Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (25)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (105)

Srpska istina o sarajevskom masakru

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 23. avgusta 1992. godine

PRITISAK NA SRBIJU (Njujork, 23. avgusta):
Na inicijativu islamskih zemalja u Ujedinjenim nacijama, sutra pre podne počinje sednica Generalne skupštine o situaciji u Bosni. Očekuje se da će večeras u Njujork doputovati jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović koji će učestvovati u debati. Na kraju sednice usvojiće se rezolucija čiji predlog su, takođe, pripremile islamske zemlje.

Prema ocenama komentatora, ova rasprava u najvišem forumu svetske organizacije predstvlja svojevrstan pritisak islamskih država da bi se neposredno pre londonske konferencije osudile Srbija i Crna Gora kao agresori u BiH i tražile međunarodne sankcije. To se jasno videlo iz prve verzije rezolucije u kojoj su Srbija i Crna Gora poimenično napadane i optuživane. Na ovakav pristup neke zemlje članice, među njima i Rusija, ispoljile su rezerve ukazujući na jednostranost dokumenta, tako da su autori prihvatili da učine izvesna prečišćavanja.

Osnovno je da su iz teksta izbačene pomenute poimenične optužbe, ali su zadržani termini o agresiji i zahtevu za očuvanje jedinstva BiH. Insistira se, takođe, na široj primeni rezolucije 770 Saveta bezbednosti. Kako što je poznato ovaj dokumenat dopušta primenu vojne sile, ali je ograničava samo na zaštitu konvoja za dostavljanje humanitarne pomoći. U predlogu islamskih zemalja se, sada, traži da se odobri upotreba vojne sile za očuvanje teritorijalnog integriteta BiH. To bi značilo upravo ono što su zapadne zemlje želele da izbegnu: direktno strano mešanje u građanski rat sa nesagledivim posledicama. U toku današnjeg dana će se još raditi na predlogu rezolucije i mogućna su dalja prečišćavanja ili doterivanja.

Međutim, bez obzira kako dokument bude diplomatski doteran, očigledna je namera islamskih zemalja da sutra govornicu Generalne skupštine pretvore u tribinu za optuživanje Srbije i Crne Gore i pozive da međunarodna zajednica jednostavno podrži samo muslimane i omogući im da nabave oružje.

Photo: Stock
Stiče se utisak da u međunarodnoj javnosti jačaju rezerve prema naglašenom angažovanju islamskih zemalja. Televizija je juče čitavog dana emitovala informacije o tome da su mnogi napadi na građane od strane muslimana i kasnije pripisivali srpskim snagama, da bi se prikupile simpatije međunarodne javnosti i stvorila atmosfera za inostranu intervenciju. Posle toga su usledile i reportaže o koncentracionim logorima gde je, takođe, osnovna krivica prebačena na srpsku stranu, posle čega je i usledila rezolucija Saveta bezbednosti o mogućnostima upotrebe sile.

Sada se sugeriše da bi sve te informacije trebalo temeljnije proveravati. Tako npr. jutrošnji "Njujork tajms" piše da nisu bili tačni podaci dobijeni od bosanske vlade da su logori kojima upravljaju Srbi u BiH - logori smrti u kojima se, navodno, vrši masovno istrebljenje muslimana i Hrvata. List navodi da je, tim povodom, predsednik Buš tražio da CIA temeljno ispita situaciju i dođe do tačnih podataka. List dalje piše: "Došli su do istih zaključaka kao i posmatrači Evropske zajednice, Ujedinjenih nacija, kao i novinari: u nekim od ovih logora bilo je slučajeva mučenja, pa i ubijanja, ali ne postoje nikakvi dokazi koji bi govorili o sistematskom i organizovanom ubijanju..."

Ovo je u televizijskom intervjuu potvrdio i vršilac dužnosti državnog sekretara Lorens Iglberger kada je rekao: "Na osnovu podataka kojima raspolažemo mislim da postoje dokazi o neprijatnim uslovima u tim logorima. To jeste strašna stvar, ali ja ne bih mogao nikako da idem tako daleko i govorim o postojanju "logora smrti" kakvi su bili Aušvic ili Belsen..."

"Njujork tajms" citira i funkcionera administracije koji ima pristup do diplomatskih telegrama i izveštaja o sukobu u Jugoslaviji. On kaže: "Nisam našao ništa što bi potvrdilo optužbe o masovnom ubijanju. Poslednjih nedelja je bilo u telegramima napomena da postoje logori, ali bez ikakve konkretne potvrde. Pominjani su i logori za izbeglice, ali ambasada iz Beograda nije dobila nikakve pouzdane informacije o tome..."

Ako se uzme u obzir da je osnovni akcenat u zvaničnim saopštenjima Izetbegovićeve vlade i predstavnika bio upravo na postojanju "logora smrti" i "organizovanom istrebljivanju Muslimana i Hrvata od strane Srba", vidi se da se takve tvrdnje ovde sada primaju sa mnogo više opreza nego ranije i da se postepeno rađaju sumnje u namere koje se skrivaju iza sličnih "zvaničnih informacija" iz Sarajeva. Otkriće da su i ubijanja građana bila iscenirana samo je povećalo nepoverenje.

Među diplomatima na Ist riveru i među komentatorima sve više se razmišlja i razgovara o tome kakvu ulogu islamske zemlje žele da odigraju u bosanskom sukobu. Jutrošnji "Njujork tajms" beleži da se među muslimanskim borcima mogu sresti i mudžahedini, dobrovoljci iz zemalja Bliskog istoka koji objašnjavaju da su "pošli u sveti rat - džihad". List citira i generala Armina Poharu koji je potvrdio da postoji oko 180 mudžahedina - dobrovoljaca koji se bore na strani bosanskih muslimana.

U izveštaju iz Zagreba, vodeći njujorški list navodi da se u hotelu "Interkontinental" svakodnevno mogu videti predstavnici iz arapskih zemalja koji vode razgovore za bosanskim i hrvatskim funkcionerima. "Njujork tajms" zatim piše: "Stalno se čuju glasovi da trgovci oružjem sa istoka Bliskog istoka rade na naoružavanju bosanskih snaga...! Navodi se, takođe, da je u poslednje vreme Iran veoma aktivan u zahtevima da se ukine embargo na uvoz oružja u Bosnu i iz Teherana se upućuju zahtevi muslimanskim zemljama da pošalju u Bosnu teško naoružanje.

Photo: EPA
Komentarišući ove informacije list dalje navodi da postoji podela u islamskom svetu o načinu pomaganja bosanskim muslimanima. Turska, koja je član NATO-a ponudila je da pošalje motomehanizovani bataljon od 480 vojnika da se bore u Bosni, ali je kao uslov stavila da oni budu pod nazorom Ujedinjenih nacija. Iran predlaže, piše izveštač "Njujork tajmsa" da se stvori arapska armija koja bi vojno intervenisala.

Sve su ovo novi elementi u bosanskoj krizi o kojima zapadne zemlje očigledno intenzivno razmišljaju i očekuje se da će na londonskoj konferenciji jasnije saopštiti svoju poziciju. Neke od nagoveštaja daje jutrošnji "Vašington post" koji u uvodniku piše i ovo: "Osnovni je zahtev da zemlje članice ovlaste Evropsku zajednicu i Ujedinjene nacije da govore jednim glasom u njihovo ime. Nijednoj jugoslovenskoj strani u sukobu se ne sme dopustiti da veruje da može da se šunja unaokolo po međunarodnom krugu tražeći patrone sa kojima će praviti posebne sporazume..." (Dušan Pešić)

***

ISTINA O SARAJEVSKOM MASAKRU
Istina o ratu u Bosni teško i sporo se probija. Otkriće reportera "Indipendenta", po kome su stradanja civila na sarajevskim ulicama i masakr u Ulici Vase Miskina u službi Alije Izetbegovića, u svetu se prima kao senzacija.

Već ta činjenica kazuje koliko se u tuđoj svesti uvrežila isključivost o potpunoj krivici samo jedne strane, srpske. Kao glavni krivci, bez presude, Srbi su oglašeni i za masakr na sarajevskoj ulici. Stoga otkriće stranih novinara deluje kao senzacija. To, međutim, nije bitno, koliko pitanje da li ta istina kasni.

Jer, odmah, kada je došlo do masakra nedužnih civila i za zločin optužena srpska strana, upravo sa srpske strane zatražena je međunarodna arbitraža. Od samog početka, sve činjenice su govorile da je praktično nemoguće da su sa srpskih položaja doletele granate u posve zaklonjenu ulicu i na mesto do kojeg je direktno nemoguće "dobaciti" granate.

Svi pokušaji da se to objasni svetu ostali su bez odjeka. Slike stravičnog masakra, ljudi mrtvi, bez nogu i ruku, preplavile su svet uz optužbu da je to uradila srpska strana. Sve je, naravno, šire posledice - na političkom planu.

Pre otkrića reportera "Indipendenta", osećalo se da je istina, konkretno, o masakru u Ulici Vase Miskina, vrlo blizu. Jer, mada sputani velikim strahom, počeli su da se oglašavaju svedoci sarajevskog zločina. Posvedočili su da je masakr u Vase Miskinan ulici, kod "Markala", pripremila upravo vlast koja drži taj deo grada. To je najuži centar Sarajeva, niže katedrale, kod velikog zdanja izdavačke kuće "Svjetlost" i ulica poznata kao omiljenon šetalište Sarajlija.

U noći koja je predhodila stravičnom masakru, tvrde svedoci koji žele da ostanu anonimni, pripadnici mesne vlasti TO, obilazili su kuće i savetovali da se narednog prepodneva niko iz tog kraja ne pojavljuje na ulici.

Svedoci zločina u sarajevskoj ulici navode da se tog dana hleb nije delio na uobičajenom mestu, gde je kamion stalno dolazio, nego na posve drugom.

Photo: Corbis/Patrick Chauvel
Očigledno je bilo sve unapred pripremljeno i izrežirano. Najviše su stradali žitelji Sarajeva iz drugih delova grada koji su se tog tragičnog majskog dana obreli u Ulici Vase Miskina, a koji nisu upozoreni na opasnost.

Pripravnost televizijske ekipe i njeno prisustvo na mestu tragedije često je pominjano kao jedan od dokaza da je sve pripremljeno i da se znalo šta će se dogoditi.

Prisustvo televizijske kamere ali i postojanje kaseta na kojima su zabeleženi stravični prizori mogu da doprinesu i daljem razjašnjenju zločina. Tvdi se, naime, i to bi se moglo i proveriti da su prilikom masakra u Ulici Vase Miskina, kao i na drugim mestima pojavljivali isti ljudi.

Reč je o pripadnicima TO koji su pomagali i izvlačili poginule i ranjene.

Otkrića reportera "Indipendenta" odnose se na masakr ljudi koji su čekali hleb, ali se pominje i eksplozija na sahrani dece koja su bile žrtve snajperista, a isto tako kao dokaz navode se poverljivi izveštaji o snajperskim hicima ispaljenim na američkog producenta Dejvida Kaplana, koji je poginuo prilikom posete Milana Panića Sarajevu.

Sem u "redu za hleb", dogodio se u Sarajevu i masakr pred bankom u Mis Irbinovoj ulici, takođe sa autentičnim snimcima.

Optuživanje jedne strane za stravične masakre nad nedužnim stanovništvom išlo je, čini se, iako bez dokaza vrlo glatko. Utoliko se teže, iako to zvuči paradoksalno, sa dokazima dolazi do istine. (B. H.)

***

KIŠA GRANATA PO HIDROELEKTRANI PERUĆA (Knin, 23. avgusta):
Tokom protekle noći hrvatske oružane snage izvršile su više napada duž linija dodira na krajiško-dalmatinskom ratištu. Najžešći napad izvršen je u reonu hidroelektrane Peruća. Na položaje milicije Krajine na tom prostoru hrvatske snage su u vremenu od 19 i 20 minuta do 22 sata i 30 minuta uputile pravu kišu projektila. Kako je novinarima saopštio krajiški oficir za vezu sa UNPROFOR-om Darko Gužvić, na položaje Krajišnika palo je oko 150 artiljerijskih i minobacačkih granata. Nisu izostali ni pešadijski napadi pripadnika 126. brigade Zbora nacionalne garde Hrvatske. Prilikom napada lakše je ranjen jedan krajiški borac.

Zbog jakog napada i ugroženosti vlastitog sastava braniocima Krajina izdata je naredba da uzvrate vatrom, što su i učinili u 20 sati i 20 minuta.

Photo: www.thefewgoodmen.com
Hrvatske snage još su u dva navrata izvršile napad na pomenutom prostoru, u dva sata iza ponoći i jutros oko 5 sati, a povremenih napada bilo je sve do podne.

Kako tvrde vojni izvori u Kninu, pripadnici hrvatskih snaga u više navrata noćas su kršili primirje i u drugim rejonima nemirnog južnog sektora i to na širem prostoru Drniša, u skradinskom zaleđu, te na prostoru Benkovca.

Noćašnji napad na branu hidroelektrane Peruća, kao jednu od najosetljivijih tačaka duž cele linije fronta, u krugovima bliskim komandi krajiške vojske ocenjuje se kao smišljen i dugo pripreman plan. Ne radi se ni o kakvim grupama koje su se otele kontroli, već o regularnoj vojsci Hrvatske.

Ovaj i drugi napadi pripadnika hrvatskih snaga u poslednje vreme, a gotovo su svakodnevni, bili su povod za oštri protest krajiških vlasti Savetu bezbednosti i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju, te komandantu UNPROFOR-a generalu Satišu Nambijaru. U njemu se, pored ostalog, ističe da ovi napadi hrvatskih snaga ozbiljno dovode u pitanje mir i mirovnu misiju UNPROFOR-a.

***

BORBE NA SVIM FRONTOVIMA (Bileća, 23. avgusta):
Protekle noći i tokom jučerašnjeg dana vođene su borbe na svim frontovima u Hercegovini, saopštila je jutros Komanda Hercegovačkog korpusa.

U opštinama Nevesinje i Ljubinje, koje je juče bombardovala hrvatska artiljerija, pričinjena je znatna materijalna šteta, ali ljudskih žrtava nije bilo, kažu srpski vojni izvori.

Na trebinjsko-dubrovačkom ratištu jedinice hrvatske vojske dejstvovale su artiljerijom iz rejona Orahov Do i tenkovima s područja Zavale i Čvaljine po trebinjskim selima Dubljani, Veličani i Galičići, kao i po rejonu Vlaštice.

Na mostarskom ratištu, prema srpskim izvorima, hrvatsko-muslimanska vojska je artiljerijskom vatrom dejstvovala na pravcima Blagaj - Vranjevići i Mostar - Šipovac.

Srpski borci su u kontraofanzivi zauzeli nekoliko značajnih strateških visova u okolini Mostara sa kojih se uspešno kontroliše dolina Neretve.

Na pravcu Foča - Kalinovik muslimanske snage tokom jučerašnjeg dana artiljerijskom vatrom napadale su srpske položaje s namerom da preseku ovu komunikaciju i prebace se prema Goraždu.

Tu nameru muslimanske vojske srpski borci su sprečili, saopštila je Komanda Hercegovačkog korpusa u Bileći.

***

NEMA TAJNOG ORUŽJA
Najubitačnije oružje savremenih ratova danas su svakako mediji. Rat koji je Zapad vodio protiv Iraka, a povodom Kuvajta, najpre je dobijen u medijima i to satanizacijom Iraka i predsednika te države, a sve ostalo bila je tek vojnička rutina. Upravo zato u sukobu niskog intenziteta, kakav se danas vodi na prostorima bivše Jugoslavije, prva faza rata je pridobijanje svetske javnosti za određene ciljeve, kao i plašenje protivnika i njegovo psihološko "omekšavanje" radi lomljenja svake želje za otporom.

Intervju koji je senator Sem Nan, predsednik Odbora za oružane snage američkog Senata, dao nedeljniku "Eviejšivik end spejs tehnolodži" spada u arsenal propagandno-psihološkog ratovanja, odnosno u prvu fazu sukoba niskog intenziteta. Zapravo, senator Nan nagovestio je da "SAD imaju neke nove sisteme oružja sa specijalnom tehnologijom koja ne ubija ljude već uništava sredstva i tehniku". Po rečima američkog senatora koje prenosi američki časopis "razmatraju se različite varijante i mogućnosti uništavanja mostova, komunikacija ili prekida električnog sistema, zatim upoterbe generatora elektromagnetnih impulsa postavljenih u bojevim glavama krstarećih raketa tipa "tomahavk", što izaziva poremećaje električnog napona, kao i načine upotreba hemijskih supstanci i bioloških preparata radi zasipanja aerodroma specijalnim hemikalijama koje sprečavaju poletanje i sletanje aviona". U spektru tih specijalnih oružja i sistema senator Nan spominje i eksperiment sa baterijama koje, ako se ubace u rezervoare goriva, pretvaraju energente u želatinsku masu.

Tako kaže američki senator kojeg je pisac ovog teksta imao prilike da pre nekoliko godina upozna u Vašingtonu I zatraži stručno mišljenje o trošenju budžetskih sredstava Pentagona za program aviona F-16. "Znate gospodine, ja jesam na čelu odbora za oružane snage Senata, ali o problemu programa aviona F-16 stručno mišljenje će vam dostaviti moji stručnin konsultanti".

Najviše se bojim neobjektivnih medija: Miroslav Lazanski, proizvođač ratne magle
PHOTO: Stock
I zaista, nekon nekoliko dana u hotelu nas je čekao debeli žuti koverat sa stručnim mišljenjem dvojice konsultanata senatora Nana. Možda je to i objašnjenje za neke nepreciznosti i nelogičnosti u senatorskom intervjuu američkom nedeljniku. Senator je, kako je pisala vašingtonska štampa, ipak veći stručnjak za druge stvari u Senatu i Kongresu nego za "želatinske mase".

No, da pođemo redom. U ratu protiv Iraka Amerikanci su upotrebili relativno malo tehnoloških noviteta. Osim aviona sa nevidljivom tehnologijom, prvi put su u ratu upotrebljene krstareće rakete koje su ispaljivane sa ratnih brodova i sa atomskih podmornica. Svoju premijeru doživela je i nova mornarička taktička raketa ispaljena sa podmornice u zaronjenom stanju. Istina je da su Amerikanci izazvali probleme u električnoj mreži Iraka ispaljivanjem krstarećih raketa koje su imale grafitno jezgro, ali svaka dobro organizovana protivavionska odbrana ima nezavisne autonomne izvore energije za baterije protivavionskih topova i raketne sisteme. Protivavionska odbrana koja vodi o tome računa u ratu ne zavisi mnogo od civilne mreže električne energije. S druge strane, vatru protivavionskih topova danas u svetu ne može da omete ili spreči, naravno, osim, ako te položaje prethodno ne uništi.

Što se tiče specijalnih hemijskih i bioloških supstanci koje bi se upotrebile za zasipanje aerodroma u Jugoslaviji radi sprečavanja poletanja i sletanja aviona, takvo oružje zapadni saveznici nisu koristgili u ratu protiv Iraka. Naprotiv, zapadni avioni tipa "tornado" i "jaguar" u niskom letu su bombama "belugama" i "durandal" nastojali da unište poletno-sletne staze i zbog toga trpeli najveće gubitke od vatre protivavionskih topova iračke odbrane. Procenat gubitaka savezničkih aviona bio je najveći upravo u tim tipovima aparata.

Nagoveštaj senatora Nana da bi "SAD mogle da koriste hemijska i biološka sredstva kao supstancu za onesposobljavanje jugoslovenskih aerodroma, vrlo je opasan presedan, jer je upotreba hemijskih i bioloških sredstava zabranjena ženevskim konvencijama i pariskim protokolom, štu su sve SAD potpisale i, štaviše, obavezale se da će uništavati celokupno svoje hemijsko i biološko oružje. Ovakve cinične najave samo potvrđuju da se novi svetski poredak modelira po meri samo jedne države i jedne politike. Onaj ko se tako avanturistički sprema da eventualno upotrebi hemijsko i biološko oružje treba da pretpostavi da u tom slučaju Jugoslavija verovatno ne bi ostala bez odgovora.

Najave o ubacivanju hemijskih i bioloških supstanci u rezervoare sa gorivom obična su trabunjanja, jer prvo treba znati gde su sve ti rezervoari tajno razmešteni i disperzirani, a zatim treba probijati čelično-betonske zaklone koji ih štite. Uostalom, obično bacanje napalm smeše u kerozin pretvara to gorivo u želatinastu masu, a to su već u nekim slučajevima učinili vojnici bivše JNA kad nisu mogli da iz nekih skladišta u otcepljenim republikama izvuku celokupno gorivo.

Za razliku od ratobornog senatora Nana, ministar odbrane SAD Dik Čejni u svojim je javnim nastupima mnogo oprezniji kada je reč o ratu na Balkanu pa je tako nedavno izjavio da "Sofisticirane sisteme oružja koje su SAD koristile u ratu protiv Iraka nije moguće adekvatno upotrebiti u Bosni kao i da se nikako ne zaboravi da rat na Balkanu ne bi bio nikakva lagana šetnja". Treba se nadati da je njegove reči pročitao i italijanski ministar odbrane Salvo Ando koji bi "uhapsio celu Srbiju", a čijih osam aviona "tornado" u ratu protiv Iraka nije uspelo ni da poleti u prvoj akciji, dok su devetog pilota kojem je to ipak pošlo za rukom, Iračani odmah oborili.

Photo: www.mybestcity.com
Rat u BiH može se zaustaviti samo političkim dogovorom sva tri naroda, sve ostalo je čista avantura. Tu istinu jugoslovenske i bosanske tragedije mnogi na Zapadu znaju, oni koji toliko žude da se i lično u to uvere imaju sve šanse da to otkriju tragično kasno. Baš kao što sada zapadni mediji otkrivaju ko je zapravo nameštao eksplozije po Sarajevu, ko je pucao iz snajpera i kako je to propagandno vešto iskorišćeno.

U svakom slučaju, apsolutno tajnog oružja danas svet nema. Supermodernom oružju tehnički i tehnološki inferiorni suparnik uvek se može suprotstaviti dobrim taktičkim i operativnim postupcima. Što se Jugoslavije tiče, neobjektivni mediji na Zapadu bili su i još uvek ostaju najveće i najnezgodnije oružje. (Miroslav Lazanski)

***

Novak Kilibarda: STRAH NAS JE (Herceg-Novi, 23. avgusta):
Izlazak na izbore i saradnja sa parlamentarnim strankama čiji se stavovi ne poklapaju sa stavovima Narodne stranke, bila su najčešće postavljana pitanja predsedniku stranke Novaku Kilibardi sinoć na sastanku Glavnog odbora Narodne stranke sa članovima i simpatizerima u Herceg-Novom.

"Prihvatili smo okrugli sto stranaka Jugoslavije, zakazan za 25. avgust, ali ne i ono što organizuje vladajuća partija i vlast u Crnoj Gori, jer nećemo da razgovaramo sa nekim "žeton strankama", niti sa "rent-a-kar poslanicima" rekao je sinoć Kilibarda, a zatim dodao: "I drugi izbori, koji će biti ubrzo, a samim tim pokazalo se da smo ranije bili u pravu, ukoliko budu mangupski - nećemo na njih izaći."

Slobodan Vučurović, poslanik Narodne stranke u Skupštini Crne Gore - iz Herceg-Novog, smatra da Glavni odbor i njegov predsednik izostavljaju neke činjenice. "Naša stranka nije bila spremna za izbore što je revoltiralo poslanike na koje je inače trebalo baciti ljagu što ne utiču na promjenu izbornog zakona, podjelu imovine, i slično", rekao je Vučurović.

Ćosić je veliko ime, ali slab trgovac: Novak Kilibarda, ćosićolog amater
Photo: vijesti.me
Nakon sastanka, gospodin Novak Kilibarda je održao konferenciju za štampu. Na pitanje da li je Crna Gora pred Londonsku konferenciju više ili manje podeljena, odgovorio je: "Nažalost, ta podijeljenost je još jače izražena. Neke stranke gledaju svoje šanse. To je njihovo pravo, ja ih ne optužujem. Ali, Narodna stranka zebe. Strah nas je. Jedina je sreća što mnogo nijesmo obećavali narodu."

"Veliko ime kao što je Ćosić treba u Londonu da iziđe sa paketom realizma. Politika je na neki način i trgovina. U politici i trgovini postoji jedna crta, baždar, ispod koga se ne može. Nacionalna čast i dostojanstvo srpskog naroda i države ne smiju biti dovedeni u pitanje, ali ne smijemo biti tvrdoglavi. Tvrdoglava politika znači propast . U doba klasičnih ratova mogla je i da bude tvrdoglava politika. Sada se vode ratovi koji diriguju kancelarije i elektronika. Prema tome, i o najtežim pitanjima treba razgovarati i praviti izvjesne ustupke dokle se može", rekao je Kilibarda. (Silvija Terzić)

*Nastavak u utorak 19. jula

star
Oceni
2.95
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi