Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (8)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (113)

Kecmanović: Briga o pravoslavnom Sarajevu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Obnova pravoslavlja u Sarajevu je prioritet: Dr Nenad Kecmanović, odlučan
Obnova pravoslavlja u Sarajevu je prioritet: Dr Nenad Kecmanović, odlučan
PHOTO: wikimedia.org

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 28. avgusta 1992. godine

NEUSPEO POKUŠAJ DIKTATA BEOGRADU (London, 27. avgusta):
Konferencija o SRJ završena je večeras uspešno, na veliko zadovoljstvo britanske strane - ali tek posle trenutka neočekivane krize je zapretila skandaloznim raspletom, pošto je predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić, doznali smo - bio u iskušenju da izađe sa zasedanja.

Ćosićeva reakcija, kasno posle podne izazvana je pojavom papira - ponižavajućeg ultimatuma Srbiji i Crnoj Gori, koje su nazvane "agresorima" i "ugnjetačima". Dopisnik "Politike" je imao priliku da (na minut) pređe pogledom preko naredbodavnog teksta od samih odredbi koje su - jedna ispod druge - počinjale rečju "mora".

Nemogućno je doslovno reprodukovati - ali tražilo se da Srbija i Crna Gora smesta obustave "agresiju" u Bosni i Hercegovini. Zatim da se smesta da samostalni status Kosovu, Vojvodini i Sandžaku. I da, uz mnoge druge slične naredbe - Srbija i Crna Gora smesta obustave insistiranje na imenu Jugoslavije, jer se to ime navodno zauvek izbacuje iz upotrebe.

Ako i kad ispune sve navedene zahteve - Srbija i Crna Gora bi stekle pravo da traže sopstveno državno priznanje i prestanak izopštenja iz svetske zajednice. Traženo je, doznali smo - bez ikakvog ograničenja, da se tekst (koji je podeljen svim delagacijama) usvoji kao zvanični dokument konferencije.

Povlačite nacrt ili napuštam konferenciju: Dobrica Ćosić u zanosu ultimatuma
Photo: FoNet/Božidar Petrović
Predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić je tada rekao da će on lično napustiti konferenciju onog časa kad to bude učinjeno, ako dokument bude glasio kako je predloženo, obavešteni smo. Nacrt je povučen, u interesu daljih konsultacija. Naknadno smo saznali da je druga ponuđena verzija obilovala još težim izrazima. Tekst je upućen na treću doradu... I treća verzija je bila crnja od prethodne dve.

Britanija se našla na mukama. Pojavilo se srednje rešenje - ideja da se papir pročita, a da ne bude dokument! Izgleda da je jugoslovenska strana bila spremna da to prihvati - ali su sada sve muslimanske zemlje (i bosanski Muslimani) zapretile sopstvenim napuštanjem konferencije.

Data je pauza teške neizvesnosti. Predstavnik domaćina, premijer Džon Mejdžor, mirno je počeo da rezimira krajnji učinak dvodnevnog zasedanja bez pominjanja fantom-papira, kao da ga nije ni bilo. Mejdžor je ocenio zasedanje kao pomak napred, rekavši da su svi predstavnici bivše Jugoslavije izričito prihvatili principe na osnovu kojih će se rad nastaviti u Ženevi. Uz ostale - svi su prihvatili i princip da se granice bivših republika ne mogu menjati silom. Sankcije prema Srbiji ostaju - i biće pooštrene, dok se ne ostvari sve što je obećano.

Danas posle podne, ostvaren je na isti način dogovor o obustavi neprijatejstava u Bosni i Hercegovini. Preuzeta je obaveza prekida nasilja. Obećano je ukidanje vojne blokade gradova. Teško naoružanje staviće se pod međunarodnu kontrolu. Rečeno je da sve snage dospevaju pod "centralnu kontrolu", ali nismo dobili razjašnjenje pojma "centralna kontrola" - kontrola priznate vlade ili kontrola tronacionalnog tela? Svi učesnici su preuzeli obavezu da obustave svaku pomoć "samoproklamovanim vladama". Identifikuju se i potpisuju sva oruđa od minobacača nadalje sa pozicijama i brojčanim stanjem koje Ujedinjene nacije moraju dobiti za 24 sata. Iznad Bosne i Hercegovine zabranjeni su vojni letovi. Uspostavlja se komunikacija između dosad zaraćenih komandi. Posmatrači UN izlaze na bosansku granicu prema Srbiji i Crnoj Gori - ali prihvaćen je predlog Rusije - da posmatrači paze i na granice prema Hrvatskoj.

Preuzeta je obaveza da se propuštaju konvoji humanitarne pomoći u svim pravcima. Prema onome što se moglo doznati, plan dodatnog pooštravanja sankcija koji je beogradska delegacija prihvatila bezpogovorno - ima 41 tačku!

Na kraju konferencije, premijer Milan Panić (koji je danas imao sastanak i sa šiptarskim predstavnikom Ibrahimom Rugovom), izrazio je zadovoljstvo njenim učinkom. (P. Popović)

***

Milošević: STATUS KOSOVA - UNUTRAŠNJE PITANJE SRBIJE I JUGOSLAVIJE (London, 27. avgusta):
U vezi sa predlogom dokumenta londonske konferencije da se u okviru specijalne grupe razmatra "bivša" Autonomna Pokrajina Kosovo - kako je u tom tekstu formulisano - predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević je kategorično intervenisao, rekavši da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije i Jugoslavije.

Kosovo je naše unutrašnje pitanje koje rešavamo torturom: Slobodan Milošević, tenk-demokrata
Photo: Stock
Slobodan Milošević je rekao: "Pitanja ljudskih i manjinskih prava su jedno, a pitanje statusa Kosova kao autonomne pokrajine u Srbiji drugo. Kosovo i Metohija nije bivša, već postojeća autonomna pokrajina u Republici Srbiji u skladu sa njenim ustavom. Zato smatram da međunarodna zajednica može Srbiji i Jugoslaviji da stavlja primedbe samo u granicama ispunjenja najviših standarda KEBS-a u pogledu ljudskih prava i manjinskih prava".

Kako je Tanjugu saopšteno iz Kabineta predsednika Republike Milošević je naglasio: "Sva druga pitanja koja se tiču Kosova i Metohije su unutrašnja pitanja Srbije i Jugoslavije, koja mi rešavamo samostalno u skladu sa svojim ustavom. Kosovo i Metohija nikada nisu bili albanska autonomna pokrajina, već je to autonomna pokrajina u Srbiji zbog specifične nacionalne strukture stanovništva kao i kulturnih, istorijskih i drugih specifičnosti na ovom prostoru."

***

VOJNI ODGOVOR NIJE PRAVI ODGOVOR (Berlin, 27. avgusta):
Nemački kacelar Helmut Kol i francuski predsednik Fransoa Miteran izjavili su da uloga njihovih zemalja u okončanju jugoslovenskog sukoba ostaje ograničena na humanitarnu i diplomatsku pomoć.

Kol i Miteran su na konferenciji za štampu posle jučerašnjih razgovora na nemačkom ostrvu Borkum naglasili da se Nemačka i Francuska neće vojno mešati u jugoslovenski konflikt.

"Vojni odgovor nije pravi odgovor. Mora se naći miroljubiv odgovor u dijalogu", rekao je predsednik Miteran. Kancelar Kol se založio za veću humanitarnu pomoć izbeglicama iz jugoslovenske ratne zone. "Rat je sramota za Evropu 1992. godine", izjavio je Kol.

***

Mazovjecki: U BOSNI NEMA LJUDSKIH PRAVA (Ženeva, 27. avgusta):
U Bosni i Hercegovini više ne postoje ljudska prava, izjavio je danas u Ženevi bivši poljski premijer Tadeuš Mazovjecki, koji je u svojstvu specijalnog izveštača Komisije UN za prava čoveka nedavno boravio u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.

Na današnjoj konferenciji za štampu Mazovjecki je, kako javlja Rojter, izjavio da sve strane u bosanskom konfliktu krše ljudska prava, ali je dodao da su najveće žrtve Muslimani. Situaciju na terenu u BiH Mazovjecki je ocenio kao veoma dramatičnu i založio se za "veoma ozbiljnu akciju".

Photo: Darko Bandić
Kao jedan od osnovnih razloga za kršenje ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji, Mazovjecki je naveo ogromnu količinu oružja na tim prostorima. Za etničko čišćenje i neke tvrdnje da ljudi "dobrovoljno" napuštaju svoje domove Mazovjecki je rekao da je to običan cinizam. On je dodao da je etničko čišćenje u Bosni mnogo brutalnije nego ono koje se događalo u Hrvatskoj.

Svoj preliminarni izveštaj, sačinjen na osnovu podataka do kojih je došao tokom boravka u tri bivše jugoslovenske republike, Mazovjecki će sutra prezentirati Komisiji UN za prava čoveka. Izveštaj će zatim biti prosleđen generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju i Savetu bezbednosti. Mazovjecki je najavio da nastavlja svoju misiju i da bi već sledećeg meseca mogao ponovo da dođe u Jugoslaviju.

***

POGINULO VIŠE OSOBA (Sarajevo, 27. avgusta):
Najmanje devet osoba je poginulo, a više od 20 ranjeno prilikom današnje eksplozije granate u sarajevskom naselju Čengić vila, javlja Rojter, pozivajući se na izjave svedoka. Asošijeted pres, međutim, navodi da se radi o eksploziji tri granate, koje su usmrtile tri osobe, uključujući i jednog 11-godišnjeg dečaka. AP takođe kaže da je dvadesetak ljudi ranjeno.

Po svemu sudeći, do eksplozije je došlo između dva reda, od kojih su u jednom ljudi ispred pekare čekali za hleb, a u drugom redu za autobus.

Photo: Jean-Baptiste Avril
Čengić vila je naselje koje se nalazi pod kontrolom srpskih snaga još od aprila. Drugi detalji zasad nisu poznati.

***

MESEC DANA SA ALIJOM IZETBEGOVIĆEM
Mandat doktora Nenada Kecmanovića u Predsedništvu Bosne i Hercegovine nije bio dugog veka, ali već duže vreme priča koju bi on mogao da ispriča čeka se sa interesovanjem. U razgovoru za "Politiku" doktor Nenad Kecmanović opisao je dileme s kojima se sukobio pre odluke da prihvati funkciju, opisao je rad Predsedništva Bosne i Hercegovine u Sarajevu i druga svoja politička viđenja.

Doktor Kecmanović je pre svega istakao da su njemu, posle ostavke dr Koljevića i dr Plavšić, prednost da uđe u Predsedništvo davali izborni rezultati, kao trećem na rang-listi. On takođe podseća da je bilo žestokih prigovora od strane rukovodstva SDS da je neregularno takvo popunjavanje republičkog Predsedništva. On isto tako veli da je "pomirio" opoziciju i vlast postavljajući svoja tri uslova da uđe u Predsedništvo.

Prvo je da se uspostavi konsenzus u odlučivanju Predsedništva. Drugo, da se članovi Predsedništva odreknu stranačkih funkcija i da se dobije državno Predsedništvo koje bi bilo po nacionalnoj strukturi odnosno ključu. I, treća stvar, da se formira nova koaliciona vlada u koju bi ušli i ministri iz opozicije.

Sa Alijom ne može da se radi: Dr Nenad Kecmanović, indisponiran
Photo: Stock
Poseban momenat u toj odluci bili su sarajevski Srbi koji su, kako kaže Kecmanović, već bili u priličnim nevoljama... Sem toga, ljudi su naprosto imali potrebu da imaju nekog svog ko bi bio neka vrsta garancije, zaštite. Ispostavilo se da su Kecmanović i Pejanović jedino rešenje pošto su naredni kandidati već napustili Sarajevo. Nikola Stojanović, na primer, došao je u Beograd, a Đorđe Latinović otišao nekud u Bosansku krajinu.

- Moj mandat praktično je trajao samo mesec dana, nakon čega sam ja, pod specifičnim okolnostima, došao u Beograd - kaže Kecmanović. On kaže da je postojala nedoumica i u Beogradu i u Sarajevu oko toga u kom svojstvu se on i kako pojavio u Beogradu. Za objašnjenje koje je tada dao dr Kecmanović sam kaže da je bilo dosta reducirano "iz razumljivih razloga".

- Da se ne bi stvarala dodatna gužva i pometnja oko toga, ja sam u stvari došao uz saglasnost Izetbegovića - kaže Kecmanović. On dodaje da je to zapravo bila neka vrsta "prećutne saglasnosti".

On napominje da je načelno sugerisao da se krene u jedan novi, svežiji stil rada, da se izađe iz političkog ćorsokaka, kako u odnosu na srpsku stranu, sa kojom su već sve komunikacije bile prekinute, tako i u odnosu na Beograd. Na sceni su već bili Panić, Dobrica Ćosić, kao novi ljudi sa kojima sarajevsko rukovodstvo nije imalo one hipoteke u odnosima koje je imalo sa Miloševićem i prethodnom garniturom.

Doktor Kecmanović, pored ostalog, navodi da je imao neku vrstu prećutnog mandata da razgovara sa predstavnicima Srpske demokratske stranke, a pre svega sa Momčilom Krajišnikom, pa da onda ode u Beograd i da se susretne sa Panićem i patrijarhom Pavlom, da se razgovara o tome kako da se obnovi pravoslavni život u Sarajevu koji je bio potpuno zamro, sveo se na jednog sveštenika, na vernike koji su bili u vrlo teškoj situaciji.

Uz pomoć UNPROFOR-a dr Kecmanović je krenuo na putovanje.
- Međutim, prema njegovim rečima, ta misija je na neki način otkrivena i dramatizovana i mimo moje želje i mimo želje Izetbegovića. Prva reagovanja na taj moj odlazak su u Sarajevu u medijima bila negativna.

Dok se boravak doktora Kecmanovića u Beogradu iz zdravstvenih razloga produžio na čitavih mesec dana u Sarajevu su se stvari bitno pogoršale u onom istom pravcu u kojem je to pogoršavanje počelo za vreme njegovog jednomesečnog mandata. Doktor Kecmanović ovako opisuje šta se događalo tokom tih mesec dana:

- Pre svega, položaj sarajevskih Srba nije se poboljšao mojim i Pejanovićevim ulaskom, nego je trend pogoršanja nastavljen. Naš uticaj više se svodio na to što smo taj trend ublažavali našim ličnim intervencijama, na zaštiti pojedinih ljudi, jer su bili privođeni, odvođeni, zatvarani, nestali i tako dalje. Praktično, 90 odsto radnog angažmana svodio se na to.

Što se tiče sudbine člana Predsedništva BiH Fikreta Abdića i njegovog nestanka dr Kecmanović za "Politiku" kaže:
- Abdić je pokazao želju da napusti Sarajevo još dok sam ja tamo bio, s obzirom na suženi manevarski prostor za neku političku aktivnost u Sarajevu pa i na, kako bih rekao, odranije ispoljenu konkurenciju između Izetbegovića i njega. To se pokazalo još na izborima.

- Taj konkurentski odnos je nastavljen i u ovom periodu kada sam ja bio u Predsedništvu - kaže Kecmanović. - Abdić je nezadovoljan i svojim statusom i prostorom za političku aktivnost. On je iskazivao želju da ode u Cazinsku krajinu, u svoju regiju, gde ima apsolutni autoritet i želeo je, kada je već planula čitava Republika, da bar svoj kraj sačuva. Bio je siguran da on to može, da je u stanju da sklopi dobre stabilne odnose sa susednim regijama, bez obzira na to koja ih vlast kontroliše, bilo hrvatska ili srpska. Nastojao je da ode.

- Međutim, tu želju Fikret Abdić - kaže dr Nenad Kecmanović, naprosto dugo nije mogao da realizuje jer je time moglo da bude dovedeno u pitanje Predsedništvo, neophodan kvorum za odlučivanje, a i sve je teže bilo probiti se do Cazinske krajine.

Odlaskom Abdića i Kecmanovića još više se suzio krug ljudi u Predsedništvu Bosne i Hercegovine.
- Nema u Predsedništvu odavno Franje Borasa, - kaže dr Nenad Kecmanović - kao što nema ni hadezeovskih ministara. Za Borasa se takođe ne zna gde se nalazi, šta radi. Ostali su u Predsedništvu Izetbegović, Ganić, Kljuić i Pejanović.

Nađeno je, po rečima Kecmanovića, rešenje ili kvazirešenje pa je Boris potpisao, kada je odlazio, neku "formulu" po kojoj se preko telefona izjašnjava o pojedinim pitanjima, preko generalnog sekretara. I Abdić je potpisao obavezu i mislim da je to bio uslov da dobije dozvolu da ode. Potpisao je, u stvari, da se slaže unapred sa svim odlukama koje će Predsedništvo doneti u njegovom odsustvu. I Ganić i Kljuić su takođe potpisali takve obaveze.

Izetbegović je uvek nalazio načina da sve što mu treba uradi zaobilazno. Tako je doneta i odluka o ratnom stanju u Bosni i Hercegovini.
- Pejanović i ja smo bili suočeni sa jednom drastičnom odlukom da učestvujemo u proglašavanju rata protiv vlastitog naroda, a na strani druga dva naroda. Obojica smo glasali protiv te odluke ili bolje rečeno u prethodnoj diskusiji stavili do znanja da ćemo upotrebiti veto. Istog dana, međutim, Izetbegović je održao sednicu bez nas dvojice, doneo odluku o uvođenju ratnog stanja i odmah isto veče poslao Abdića na televiziju koji je saopštio da je proglašeno ratno stanje.

Drugi primer koji iznosi Kecmanović je odluka o savezu sa Hrvatskom protiv Jugoslavije i Srbije i Crne Gore.
- Izetbegović nas je - kaže Kecmanović -obavestio da je on to uradio "više lično nego u ime Predsedništva".

To su po Kecmanoviću primeri za ilustraciju koji pokazuju da Izetbegović u stvari ne želi ni na lokalnom, malom prostoru na kojem je imao vlast da gradi regularne odnose.

U razgovoru za "Politiku" doktor Kecmanović govori i o odnosima na hrvatskoj strani. To je, kako kaže, vrlo zanimljiva konstelacija.
- Postoje predstavnici Hrvata, ili čak predstavnici HDZ-a direktno, koji zastupaju različite orijentacije. Oni nisu nikada u otvorenom međusobnom sukobu, niti se međusobno napadaju i kritikuju, ali zastupaju različite opcije. Kljuić je zastupnik jedne varijante rešavanja hrvatskog pitanja u Bosni, na način koji zagovara Izetbegović, a Boban zastupa varijantu koja je bliža Karadžiću. Formalno, prvi čovek je Miljenko Brkić, koji je vršilac dužnosti predsednika HDZ-a. On nije u Sarajevu, ali je u vladi. On je ministar za vere. Po mojim informacijam nalazi se u zapadnoj Hecegovini, rukovodi strankom, ali se retko ili gotovo nikad ne oglašava, tako da bi se dalo zaključiti da će on izaći sa svojim stavom onda kad stvari postanu jasnije i kada se pokaže koja će od tih varijanti biti najpropulzivnija, i onda kao ovlašćeni predstavnika stranke stati na tu stranu.

Što se tiče rešenja bosanskog pitanja, doktor Kecmanović navodi da ne deli mišljenje onih koji kažu da su krivi Alija Izetbegović ili Radovan Karadžić. Naravno, dodaje udeo u čitavim tim strahotama sigurno daju pečati ličnosti koje se nalaze na čelu masovnih pokreta. Radi se o procesu nacionalnog okupljanja, što nije lokalna problematika, ni bosanska ni jugoslovenska. To je krenulo od Vladivostoka do Jadrana i bilo je naivno očekivati da će Bosna biti izuzetak. (Muharem Durić)

***

SRBIJA POD KONTROLOM (London, 27. avgusta):
Zahtev Beograda da sile Evrope i Amerike siđu s tarabe arbitra koji presuđuje o dobrim i zlim junacima drame i da pomognu da se iz ruševina SFRJ izađe tako što će se pravo na samoopredeljenje priznati svim narodima ali, ravnopravno, i srpkom - dočekan je reakcijom gluvih.

O dobronamerno intoniranom govoru predsednika Jugoslavije Dobrice Ćosića nema u jutrošnjoj engleskoj štampi ni jedne reči. Kao ni o državnoj zajednici dve republike koju on ovde predstavlja, pošto je ime državnog šefa Jugoslavije čak i u konferencijskim papirima štampano u sastavu predstavništva Srbije.

Diskriminacija svega što bi Beograd imao da kaže nije predznak - u ovom trenutku završnice konferencije to nipodaštavanje i izraz stava koji ima plenum okupljenih sila i prema Srbiji agresivno netrpeljivih suseda - od Albanije do Austrije i udvorički pronemački nastrojenih vlada iz dojučerašnjeg Titovog "bratstva".

Naprotiv, oko Beograda se steže čelični zagrljaj pritiska, s kojim dolazi ono što se odavno naslućuje - pokušaj rušenja teritorijalnog integriteta same Srbije. Na Kosovo, u Vojvodinu i u Sandžak treba da dođu međunarodni inspektori da paze na, navodno, masovno ugnjetavanje stanovništva tih oblasti od strane Srba i da to prijavljuju međunarodnim forumima. Sa tim zadatkom stranci bi čuvali i prava Albanaca u Makedoniji.

Nije nemogućno dokučiti gde je ovoj priči kraj. Ako sadašnja Jugoslavija iščezne iz međunarodnih foruma, pre svega iz Ujedinjenih nacija, što ogromna većina zemalja na ovom istorijskom suđenju srpskom narodu traži, Srbija će imati da dokazuje šta su njene granice. U postupku utvrđivanja važiće izveštaji nadzornika ove, uglavnom pronemačke, grupe. U vazduhoplovne baze Srbije i Crne Gore (najverovatnije) stižu osmatrači UN da kontrolišu vojnu aktivnost. Vojni inspektori Ujedinjenih nacija kontrolisaće granicu prema Bosni i Hercegovini sa obe strane i promet na glavnim saobraćajnicama sa srpske strane.

Pojedinosti nisu poznate. Konferencija radi iza čvrsto zabravljenih vrata, a "pregovori" imaju sve odlike ultimativnog diktata Beogradu. Sudeći po onome što se moglo dokučiti iz izjava premijera Milana Panića noćas na konferenciji za štampu, srpska strana se izjašnjava sa da ili ne precizno o svakoj tački. Izjave naših predstavnika o namerama odbijaju se kao apsolutno periferne i uvažavaju se samo izričito prihvaćene obaveze.

Gospodin Panić je noćas pomenuo četrnaest zahteva, rekavši da je Beograd "zadovoljavajuće odgovorio" (do sinoć) na osam. Nije naveo preostale. Potvrdio je dolazak vojnih osmatrača na teren prema Bosni, nije precizirao obim njihovog nadzora nad vojnim aktivnostima unutar Srbije.

U drugu oblast inostranog nadzora dospevaju svi granični ulazi u Srbiju i Crnu Goru i Dunav. Uz drumski prolaz iz Grčke preko Makedonije (manjim delom) , Dunav je ovde obeležen kao poslednja, ali velika arterija ilegalnog uvoza goriva i druge robe u Srbiju. Lorens Iglberger, vršilac dužnosti američkog državnog sekretara za spoljne poslove, izjavio je juče da su SAD voljne da pridruže nadzoru blokade i sopstveni sastav.

U obraćanju konferenciji, Iglberger je poimenično opomenuo Rusiju i Grčku da Vašington neće skrštenih ruku posmatrati "produženo i flagrantno kršenje" sankcija UN prema Srbiji i Crnoj Gori. Pridružujući glas zahtevu da se na Kosovo, u Vojvodinu i u Sandžak pošalju strani "posmatrači", Amerikanc je objasnio da je to zato što ove oblasti mogu postati "sledeće mete agresije" (Srba). Američke ideje o potpunom "karantinu" za Srbiju odgovaraju do u tančine onom što traži austrijski ministar dr Alojz Mok govoreći o akutnoj potrebi da se suzbije srpski "aparthejd".

Rekao je Mok: "Izuzetno ozbiljno stanje ljudskih i etničkih prava na pretežno albanski naseljenom Kosovu, koje se pogoršava i dalje, izaziva ogromnu zabrinutost. Slični negativni i opasni događaji odigravaju se u takozvanoj sandžačkoj oblasti Srbije i Crne Gore i u provinciji Vojvodini." "Potpuni prekid odnosa, od diplomatskih susreta do suvozemnog saobraćaja i telekomunikacija", "eksplicitno određivanje Srbije i Crne Gore kao agresora", "okončanje članstva 'Jugoslavije' u svim međunarodnim organizacijama, "ponuda Srbiji i Crnoj Gori da ispune preduslove za (sopstveno) međunarodno priznavanje" - osnovno je što zahteva Austrija.

Ti isti zahtevi naći će se u tkivu opšteprihvaćene zamisli za dalje postupanje, koje će se i razjašnjavati i ostvarivati pstupno, kroz politiku praktičnih postupaka pregovaračkog tela koje izrasta iz londonske konferencije. Jugoslovenska strana prihvatila je obavezu da garantovano preseče sav transport vojnog materijala i dobrovoljaca koji žele da ratuju u Bosni. Premijer Panić je noćas izjavio da je Beograd spreman da izvuče preostalo teško naoružanje JNA iz te republike. Objasnio je, međutim, da je u tome potrebna saradnja UNPROFOR-a.

Ne znam zašto me ne puste na konferenciju kad sam baš miroljubiv: Radovan Karadžić meditira
Photo: Stock
Trebalo bi pretpostaviti da suština ove uzjave izvire iz još jednog izričitog postavljenog zahteva londonskog foruma. Francuska, Nemačka i Holandija vratile su priču na vojnu intervenciju, tražeći blokadu vazdušnog prostora iznad Bosne, istovetnu onoj nad južnim Irakom. Izgleda da je Britanija, međutim, i dalje neraspoložena za slične inicijative.

"Bezbedno nebo" utočišta za muslimanski živalj Bosne, izbegao ili proteran sa ognjišta, jeste zato ideja iz koje bi moglo da se "ispili" nešto više u neposrednoj budućnosti. Bez obzira i na to što se i dalje tvrdo insistira da je vlada Alije Izetbegovića jedina priznata vlada Bosne i da su granice Bosne utvrđene i neizmenjive, bez obzira na to što Radovan Karadžić, kao ni Srbi iz Hrvatske, nije uvažen mestom u dvorani zasedanja - svest o bezizglednosti smirivanja rata bez volje Srba postoji i preovlađuje iako se brižljivo ne ispoljava.

Nije isključeno da će "bezbedno nebo" biti nukleus nekakve buduće muslimanske regije unutar troregionalne Bosne u fiksiranim granicama kakve su, ali s predstavničkim telom i vlastima koje bi izražavale tri nacionalne dimenzije. Ćosić je lep izraz našao govoreći juče o Jugoslaviji koja je od sila proglašena "zatočenikom rata u Bosni".

Premisa da Beograd komanduje ratom u Bosni time što materijano snabdeva i popunjava ljudstvom srpske redove preobraćena je u propagandni šablon za pritisak na Srbiju, čiji su motivi drugačiji. Nikada Austro-Ugarska, stara i obnovljena na savremenim osnovama, neće glasati za stabilnu i jaku Srbiju! I slaba Rusija je potencijalno jak protivnik Engleske, glasi jedno od nekoliko temeljnih načela britanske spoljne politike. Zato što je Rusija, uz Nemačku i Francusku, večni partner u igri premoći ravnoteža moći dok postoji igralište Evrope.

Srbija je to isto Austriji, u avliji na Balkanu. Skup se večeras seli iz Londona u Ženevu da kao plenum istih država preraste u stalnu posredničku misiju. (Petar Popović)

*Nastavak u utorak 16. avgusta

star
Oceni
2.80
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi