Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (102)

Muslimani ubijaju, a Srbi optuženi

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: 2.bp.blogspot.com

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 23. avgusta 1992. godine

ZAVRŠNE PRIPREME (London, 22 avgusta):
U Londonu su u toku završne pripreme za mirovnu konferenciju o Jugoslaviji koja počinje iduće nedelje. Sada je poznat i definitivan spisak učesnika i dnevni red ovog skupa predstavnika gotovo cele međunarodne zajednice.

Pored predstavnika šest bivših jugoslovenskih republika i Savezne Republike Jugoslavije, u London će doći 30 ministara inostranih poslova najvažnijih zemalja sveta, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Gali i predstavnici međunarodnih humanitarnih organizacija. Mada formalno neće učestvovati u radu konferencije, u London će doći i predstavnici Srba iz Hrvatske, Srba i Muslimana iz Bosne i Hercegovine i Albanaca sa Kosova.

Britanci predlažu usvajanje dva dokumenta. Prvi sadrži principe rešavanja krize, a drugi - konkretne načine da se to ostvari. Sadržina ovih dokumenata je diplomatska tajna poznata, za sada, samo državnicima zemalja učesnica.

Premijeru Mejdžoru je veoma stalo da konferencija da neke pozitivne rezultate. On je već stavio do znanja da se u Londonu ne priprema suđenje nijednoj od strana upletenih u jugoslovenski konflikt i da će on tražiti da se što manje raspravlja o prošlosti, a više o onome šta će biti. To, naravno, ne znači da oštre kritike neće biti izrečene na račun nekih bivših republika, pri čemu se ovde pominju Srbija i, prvi put, Hrvatska.

Izjava hrvatskog ministra inostranih poslova Škrabala da će se Hrvatska u Londonu založiti za "šok terapiju prema Srbiji i vojnu intervenciju protiv nje", ovde je negativno primljena, uz konstantaciju britanskih zvaničnika da je reč o mirovnoj, a ne o ratnoj konferenciji.

U diplomatskim izvorima se tvrdi da će Albanija, Mađarska, Austrija i Nemačka zatražiti da konferencija donese odluku o još drastičnijim merama protiv SR Jugoslavije. Britanci se tome protive, jer smatraju da u Londonu treba prvo razgovarati o miru pa, ako to ne uspe, tek onda o novim sankcijama.

Čekajući srpsku delegaciju: zavereničke londonske klupe
Photo: Milica Jovanović
Britanska štampa, koja je, inače, veoma nenaklonjena Jugoslaviji i Srbiji, poslednjih dana piše čitave storije o ponašanju Hrvatske u Bosni i Hercegovini. Pominje se Jasenovac, i naročito su na udaru Paragini "hosovci", koje ovdašnja štampa naziva fašistima koji nose ustaška obeležja. Kritika nije pošteđen ni hrvatski presednik Tuđman, koga štampa optužuje da je jedan od krivaca za izbijanje rata, jer je Srbe odmah po dolasku na vlast podsetion na dane "NDH".

Imajući u vidu ranija iskustva sa britanskom štampom, koja ništa ne radi slučajno, posmatrači ocenjuju da će se na tapetu, pored Srbije, naći i Hrvatska. Ovde nije nezapaženo prošla gotovo i formalna aneksija zapadne Hercegovine i učešće regularnih jedinicca hrvatske vojske u ratu u Bosni i Hercegovini.

***

MUSLIMANI UBIJAJU A SRBI OPTUŽENI (Njujork, 22. avgusta):
Prvi put posle višemesečne izrazite naklonosti prema muslimanskoj strani u bosanskohercegovačkom građanskom ratu, američka TV mreža "Si-En-En" je, u jutrošnjim vestima, iznela ozbiljne sumnje u verodostojnost podataka o napadima srpskih jedinica na građane Sarajeva. Pozivajući se na otkrića londonskog lista "Indipendent", komentator Si-En-Ena navodi da postoje osnovane pretpostavke da su Izetbegovićeve snage inscenirale pojedine napade na građane u Sarajevu da bi ih kasnije pripisali Srbima i tako pridobili simpatije međunarodne javnosti i podršku za zahtev o neophodnosti strane vojne intervencije.

Rečeno je, nekoliko puta u jutrošnjim emisijama, da bi ovo pre svega moglo da se odnosi na široko, u propagandne svrhe, korišćen napad u maju, na građane koji su čekali u redu za hleb, što je odmah pripisano Srbima bez ikakvih dokaza. Bilo je i tada mišljenja da, sudeći prema objavljenom snimku, nije bilo uverljivo da je to posledica granate, već je više ličilo na eksploziju ukopane mine, drugo pitanje koje se postavljalo je otkud baš na tom mestu i u to vreme televizijske ekipe.

U informaciji Si-EN-ENa se, takođe, iznosi pretpostavka da je na isti način od strane Muslimana, bio isceniran i napad na groblje, gde je porodica upravo sahranjivala decu nastradalu od snajperske vatre, što je takođe stavljeno na dušu srpskim jedinicama. Ta reportaža je obišla svet i svojim stravičnim scenama umnogome izazvala nagli porast antisrpskih raspoloženja i, po mnogim ocenama, uz scene iz koncentracionih logora najviše oprinela brzom usvajanju rezolucije 770 Saveta bezbednosti, kojom se odobrava upotreba vojne sile u zaštiti konvoja za dostavljanje humanitarne pomoći. U informaciji Si-En-Ena se pominje da je londonski "Indipendent" naveo mogućnost da su o ovome znali u sedištu Ujedinjenih nacija na osnovu poverljivih izveštaja.

U svetlu citiranih informacija još više dobijaju na značaju izjave generala Mekenzija, doskorašnjeg komandanta UNPROFOR-a u Sarajevu, koji je u raznim intervjuima datim nedavno u Njujorku objašnjavao da je u početku odgovornost Srba za izbijanje sukoba bila veća, ali da u poslednje vreme Izetbegovićeva vlada predstavlja mnogo veću prepreku za uspeh pregovora i uspostavljanje mira. Kanadski general je otvoreno nagovestio da vlastima u Sarajevu, u ovom trenutku, mnogo više odgovara zaoštravanje neprijateljstava, čime bi se izazvala strana vojna intervencija.

Mnogi komentatori sada upozoravaju da ubuduće treba biti krajnje oprezan u saopštavanju ko je odgovoran za napade i kršenje sporazuma o prekidu vatre, kao i o ugrožavanju konvoja sa humanitarnom pomoći jer to presudno utiče na stavove javnog mnjenja, pa i zvanične poteze.

Ovi nalazi bi trebalo da imaju uticaja i na raspoloženja na zasedanju Generalne skupštine UN o krizi u BiH, sazvanoj na inicijativu islamskih zemalja. Sastanak se održava u ponedeljak sa očiglednom tendencijom inicijatora da dramatizuje atmosferu pred londonsku konferenciju i isposluje predhodnu osudu Srbije i Crne Gore, odnsono SR Jugoslavije.

O tome svedoči i način na koji je ceo potez povučen. Grupa islamskih zemalja u UN, prema instrukcijama dobijenim od Islamske konferencije, tražila je vanredno ili hitno zasedanje Generalne skupštine. Takav skup bi imao veću političku težinu, jer se drži kao posebno zasedanje najvišeg foruma svetske organizacije i u posleratnom periodu ih je bilo svega dvadesetak. Međutim, za to pravila procedure traže potpise 90 zemalja članica i sastanak može da se drži tek deset dana posle uručivanja potpisa generalnom sekretaru. Pošto su inicijatori želeli da se, po svaku cenu, sastanak drži pre londonske konferencije, prihvatili su drugu moguću varijantu. Sastanak će se održati u okviru tekućeg, redovnog zasedanja Generalne skupštine u koje je samo upisana nova tačka dnevnog reda: kriza u Bosni i Hercegovini. Time je "udarna snaga" poteza nešto oslabila, ali diplomatske mogućnosti za vođenje akcije i nametanje jednostranih sudova ostaju.

Kako iz dobro obaveštenih izvora saznajemo, islamske zemlje su odmah pripremile i Nacrt rezolucije koji već, zbog izrazito ekstremnih stavova, doživljava izvesne redakture i korekcije. U prvoj verziji ponuđenog dokumenta nalazile su se najoštrije poimenične optužbe protiv Srbije i Crne Gore kao "jedinih krivaca za agresiju u BiH". Zatim se od Saveta bezbednosti tražilo da, na osnovu rezolucije 770, preduzme sve mere, pa i vojne, za očuvanje teritorijalnog integriteta BiH, što, kako je poznato, nije predviđeno i sadržajem tog dokumenta, koji se ograničava isključivo na zaštitu konvoja sa humanitarnom pomoći. Pokrenuto je, u prvom predlogu rezolucije, i pitanje opstanka delegacije SRJ u Ujedinjenim nacijama, itd.

Ovako formulisan tekst izazvao je rezerve među mnogim delegacijama. Saznajemo da se, posebno, delegacija Rusije usprotivila poimeničnom i jednostranom optuživanju samo Srbije i Crne Gore i tražila da se čitav tekst uravnoteži i postavi na principijelnije osnove.

Inicijatori su se, verovatno, rukovodili poznatim pravilom da u prvom naletu treba ponuditi najoštrije formulacije za koje se zna da neće proći, pa se onda igrati odbronamernosti kompromisa i nuditi "blaže" formulacije, koje ipak ostaju dovoljno i oštre i jednostrane.

Tako saznajemo da je iz drugog nacrta brisano iglavnom sve ono što poimenično napada Srbiju i Crnu Goru, ali su ostavljeni trmini o "agresiji u BiH" i kao ugroženo stanovništvo navode se samo Muslimani i Hrvati. Takođe, ostao je i pomenuti zahtev Savetu bezbednosti da rezoluciju 770 usmeri ka zaštiti teritorijalnog integriteta BiH. Izostaje prvobitno traženje otvaranja pitanja članstva SRJ u UN, ali se ostavlja mogućnost da to bude pokrenuto u debati. Predpostavlja se da će i ova, druga verzija doživeti izvesna prečišćavanja u toku današnjeg i sutrašnjeg dana ali će, po svemu sudeći, suština ostati nepromenjena. Prema sadašnjim raspoloženjima, svi su izgledi da će rezolucija biti usvojena i samo je pitanje da li će oštrice pomenutih jednostranih optužbi i osuda protiv Srbije i Crne Gore biti više ili manje otrovne. Osnovno je pitanje kako će zapadne zemlje reagovati na ovaj očigledno povećani pritisak islamskih zemalja. U tom smislu bi pomenuta informacija koju emituje Si-En-En mogla da ima nekog uticaja.

Inače, u američkoj javnosti nema većeg optimizma, kada je reč o očekivanjima od londonske konferencije. Preovlađuje ocena da neće biti nekog dramatičnog obrta nabolje, ali da će se, možda, napraviti manji korak napred i, eventualno, izgraditi mehanizam za dalji tok teških pregovora.

Lorens Iglberger, koji sutra postaje vršilac dužnosti državnog sekretara in u toj funkciji putuje u London, zastupa tezu da sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori treba još više zaoštriti ostajući pri uverenju da srpska vlada snosi najveću odgovornost za izbijanje i trajanje građanskog rata u BiH. Međutim on danas, govoreći za "Glas Amerike", pominje i odgovornost Hrvatske i ovako formuliše američku poziciju da nije prihvatljivo osvajanje teritorije silom: "Mi nećemo nikada priznati plodove njihove agresije, bilo da je reč o Srbiji ili Hrvatskoj... Naš cilj je uspostavljanje statusa kao kakav je postojao pre neprijateljstava" i dodao da, i pored svega što se dogodilo, on veruje da je moguće ponovo uspostaviti Bosnu kao: "multietničku zajednicu i državu u kojoj će biti poštovana prava manjina".

Iglberger je, takođe, izrazio bojazan da se postojeći sukob može proširiti i na druge krajeve bivše Jugoslavije pa i Balkana. On kaže: "Mislim da postoje realne šanse za širenje sukoba. To je ono što nas je užasavalo od samog početka. Do sada prisustvujemo samo širenju sukoba sa jednog područja na drugo..."

Komentarišući citiranu izjavu jutrošnji "Njujork tajms" piše: "Iglberger je posebno mislio na oblast Kosova, deo Srbije naseljen sa dva miliona etničkih Albanaca izloženih pritisku represivnih mera od strane srpskih vlasti. On je istovremeno aludirao na strepnje administracije da bi se sukob preko Kosova širio na Makedoniju i, konačno, mogao da se prenese i na susedne zemlje, Grčku i Albaniju..."

Iz svega bi se moglo pretpostavljati da će na navedenim stavovima i pretpostavkama Iglberger graditi i obrazlagati američku poziciju na londonskim razgovorima. (Dušan Pešić)

***

"INDIPENDENT": IZETBEGOVIĆ MASAKRIRA SOPSTVENI NAROD
Jučerašnji "Indipendent", u svom izveštaju reportera iz Njujorka, a na osnovu uvida u poverljive izveštaje koje su terenski komandanti UNPROFOR-a iz Sarajeva slali generalu Nambijaru, tvrdi da su nekoliko najstravičnijih pokolja u Sarajevu, uključujući i ubistvo 16 civila u redu za hleb, počinili Muslimani da bi pridobili svetsko javno mnenje za vojnu intervenciju, a ne Srbi koji okružuju grad, javljan Tanjug.

Reporter britanskog lista otkriva da je "masakr u redu za hleb", koji se zbio 27. maja u Ulici Vase Miskina u Sarajevu, poslužio je Aliji Izetbegoviću za prekid pregovora u Lisabonu. "Indipendent" takođe otkriva da je i eksplozija na groblju 4. avgusta, za vreme sahrane dvoje ubijene dece, bila izvedena u koreografiji pristalica Alije Izetbegovića.

Photo: Stock
Poverljivi izveštaji, sa kojima su bili upoznati i američki političari U Vašingtonu, kažu da je snajperski hitac kojim je usmrćen američki producent Dejvid Kaplan 13. avgusta, u vreme posete premijera Panića Sarajevu, ispaljen - ne sa nekog borbenog položaja, već "u horizontalnoj liniji, iz blizine, sa tla".

Funkcioneri UN takođe tvrde da je ukrajinski vojnik iz sastava plavih šlemova u kasarni "Maršal Tito" u četvrtak pogođen metkom malog kalibra, kakvim se koriste samo muslimanski snajperisti.

Muslimani su sami aranžirali i topovske salve 17. jula, prilikom posete šefa britanske diplomatije Izetbegoviću i Sarajevu, kada je ubijeno i ranjeno deset slučajnih prolaznika, tvrdi britanski list "Indipendent".

***

IZETBEGOVIĆ SPROVODI ETNIČKO ČIŠĆENJE (Pariz, 22. avgusta):
Pariski "Liberasion" danas tvrdi da "muslimanske vlasti Bosne i Hercegovine sprovode politiku etničkog čišćenja, mada se uporno brane od takvih tužbi". Povod za ovaj zaključak bila je nedavna razmena zarobljenika za koju specijalni izveštač lista iz Sarajeva Didije Fransoa tvrdi da upravo služi ciljevima takve politike Alije Izetbegovića...

Posle obilaska vojnog zatvora u Sarajevu, izveštač ističe da "zatvorenici srpske narodnosti najmanje liče na vojnike: to su, u stvari, obični građani uhapšeni radi razmene". On svedoči o neljudskim uslovima u zatvorima i tretmanu Srba od kojih mnogi, kako kaže, nose vidljive tragove kao što su "razbijene jagodice, ogromne masnice po telu, slomljene ruke i slično". Međutim, dodaje on, muslimanski čuvari uveravaju posetioce da se "Srbi međusobno tuku", što je francuski novinar ocenio kao "gnusni cinizam". On je, na primer, razgovarao sa izvesnom Mladenkom Odžaković koja je, po njenim rečima, uhapšena samo zbog članstva u Srpskoj demokratskoj partiji koja sada ima tretman terorističke u Bosni i Hercegovini. Prema njenim rečima i svedočenju nekih uhapšenih žena iz iste ćelije, "Muslimani masovno potkazuju svoje komšije Srbe, pod optužbom da sakrivaju petu kolonu". Većina zatvorenika je, dodaje ona, već mesecima u zatvoru bez optužnice, zbog čega su mnogi pali u depresiju.

Novinar "Liberasiona" posebno dirljivo opisuje susret sa jednokm, kako kaže, krhkom staricom sedamdesetih godina, obučenom u crno. Ona je uhapšena samo zato što je pošla da traži sina koji se nalazio negde na srpskom frontu iznad Sarajeva. Didije Fransoa dodaje da je kao objašnjenje za njeno zadržavanje u zatvoru dobio ciničan odgovor "da je starica signalizirala srpskoj artiljeriji ciljeve koje u Sarajevu treba da gađaju".

***

"SKAJ": SRBI I MUSLIMANI ZAJEDNO BRANE TREBINJE (London, 22. avgusta):
U ludilu građanskog rata u Bosni i Hercegovini Trebinje deluje gotovo nestvarno. Tamo Srbi i Muslimani zajedno brane grad od hrvatskih snaga - izveštava danas britanska TV stanica "Skaj".

Photo: Stock
Izveštač javlja da grad brane zajednički dobrovoljački odredi Srba i Muslimana, koji ne dozvoljavaju da im se bilo čime naruši zajednički život. U bolnici, gde se leče ranjenici, branioci grada, zajedno rade srpski i muslimanski lekari - konstantuje "Skaj".

***

DEMILITARIZACIJA BIH UZ POMOĆ TURSKIH TRUPA (Tokio, 22. avgusta):
"Na mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji 26. avgusta u Londonu predložiću da se demilitarizacija Bosne i Hercegovine izvede uz pomoć turskih trupa", izjavio je jugoslovenski premijer Milan Panić japanskom listu "Jomiuri Šinbun". On je dodao da bi u demilitarizaciji Bosne učestvovala i jugoslovenska armija, a da bi se saradnja Turske tražila uvek kada bi se proces demilitarizacije ticao bosanskih muslimana. Panić je, kako navodi japanski list, naglasio da je sličan predlog čuo od turskih državnika za vreme posete u toj zemlji.

U ovoj izjavi, za koju "Jomiuri Šinbun" naglašava da je prva data jednom japanskom listu, Panić kaže da bi podela Bosne na tri dela bila najbolje privremeno rešenje. Tek posle bi svaka tri bosanska naroda mogla da na miru odluče o budućnosti Bosne, rekao je jugoslovenski premijer.

Milan Panić je japanskom listu takođerekao da će morati da podnese ostavku na položaj premijera, ako se nastavi etničko čišćenje u Bosni. On je izneo mišljenje da bi jugoslovenski problem mogao da bude rešen u roku od dva meseca i založio se za veću ulogu Japana u rešavanju jugoslovenske krize.

***

NEMA VOJNOG REŠENJA U SUKOBIMA U BIH (Budimpešta, 22. avgusta):
"Međunarodna vojna intervencija u Bosni i Hercegovini donela bi još slabiji rezultat nego svojevremeno u Vijetnamu, a sukob bi se verovatno proširio i van republičkih granica", upozorila je ministar bez portfelja u jugoslovenskoj vladi Radmila Milentijević u intervjuu za današnji "Nepsabadšag".

Radmila Milentijević, koja je na proputovanju kratko boravila u Budimpešti, naglasila je da nema vojnog rešenja u sadašnjem međunacionalnom i verskom sukobu u Bosni i Hercegovini jer, kako je rekla, sve tri strane podjednako raspolažu teškim naoružanjem. Prema njenim rečima, najvažnije je da se konačno postigne mir i to odmah, i po svaku cenu, a on se može ostvariti samo političkim sporazumom uz učešće Karadžića, Izetbegovića i Bobana. "Trebalo bi ih zatvoriti u jednu prostoriju i ne dozvoliti im da izađu dok ne potpišu sporazum", naglasila je.

Srbi su državotvorni narod, za razliku od nekih tamo manjina: Radmila Milentijević, ministarka bez mentalnog portfelja
Photo: Stock
Govoreći o jugoslovenskoj krizi, Radmila Milentijević je naglasila da se ona ne može okončati bez razumnog rešenja srpskog pitanja. "Pravo na samoopredeljenje pripada svakom narodu, pa i srpskom, a on je najveći državotvorni narod u Jugoslaviji, čineći između 45 i 50 odsto njenog stanovništva".

Odgovarajući na pitanje nema li protivurečnosti između onoga što Srbija traži za Srbe u drugim republikama i onoga što nudi sopstvenim manjinama, Radmila Milentijević je rekla da srpski narod nije bio manjina u Jugoslaviji, već jedan od njenih državotvornih naroda. "Mora se praviti razlika između državotvornih naroda i nacionalnih manjina, a zatim odlučivati koja prava im dati". precizirala je.

Za srpsku manjinu u Mađarskoj rekla je da "nije nezadovoljna, iako joj je položaj teži u poređenju sa mađarskom u Srbiji". Podsećajući da srpska manjina ne raspolaže autonomijom, niti obrazovanjem na maternjem jeziku od osnovne škole do univerziteta, Radmila Milentijević je izrazila nadu da će mađarska vlada u većoj meri izlaziti u susret srpskoj nacionalnoj manjini.

***

PAKT SRBA I ZAPADA (Zagreb, 22. avgusta):
Kada je ponovo izabrani predsednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuđman na nedavnoj prvoj pres-konferenciji posle upravo održanih izbora uz već uobičajene optužbe na račun Srbije i "srpskog agresora" napomenuo da je "Evropa prepoznala nastojanje da se u Bosni i Hercegovini stvori muslimanska država", bilo je to - u stvari - zvanično rečeno ono što se i ovde "šuškalo", tj. da je prvi posao Alije Izetbegovića da na tlu starog kontinenta instalira prvu pravu muslimansku državu, što s obzirom na njegove "rane radove" uopšte ne iznenađuje.

Ovaj put to je najzad sa najvišeg mesta na ovakav način rečeno i u Hrvatskoj što je i Tuđman ponovio. U intervjuu "Glasniku", 3. avgusta (izdaje ga HDZ), Tuđman je rekao: "Ti europski i svjetski čimbenici koji su htjeli zadržati Jugoslaviju žele sada na svojoj strani imati Srbiju, jer im treba i zbog svog geopolitičkog položaja i kao barijera ili zandar od stvaranja islamske države u Evropi".

Šta je Tuđmana primoralo da i ovako govori može se samo naslućivati, ali u vezi s tim zanimljivija druga teza koju poslednjih dana javno izriču i muslimanski zvaničnici u Hrvatskoj. Najkraće ona glasi: Zapad je naručio od Srba istrebljenje muslimana u Bosni i Hercegovini u strahu od stvaranja prve muslimanske fundamentalističke države na tlu Evrope.

Perfidnost ove "teorije", međutim, nije u tome što se za stradanja naroda u toj republici sada optužuje i Evropa (a ne oni koji su to zaista izazvali i započeli komadanjem Jugoslavije i srpskog naroda), već što je u njoj sadržana "činjenica" da Srbi jesu zločinački i istrebljivački narod. Pa se, ovakav "posao" jedino od takvih i može naručiti.

Posebno je zanimljivo što je takva teza - iako se za nju već čulo - prvo ozbiljnije predstavljanje u javnosti doživela iz pera ovde poznatog polemičara i dugogodišnjeg glavnog urednika "Glasa koncila" Živka Kustića. U svojoj redovnoj rubrici u "Globusu" on u prošlom broju pod naslovom "Je li Zapad od Srba naručio istrebljenje muslimana?". Razrađuje i dokazuje mogućnost takve tvrdnje, a da li je to samo njegov lični stav ili ima i šire "zaleđe" u čemu je on glasnogovornik, može se samo nagađati. Napominjući odmah da se radi o "definitivnom istrebljenju jedinih europskih muslimana", Kustić - da bi "podvukao žutim" osnovnu tvrdnju - s nostalgijom ovako podseća na blisku prošlost: "bili smo povjerovali da je došlo vrijeme kad će ljudi različitih narodnosti, različitih religija, običaja, jezika, kultura i shvaćanja moći zajedno živjeti u istim zemljama i istim gradovima, čak u istim ulicama i zgradama, a da neće jedni drugima nikako smetati, da će, dapače, svi biti sretni i zadovoljni zbog toga što nisu jednaki nego baš različiti".

Očito zaboravljajući da se takav opis i očekivanja odnose upravo na dojučerašnju Jugoslaviju koja je ovako perfidno raskomadana (a u kojoj srpskom narodu nije smetao ni jedan drugi narod i sa svima su živeli u miru, dok ga se nije počelo komadati kao živo meso zahtevajući od njega da to prihvati kao dostignuće demokratije i civilizacije), autor to primenjuje na Bosnu i Hercegovinu nastojeći da istakne svoj stav da se BiH ne može jednostavno etnički deliti. Po istoj logici, naime, nije mogla ni Jugoslavija (uz neke iznimke), pa vidimo kako to ipak ide uz potok krvi, bez čega se ni jedan organizam (a to je bila Jugoslavija baš kao sada i BiH) ne možerascepiti.

Tvrdeći dalje da se "pokrenuo strah Zapada od mogućeg stvaranja islamske države u Evropi", Kustić piše: "To već nije pitanje mentaliteta ili bračnog zakonodavstva, nego velikih političkih interesa. Dovoljno velikih da se radi njih pokreću ratovi. A ovde se nekima pružila prilika da to za njih obave drugi, srpski četnici. Odnosno sva ta srpska vojna snaga u pokretu što se valja prostorima bivše Jugoslavije."

Daljnja razrada ove teze glasi ovako: Zapad neće dozvoliti stvaranje islamske države u Evropi, a - tvrdi pogrešno Kustić - "ovi naši nesretni muslimani jedini su izvorni Muslimani na tlu Evrope" (potpuno "zaboravlja" Albance, kao i činjenicu da nigde u svetu ne postoji musliman u nacionalnom smislu).

On dalje nastavlja: "Posebno je, možda, za sve to zainteresiran Iran, zato što su Iranci rijetki nearapski, baš indoeuropski muslimani, baš kao i bosanski. A Iran je velika i zapadu neugodna i snažna islamska država. (...) Uz tolike milijune nedavno doseljenih neeuropskih muslimana islamski bi svijet mogao smatrati dragocjenim uporištem ovo islamsko tlo na Balkanu. Bosna, Sandžak, Kosovo, Albanija, dio Makedonije... a sve to gleda u perspektivi sukoba sjevera i juga, koji zamjenjuju tek uglavnom ugašeni sukob zapada i istoka."

Napominjući dalje da "nakon nestanka SSSR-a kao svjetske velesile i protivnice Zapada, siromašni jug kuca na vrata povijesti i nagovještava da ugrozi gospodara svijeta", on piše: "Bilo kako mu drago, netko je odlučio u korijenu ugušiti mogućnost organizirane islamske snage na Balkanu. A srpski bojovnici već drugo stoljeće žale što nisu uspjeli potamaniti ("istražiti", trag izbrisati, kako veli Njegoš) i bosanske muslimane, kako su ih, nakon svojih ustanaka, potamanili u samoj Srbiji. Da nije bilo već prosvjetiteljski tolerantne Austrougarske, da nije ona došla u Bosnu i Hercegovinu, Srbija bi bila bosanskohercegovačke muslimane još potkraj prošlog stoljeća što pobila, što otjerala, što pokrstila. Sad joj se, napokon, pruža prilika da to doista izvede. Svijet to zna i dopušta".

Srbi rade za Zapad: Don Živko Kustić, prozorljiv
Photo: www.jutarnji.hr
Tako, na kraju, na površinu izbija suština, pa nestajun nedoumice odakle stiže i ova "teorija" koju slušamo - i na svojoj koži doživljavamo - od onih dana kada je germanska čizma krenula da Srbe "prosvećuje", od čega su u finalu 1941/45, u krajevima gde i sada najviše gori, jedva biološki preživeli.

Kustić, međutim, nastavlja: "Reklo bi se da Srbi znaju za čiji račun to čine. Zato se zapadni promatrači zgražavaju na zlodjelima genocida, što se vrši osobito u sabirnim logorima na području BiH, ali zapadni političari prijete Srbiji tako da joj ostavljaju sasvim dovoljno vremena da dovrši započeti posao. I gle čuda: Srbi rade za Zapad! Hrvati pak opet misle da pripadaju Zapadu, a ometaju ostvarenje toga zapadnog nauma. Zajedno s Vatikanom! I misle da je Vatikan isto što i zapad"!

Zanimljivo je da ovakvo tumačenje zbivanja u Bosni i Hercegovini nije "hrvatski izum", već istovremeno dobija potporu i na muslimanskoj strani, takođe u verskim krugovima, što verovatno nije slučajno.

Na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare u zagrebačkoj džamiji njen glavni imam Mustafa Cerić tvrdio je da su "muslimani izdani - i to u prvom redu od Evrope za koju su se nadali da će ih zaštititi, budući da su se smatrali njezinim konstitutivnim delom".

"Sada se cijelom kršćanskom Evropom širi strah od islamskog fundamentalizma koji je posve opravdan, a podsjeća na staljinističke metode, gdje se narodi ili nacionalne zajednice optužuju za nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti" - kaže takođe Cerić zamerajući što se to sada čuje i u Zagrebu, podsećajući na najnovije izjave Tuđmana.

Kao i nedavno na istom mestu (u zagrebačkoj džamiji) iz usta iranskog ajatolaha i šefa delegacije u poseti Zagrebu, tako i Cerić poziva na udruženu borbu Muslimana i Hrvata "protiv zajedničkog neprijatelja". A to se zna ko je. Eto nas opet u nekakvoj 1941. (Radoje Arsenić)

*Nastavak u utorak 5. jula

star
Oceni
3.05
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi