Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (106)

Nema pomilovanja za dezertere

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: www.streetartutopia.com

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 24. avgusta 1992. godine

ŠTA GRAĐANI PORUČUJU ĆOSIĆU
"Poštovani predsedniče, časno ste se, s puškom u ruci, borili u poslednjem svetskom ratu. Sadašnji rat, koji pokušavaju da nam nametnu - upozoravaju u pismima građani Jugoslavije predsednika SR Jugoslavije Dobricu Ćosića - neuporedivo je opasniji: rušitelji Jugoslavije sada su preobučeni u mirotvorce, s grančicom mira u neskrivenoj ruci..."

Ovo je izvod iz jednog od pisama koje, uz mnogobrojne telegrame i telefonske pozive, upućuju građani Jugoslavije predsedniku SRH uoči početka londonske konferencije.

Nisam ni političar, ni biznismen, običan sam građanin koji svakim danom sve nespokojnije razmišlja o tome šta je najbolje učiniti da bismo sačuvali mir i slobodu, narod i državu" - piše predsedniku Miodrag Ilić iz Beograda. "Vi ste narodni čovek, i sve što ste pisali i stvorili je iz naroda, i za narod. Zbog toga sam uveren da i dalje verujete u svoj narod, da osluškujete njegov glas i da tumačite njegove misli. Moj skromni doprinos koji vam iz naroda upućujem je molba da ne popustite pred nasilničkim pritiscima i ponižavajućim postupcima Evrope i SAD".

Vi ste nam poslednja šansa u borbi protiv neljudskih sila Zapada: Građani poručuju čika Dobrici
Photo: seebiz.eu
"Stalno imajte na umu ponos i snagu naroda koji vas je legalno izabrao" - poručuje predsedniku Ćosiću Veselin Zarin iz Novog Sada. "Ovaj narod tako dobro zna šta je zlo. Posebno koliko je nedozvoljivo puziti pred bilo kim, pa i pred jakima.!

Većina građana poručuje predsedniku Jugoslavije da na londonsku konferenciju, uprkos svemu, valja otići. Uvereni "da ćemo izaći čista obraza", kao pobednici i u dosad najprljavijem ratu, kao i da "David neće pokleknuti pred Golijatom".

U mnogim pismima neskriveno je ogorčenje zbog pristrasnosti Zapada koji favorizuje islamske i katoličke zemlje u sukobu sa jednom pravoslavnom, koji na ove prostore kao arbitra vraća našeg petovekovnog porobljivača Tursku ("Malo su nam Sile osovine" - podseća se u pismu), koji na ovim prostorima ne bira sredstva da iscrta mapu koju je pre pola veka pokušao da nametne Adolf Hitler. Tu su i podsećanja na tradicionalna germansko-islamska savezništva, na njihova zajednička zlodela, na masovne zločine "Handžar divizije" nad srpskom nejači na Kozari i širom Bosne i Hercegovine.

Uprkos beščašću i histeričnoj propagandi protiv "nesalomive Jugoslavije" i pripremi scenarija "velike podvale", većina građana koji se obraćaju predsedniku Ćosiću uverena je da je "vreme velikih diktatora zauvek prošlo". I da, uprkos "neljudskoj sili Zapada", moramo i ovoga puta opstati.

***

VELIKA PREVARA NA KIPRU
Šta se to dogodilo sa dve hiljade srpskih mladih ljudi na "ostrvu sunca i sreće"? Kako su uopšte dospeli na Kipar i ko je i sa kakvom računicom ponudio šansu u ovoj, za Srbe novoj, "obećanoj zemlji"? Šta se sa njima događa danas?

Gotovo da nije bilo novina, televizijskog programa ili spota koji nije donosio vesti o Kipru, nudio povoljne aranžmane svake vrste, isticao sve prednosti. U januaru, iz dana u dan, Evropski koledž hotelijerstva i menadžmenta sa sedištem u Nikoziji, reklamira svoje usluge za školovanje i obuku mladih ljudi. Cena škole - minimalna, mogućnost zaposlenja, trogodišnja viza, šanse za nastavak studija u visokim britanskim školama hotelijerstva, praksa koja predstavlja i dobar nizvor zarade...! I sve to uz - besplatnu avionsku kartu do Larnake koju poklanja direktor škole!

- Ako je i za Srbe - mnogo je, i mi smo se svi jednostavno upecali na tako povoljne uslove školovanja i života - priča danas Branislav Joković, dvadesetdvogodišnjak sa završenom srednjom turističkom školom, jedan od retkih koji su imali dovoljno novca i hrabrosti da se sa Kipra vrate pre vremena.

- Prezentaciju uslova studiranja i rada na Kipru imali smo u Beogradu, na Terazijama broj 16. Uslove je vrlo maštovito i primamljivo predstavljao izvesni gospodin Georgijadis. Uz naše opredeljenje da odemo na Kipar, morali smo da pribavimo i niz dokumenata - krštenicu, dokaz da nismo krivično osuđivani, diplome o završenoj srednjoj školi. Zauzvrat smo dobijali avionske karte Beograd - Larnaka. I ugovore za školovanje i rad na tri godine, koje smo potpisivali u verziji na engleskom i grčkom jeziku...

Prema tim ugovorima školovanje je trajalo pola godine, praksa isto toliko. Školovanje je koštalo 1250 kiparskih funti, ili oko 250 američkih dolara, a predviđenih šest meseci prakse godišnje faktički je otplata školarine. Rad na praksi donosio je od 250 do 350 kiparskih funti, ili od 800 do hiljadu nemačkih maraka, uz plaćen stan i hranu. U vreme polugodišnjeg školovanja studenti su morali sebi da plaćaju i stan i hranu. Smešteni su u više različitih hotela i studentskih klubova u Nikoziji, gde ležaj za jednu noć košta oko pet američkih dolara i svaki obrok još toliko! Sve u svemu, za one koji su krenuli bez prebijene pare u džepu sa nadom da će čak da zarade, uz dobro školovanje i solidan život, plata u vreme prakse jedva je pokrivala osnovne troškove i školarinu. Nije ostajalo gotovo ništa za popunjavanje bilo kakvih interesovanja u slobodnom vremenu, za koka-kole, kafe, izlaske u grad.

PHOTO: www.magelan.rs
Dve hiljade srpskih mladića i nekoliko devojaka postali su zatočenici svoje kiparske sudbine i opredeljenja da sreću potraže izvan otadžbine.

- Odmah, u početku, među nama je bilo dosta razočaranih - priča Branislav Joković. - Nismo imali osnovna sredstva za život i neki počinju da kradu hranu... Rad na crno, izvan predviđene prakse koja je počinjala tek prvog maja u morskim letovalištima, strogo je bio zabranjen sa strašnim posledicama i za radnika i za poslodavca, pa niko nije pokušao da nas zaposli. Posle kraćeg vremena shvatili smo da smo na Kipru iz dva razloga: Evropski koledž, koji se tako samo zove i čija se diploma, u suštini, nigde ne priznaje osim na Kipru, napravio je, zahvaljujući nama, neviđeni biznis! Kada bi, od Kiprana, u tu školu i takve škole bilo upisano dve hiljade učenika pomnoženo sa po dve i po hiljade dolara školarine za svakog?! Drugim rečima oni su na školarini za nas, u startu, zaradili pet miliona dolara! A još važnije je što su, najmanje tri puta jeftinije od kiparske radne snage, dobijali najrazličitiju poslugu za svoje hotele i restorane jer smo imali obavezu da u vreme najveće turističke sezone, od maja do kraja oktobra, radimo na praksi u morskim letovalištima. Tek na Kipru smo videli da tamo niko, apsolutno niko i nijedan posao neće da radi za platu od 250 do 350 kiparskih funti, ili oko 800 nemačkih maraka. Takve radne snage na Kipru jednostavno - nema!

Dovoljan je to bio razlog da se umešni kiparski mešetari pojave sa svojim programima u Beogradu i Srbiji, i u još nekoliko okolnih zemalja. Naime, na Kipru su, pored naših mladića, na isti način angažovani Rumuni, njih tridesetak, kao i oko dve stotine Bugara...

"Prvu grupu srpskih mladića gospodin Georgijadis je smestio u hotel "Kapital", koji je već bio pretrpan Arapima, Turcima, Bugarima, Rumunima, rumunskim prostitutkama i, uopšte, sve takvom publikom...", priča Joković.

Posle 25 dana "školovanja" u okviru kojeg se sluša nastava engleskog, grčkog, zatim predmeta "fiš", "hotel-menadžment", "fut beridž" i "bar" i odlazaka na praksu u restoran "Ivenc", luksuzan hotel za biznismene, dolazi vreme za praksu u morskim letovalištima. Pet miliona dolara zarađenih od "školarina", kiparski domaćini tamo tek treba da oplode: u skupim letovalištima Srbi, Bugari, Rumuni rade triput jeftinije i Kipranima ostaje u džepu još desetak miliona dolara uštede!

- Tek 18. maja me šalju na praksu u Protaras, u hotel "Kavo maris" - priča Joković. - To je hotel visokog ranga, ali mene i moju devojku Mariju odvode bukvalno u podrum da nam pokažu gde ćemo da spavamo: u prostorijama bez prozora, među nekakvim hotelskim kutijama! Rumuni i Bugari su pristali na te neljudske uslove, ja sam odbio i vratio se u Nikoziju. Kupio sam avionsku kartu za Beograd i vratio se iz te kiparske more! Kiprani su inače divni, gostoljubivi i korektni ljudi, ali su organizatori škole Evropski koledž nas, bukvalno, iskoristili na najgori način.

U međuvremenu, dovedeni do ivice egzistencijalne bede, nekolicina mladića se upustila u krađe i nedozvoljene poslove. Među njima i dvojica izuzetnih beogradskih studenata, Vuja i Janko. Trenutno su u zatvoru u Nikoziji, gde čekaju suđenje krajem septembra. Ako žele da izađu iz zatvora pre suđenja - traži se da polože po deset hiljada dolara kaucije...

U potrazi za organizatorima ovog, nesumnjivo uspešnog biznisa gospodina Georgijadisa i Evropskog koledža sa Kipra, obratili smo se agenciji "Džoli turs" koju je najčešće pominjao Joković.

- Mi smo pružili samo usluge prevoza JAT-ovim avionima, i to smo učinili posebnu cenu, a naručilac - gospodina Georgijadis je to odmah platio - rekao nam je Branko Krasojević, direktor "Džoli tursa".

U kiparskoj stranici najnovije srpske tragedije nesumnjivo važnu ulogu ima izvesni Darko Mihajlović iz firme "Avis".

- Darko je to radio privatno, ali je firmu zatvorio pre više meseci i sada je negde na moru - rekli su nam u "Avisu". (Danica Đurđević)

***

NOVI NAPAD NA SRPSKE POLOŽAJE (Pale, 23. avgusta):
Rano jutros muslimanske snage napale su artiljerijom sve srpske položaje na južnom sektoru sarajevskog ratišta, od Lukavice do Vogošće.

Kako Tanjug saznaje u Komandi sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske, napad je počeo u 6 časova i 15 minuta, a napadnuti su Nedžarići, Vojkovići, Ilidža, Rajlovac.

Reč je, kako kažu vojni nizvori, o artiljerijskoj pripremi koja prethodi pešadijskom napadu.

Koncentracija pešadijskih muslimanskih jedinica na tom delu ratišta je velika, a proteklih dana primećeno je njihovo pregrupisavanje i naoružavanje.

Već tri dana traje opšta ofanziva muslimanskih snaga na sve srpske položaje u Sarajevu i okolini, a žestoke borbne vodile su se uglavnom u prvoj polovini noći.

Od juče po podne traje opšti napad, posebno jak jutros na južnom sektoru. Na ostalim frontovima, kako kažu vojni izvori, situacija se tokom noći uglavnom smirila.

Verovatno očekujući odgovor srpske strane, sarajevske vlasti oglasile su jutros vazdušnu opasnost nad gradom samo 15 minuta nakon opšteg napada na srpske položaje na južnom sektoru grada.

Po sarajevskom Centru bezbednosti, jutro protiče uglavnom mirno, mada ima sporadičnih detonacija, a kako se kaže, nešto posle 8 časova izvršen je manji artiljerijski napad na ndeo Dobrinje koji je trenutno pod kontrolom muslimanskih snaga.

Minule noći najteže je bilo u Srpskim Nedžarićima, koji su tučeni sa svih položaja u okruženju muslimanskih snaga.

U zgradi "Oslobođenja", koja se nalazi na graničnoj liniji sa Srpskim Nedžarićima, sinoć je opet izbio manji požar.

Sa Igmana, napadani su srpski položaji u Sarajevskom polju i Dobrinji, sa Sokolja i Brješća Rajlovac.Na desetine granata palo je na Ilidžu, selo Tvrdimiće kod Lukavca, Trebnević, Hadžiće, Vogošću ni Ilijaš.

Za protekli dan sarajevski mediji kažu da je bio "najpakleniji avgustovski dan" u kome je poginulo dvadesetak a ranjeno oko stotinu osoba. Minobacački okršaji trajali su, kako kaže Centar, celu noć, a po gotovo svim područjima grada padale su granate.

Po muslimanskim izvorima, većih pešadijskih okršaja nije bilo. Na području Vogošće, kako se navodi, registrovana su dva požara, ali bez većih posledica.

Prema srpskim izvorima lider Muslimana i predsednik krnjeg Predsedništva Alija Izetbegović, komanduje lično najnovijom ofanzivom muslimanskih snaga u akciji pod nazivom "život ili smrt".

Srpski radio je sinoć javio da je to ustanovljeno u poruci koju su u Centru veze Srpske vojske uhvatili radio-amateri.

Cilj ove ofanzive, kako se ocenjuje u srpskim izvorima, jeste da Muslimani poprave svojn položaj pred Konferenciju o Jugoslaviji u Londonu.

Reporter Srpskog radija javio je da su izviđači srpskih snaga ustanovili da je juče ponovo jedna jedinica muslimanskih snaga raspoređena u blizini zgrade UNPROFOR-a, odakle se tuku srpski položaji s namerom da se isprovocira odgovor srpske strane koja bi opet bila optužena da ugrožava živote predstavnika UNPROFOR-a.

***

KAKO JE KOD NJIH
Završna faza komadanja bivše Jugoslavije, po planovima tvoraca "novog svetskog poretka" biće, verovatno, komadanje Srbije. Naravno ako im se to dozvoli. Nekakvi njihovi posmatrači jezde put Balkana da vide "ugroženost" one koje je Brozov režim do te mere razmazio, da bi sad i da vladaju Srbijom i Jugoslavijom. Nikako ne shvatajući da se tako olako ulazi u tuđu kuću i po njoj rovari, pitam se: možemo li mi tražiti da se u Irsku, Kataloniju, Baskiju, Tirol, Albaniju... pošalju grupe i grupice koje bi videle šta se to tamo decenijama dešava, i to tamo kod tih demokrata.

Photo: stock
Mnogo ta gospoda mudruju o pravima nacionalnih manjina i razmeću se u nekakvim "evropskim standardima": ali samo kada je Jugoslavija u pitanju. Da bi nam neke stvari bile jasnije, molim "Politiku", a verujem da ona ima snage za to, da nam u par brojeva predstavi kako su prava manjina rešena u drugim zemljama. Jako me zanima kakva prava imaju 400.000 Grka u Albaniji, Srbi u Mađarskoj, Mađari u Slovačkoj i Rumuniji, Turci u Bugarskoj, Poljaci u Nemačkoj itd. Siguran sam da bi i mi mogli da damo našim nacionalnim manjinama (Šiptarima, Muslimanima, Mađarima) isto toliko. Ali, izgleda da su ta "prava" samo izgovor da bi se konačno slomila kičma Srbima koji neće da budu ničije sluge, i koji nisu prezali da ustanu protiv carevina i uvek - pobede.

***

KAKO POMIRITI PATRIOTE I DEZERTERE
Najpoznatiji srpski Amrikanac, Milan Panić, doživeo je ovih dana, posebno u saveznom parlamentu gde je inaugurisan u premijera, žestoke kritike zbog svoja tri poteza: najave da će priznati Titove granice, oslobađanja hrvatskih zločinaca i predloga o pomilovanju, odnosno amnestiji dezertera.

Naravno, o Brozovim granicama biće još polemike, a pitanje hrvatskih zločinaca postalo je već prošlost, jer su oni najokoreliji, poput Martina Sabljića, Nikole Ćibarića, Mire Dunatov, Mande, otišli na sigurno među svoje gde su dočekani kao heroji.

Ništa manje bure u javnosti izazvao je i predloženi Zakon o amnestiji. Ovaj "akt milosti" trebalo je da bude usvojen po hitnom postupku početkom avgusta, ali je iznenada skinut sa dnevnog reda. Jednostavno poslanici vladajuće partije iz Srbije, ocenili su da u zemlji nije stvorena prava klima da se oprosti vojnim beguncima jer bi taj gest uneo još više nemira i oslabio odbrambene sposobnosti države kojoj se sve češće i žešće preti.

Raspoloženje među srpskim socijalistima, radikalima i crnogorskim dpsovcima, bilo je takvo da su oni glatko za neku bolju priliku, odložili raspravu o zakonu, jer bi u sadašnjoj situaciji, smatraju, praštanje dezerterima uvredilo žive i poginule učesnike rata.

U javnim istupanjima, većina socijalista osudila je pokušaj pomilovanja "izdajnika, kukavica i dezertera". Oni koji su pobegli, ne mogu ništa drugo ni da očekuju od svoje zajednice, izjavio je Zoran Lilić, dok su neki u isto vreme tražili da se svima koji su pobegli u inostranstvo, zabrani povratak u zemlju.

Toliko časno poginulih, invalida, zaraženih "vukovarskim sindromom", a dezerteri bi da im se progleda kroz prste. Kako patriote i begunce staviti u isti stroj, pitali su pobornici ideje o kažnjavanju svih, bez obzira koliko ih ima, koji su bežali od poziva, pa čak i plaćali kuririma da im poziv negde "zature".

Ali, čula se i druga strana. Mora li se na tolike žrtve, još progoniti i hapsiti na desetine hiljada, neki procenjuju čak i više od sto hiljada, pretežno mladih, vojnih obveznika sklonjenih u strahu od uniforme i svega što ona nosi sobom.

Mladići dezertiraju jer im nisu jani vojni ciljevi: Mirko Jović, manijak
Photo: youtube.com
Nepostojanje jasnih vojnih i političkih ciljeva u ratu, nesposobnost i korumpiranost vojnog i državnog vrha, razlozi su masovnog neodazivanja vojnim pozivima, objašnjavao je lider SNO Mirko Jović. Drugi su tome dodavali i "šepurenje po Beogradu kršnih mladića iz Krajine dok im ognjišta brane šumadijski seljaci".

Jedno vreme rezervisti su svoju bežaniju sa fronta pravdali i haosom u redovima JNA, posebno među oficirskim korom. Još su sveže uspomene na bombardovanje sopstvenih položaja (što je potvrđeno i hapšenjem generala Andrije Silića), a neretko oficiri su imali tolika ovlašćenja da zavode disciplinu potežući oružje na rezerviste (ubistvo dvojice rezervista na hercegovačkom ratištu).

Naravno, biće još prilike da se ove dve struje "sudare" novim argumentima. Predloženi zakon o amnestiji naći će se pred poslanicima jugoslovenskog parlamenta početkom septembra. Vladini predstavnici, kao predlagači, naći će se na grdnim mukama da dokažu svrhu i opravdanost ovog akta. Tim pre što je sve više protivnika amnestije. Pokazalo se to i na poslednjoj sednici Skupštine SRJ gde su, mahom radikali Vojislava Šešelja, stavili na nišan saveznu vladu i njene namere da jednim potezom pera izjednači (pomiri) patriote i izdajnike.

Poslanik Milorad Jevrić, optužio je vladu da priprema dezerterski zakon u kojem će pisati oslobađajuću presudu za prošle i buduće dezertere.

Kragujevčanin Tomislav Nikolić bio je posebno uvređen što savezna vlada, najavom Zakona o amnestiji, zapravo srpskim patriotima želi da kaže kako žive u državi u kojoj se ubuduće neće priznavati patriotizam i koja će kažnjavati sve one koji žele da brane zemlju.

"Vi biste da nas kaznite zbog toga što smo ostavili porodice i dobrovoljno otišli u rat da popunimo mesta dezertera i ratnih profitera, koji za to vreme naučiše da švercuju devize, cigarete i svu onu robu koju vlada ne ume da obezbedi", kazao je Nikolić, obraćajući se premijeru Paniću.

A šta kažu predlagači spornog zakona? U nedavnoj izjavi, ministar za ljudska prava i prava manjina dr Momčilo Grubač, kratko je objasnio da je zakon, zapravo, predložen zbog predstojećih prevremenih izbora i ima cilj da stvori uslove za demokratske izbore. U isto vreme, "ljuti" rivali su izgleda otkrili u kom grmu leži zec, pa uzvraćaju tim oružjem i kažu: vlada se služi prljavim sredstvima, formira svoje biračko telo znajući da će svi koje kači zakon glasati za vladine ljude.

Ministar pravde, dr Tibor Varadi, ocenio je da bi se usvajanjem Zakona o amnestiji, izbegle podele u društvu, povećala disciplina u odbrani.

Predlagači zakona smatraju da je rat u Jugoslaviji bio specifičan, ljudi su jednostavno bili obezglavljeni i nisu znali "kom carstvu da se privole". Mnogo građana bilo je dezorijentsano, što se videlo i u podeli među ljudima u odzivu na mobilizaciju. U takvoj situaciji, vojna tužilaštva našla su se pred zadatkom bez presedana u pravnoj istoriji: gonjenje svih je praktično nemoguće i može dovesti do preterane represije, ocenjuje vlada. Zato se amnestijom omogućuje da poljuljani pravni poredak, ponovo čvrsto stane na noge, a hiljade mladih da se vrate u zemlju. Naravno, vlada pruža uveravanja da pomilovanje begunaca i dezertera ne znači da zakon predstavlja "alibi" za buduća ponašanja, odnosno nova nekažnjena bekstva od uniforme.

Fotomontaža: danas.rs
Šta donosi Zakon o amnestiji?

Oslobađanje od gonjenja ili opraštanje izrečene kazne svim građanima (državljanima bivše SFRJ i sadašnje SRJ) koji su odbili da odu u redove JNA. Ali, milosti nema za vojnike ili rezerviste koji su odbili uniformu JNA-a i otišli na drugu stranu jedinica sukobljenih sa JNA i tamo se "proslavili" zločinima.

Oproštaj čekaju i oni koji su učestvovali u oružanoj pobuni protiv države, ako su pobegli iz oružanih snaga, odbili naređenja pretpostavljenih, odbili da prime i upotrebe oružje, pružali pomoć onima koji su izvršili neko krivično delo.

Nema pomilovanja za ljude koji su počinili krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava (zločini nad ranjenicima, nbolesnima, civilima, zarobljenima) kao i podstrekači na oružanu pobunu, odnosno organizatori i kolovođe.

Zanimljivo je pomenuti da, ako se u skupštini usvoji zakon, amnestiraće se sva lica koja su odbila vojni poziv i izbegavala vojnu službu od 1982. godina pa do dan kada novi zakon stupa na snagu. Tačnije, biće pomilovani svi državljani SFRJ, bez obzira gde se nalaze, koji su se u poslednjih deset godina skrivali od vojnih vlasti. Pod uslovom da za to vreme nisu promenili uniformu i borili se protiv jugoslovenske armije. (Radovan Pavlović)

*Nastavak u petak 22. jula

star
Oceni
3.46
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi