIĆ: Imam momentalno pare da isplatim, ali šta posle?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam razgovarao sa Mirkom Marjanovićem - razumeo sam da tu oni sada "koče"; oni moraju da vrate to! Ja zа to ne znam.

Miloševićev prijatelj: Mirko Marjanović, tadašnji srpski premijer
Photo: Stock

RADOJE KONTIĆ: Objavljeno je da je osnovica 81 dinar. Najveća plata za mjesec april u saveznoj administraciji je 430 dinara - toliko ima predsednik Lilić, toliko imam i ja, plus radni staž. Sada bi to trebalo povećati 30 odsto. To je 560 dinara za maj mesec, plus radni staž. Toga nema! Ja sam sve ovo stopirao. Za Vojsku mi je najteže. Ovi su već isplatili 81 dinar;  zarada profesora za prošli mjesec je 600, 700, 800 dinara! Mi to ne možemo isplatiti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemoj da isplatiš, jer nemaš pare!

MOMIR BULATOVIĆ: Mi smo kao članovi Vrhovnog saveta odbrane tražili da dobijemo preciznu informaciju o platama. Preda mnom su dva papira; ja mislim da mi imamo dvije vojske - Ministarstvo odbrane je dalo pregled plata profesionalnih vojnika za april 1994. godine i Generalštab je dao pregled plata i vojnog dodatka profesionalnih vojnika za april 1994. godine: "General-pukovnik po Ministarstvu odbrane je primio ukupno 487 dinara, a po Generalštabu 470". To je različito po svim elementima.

MOMČILO PERIŠIĆ: U fusnoti ima objašnjenje. Tu se kaže da nije prikazan taj dodatak, ovo ili ono. Ja sam vama prikazao ono što se prima.

MOMIR BULATOVIĆ: Opet se ne slaže! Vojni dodatak po jednom materijalu za čin general-pukovnika je 103 dinara, a po drugom materijalu 86 dinara?! Zna se šta je vojni dodatak!

ZORAN LILIĆ: Molim vas, napravite jedan zajednički materijal koji ćete usaglasiti, da ovde ne bismo gubili vreme.

MOMIR BULATOVIĆ: Prošli put smo tražili da dobijemo materijal, ali ga nismo dobili - dobili smo dva različita materijala. Drugo, centralni problem je ono o čemu smo prošli put pričali, kako da namaknemo ova nedostajuća sredstva pri ovom nivou potrošnje. Predsednik Vlade Srbije je javno rekao da nema budžetskog deficita za Srbiju. Predsednik Vlade Crne Gore je javno rekao da će, ako ništa drugo, zaraditi nedostajućih 34 miliona, da bi se primila prosječna plata po cijeni od 50 dinara! Po svoj logici materijala koji sam pročitao, a bliska mi je finansijska problematika, to je ista ona logika koju smo imali u periodu hiperinflacije. Ako krenemo tom logikom, izdržaćemo mjesec dana i onda je - "đavo došao po svoje"! Ako ćemo se držati restrikcija, onda je nemoguće, s jedne strane, stvoriti obavezu, pa onda tu obavezu izmiriti nakon mjesec ili dva dana. Generale Perišiću, nemojte se ljutiti, ali 420 miliona u ovoj državi sada nema! Ne znam gdje ćemo namaknuti i ovih 75 miliona, koji su i sada sporni. Mi možemo da krenemo sa deficitarnim finansiranjem, ali šta će onda biti?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To ne možemo nikako! Ako krenemo u deficitarno finansiranje, opet ćemo doći na platu od dva dinara!

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodo predsednici, ja samo vama iznosim u čemu je problem. Ja vam ponavljam - Vojsku ćemo motivisati, biće u funkciji države; neka prima 10 dinara, ali da druge strukture ne primaju 80 dinara! Ja ne mogu ljudima objasniti takvu disproporciju! Molim vas, poštovaćemo odluku kakvu donesete. Molim vas da me shvatite. Moje nije da određujem nivo plata, niti vama da obrazlažem bilo šta materijalno, moje je da vodim računa o borbenoj gotovosti! Upravo zato što sam vezan za neke stvari koje ne treba da radim, nema me tamo gde treba, pa onda ima propusta. Molim vas da mi pomognete, a ja realno iznosim problem, jer nisam u stanju da ga rešim!

MOMIR BULATOVIĆ: Naš guverner Narodne banke je medijska ličnost. Sada boravi u Crnoj Gori. On održi predavanje da su "nadnice sramno niske". Tačno je, zaista su niske - ne može se od toga živjeti, ali ne može se govoriti: "povećaj nadnice", a držimo -se budžetskih okvira; budžetski okvir je takav kakav jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Moramo se držati budžetskih okvira. Mislim da drugi zaključak nije moguć. Ovo što smeta u Srbiji, to ćemo da raščistimo - druge nema!

Navodna briga za narod: Beograd, mračna slika iz sredine devedesetih
Photo: Stock

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, vi znate, a i Avramović je rekao da smo se domaćinski ponašali - mi ćemo to odraditi do kraja. Ali, molim vas da ne stvorimo neke tenzije, zbog disproporcija koje postoje, jer one mogu situaciju još više da uslože.

 

RADOJE KONTIĆ: Ne znam kako ste s Avramovićem razgovarali, ali pismo koje je vama uputio govori sasvim drugačije: "Za prvo polugođe ste potrošili 500 puta dva, to je milijarda; znači, imate još preko 250 miliona za povećanje plata; prema tome, sve je "o kej" kod Vojske"! Dalje, oni su doneli odluku na savetu guvernera da se počne sa isplatom devizne štednje od 30 maraka рo svakoj partiji, i doneli su odluku da to tereti savezni budžet?! To je cifra od 350 miliona dinara za drugo polugođe; podeljeno to sa dva, to znači da bi savezni budžet trebalo da izdvoji 180 miliona dinara, a moj ukupni budžet je oko 300 miliona?! Ja ne razumem kakve su to odluke i na koji način se donose? To je izvanredan monetarni efekat. Suprotstaviti se Avramoviću nije uputno, jer će onda na tebe sasuti "drvlje i kamenje". Ali ove stvari su kontraproduktivne Programu. Ja sam u velikim dilemama šta da radimo. Mi imamo 411 miliona, mimo Vojske; smanjili smo prema dogovoru za 20 odsto, znači, išli smo na 360 miliona, a on planira 180 miliona na teret budžeta za drugo polugođe za pokriće devizne štednje?!

MOMIR BULATOVIĆ: On je doveo porodicu u Budvu, ide okolo po Crnoj Gori i govori da se za elektroenergetske objekte ispostave računice za remont, pa da to daju Narodnoj banci! On se ponaša kao predsjednik Vlade! Ja ne sumnjam u njegovu dobronamjernost, ali mu treba objasniti neke stvari.

RADOJE KONTIĆ: Da je to bar podijelio: nešto republike, nešto banke, nešto Narodna banka, nego - sve savezni budžet! To nije rješenje.

ZORAN LILIĆ: Za to je Narodna banka bila garant, a ne Savezna vlada?!

RADOJE KONTIĆ: Da, ali on kaže da će dati Saveznoj vladi kredit! No, nisam mislio da danas o tome raspravljamo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam doveden u neverovatan procep: računato je na osnovicu 35, ovde se išlo na 50; šta sada da radimo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nešto s mehanizmom za obračun nešto nije u redu. Budžet se napravi, prema tom budžetu moraju svi da se ravnjaju.

MOMČILO PERIŠIĆ: Da, gospodine predsedniče, ali vi znate koliko je plata rasla drugim institucijama.

Milošević protestuje: Primio sam samo 400 dinara platu
Photo: EPA

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja ne znam - ja sam primio 400 dinara pre ne znam koliko dana. Ja ne znam kakve su to plate u Srbiji; čije su to plate u Srbiji kada su tako velike? Govorimo o platama u neprivredi, ne u privredi. Ja sam tražio od Vlade Republike Srbije da obuzda divljanje plata u neprivredi. To je bilo pre neki dan na prvoj stranici "Politike" - izvršila je restrikcije, zabranila rast plata u neprivredi, ograničila u bankama, ograničila u lokalnoj samoupravi itd. Jer, ima predsednika opština koji imaju po 600-700 dinara; Vlada ih je sve srezala u okviru državne uprave. On sada kaže: povećala Srbija na 81 dinar; to ću ja da raščistim! Pre neki dan smo nas trojica bili zajedno i upozorili na divljanje plata u neprivredi. U svakom slučaju, savezna administracija ne sme to da sledi, a mi ćemo u Srbiji to da zaustavimo, tu nema govora! Mi smo u decembru i početkom januara smatrali da je fantastično ako plate izađu na 100 do 120 dinara, jer smo pre toga imali dva-tri dinara platu. Sada već razgovaramo o ciframa za ono vreme basnoslovnim, a troškovi su padali. Juče sam imao referisanje oko toga resornih ministara i predsednika Vlade. Mi sada idemo dalje na obaranje cena PTT-a, dalje na obaranje сеnа komunalnih usluga, da bi se delovalo stabilizaciono. Idemo na fiksiranje cena elektroprivrede - nema povećanja iako to elektroprivreda traži! Danas će biti doneta odluka da se "Matroz" proglašava za javno preduzeće, da bi držali roto-papir. Jer, kada novine sa 30 para skoče na 50 para, seljak odmah kaže; nije više pet jaja za dinar, nego je tri jaja za dinar. To ne sme da se povećava: štampa, struja,  telefon itd.  stvari koje su indikativne za građane da li je krenula inflacija. Meni je novo ovo da su posebno podigli plate; moja plata se nije digla, sem ako se nešto nije danas dogodilo! Raja nikako ne sme da izađe iz saveznog budžeta, ne smemo "provaliti" savezni budžet.

 

RADOJE KONTIĆ: Pa, ne smem i da hoću, kako da ga probijem!

MOMIR BULATOVIĆ: Šta znači ovih 81 dinar?

RADOJE KONTIĆ: To je njihov koeficijent u Srbiji za obračun. Na primer, ministar sada ima koeficijent 5, puta 81 dinar, to je 405 dinara, plus minuli rad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je nešto novo, ja sam primio platu od 400 dinara a ja imam koeficijent 7, on ima 5?

RADOJE KONTIĆ: Ti si dobio samo akontaciju za mjesec maj. Sada gore ide 30 odsto.

MOMIR BULATOVIĆ: I za ovaj nivo plata, gde naučni saradnik u Institutu dobije 120 dinara, nedostaje nam 35 miliona dinara. Ja sam primio 290 dinara, sa radnim stažom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kod nas imaju koeficijenti koji idu od 0,8 do 7,0. Sedam imam samo ja, a predsednik Vlade ima 6, ministri 5.

ZORAN LILIĆ: Ja bih predložio da ovaj razgovor nastavimo za ručkom. Da li se slažete? (Odobravanje).

 

* Nastavak feljtona u subotu 20. avgusta 

star
Oceni
4.24
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak