Feljton
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (100)

Patrijarh Pavle na Ćosićevom kanabetu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: FoNet/Aleksandar Levajković

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 21. avgusta 1992. godine

ŽEĐ U TAMI
Ako u toj ludosti ima sistema, kako bi kazao Šekspir, onda postoji surovi razorni sistem za patnju ljudi u, za sve zaraćene strane bespoštednom ratu u Bosni i Hercegovini. Dok ratnici ratuju, običan svet miruje i boluje od ratnih rana, gladi i - žeđi.

Veliki grad kakav je bilo Sarajevo, najpre je prepolovljen, a onda nastavio da se tanji. U njemu je sve manje stanovnika. Oni koji su ostali sada sve teže preživljavaju. Odavno nema hrane, a sad ni vode. Zbog toga život u gradu na Miljacki, koji je odavno besmislen, postaje sve tegobniji. Žeđ mori Sarajlije, a vode nema jer nema struje, i tako - nastavlja da se vrti i to vrzino kolo.

Zbog nestašice struje i vode, zaraćene strane, kao i u drugim situacijama, optužuju jedna drugu.

Sarajevski radio i televizija optužuju, kao što je javljeno, one "odozgo - s brda", nazivajući ih četnicima, da hoće Sarajevo da pomore žeđu. Vode i struje, međutim, nema ni u brdima, a srpska strana optužuje "zelene beretke" i seoske kauboje koji ne samo da oštećuju trafo-stanice, nego ne dozvoljavaju popravke.

Zanimljiv je podatak da su, ovih dana, došli majstori da poprave i povežu iskidane žice - i tu se podele. U toj ekipi bilo je osam Muslimana i jedan Srbin koji je, iako jedini, trebalo da se popne na stub i popravi kvar. Ni ta, kao ni druge ekipe, nije uspela da sanira kvar.

Liftovi u sarajevskim soliterima odavno stoje, kao što ne zuje ni frižideri ni zamrzivači, koji su i onako prazni. Porazbijana su stakla na prozorima, a ne gore ni sijalice, tako da gradovi avetinjski deluju. Praktično, zbog nestašice struje ne može se pratiti televizijski ni radio program. Samo šušte tranzistori čije su baterije odavno istrošene.

Isključeni su prekidači i zavrnute slavine. Bez vode i struje je Sarajevo, ali isto tako i Pale i Sokolac muku muče. Sistem je: "Ako vi ne date nama, ne damo ni mi vama".

Srpska strana odbacuje optužbe da prekida dotok struje, a time i vode, istovremeno optužujući muslimansku za to.

Danima, Sarajevo jen odsečeno jer nema telefonskih veza. Sarajlije ne mogu da pozovu telefonom nikoga, niti njih može bilo ko da čuje. Ni u samom gradu ne postoje više telefonske veze. Isto tako, sa Pala nemoguće je pozvati Sarajevo.

Naturio se utisak, opet, da je za sve kriva srpska strana. Njeni predstavnici, međutim, ističu da, recimo, elektroprenosna mreža uopšte nije na teritoriji koju drže srpske snage, nego je pod kontrolom muslimanskih vlasti.

Ukoliko bi se upustila u tu rabotu, srpska strana, kompletna Cazinska krajina bi, kažu, ostala u mraku.

U Sarajevu je pokidana visokonaponska mreža. Tvrdi se da je to rezultat "agresorskih dejstava", pa zato nema struje, ni vode. U isto vreme, namerno je, kako je javljeno, oštećen dalekovod u selo Ugorsko, pa su Sokolac i Pale bez struje.

Srpska strana će, najavio je to premijer Srpske Republike dr Branko Đerić, ponuditi dogovor da se prestane sa ometanjem snabdevanja strujom i vodom.

To je naravno u interesu svih zaraćenih strana, za koje bi najbolje bilo da puste vodu i struju da teče, i da obustave vatre rata. (M. Durić)

***

KOLIKA JE CENA RATA
U pravoj poplavi informacija koje se svakodnevno emituju, u prilici smo da gledamo ratne scene iz Sarajeva, evakuaciju izbeglica, konvoje humanitarne pomoći, masakrirane leševe, izjave očevidaca, ratnika, stradalnika, političara, diplomata, stranačka saopštenja, pozive, apele, previđanja, slušamo komentare iz Bona, Londona, Njujorka i čujemo životnu i ratnu istinu nekog civila ili dobrovoljca iz okoline Bosanskog Šamca.

I objašnjenje svega što se događa uglavnom su ne samo suprotna, već i jednostrana i, naravno, zavisi s koje strane se gleda. Bosna i Hercegovina je priznata, nezavisna država i rat koji se vodi je posledica srpske agresije na bosansku stranu, rekao bi ratni izveštač neke strane televizijske stanice što bi samo izazvalo podsmeh na srpskoj strani gde stradanja kojima je ova republika izložena objašnjavaju željom Alije Izetbegovića da od BiH napravi islamsku republiku.

U međuvremenu i dalje se puca, a nema toga ko nije bar jednom uhvatio sebe u razmišljanju da što više zna, zapravo, sve više ne zna.

Spisak onoga o čemu javnost samo nagađa prilično je dug, ali u zemlji gde glasine imaju primat nad činjenicama mnogi nisu ni svesni da je istina ono "što ti ja kažem". Kada će se rat završiti, i sa kakvim ishodom, da li će biti strane vojne intervencije, koliko će trajati ekonomska blokada, da li ćemo se u konjskim zapregama voziti autoputem Beograd-Niš, pitanja su na koja, u ovom trenutku, mogu da odgovore vidoviti, proroci i astrolozi, mada je i njihova delatnost iz takođe nepoznatih razloga stavljena van zakona.

O ratu se, dok traje, nikada nije pouzdano moglo govoriti. Strane u sukobu obično kriju podatke o poginulima, izbeglicama, ratnoj šteti, ali teško da bi neko mogao pouzdano reći i zašto je on počeo. Ovde je mnogo verzija u igri - međunarodna zavera, prodirući nemački fašizam u sprezi sa Vatikanom, nerešeno nacionalno pitanje pod Titom, veštačka Jugoslavija, pojava ustaštva u Hrvatskoj, odbrana komunizma u Srbiji, očuvanje privilegija JNA, lideri koji su nas posvađali.

Slično je i sa njegovom cenom, koja ni izbliza nije definitivna. Smatralo se, pre godinu i po dana, da će i u miru, samo zbog prestrukturisanja privrede i prelaska na tržišnu, društveni proizvod opasti za 30 do 40 procenata. Da se zemlja raspala bez krvi, cena bi bila nešto viša - oko 50 odsto - jer bi onda republike svaka ponaosob, bez međusobnih veza, morale da rešavaju probleme prezaposlenosti, nelikvidnosti, i transformacije društvene svojine u privatnu. Međutim, rat je sve izmenio tako da se o ukupnoj šteti može samo nagađati. U januaru ove godine, ekonomisti su procenjivali da je rat u Hrvatskoj odneo dobara u vrednosti od blizu 20 milijardi dolara. Najviše su stradale fabrike, stambene zgrade, pokretna privatna imovina i to na ovim teritorijama gde većinom žive Srbi. Samo na Baniji, ratna šteta procenjena je na oko 1,5 milijardu dolara. Naravno, u ovu cifru ne ulazi obustavljena proizvodnja, neubiranje letinje, smanjenje stočnog fonda, izostanak setve, tako da se o pravoj ceni može samo nagađati. Isto je i sa posledicama koje od sankcija trpi Srbija, a o Bosni i Hercegovini da i ne govorimo.

Nije procenjena ni šteta koju su pretrpeli građani Srbije čije su vikendice i druga dobra zaplenjeni na dalmatinskoj obali.

Slično je i sa podacima o izbeglicama. "Fajnenšel tajms" je nedavno objavio podatak da je, za godinu dana rata, izbeglo oko 2,1 milion ljudi. U Srbiju oko 400 hiljada, u Hrvatsku prema podacima tamošnjih institucija, oko 600 hiljada, a na trećem mestu po prijemu izbeglih je Nemačka sa 200 hiljada. U druge evropske države otišlo je još oko 200 hiljada ljudi. Postoje i procene da bi u BiH do zime pola miliona stradalnika, zbog nedostatka hrane moglo umreti od gladi.

Ipak, i ove podatke treba uzeti s rezervom jer svaka strana nastoji da ih prikaže tako kako njoj odgovara, zato se podaci o poginulima smanjuju, a recimo o izbeglicama povećavaju. Kad je o ovim prvima reč, tu je najviše manipulacija. Broj poginulih i ranjenih na strani JNA nije obnarodovan sa objašnjenjem da se o tome ne govori dok traje rat. O hrvatskoj strani bilo je nekih nagađanja da je, u prvih nekoliko meseci, kada su sukobi bili i najjači, nastradalo tridesetak hiljada ljudi.

Naravno, osim ovih pitanja kojima smo najviše zaokupljeni a odgovore ne znamo, listi treba pridodati i dileme koje, takođe, život znače - ko preprodaje devize i švercuje cigarete, zašto se ponekad oružje prodaje i drugoj strani, kako su završile pare od stare devizne štednje...

Jednog dana mnogi će se probuditi sa više znanja i mučnine. (Dragoljub Stevanović)

***

PAŽLJIVO SE PRATE IZJAVE ĆOSIĆA I PANIĆA (Moskva, 20. avgusta):
Ministar inostranih poslova Ruske Federacije Andrej Kozirjev opet se latio pera i to u dnevnom listu.

U današnjoj "Nezavisnoj gazeti", listu koji se smatra bliskim vladi, ministar je objasnio rusku spoljnu politiku, a učinio je to, sasvim je sigurno, ne samo zbog godišnjice neuspelog puča, kada je "ovdašnji svet odbranio demokratiju i krenuo putem do tog trenutka nezamislivim na prostorima Sovjetskog Saveza".

I dobro je što je ministar Kozirjev napisao taj tekst.

U njemu, pored ostalog, postoji i jedan deo koji, u neku ruku, može predstavljati malo ohrabrenje ljudima koji sada žive u Saveznoj Republici Jugoslaviji, koju prvi ruski diplomata piše pod navodnicima.

Ministar piše da "ruska diplomatija pažljivo i blagonaklono sledi pozitivne izjave koje se u poslednje vreme čuju iz Beograda od novog jugoslovenskog rukovodstva na čijem su čelu savezni predsednik Ćosić i premijer Panić". "Njima je još od samog početka, i na svim nivoima, bilo rečeno da ukoliko te izjave budu sprovođene u delo, praktično svakako, Rusija će biti prva koja će pokrenuti pitanje ublažavanja, a potom ukidanja sankcija", napominje dalje Kozirjev. Ruski diplomata dodaje da su "i drugi članovi Saveta bezbednosti rekli da neće biti nikakvih prepreka", ali se traži da se "iz Beograda samo ne govori, već i da se radi".

Na samom početku teksta Kozirjev, u neku ruku, objašnjava i njegov nastanak i piše da se Sovjetski Savez svojevremeno obračunao sa fašizmom, zatim da je prošle godine, u avgustu, srušen komunistički sistem, te da je "došlo vreme za obračun sa trećim čudovištem koje uznemirava čovečanstvo na kraju ovog veka, a reč je o počasti koja se zove nacionalpatriotizam, tačnije agresivni nacionalizam".

Neko me posmatra: Dobrica Ćosić, pod ruskim okom
Photo: FoNet/Aleksandar Koković
Kozirjev, potom, postavlja i pitanje: Zašto se dogodilo da Srbija, slovensko-pravoslavna zemlja, bude istisnuta iz međunarodne zajednice po nestanku Jugoslavije, a da Rusija bude u neverovatno prijatnom međunarodnom okruženju u vreme kad je imala najveće unutrašnje ispite.

Po ministru, svet je jednostavno shvatio da je time što su Rusi ugušili puč, koji je namenjen očuvanju Sovjetskog Saveza, a čime bi se rasplamsale međunacionalne protivurečnosti i armija iskoristila za kažnjavanje, Rusija krenula na put demokratije, odnosno u Rusiji "nije upotrebljena armija protiv onih koji žele suverenitet i nezavisnost, do sada preovladava takva linija".

U Beogradu, piše dalje, "aplaudirali su puču" jer su na vlasti "nacionalpatrioti", dodajući da "tamo nacionalpatriota još nema, a demokrati demonstracijama u Beogradu protestuju".

Kozirjev zamera ruskim nacionaldemokratima što često pominju slovenski faktor kad je reč o vođenju spoljne politike. On kaže da je jasno kakva politika mora da se vodi ne samo prema "srpskim nacionalboljševicima, koji, ukratko, rade protiv interesa samih srpskih Slovena, već i prema drugim slovenskim narodima bivše Jugoslavije". On tvrdi da su i Muslimani u Bosni takođe Sloveni, ali druge veroispovesti, kao i da "u Rusiji gledaju i u Hrvatsku i u Bosnu i Hercegovinu".

MInistar je objasnio da je Rusija, zajedno sa Bugarskom, priznala Makedoniju zato što je ova zemlja odlučila da bude nezavisna i samostalna, održala demokratske izbore i izjavila da nema nikakvih pretenzija prema susedima. Iz istih razloga priznata je i Bosna i Hercegovina, a ranije je to učinjeno i sa Hrvatskom i Slovenijom.

Ovdašnji "nacionalboljševici", napisao je Kozirjev, nemaju prava kada izjavljuju da je trebalo uzdržati se od glasanja za sankcije protiv Srbije i Crne Gore, odnosno "protiv beogradskih nacionalpatriota" zato što se on lično uverio da "Beograd snosi odgovornost za krvoproliće". U prilog odobrenju za takvo glasanje.

Kozirjev se poziva na Miterana koji je posle uvođenja sankcija tražio da se pooštre mere protiv Srbije. Istovremeno, piše da ništa nije rađeno bez učešća SAD, Velike Britanije i Francuske, a da je "stvar Kine zašto se uzdržala".

Ministar je objasnio i zašto se Rusija protivila da Jugoslaviji ne prizna pravo da bude u KEBS-u umesto u SFRJ. "Reč je o pravnom pitanju, koje će se tek rešavati, napisao je Kozirjev, a ne bi bilo dobro da se to učini narodima Srbije i Crne Gore, zato što bi to "išlo naruku nacionalboljševicima u Beogradu, koje hoće sve da na glavu prevrnu i da pokažu svoje neslaganje sa međunarodnom zajednicom". Napominje se i da su sve slovenske zemlje glasale onako kako je na KEBS-u bilo predloženo.

Govoreći o "slovenskom faktoru", Kozirjev je napisao da "pravoslavni faktor ne može postati dominantan u ruskoj spoljnoj politici" jer bi tako nešto bilo pogrešno."

"Pokušaj da se Evropa podeli na slovensko, germansko ili francusko društvo preti da se sve vrati ne u vreme Drugog, već Prvog svetskog rata", kada bi drugi put u istoriji Srbija "postala detonator globalne katastrofe".

Tim povodom, Kozirjev upućuje reči "usijanim glavama u parlamentu koje traže da se Moskva sa simpatijama odnosi prema Srbima u Bosni i Hercegovini bez obzira na situaciju, zašto ruski muslimani ne bi tražili zaštitu svojih istovernika takođe u toj Bosni i Hercegovini".

"Gde će tada biti Moskva", pita Kozirjev. "I neće li takva politika preneti građanski rat iz Jugoslavije u našu otadžbinu."

Može se očekivati da će ovaj tekst ministra Andreja Kozirjeva izazvati raznolike komentare u ovdašnjoj štanmpi. (Borko Gvozdenović)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 22. avgusta 1992. godine

DOBRICA ĆOSIĆ I PATRIJARH PAVLE RAZGOVARALI O PREDSTOJEĆOJ KONFERENCIJI U LONDONU
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosića primio je juče Njegovu svetost patrijarha Pavla, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, episkopa žičkog gospodina Stefana, episkopa zvorničko-tuzlanskog gospodina Vasilija i episkopa bačkog gospodina Irineja.

Photomontage: Dragan
U razgovoru predsednika Republike Dobrice Ćosića i najviših predstavnika Srpske pravoslavne crkve bilo je, kako je saopšteno, reči o predstojećoj međunarodnoj Konferenciji o Jugoslaviji u Londonu. Ukazano je da u situaciji kada se pred naš narod i državu postavljanju brojna, teška, pa i sudbonosna pitanja, svi treba da pomognu da se iznađu pravi odgovori i rešenja jer su zajednička pamet, volja i odgovornost najbolja garancija za to.

U razgovoru su učestvovali i prof. dr Svetozar Stojanović, specijalni savetnik predsednika SRJ, dr Miodrag Mitić, generalni sekretar, i Ivan Mrkić, šef kabineta predsednika SRJ.

***

ĆOSIĆ, PANIĆ, MILOŠEVIĆ I BULATOVIĆ IDU U LONDON
Poslanici saveznog parlamenta usvojili su juče, posle višečasovne rasprave o međunarodnom položaju zemlje, stavove, koji će predstavljati svojevrsnu platformu za nastup naše delegacije na Londonskoj konferenciji, koja počinje 26. avgusta.

Našu zemlju zastupaće jedinstvena delegacija Jugoslavije u kojoj su: Dobrica Ćosić (šef delegacije), Milan Panić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović. Osnovni dokument na kome će naša delegacija insistirati je ustavna deklaracija.

Savezna skupština iz prihvaćene političke platforme posebno izdvaja da delegacija u Londonu insistira na kontinuitetu Jugoslavije, nikad neprekinutom uprkos činjenici da su se iz bivše SFRJ otcepile četiri republike.

SRJ je za miroljubivo i političko rešenje sukoba u BiH, zasnovanom na konsenzusu sva tri konstitutivna naorda. U tom slučaju Jugoslavija je spremna da prizna Bosnu i Hercegovinu na osnovu dogovorenih granica.

SR Jugoslavija je spremna da prizna i Hrvatsku u granicama koje nisu pod zaštitom UNPROFOR. Priznanje i ostalih teritorija je moguće tek posle izjašnjavanja srpskog naroda koji živi u krajinama.

Skupština Jugoslavije smatra da je pitanje Kosova i Metohije unutrašnja stvar Republike Srbije, koja ispunjava sve standarde UN i KEBS-a o pravima nacionalnih manjina. Takođe, se potvrđuje spremnost da se o tome pruže svi neophodni dokazi međunarodnoj zajednici.

Da se izljubimo, pa pdoh u London: Momir Bulatović, obožavan
Photo: EPA
Savezna skupština potvrđuje da Jugoslavija nema teritorijalnih prema susednim državama.

Skupština preporučuje našoj delegaciji u Londonu da pokrene pitanje Prevlake na koju Republika Hrvatska ima pravno neodržive aspiracije.

Na kraju Skupština u svojim stavovima ocenjuje da su Ustavna deklaracija SR Jugoslavije i predlozi izvedeni iz nje osnovna za pregovore u Londonu, a da bi svako značajno odstupanje od prihvaćene političke platforme uzrokovalo ustavno-pravne posledice.

Poslanicima oba doma Savezne skupštine juče je premijer Panić predočio rezultate njegove vlade u proteklih mesec dana, susrete koje je imao sa stranim državnicima i političara kao i uslove koje je naša zemlja ispunila, a koji su postavljeni u rezolucijama Ujedinjenih nacija:

"Nema ni jednog vojnika Jugoslovenske armije u BiH, što je potvrdio i general Nambijar. Najenergičnije smo osudili i sprečavamo gde god je to u našoj moći, praksu "etničkog čišćenja". Objavili smo zvaničnu garanciju da Jugoslavija neće vojno intervenisati u BiH. Objavili smo odluku o priznavanju BiH u starim republičkim granicama. U pismu predsedniku Saveta bezbednosti , kineskom ambasadoru, Li Dai Juu izrazio sam spremnost na priznavanje Hrvatske u Titovim granicama (ovo, naravno, ne prejudicira obavezu koju je Hrvatska preuzela prema Republici Srpskoj Krajini Vensovim planom, u ima UN). Priznali smo Sloveniju. Spremni smo i na priznavanje Makedonije (međunarodna zajednica će, uveren sam, znati da ceni odgovornost onih koji ne prihvataju reciprocitet u ovom procesu priznavanja). Pružili smo sva uveravanja i ponudili brojne dokaze o tome da Jugoslavija oružjem ne pomaže ni jednu od zaraćenih strana u BiH. Potpisao sam u Budimpešti sporazum sa Hrvatskom o oslobađanju i razmeni ratnih zaroblejnika, razmena je već obavljena. Jugoslavija je spremna da odmah podrži međunarodnu istragu o narušavanju ljudskih prava u republikama bivše SFRJ. Izvešćemo pred sud bilo kojeg državljanina SRJ za kojeg postoje dokazi da je umešan u bilo koji čin etničkog čišćenja. SR Jugoslavija i njena vlada zalažu se iskreno za puno poštovanje prava nacionalnih manjina i ljudskih prava, kao i za pravnu državu koju stvaramo razvijajući demokratiju" - rekao je juče u Saveznoj skupštini Milan Panić. (I. P.)

PONUDA VLADE SRJ
- da Ujedinjene nacije nadgledaju granice SRJ sa BiH, kao i sve vojne aerodrome i baze na području SRJ;

- garantuje se funkcionisanje kopnenog koridora Beograd - Sarajevo u dostavljanju humanitarne pomoći, kao i slobodno i neograničeno korišćenje beogradskog aerodroma i Luke Beograd;

- pomoć u razmeni svih ratnih zarobljenika i zatočenika između tri zaraćene strane u BiH, po principu "svi za sve";

- politički morlani uticaj u pridobijanju Srba u Srpskoj Republici u BiH da daju dokaze svoje spremnosti na mirno i sporazumno, a ne ratno rešenje;

- da se svim izbeglicama na području SRJ, kao i drugim izbeglicama, obezbedi maksimalno human tretman i uslovi za što skoriji povratak kućama i

- da se zatvore svi logori i zatvori u BiH, a da UN direktno nadgleda sve izbegličke logore

***

PANIĆ I ĆOSIĆ "U GOSTIMA" (London, 21. avgusta):
Na konferenciji o Jugoslaviji neće biti mesta jedino za predstavnike - današnje Jugoslavije. Ako jugoslovenska vlada i Skupština (demokratsku proceduru bi, pogotovo u ovom sudbonosnom času, trebalo očekivati) odluče da Dobrica Ćosić i Milan Panić, predsednik i premijer, dođu u London, Britanija im neće onemogućiti ulaz, ali će im umesto ravnopravnog mesta za stolom pregovora dati stolice za goste.

Ova zemlja i njene saveznice u sudskoj poroti Evrope ne priznaju da Jugoslavija postoji, panslavistički balkanski polet krunisan zajednicom tog imena pripada prošlosti. Sile koje iduće nedelje dolaze u London treba još samo da sahrane Jugoslaviju i podnesu glavobolju teške rasprave njene zaovstavštine.

Ovo međunarodno pravno nepostojanje Jugoslavije je nešto što se još zimus i videlo i očekivalo. Ono je kruna zamisli i vodilja Evropske zajednice - pre svega Nemačke i onda Britanije koja sudbinom srpskog naroda želi da Nemačkoj plati za ustupke Londonu znutar poretka Zajednice - da se svi bivši elementi (republike) bivše SFRJ priznaju, a da se Srbiji stane za vrat kada i sama dođe u taj red za međunarodno priznanje. da joj se priznavanje uslovi priznavanjem prava Šiptarima i svim drugim zajednicama, koje u Srbiji ne traže status građana ravnopravnih sa Srbima nego zemlju, komadanje, otkidanje od Srbije.

U ranoj fazi krize, jesenas - pre nego što je pobeda Hrvata u globalnom propagandnom ratu donela Srbiji i Srbima ulogu svetskog komunističkog demona - vlasti Srbije su imale u rukama jak slučaj za dobrog advokata. Beograd je mogao da se razložno poziva na pravo svih naroda na samoopredeljenje, pa i na pravo srpskog naroda da iz raspada savezne države izađe sa sopstvenom državom!

Dabome, uz javno obećanje i Evropi i celom svetu da je i srpski narod na putu razvijanja slobodnog građanskog društva sa istovetnim stepenom sloboda za sve državljanje Srbije, bez obzira na nacionalnost i veroispovest. Jer, vere i manjine tradicionalno imaju kulturna, ekonomska i politička a nikada nigde nisu imale secesionistička i teritorijalna prava, na štetu integriteta matične države.

Srpska politička vlast to nije učinila. Verovatno je procenila da će srpsko nacionalno pravo bolje biti odbranjeno međunarodnom odbranom mogućnosti da se ostane, naspram mogućnosti drugih da izađu iz Jugoslavije.

Kako god da je zamišljan, alternativni put nije, međutim, zaobišao zamku Zapada, namenjenu Srbiji. Bez obzira na to što su im diplomatske posade, na nivou minimalno potrebnog radnog sastava, još u Beogradu, zapadne vlade ne priznaju "produženu" Jugoslaviju. One poriču prava Srba van Srbije da se izjasne i ostanu u zajednici, kao što Hrvati i drugi imaju pravo da iz nje pođu - one tvrde da je to ujedinjavanje u veliku Srbiju. A takvu Srbiju ne žele da omoguće.

Povodom konferencije i političkog ušečća Beograda na njoj dilema je sada vulgarno jednostavna - čemu se sada mogu nadati predstavnici "nepostojeće Jugosalvije"? Ako za pregovaračkim stolom nema njihovih zvaničnih mesta, to je samo izraz namere da se njihovim argumentima oduzme podrazumevajuće pravo na ravnopravni tretman u sučeljavanju činjenica svih učesnika.

Rano je za odlazak na optuženičku klupu: Slobodan Milošević, nevinašce
Photo: Stock
Štaviše, Šiptari i drugi dobiće u Londonu uočljivija mesta nego država iz koje žele da izađu. Neprijateljstvo svetskih medija prema Srbima, televizija i štampa, učiniće sasvim sigurno da svi oponenti Beograda ovde javno trijumfuju.

Srpska strana će imati optuženičku klupu - defanzivnu poziciju naspram sveta gluvog za sve što njeni predstavnici kažu u pokušaju da se srpsko pravo brani.

Prvi simptomi takvog odnosa već se naziru. U izveštaju iz Beograda, juče, "Indipendent" samo što ne kliče: London, tvrdi list na osnovu onog što doznaje u beogradskim kontaktima, nudi priliku da Slobodan Milošević i Milan Panić uđu u međusobni obračun.

Iz Zagreba "Tajms", opet, javlja o naporima da se učvrsti osovina Hrvata, Slovenaca, Albanaca, bosanskih Muslimana i možda Makedonaca". Gradi se savez koji treba da skoči na Srbiju u trenutku kada se pritiskom iz inostranstva stvore pogodni uslovi za to.

U kom svojstvu Milošević treba da sedi za stolom u Londonu, neće li sama njegova pojava faktički osporiti njegovu jugoslovensku političku opciju?

Jedan od glavnih ciljeva ove konferencije jeste da se srpskom narodu van Srbije podari degradirani status "nacionalnih manjina", a da se Šiptarima prizna ime Albanije i pravo na svealbansko ujedinjenje u doglednoj budućnosti - na štetu integriteta današnje Srbije.

Ako Srbija odgovori svim teritorijalnim zahtevima koji se ovog trenutka postavljaju, njene granice će biti granice iz 1878, iz vremena pašaluka tek oslobođenog od Turaka, napisao je u studiju jugoslovenskog problema Džon Zametica, jedan od ovdašnjih balkanologa.

Ako Nemačka i njene saveznice guraju Srbiju u tom pravcu, onda bar Beograd nema razloga da žuri. Pre nego što bilo ko pođe u London, trebalo bi tražiti garantije organizatora ne bi li se utvrdilo ko s kim, o čemu i u kom svojstvu razgovara. Ako treba samo ustupati bez odgovarajućih prava, ustupci će biti prihvaćeni i kada se čine iz Beograda. Čemu dalek put? (Petar Popović)

***

Folker Rie: BEZ RUKOVANJA SA SRPSKIM RUKOVODIOCIMA (Pariz, 21. avgusta):
Nemački ministar odbrane Folker Rie traži da "Evropska zajednica pojača embargo protiv Srbije i da je izoluje", pri čemu naglašava da očekuje da će to biti učinjeno na londonskoj konferenciji.

U izjavi za današnji pariski "Figaro", koja po ovdašnjim posmatračima, u stvari, predstavlja nemačku platformu za London, ministar se založio "da se delegaciji Srbije jasno pokaže šta je čeka, ukoliko nastavi da deluje kao sada". Njena perspektiva će u tom slučaju, kako je rekao, "biti kompromitovana u Evropi, a ona izolovana". "Ja to očekujem od londonske konferencije, dodao je nemački ministar, dajući time do znanja da njegova delegacija ne odlazi na konferenciju radi traženja političkog rešenja za jugoslovensku krizu, već da bi sudila Srbiji. Folker Rie je veoma cinično izrazio želju da se svi, koji ubuduće budu govorili sa "srpskim državnicima, od sada ne rukuju s njima, već da im jasno kažu šta misle". "Ovako oni sede s njima na udobnim sofama, a Srbija nastavlja genocid", dodao je on, ali ni jednom činjenicom nije potkrepio optužbe protiv Srbije. Vrlo je nadmeno sugerisao čak i Grčkoj, partneru u Zajednici, "da se otvori prema stranim posmatračima da bi se proverilo da li krši embargo kao što joj neki prebacuju".

Ministar Rie je demantovao da Nemačka naoružava Hrvatsku, a izjasnio se i protiv intervencije, ocenivši "da se vojnim putem ne može rešiti jugoslovenski problem".

***

ISTRAGA ZA SVAKO KRŠENJE MEĐUNARODNIH NORMI U RATU
Predsednik Predsedništva Srpske Republike dr Radovan Karadžić juče je ponovo izdao naređenje o obaveznom poštovanju međunarodnih normi u ratu, javila je Srpska novinska agencija Srna.

Od sutra da ubijaš civile u skladu sa međunarodnim konvencijama: Karadžić objašnjava Arkanu novu ratnu politiku
PHOTO: Stock
Agencija navodi da je naređeno da se "odmah spriječi prisilno preseljavanje civilnog stanovništva, da se poboljšaju uslovi u svim zatvorima", kao i da se međunarodnom Crvenom krstu dostave tačni spiskovi zatvorenika.

Svi pripadnici vojske i policije Srpske Republike dužni su da pruže pomoć pripadnicima međunarodnog Crvenog krsta, Visokog komesarijata za izbeglice UN, kao i drugim humanitarnim organizacijama, javila je Srna prenoseći naređenje Radovana Karadžića.

*Nastavak u utorak 28. juna

star
Oceni
2.66
Ostali članci iz rubrike Feljton
image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (9)

Kad je "žabljački referendum" bolji

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (8)

Cunami velikih stratega

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (7)

I zvanično: Lele i kuku

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (6)

Kad sila Boga moli

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (5)

Žuta traka za Crnogorce

image

Feljton: Decenija nezavisnosti Crne Gore (4)

Deset razloga ZA i hiljadu neistina PROTIV

Tagovi